Toowoomba, Australia
www.revelation1412.org
Imad@revelation1412.org

Bog je sa narodom radio različito u različitim dobima

Bog se bavio svojim narodom pod različitim dispenzacijama. Sve dok nisam prepoznao ovu razliku nisam bio sposoban da razumem mesto koje zakon zauzima u hrišćanstvu. Reč „dispenzacija“ (služba) pominje se četiri puta u Bibliji (1. Korinćanima 9:17; Efescima 1:10, 3:2; Kološanima 1:25). Ona potiče od grčke reči „oikonomia“ što znači upravljanje domaćinstvom ili poslovima u domaćinstvu. Bog je u svojoj mudrosti upotrebljavao različite dispenzacije/službe kako bi upravljao Svojim narodom.

Naš Bog se ne menja, ali način na koji se odnosi prema čovečanstvu razlikuje se od jedne dispenzacije do druge. Ovo ne znači da Bog spasava ljude na različite načine, ne! Ljudi su se uvek spasavali i uvek će se spasavati samo blagodaću kroz veru (Efescima 2:8, Havakuk 2:4). Međutim, iako je način spasavanja bio isti, sadržaj vere i spoljašnja manifestacija su se menjali iz dispenzacije u dispenzaciju. Sa svakom uzastopnom dispenzacijom Božje otkrivanje Njegovih namera napredovalo je i menjalo se u zavisnosti od stanja Njegovog naroda.

Razlike

Na primer, postojalo je vreme kada je brak sa rođenom sestrom bio zakonit u Božjim očima. Ovakav zaključak može se podupreti sledećim pitanjem: „Koga je oženio Kain kada su članovi njegove porodice bili jedina ljudska bića na zemlji?“ Više je nego očigledno da je Kain oženio svoju rođenu sestru. Avram je takođe oženio svoju polu-sestru (1. Mojsijeva 20:12).

Kada je Bog uspostavio Mojsijev zakon dao je naročita uputstva da čoveku nije dopušteno da otkrije golotinju svoje sestre ili polusestre (3. Mojsijeva 18:9). Pa da li su Kainov i Avramov brak predstavljali greh u Božjim očima? Apsolutno ne! Kain i Avram su živeli u ranijim dispenzacijama pod kojima se ovakve zabrane nisu primenjivale. Razumevanje dispenzacije ili upravljanja pod određenim dispenzacijama razjašnjava mnoge zabune koje mogu nastati kao posledica nepoznavanja ovih stvari od vitalnog značaja.

Drugi primer je kazna za ubistvo. Kada je Kain ubio svog brata Bog nije zahtevao njegovu smrt; već je stavio na njega prokletstvo i oterao ga (1. Mojsijeva 4:10-12). Dalje, Bog je stavio znak na Kaina kako ga nijedan čovek ne bi ubio (1. Mojsijeva 4:13-16). Pa ipak, posle potopa, Božja reakcija na ubistvo se promenila objavom Ko god prolije čovekovu krv, i njegovu će krv proliti čovek.“ (1. Mojsijeva 9:6) Ovo se moglo doživeti kao velika kazna ili kao posledica sa kojom će se ubica suočiti. Međutim u Mojsijevom savezu ili dispenzaciji Božji zakon je zahtevao smrt ubice (2.Mojsijeva 21:12).

Više je nego očigledno, da je Bog “upravljao svojim domaćinstvom” različito, pod različitim dispenzacijama. Sretao sa sa Svojim narodom tamo gde su bili, obraćao im se i bavio njima na način koji su mogli da razumeju.

Četiri različita perioda

U Bibliji su predstavljene najmanje četiri različite dispenzacije, u kojima Bog upravlja svojim domaćinstvom na različite načine:

  1. Doba Patrijarha: obuhvata period od stvaranja do Sinaja
  2. Mojsijevo doba: obuhvata period od Sinaja do Krsta
  3. Doba Hrišćanstva: obuhvata period od Krsta do drugog Hristovog dolaska
  4. Doba na nebu: obuhvata period od drugog Hristovog dolaska pa na dalje

Nije nam mnogo toga otkriveno u vezi prve i četvrte dispenzacije. Biblija se uglavnom fokusira na Mojsijevo doba (Stari savez) i na doba Hrišćanstva (Novi savez). Međutim, otkriveno je dovoljno da bi se jasno mogla uočiti razlika između tih doba.

