Na samom početku Svetog Pisma opisano je Božje stvaralačko delo, kako je Bog za svega šest radnih dana stvorio nebo i zemlju a u sedmom (Šabatnom – Subotnom) danu počinuo od istih. U samo prvih nekoliko stihova se krije tajna Božje stvaralačke sile, života i moći koja je lebdela nad vodom.
„U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.“ 1 Mojsijeva 1:1.2
„I vi pomazanje što primiste od Njega, u vama stoji, i ne trebujete da vas ko uči; nego kako vas to samo pomazanje uči u svemu, i istinito je, i nije laž, i kao što vas nauči ostanite u njemu.“ 1. Jov 2:27
Očekivani Mesija je imao svoje ime, Ješua HaMašijah, koje je ukazivalo na zadatak ili određenu misiju, u ovom slučaju da vrati čoveka iz smrti u život. Pre nego se Hrist vrati po svoje On je dao jedno obećanje, koje je ispunjeno na Pedesetnici, da nas neće ostaviti sirotne, da nećemo biti sami . U tome vidim zalog Duha koji nam je dat.
„Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.“ Ove reči su zapisane u Jovanovom jevanđelju 4:24, gde je opisan susret žene Samarjanke sa Pomazanikom. Da bi spoznali Istinu ne trebamo da prelazimo mora i okeane, a da bi opstali u toj Istini trebamo imati čvrstu zajednicu sa Tvorcem. A bez Duha Istine nema zajednice niti spoznaje, jer Pismo kaže: „A kad On dođe, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu…“ Jovan 16.13. Ako ne budemo bili u duhu očekujmo ovakve stvari: Amos 8:11-13 „Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Gospodnjih.“
„Koji je među vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen, ili ako zaište ribe da mu da zmiju? Kad dakle vi zli budući umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu u njega?“ Luka 11:11.13
Zato i apostol Pavle kaže: „Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.“ Jev. 4:16. Na drugom mestu govori: „Gospod je Duh; a gde je Duh onde je sloboda“ 2.Kor. 3:17 , tako da smo slobodni i hrabri kad pristupamo ka (Gospodu koji je Duh, naš Život, naša Pravda) prestolu blagodati i tražimo Njegovo vođstvo, da nas uvede u svaku istinu. On je obećao i držimo ga za to obećanje. Ef.3:16 „Da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutrašnjega čoveka.“
Istina o Utešitelju
Da bi prepoznali duha antihrista, naša je nasušna potreba da znamo Istinu o Utešitelju – Duhu svetom. „A Utešitelj Duh sveti, kojega će Otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.“ Jovan 14:26.
Na ovu temu su napisani mnogobrojni tekstovi, često krivo tumačeni u odnosu na ono što sam tekst govori. U Jovanu 7:39 stoji da: „Duh sveti još nije došao jer Hrist još nije bio proslavljen.“ To ukazuje da je Otac proslavio svoga Sina puninom Duha, puninom života u izobilju, bez mere. Tako da je Božji Sin ispunio sve sobom Ef. 4:10 „Koji siđe to je Onaj koji i iziđe više svih nebesa da ispuni sve.“
„Deco! Poslednje je vreme, i kao što čuste da će doći antihrist, i sad mnogi antihristi postaše; po tom poznajemo da je poslednji čas… Ko je lažljivac osim onog koji odriče da Isus nije Hristos? Ovo je antihrist, koji se odriče Oca i Sina.“ 1 Jovanova 2:18.20
„Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet. Po ovom poznajte Duha Božijeg, i duha lažnog; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telo došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telo došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za kog čuste da će doći, i sad je već na svetu.“ 1. Jovanova 4:1-3
Ako se osvrnemo na reči da je Hristos došao u telo, neki tu misle da je došao pre dve hiljade godina. Međutim, tekst kaže da je Hrist došao u telo u sadašnjem vremenu koje traje za sva vremena, pa i ovo naše. Učenici i rani hrišćani su verovali da je na praznik Pedesetnice Hrist došao u (njihovo) telo, da taj Duh koji se spustio na ranu crkvu zapravo jeste sam Hristos. Ako to nije tako, onda to nikako ne može da bude učenje Svetog Pisma. Pismo je takvo učenje okarakterisalo kao antihristovo. Zato je jako važno da razumemo da je taj Duh u nama zapravo sam Hristos, tj. Hristos u nama. On u nama, znači nam sve. On ne treba neku treću božansku ličnost preko koje bi bio prisutan u nama. Ovo nije odricanje da Duha nema, već naprotiv da je to lično naš Spasitelj, naš Utešitelj.
