Budva, Crna Gora
mij.jovan@gmail.com

Bog daje rešenje, odluka je naša

Budući da je najveći čovekov problem njegova iskvarena priroda koja je učinila ovaj svet veoma zao, svet bez ljubavi i milosti i koja je izopačila ono što je bilo dobro. Sjaj Božjeg lica povukao se sa zemlje i napustio sjaj čovekovog lica. Da li postoji rešenje za savremenog čoveka? I može li on biti spašen? Postoji li Božje rešenje?

U zemaljskom životu Hristos je uvek ukazivao na čovekovu nasušnu potrebu njegovog drugog rođenja to jest njegovog duhovnog rođenja.
Zato je važno razumeti kako se to može desiti. Apostol Pavle kaže: “Jer da imate deset hiljada učitelja u Hristu, nemate više očeva (ne možete imati više očeva). Jer vas ja u Hristu Isusu rodih jevanđeljem” (1. Korinćanima 4,15)

Tekst govori kako su se oni to duhovno rađali? Prosto slušajući jevanđelje Božje (1. Korinćanima 15,1-4) i imajući veru u ono što su slušali i u Hrista. Bog je rekao upravo to. “Sine moj, slušaj reči moje, prigni uho svoje besedi mojoj. Da ti ne odlaze iz očiju, čuvaj ih usred srca svog. Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu.” (Priče 4,20-22)

Ovde treba obratiti pažnju na sledeće stvari. Prvo na slušanje Božje reči zapisane u Pismu koja ima Božanski uticaj, a ne na neke druge pisanije čovekove i druge uticaje. Drugo, što ovde Bog kaže: “prigni uho svoje besedi mojoj”. To slušanje s pažnjom zapravo prikazuje našu odanost autoritetu učitelja, a ujedno i želju učenika da bude poučen. Drugo što Bog ovde ističe je: “da ti reči njegove ne odlaze iz očiju”. Tvoj pogled i tvoje oči trebaju biti fokusirane na Reč Bozju na Pismo. Pavle pismo naziva ogledalo i kaže “dok god gledamo u to ogledalo mi se preobražavamo iz slave u slavu u taj isti lik koji gledamo”. Ako mi sklonimo oči prestaje preobražaje jer Duh ne može da deluje. (2. Korinćanima 3,18). Na kraju ovog teksta Bog kaže: “čuvaj reči moje usred srca svoga”. Kada primiš Reč Bozju čuvaj je, živi je, neka je delotvorna jer “što naučite, i što primite, i što čuste i vidoste u mene to činite”, kaže Pavle. Dakle, kad primite Reč Božju čuvajte je u centar vaše osobenosti. Zato “čuvaj srce svoje jer iz njega izlazi život” (Priče 4,23).

Dakle, ono što je u tvom srcu određuje tvoj život. Ne možete imati pogrešne stvari u svom srcu, a živeti pravedno. I ne možete imati prave stvari u svom srcu a živeti pogrešno. Sve ovo što je navedeno u tekstu sve to zajedno čini slušanje. Bog je rekao: “Sine moj slušaj reči moje…”
Na početku Novog zaveta u novoj eri shodno Božjoj milosti Hristos je izgovorio poslednje reči svojim učenicima rekavši im: “Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, tako da se i vi ljubite medju sobom. Po tome ce svi poznati da ste moji učenici ako uzmete ljubav medju sobom” (Jovan 13,34.35)

Po čemu će biti prepoznatljivi Hristovi učenici? Po čemu će ih svi prepoznati? Po Božjoj ljubavi kojom je Hristos nas ljubio. A kakva je to ljubav? To nije ljubav koja ugađa sebi. Već je to ljubav koja daje sebe, koja služi, koja se žrtvuje, koja trpi, ona je prosto nesebična. To je ljubav koja uvek spašava, koja obnavlja naš život i na kraju krajeva koja vaskrsava i pobeđuje. Treba razumeti da niko ne može imati takvu ljubav ako nije od Boga rođen. Dakle, samo ko je duhovno od Boga rođen, rođen od neraspadljivog semena, a koje je Reč Božja može imati takvu ljubav. Isus je rekao ako bi imali takvu ljubav ovaj svet bi zastao. Bukvalno bi zastao, zato što oni to ne vide nigde ili retko.

A šta je ono što zapravo danas mogu da vide? Mogu da vide samo svog cara koji se zove novac i mogu da vide sebičnost i gordost. A ako bi pogledali u hrišćanskim crkvama šta tamo mogu da vide? Najbolji odgovor je dao nepoznati autor rekavši: Tamo mogu da vide ljude sa spiskom pravila koji se sastaju u čudesne zgrade. Dakle, mi možemo govoriti o raznim doktrina, o zakonu, o veri, o pravednosti, ali ako smo bez Božje ljubavi i ako ne uradimo ništa za ljude koji nas trebaju, mi postajemo zvono koje zveči jer govorimo isprazne reči.

Isus je rekao “novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga kao što ja vas ljubih da se i vi ljubite, po tome će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom.” Vidite li da su Jevreji bili naviki na Deset zapovesti dobijenih preko Mojsija kao posrednika. A blagodat i istina postoje od Isusa Hrista. Dakle, ljubav je neposredna jer ona ne trpi posredstvo. Ali i zakon i ljubav i jedno i drugo su od Boga. Ali dati su u razna vremena. I vrednosno se razlikuju. Kako je Stari zavet imao svoj zakon zvani Mojsijev zakon, tako i Novi zavet ima svoj zakon zvani Carski zakon (Jakov 2,8). To je zakon Hristov (Galatima 6,21)

Pošto je Bog identifikovan sa ljubavlju, jer je rečeno da je Bog ljubav, tako je ljubav postala jedno od Božjih imena. To pokazuje prevashodnost ljubavi nad zakonom. Jer gde se ljubav zacaruje zakon prestaje. Ne u smislu da je u Carstvo ljubavi dozvoljeno ubijati, lagati krasti, nego što ljubav sama sobom sve to isključuje, i pomisli isključuje. Jer je rečeno ko ljubi drugoga zakon ispuni. Dakle, ljubav je izvršenje zakona. Nad ljubavlju nema zakona, kao što nad Bogom nema Boga. Tako naša vera treba da deluje kroz ljubav a ne kroz dela zakona. Jer je Hristos završetak zakona, veli apostol Pavle. Apostoli su govorili: “Ako imamo ljubav među sobom Bog u nama stoji jer je Bog ljubav, i koji u ljubavi stoji u Bogu stoji i Bog u njemu stoji.” Dakle, smisao Božjeg zakona je ljubav. Za ljude koji imaju ljubav Božju u sebi zakon ljubavi zamenjuje sve ostale zakone. Jer ljubav znači ispunjenje zakona. Za one koji nemaju ljubavi Bozje u sebi stari zakon je u punoj važnosti. Jer dokle nebo i zemlja stoji neće nestati ni najmanje titlice dok se sve ne ispuni.

“Oče naš pravedni, neka ljubav kojom si mene ljubio u njima bude”. To su Hrustove reči molitve upućene njegovovom Bogu Ocu. Odluka je naša.

Print Friendly, PDF & Email
22 Marta 2022