Na primer, tokom doba Patrijarha, nisu postojali šator od sastanka i spisi u pisanoj formi. Prvorođeni sin bio je sveštenik porodice koji je prinosio žrtve na porodičnom oltaru koji je bio sagrađen na posedu domaćinstva. Međutim, ovo se promenilo sa početkom druge dispenzacije. Na planini Sinaj, Bog je dao uputstva da se izgradi šator od sastanka/svetilište. On je naložio Mojsiju da zapiše zakon u knjigu i kasnije je Mojsije napisao prvih pet Mojsijevih knjiga poznatijih kao petoknjižje. Bog je zamenio sveštenstvo koje su činili prvorođeni sinovi sa Levitskim sveštenstvom, a porodični oltar sa oltarom izgrađenim u dvorištu Njegovog svetilišta. Sa ovom promenom otpočela je nova religija. To je i dalje bio isti Bog i isti način spasavanja (milošću kroz veru) ali se promenio sadržaj vere i način na koji je vera bila spolja manifestovana.

Bog je dao uputstva koja nisu ranije postojala kao što su:

  • Ceremonijalni obredi čišćenja nakon dodirivanja mrtvih, porođaja, menstruacije, izliva telesnih tečnosti u kućama.
  • Presude kao velike kazne za:
  • Preljubu (3. Mojsijeva 20:10-12)
  • Ubistvo (2. Mojsijeva 21:12)
  • Sodomiju (i životinja i čovek su umirali) (3. Mojsijeva 20:15,16)
  • Napad na roditelje (2. Mojsijeva 21:15)
  • Klanjanje idolima (2. Mojsijeva 22:20, 3. Mojsijeva 20:1-5, 5. Mojsijeva 17:2-7)
  • Bogohuljenje (3. Mojsijeva 24:14-16,23)
  • Kršenje Subote (2. Mojsijeva 31:14, 4. Mojsijeva 15:32-36)
  • Proklinjanje roditelja (2. Mojsijeva 21:17, 3. Mojsijeva 20:9)
  • Zakoni u vezi incesta ili braka između bliskih srodnika (3. Mojsijeva 18:8-18)
  • Sedam praznika za bogosluženje (3. Mojsijeva 23)
  • Tokom tri od sedam praznika svi muškarci Jevreji putovali su do Jerusalima na bogosluženje (2. Mojsijeva 23:15-17)
  • Način na koji su sveštenik i prvosveštenik bili obučeni
  • I mnoga druga potrebna uputstva

Po kojem zakonu je Avram živeo?

Nakon čitanja svega ovoga mnogi mogu objektivno tvrditi da je Avram, koji je živeo pre Mojsijeve dispenzacije, držao Božija uputstva odredbe i zakone. Ovo je naravno podržano stihovima kao što je sledeći: „Zato što je Avram slušao moj glas i izvršavao obaveze prema meni, moja uputstva, moje odredbe i moje zakone.“ (1. Mojsijeva 26:5)

Prethodni stih se koristi kako bi se poduprlo verovanje da na planini Sinaj nije predstavljeno ništa novo. Svi zakoni, uputstva i odredbe koji su dati na planini Sinaj postojali su ranije i verni su ih se pridržavali. Do ovakvog zaključka se došlo previđanjem činjenice da je 1. Mojsijevu knjigu Postanje, Mojsije pisao tokom Mojsijeve dispenzacije. Nju je napisao Jevrejin, za Jevreje, sa jevrejskim načinom razmišljanja i načinom pisanja. Zbog toga se u tekstu ove knjige nalazi veliki broj jevrejskih reči koje ukazuju na božanske zakone ili zapovesti.

Ono što je važno da se razume iz ovog teksta je to  da je Avram bio poslušan Bogu. On je bio veran Božjim otkrivenjima i zahtevima, bilo da su ona dolazila direktno od Boga bilo da su bila nasleđena od prethodnih generacija. On je bio poslušan svemu što mu je bilo otkriveno.

Avram nije mogao biti poslušan nečemu što mu nije bilo poznato. Na primer, tokom Mojsijevog doba (dispenzacije) Bog je dao sledeću odredbu: „Ne otkrivaj golotinju svoje sestre, kćeri svog oca ili kćeri svoje majke, bilo daje ona rođena u istoj kući ili van nje.“ (3. Mojsijeva 18:9)

Ako su sve odredbe otkrivene na planini Sinaj postojale u Avramovo vreme, i on je, kako Biblija kaže, „držao moje zapovesti, moje odredbe i moje zakone“ onda je logičan zaključak da verujemo da je Avram bio polušan ovim uredbama. Međutim, istina je da Avram nije znao za ove odredbe zato što je bio oženjen svojom polu-sestrom, ćerkom njegovog oca (Postanje 20:12). Ili ova odredba nije bila otkrivena pre planine Sinaj, ili Avram nije bio poslušan ovim odredbama. Verujem da je prva opcija ispravna.