Kao što Juda neiskariotski nije razumeo: “I reče Mu Juda, ne Iskariotski: Gospode! Šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu?“ Jovan 14:22. Iz ovog pitanja zaključujem da se Isus javio učenicima lično. „I pokazah im ime tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.“ Jovan 17:26.
„Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.“ Jevrejima 2:18 „Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.“ Jevrejima 4:15
Kako nam On pomaže ako nije u nama? On u nama, znači imati ono što su Adam i Eva izgubili, ŽIVOT VEČNI. I ako ostanemo u Njemu, nećemo biti izgubljeni. Sam Isus je često napominjao da nas neće ostaviti sirotnima, da će nam On doći. Da će biti sa nama u sve dane do svršetka veka. On je postao Duh koji oživljava ili Duh koji daje život. On je drugi Adam. Prvi Adam, naš praotac je postao čovek koji je dobio život, ovaj poslednji Adam je postao Duh koji daje život. Logično je da primamo Njegov duh, što opet znači život. Jer je Duh Život. Reči koje vam rekoh Duh su i život su. Teško je bez Reči Božje, posebno ako je ne razumemo.
„I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svog u srca vaša, koji viče: Ava Oče!“ Gal.4.6
„A duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere, slušajući lažne nauke i duhove đavolske.“ 1.Tim 4:1.
Većina je u svim vremena bila na pogrešnom putu, verovala je onako kako ih uši svrbe. To treba da nam bude uvek na umu, jer je širok put koji vodi u propast, a uzan put koji vodi u život večni, i malo ih je koji ga nalaze. Verovati u Boga i imati Hrista u srcu, znači živeti večnim životom, verom upravo sada. Onako kako je Hrstos molio molitvu „da budemo svi jedno“.
Svetinja i Svetinja nad Svetinjama
Bog je dao Mojsiju uputstvo da načine Svetinju. Izveštaj kaže : „I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam… Kao što ću ti pokazati sliku od šatora i sliku od svih stvari njegovih, tako da načinite… I gledaj, te načini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori.“ 2. Moj. 25:8, 9 i 40.
Gospod je pokazao Mojsiju sliku (možemo reći građevinski plan) na Gori, kako da načini Svetinju i svete stvari koje će biti postavljene unutra i od kakvog materijala. Sveštenici su u zemaljskoj svetinji služili svaki dan, prinoseći večernje i jutarnje žrtve u Šatoru, a kasnije u Hramu. Jednom u godini na praznik Pomirenja (Jom-Kipur), Prvosveštenik je ulazio u drugi deo Svetinje koji se zove „Svetinja nad Svetinjama“ služeći, a čisteći prvi deo Svetinje. Šta je to značilo da je službom u drugom delu, čistio prvi deo? To je bilo simbolično uklanjanje greha iz Svetinje. Koga je prvi deo Svetinje predstavljao, reći ćemo par reči o tome kasnije. Drugi deo Svetinje predstavlja samo Nebo, gde je Hristos ušao posle „Uznesenja“.
Jevrejima 9:11.24 „Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja. …Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božjim za nas.“
Ovde tekst koji spominje jareću i teleću krv ukazuje na prvosvešteničku službu očišćenja svetinje na danu pomirenja Jom-Kipur. Teleća za svoje očišćenje a jareća za narodno.
„Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese (Luterov „u unutrašnjosti zavese“), gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.“ Jev. 6:19.20.
Pavle je govorio vernima onog vremena da slobodno pristupe k prestolu blagodati. Presto blagodati se nalazio u drugom delu hrama, što za nas znači da ulazimo tamo gde je naš Gospod. Kako je važilo za one kojima je Pavle pisao, na isti način važi i za nas. A kako su drugačije ulazili nego verom. On je ušao u Svetinju u samo nebo kao Prvosveštenik, a mi smo: 1.Petrova 2:9 „A vi ste izbrani rod, carsko SVEŠTENSTVO, SVETI narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji Onog koji vas dozva iz tame k čudnom videlu svom; „Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo održimo.“ Jev. 3:6
Pavle ovde kaže da smo mi Hristov dom, njegova Skinija, Svetinja, Zajednica, njegovo Telo u kome On stanuje. Lično verujem da je Hristos posle Uznesenja ušao u samo Nebo, upravo tamo gde Jevrejima poslanica nedvosmisleno kaže, u Svetinju, gde se nalazi presto blagodati. Verujem, da je drugi deo Svetinje samo Nebo. Smatram, da je prvi deo Svetinje zapravo Božji narod, jer Sveto Pismo često opisuje zajednicu vernih kao „SVETI“, množina Svetinja. Verni su u poslanicama nazivani svetima, pozdravljani od svetih itd. Lično smatram da na Nebu nema šta da se očisti, već Njegov narod na Zemlji, od greha i da se usavrši Hristovom službom ili prisutnošću u Njegovom svetom izabranom narodu.
U zemaljskoj Svetinji se nalazio „sto sa postavljenim hlebovima, Menora (sedmokraki svećnjak) i Kadioni oltar“. Za hleb nam nije potrebno pisati da predstavlja Hrista. Ostale stvari nalazimo u Otkrivenju Jovanovom gde vidimo Isusa kako hoda posred Svećnjaka, Onoga koji kadi itd. Sam naziv Svetinja i Svetinja nad Svetinjama mi govori da je ona „Vertikalnog“ opisa ili karaktera a ne „Horizontalnog“, kao što je to bio Šator od sastanka. Da pojednostavimo. Svetinja se nalazi „NAD“ Svetinjom ili IZNAD Svetinje koja je ispod one gornje ili samog Neba. Na nemačkom to nije tako doslovno prevedeno ali na engleskom je isto kao i kod nas „nad ili iznad“.
Da bi bili verom tamo gde je naš Gospod, ne smemo da zaboravimo žrtvenik i umivaonik, koji su se nalazili pred Svetinjom. Onaj ko se susreo sa Gospodom i Božjom dobrotom, da je Bog dao svog sina za nas, ne ostaje više isti jer ga upravo dobrota Božja vodi na pokajanje.
Da bi u nama počelo delo Božje, moramo da vidimo „Krst“ i razumemo šta se zapravo tu desilo. A delo Božje je: da je Bog dao Sina da ko Ga veruje ima život večni. Ako Bog nije dao svog Sina, nego nekog ko ima samo ulogu sina, pitajmo se koliko je onda ta žrtva velika? Kad to razumemo nećemo ostati ravnodušni, nego ćemo otići do umivaonika što opet znači krštenje ili umiranje sebi, a živeti za Hrista (uskrsnuće) upravo kao što je i on živeo, umro i uskrsao nas radi.
„Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj! Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu? Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?“ Rimljanima 6:1-3
Krštenje se obavljalo uronjavanjem u vodu i isključivo u ime Onoga koji je dao svoj život za nas, inače nema nikakvog smisla kad se to ime skloni i zameni nečim drugim, pa makar to bila i formula iz Mateja 28:19„…u ime Oca, Sina i Duha Svetoga“, za šta postoje valjani dokazi da je taj stih izmenjen.
