„Zemlja je postala bezlična i prazna, i tama je bila nad spoljašnjošću bezdana, a Duh Božji lebdeo je nad površinom voda.“ 1. Mojsijeva 1:2
Prigovor onih koji veruju u Trojstvo u vezi ovog stiha: Sveti Duh je bio prisutan prilikom stvaranja; stoga on mora biti individualna ličnost kao što su to Otac i Sin.
Odgovor: Stvaranje se pripisuje Svetom Duhu koliko i Ocu i Sinu zbog gore navedenog teksta. Ali ono što čitaoci ponekad ne uspevaju da primete je prisvojna terminologija upotrebljena u gornjem stihu. Piše „Duh Božji.“ Ne piše „Bog Duh.“
„Rečju Gospodnjom nebesa su stvorena, i dahom usta njegovih sva vojska njihova.“ Psalmi 33:6
Hebrejska reč za „dah“ je „ruah“, a to je ista reč koja je prevedena sa „duh“ u 1. Mojsijeva 1:2. Značenje bi trebalo da bude jasno: Božji Duh je Božji dah. Ovo je Isus potvrdio u Jovan 20:22, „I ovo rekavši, dunuo je i rekao im: „Primite Sveti Duh.“ Isus je dunuo Svoj sopstveni Duh, a ne nekog drugog. To je isti Duh koji je pomenut u 1. Mojsijeva 1:2, „Duh Božji,“ koji se takođe može prevesti kao „dah Božji.“
„Mene je Duh Božji stvorio, i dah Svemoćnog me drži u životu.“ Jov 33:4
Duh Božji je izjednačen sa Njegovim dahom. To je značenje ovog stiha.1.