Drugi primer je obrezanje. Kao što je čitaocu poznato, obrezanje je odredba koja se nalazi u Mojsijevom savezu, a koje je postojala i u Avramovo vreme (Postanje 17:10). Da, ova odredba je postojala i pre planine Sinaj, ali je činjenica da nije postojala pre Avramovog vremena. Stoga, neko može da ne veruje da su odredbe, zapovesti i zakoni postojali svo vreme.

Još jedna odredba koju ovde možemo navesti, a pomenuli smo je ranije, odnosi se na putovanje muškaraca Jevreja u Jerusalim na bogosluženje tokom tri od sedam velikih praznika (2. Mojsijeva 23:15-17). Ovo naravno nije moglo postojati pre planine Sinaj zbog toga što nije postojao ni hram u Jerusalimu. ž

Razlog zbog kog Biblija kaže da je Avram držao Božje odredbe, zakone i zapovesti, je bio da naglasi činjenicu da je Avram bio poslušan Bogu u svim detaljima koje mu je Bog dao u toj dispenzaciji, kao što je i kasnije Bog očekivao od Jevreja da Mu budu poslušni u svim detaljima koje im je On dao u njihovoj dispenzaciji. Tako je Bog govorio o Avramu čineći ga primerom na koji je trebalo da se ugledaju kasnije generacije. Božja namera nije bila da sve to shvatimo doslovno. To je bio hebrejski način pisanja, a kasnije su Jevreji usvojili isti stil. Na primer kada govorimo o „poslednjim danima“ (Mihej 4:1) rečeno nam je: „Svako će sedeti pod svojom lozom i pod svojom smokvom i niko ih neće plašiti, jer to su reči iz usta Gospoda nad vojskama.“ (Mihej 4:4)

Prorok Zaharija koristi sličan način izražavanja: „Tog dana, govori Gospod nad vojskama, zvaćete jedan drugoga pod lozu i pod smokvu.“ (Zaharija 3:10)

Ovo je bio način na koji su Jevreji mogli da iskažu veliko spokojstvo, sigurnost i uživanje u imovini i posedu; kada osobe nisu bile prinuđene da ostanu unutar svojih zidovima ograđenih gradova i da se zaključavaju u svojim kućama, već su mogle da sede u svojim baštama, poljima, vinogradima i da uživaju u plodovima (1. Carevima 4:25). Stoga, kada žele da dočaraju mir, sigurnost i sreću poslednjeg dana, proroci koji su bili Jevreji koristili su Jevrejski stil pisanja kako bi to bilo blisko čitaocima Jevrejima.

Poenta je u tome da je na Sinaju otpočela nova religija: Jevrejska religija. Ova religija ili način bogosluženja zamenila je patrijarhalni način bogosluženja. Levitsko sveštenstvo zamenilo je sveštenike patrijarhe. Levitski oltar u svetinji zamenio je porodični oltar na porodičnom imanju. Patrijarhalno sveštenstvo više nije bilo prihvatljivo Bogu.

Od Golgote sve novo

Pa ipak, ovaj način bogosluženja nije trebalo da traje večno. Na Golgoti je počela nova religija: Hrišćanska religija. Zemaljska svetinja bila je zamenjena sa nebeskom. Levitsko sveštenstvo bilo je zamenjeno Hristom i Njegovom službom. Levitski oltar bio je zamenjen Golgotom. A žrtveni sistem bio je zamenjen Jagnjetom Božjim.

Mnoga uputstva uvedena na Sinaju više nisu bila primenjivana. Neka od takvih uputstava bila su:

  • Ceremonijalni obredi čišćenja nakon dodirivanja mrtvog tela, porođaja, menstrualnog ciklusa, izliva telesnih tečnosti u kućama i na odeću
  • Kazne (kamenovanje preljubnika…….itd.)
  • Putovanje jevrejskog naroda u Jerusalim tri puta godišnje
  • I mnoga druga uputstva

Na Golgoti je počela treća dispenzacija koja će trajati do Drugog Hristovog dolaska. Golgota je bila početak hrišćanske religije na isti način kao što je Sinaj bio početak jevrejske religije. Svaka od ovih religija zamenjivala je sistem koji joj je prethodio i svaka od njih je predstavljala veliko unapređenje u odnosu na sistem koji joj je prethodio.