Pavle u Rimljanima kaže: „ Ne znate li da SVI MI koji smo se krstili u IME Isusa Hrista, u SMRT Njegovu krstismo se.“ Ako je krštenje simbol Hristove smrti i vaskrsenja, kako možemo da se krštavamo u titule ili imena nekoga ko nije iskusio smrt za nas. Pismo kaže, da sve što su činili rečju ili delom, sve su činili u ime Gospoda Isusa Hrista, bilo to krštenje, isceljenje, hvale Bogu, molitve, pomazanje, polaganje ruku, pa i vaskrsavanje iz mrtvih sve je bivalo u to Ime. „Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.“ Dela 4:12.
U delovanju apostola možemo samo da naiđemo da se nešto činilo u ime Isusa Hrista. Čak i kad su im branili, pretili da ne govore i da ne uče u to Ime, oni su odgovarali: „I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo. Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga?“ Dela 4:18.19.
Apostol Pavle u 1. Kor. 10: 1 i 2 kaže: „Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prođoše; i svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru.“
Mojsije koji je bio poslat da narod izbavi od ropstva egipatskog ih je proveo preko crvenog mora i svi su bili na taj način kršteni u Mojsija odnosno u oblaku u kojem je bio Hristos, za to nam tekst dalje kaže da Stena koja je išla za njima je bila Hristos.
Savršenstvo
„Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela i vere u Boga, nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog. I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti.“ Jevrejima 6:1-3
Ovde apostol Pavle savetuje da se ostavimo početka Hristove nauke i da se damo na savršenstvo. Šta je savršenstvo? Upravo ono o čemu smo gore pisali. Da Hrist dolazi u nama kao Duh koji nas hrani (sto sa hlebovima), oživljuje. On u nama, svojim prisustvom osvetljava (Menora) najdublje delove našeg bića i otkriva nam želje tela, očiju, ponos života, koje su zauzele mesto našeg Gospoda. Savršeno osvetljava i osvedočava u našu ništavnost, i daje nam silu da ostavimo sve ono što nas odvaja od Gospoda. To znači da se damo na savršenstvo. A kada smo u tom procesu, slobodno mu predajmo sve! Jer je to jedini put da budemo savršeni. Tako kako je On u nama i mi trebamo biti u Njemu, verom iza najdalje zavese. Tamo gde je Presto Blagodati.
Imamo li veru
Ovaj svet ide svome kraju. Sve govori, sve miriše, svuda se oseća da je kraj blizu. A nigde rešenja. Kraj od kojeg ne bi trebalo da se bojimo. To je kraj koji nagoveštava novi početak. Narodi se bune, ustaju jedni na druge. Podele u svim porama našeg društva, u crkvama, u porodicama, na poslovima itd. Niko ne traži Boga i niko ne pita za Onoga koji nas je stvorio i načinio. Još Ga i psujemo!
Kako samo možemo? Koliko su naša srca okorela i okamenila? Grabimo da što više imamo, a ne shvatamo da će sve u jedan dan da izgubi vrednost. Zašto smo tako slepi? Zašto svojim ponašanjem urušavamo druge oko sebe? Zašto uništavamo svoj život i životnu priliku da upoznamo Tvorca, koji može da nas promeni da budemo drugačiji ljudi kao i On što je drugačiji, novi kao i On što je nov, na sliku i priliku drugog Adama. On je to obećao: “Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.“ Jovan 7:38
Imamo li „VERU“ da Voda Života poteče iz nas, da Duh (Hristov), život (Isusa Hrista) može poteći do drugih, tako da i oni utole svoju žeđ na nepresušnom Izvoru vode Života. Barem, kao što je to učinila žena Samarjanka. Gospodnja je volja da niko ne mora da pije od izvora antihristovog!
„I Duh Božji dizaše se nad Vodom… „
Božji blagoslov!