Na jedan način, prva tri sistema (patrijarhalni, Mojsijev i hrišćanski sistem) su potpuno ista. Božji plan spasenja ostao je isti kroz sve ove sisteme uz dublje otkrivanje ovog plana u svakoj sledećoj fazi (sistemu). Međutim spoljašnja forma patrijarhalizma i Judaizma redom se menjala na Sinaju i na Golgoti. Od svake od ovih promena razvila se nova kultura i religija.

Greška koju neki hrišćani prave je ta da dopuštaju formama prethodne religije da dominira sadašnjom religijom. Apostol Pavle snažno govori protiv ove greške u svojoj poslanici Galatima.

Neki su otišli u krajnost govoreći da hrišćani ne treba da imaju ništa zajedničko sa Jevrejskom religijom. Ali nije ispravno deliti Božju reč. Neke forme koje hrišćani praktikuju sprovode se od Edena do Edena. To što su neke forme postojale u prvoj i drugoj dispenzaciji ne znači da hrišćani ne treba da ih sprovode i praktikuju. Subota je na primer postojala od samog početka i pre nego što se pojavila potreba za sveštenstvom i dispenzacijom. Ona je postojala pre greha (Postanje 2:2-3). Insistirati na tome da hrišćani ne treba da imaju ništa zajedničko sa patrijarhalizmom ili Judaizmom, nije ni logično ni biblijski.

Međutim, hrišćani su otišli u drugu krajnost pridržavajući se Jevrejskih religioznih formi koje su bile date na planini Sinaj i kojih se trebalo doslovno pridržavati samo tokom druge dispenzacije. Neke od ovih formi su bile nošenje kićanke (4. Mojsijeva 15:38), puštanje brade (3. Mojsijeva 19:27) i tako dalje.

Hrišćanstvo

Vratimo se suštini. Hrišćanska dispenzacija je zamenila Mojsijevu dispenzaciju, a ona je zamenila Patrijarhalnu dispenzaciju. I pored toga hrišćanska religija ne treba da traje večno. Ona će takođe doživeti svoj kraj. Jednog dana kada Isus ponovo dođe i odvede nas u naš novi dom neće više biti potrebe za sveštenikom. Postojanje sveštenstva je usko povezano sa grehom jer je sveštenik bio potreban da bi se bavio grehom. Međutim, na nebu neće biti greha stoga ni potrebe za sveštenstvom. Zbog toga nam je rečeno da će Hrist doći kao Car, a ne kao sveštenik (Otkrivenje 19:16).

Još jedna razlika je vera. Hrišćanska religija je religija vere. Sve u vezi nje se bazira na veri. Verom mi verujemo da Bog postoji, da je sve stvorio Svojom rečju, da je Hrist umro i vaskrsnuo, da se naši gresi opraštaju kada se pokajemo…itd.  Vera je centar naše hrišćanske religije. To je ruka koja se hvata za realnost kojoj se nadamo. Pa ipak, Biblija nam kaže: Jer sada vidimo kao kroz staklo koje ne daje jasnu sliku, a tada ćemo videti licem u lice. Sada je moje znanje delimično, a tada će moje znanje biti potpuno, kao što je potpuno Božje znanje o meni.“ (1. Korinćanima 13:12)

Zašto bi nam bila potrebna vera na nebu? Da verujemo u Boga? Da verujemo da je Hrist vaskrsao iz mrtvih ili da će nam biti oprošteno i da ćemo biti spaseni? Ili da će Hrist ponovo doći da nas odvede na bolje mesto? Vera je, dakle, pouzdanje u ono što se očekuje, otkrivanje onog što se ne vidi.“ (Jevrejima 11:1) Pavle nam takođe kaže Jer u toj smo nadi spaseni. Ali nada koja se vidi nije nada, jer kad čovek nešto vidi, čemu bi se još nadao?“ (Rimljanima 8:24)

Zašto bi nam bila potrebna nada i vera da bismo verovali u realnost u kojoj ćemo živeti? Ne verujem da će nam biti potrebna vera na isti način kao što je hrišćanima potrebna danas. Tako da ono što igra glavnu ulogu u hrišćanstvu neće nam više biti potrebno na isti način kao što nam je bilo potrebno tokom hrišćanske dispenzacije.

Više je nego očigledno da se Bog na različite načine bavio svojim narodom u različitim dobima. Svaka dispenzacija je bila najbolja za svoje vreme tokom kojeg je adekvatno služila svojoj svrsi. Ali kada je Bog uvideo potrebu za promenom uvodio je novi sistem bogosluženja koji je označavao početak nove kulture i religije.

Print Friendly, PDF & Email