Govoreći o Sebi, Bog je rekao „Ja sam GOSPOD, Ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Od samog početka, Božja namera za sva njegova stvorenja, uključujući i čoveka, bila je da sva stvorenja imaju život kroz Njegovog Sina. Na žalost, greh je omeo Božju nameru. Njegovo obličje u čoveku je bilo oštećeno i Njegovo životodavno prisustvo je bilo izgubljeno.
Da li će Sotona i greh uspeti da promene Božju volju za čoveka? Apsolutno ne!
Greh nije promenio Božji stav prema čoveku, niti je mogao. Greh je napravio promenu u ljudskom srcu, a ne u Božjem. Možemo videti da je u Edenskom vrtu, nakon što je Adam pojeo zabranjeno voće, Bog došao tražeći Adama i Evu. On je želeo zajednicu sa svojom decom, kao što je to uvek i činio. Adam i Eva su bili ti koji su se sakrili od Njega (1. Mojsijeva 3:8).
Od tog trenutka, Bog je taj koji traži izgubljenu ljudsku rasu. On želi da obnovi Svoj odnos sa njima. Pismo nam kaže o Isusu: „Jer je Sin čovečiji došao da traži i da spase ono što je izgubljeno.” Luka 19:10
Kroz obećano Seme, Isusa, Bog je obezbedio čoveku način da primi ono što je izgubio. Obećano Seme je i lek i protivotrov za problem koji je greh napravio. Čovekova jedina nada leži u Božjem Semenu. Odmah nakon čovekovog pada, Bog je dao obećanje da će Seme – ženino Seme – zdrobiti zmijinu glavu (1. Mojsijeva 3:15).
Kakav je odnos između Obećanog Semena i ljudskog roda?
Započnimo našu potragu za odgovorom tako što ćemo pratiti obećanje o Semenu kroz čitavo Pismo. Pronalazimo da je obećanje prvi put pomenuto u 1. Mojsijeva 3:15, gde je Bog rekao da će Obećano Seme zdrobiti glavu zmiji. Obećanje o Semenu je takođe bilo ponovljeno Avramu.
„Preko tvog potomstva blagosloviće se svi narodi na zemlji zato što si poslušao moj glas.’” 1. Mojsijeva 22:18
Inicijalno Bog je rekao „U tvom potomstvu će biti blagoslovene sve porodice na zemlji“ (1. Mojsijeva 12:3), ali kasnije je objašnjeno da će u Avramovom Semenu svi narodi biti blagosloveni.
Avram je imao više od jednog sina (Išmaela i Isaka) tako da je Bog tačno naznačio kroz koga će doći obećano Seme: „Tada je Bog rekao Avramu:… jer će preko Isaka doći ono što će se nazvati tvojim potomstvom.“ 1. Mojsijeva 21:12
Kasnije je bilo rečeno da će obećano Seme doći kroz Jakova, jednog od Isakovih sinova: „Bog mu je rekao: „Ime ti je Jakov. Ali više se nećeš zvati Jakov, nego će ti ime biti Izrael.” Tako mu je dao ime Izrael. Bog mu je još rekao: „Ja sam Bog Svemoćni. Budi plodan i namnoži se. Od tebe će nastati narod, veliki narod, i kraljevi će poteći od tebe. Zemlju koju sam dao Avramu i Isaku daću tebi, a posle tebe daću je tvom potomstvu.” 1. Mojsijeva 35:10-12
Jakov je imao 12 sinova od kojih su nastala 12 plemena Izraela, i tako je Bog ponovo precizirao da će obećano Seme doći iz Judinog plemena: „Žezlo se neće odmaći od Jude, ni vladalački štap od njegovih nogu, dok ne dođe Šiloh, očekivanje naroda.“ 1. Mojsijeva 49:10
Da bi bio još precizniji, Bog je izjavio i iz koje će porodice u Judinom plemenu doći obećano Seme: „Mladica će izniknuti iz Jesejevog panja, izdanak iz njegovog korena donosiće plod. Na njemu će počivati Gospodnji Duh, Duh mudrosti i razboritosti, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha od Gospoda….. I u to će vreme za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište Njegovo biće slavno.“ Isaija 1-2, 10
A ipak Jesej je imao više od jednog deteta. Bog je želeo da bude veoma precizan po pitanju korena obećanog Semena i On je imenovao Davida kao onoga od koga će doći Seme: „Evo, dolaze dani”, govori Gospod, „kad ću Davidu podići pravedan izdanak. Kralj će vladati i postupaće razborito, sprovodiće pravdu i pravednost u zemlji. U njegovim danima Juda će se spasti, Izrael će živeti spokojno. A on će se zvati ‘Gospod je naša pravednost.’” Jeremija 23:5-6
Dalje je Bog precizirao da će obećano Seme biti rođeno od device (Isaija 7:14) u gradu Betlehemu Efrati (Mihej 5:2).
Ovo je razlog zbog koga prva knjiga u Novom savezu počinje navođenjem Hristovog geneološkog porekla. Matej je dokazao da je Isus obećano Seme, prateći Njegove korene nazad do Davida, Jakova, Isaka i Avrama.
Poreklo obećanog Semena se sužavalo od svega živog (Eva) do mnogih naroda (Avram), do dva naroda (Isak), do jednog naroda (Jakov), do jednog plemena (Juda), do jedne porodice (Jesej), do jednog sina te porodice (David), do pripadnika Davidove porodice u jednom gradu (Betlehemu), do device iz te porodice u tom gradu. Na kraju tog niza vidimo Isusa, obećano Seme, kako ispunjava sve znake i još mnogo toga.
Kao ženino Seme, Isus je trebalo da zdrobi glavu zmije. Kao Seme Avrama, Isaka i Jakova, trebalo je da donese blagoslove svim porodicama na zemlji. Kao Seme Jesejevo trebalo je da donese slavni počinak narodu. Kao Seme Davidovo, trebalo je da uspostavi vladavinu u pravednosti koja će trajati čitavu večnost. I kao Božje Seme – jedinorođeni Sin – trebalo je da otkupi ljude i ponudi im večni život, jer „u Njemu“ kaže Pismo, „je bio život i život je bio svetlost ljudima“ (Jovan 1:4).
U Božjem Semenu nalazi se jevanđelje. U Njemu se nalazi večni život. U Njemu se nalazi pomirenje sa Bogom. U Njemu se nalazi spasenje. U ovom Jednom Semenu nalazi se roditelj novog ljudskog roda u kome vlada pravednost.
Kako bi se ovo dogodilo, Sin Božji – Božansko Seme i začetnik života – morao je da postane deo izgubljenog ljudskog roda. Stvoritelj svega trebalo je da postane jedno sa palim čovekom, kako bi mogao da ga vrati Božjoj nameri.
I upravo je to učinilo Obećano Seme: „A pošto su ta deca sudionici tela i krvi, tako i on sam uze udela u tome, da kroz smrt uništi onoga koji ima silu smrti, to jest Đavola, i da oslobodi sve koji su zbog straha od smrti ceo život bili podložni ropstvu. Jer on ne uze na sebe prirodu anđela, već uze na sebe seme Avramovo. Zato je u svemu morao da postane poput svoje braće, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi, kako bi prineo žrtvu pomirenja za grehe naroda.“ Jevrejima 2:14-17
Isus nije uzeo na sebe prirodu anđela, niti je uzeo na sebe samo prirodu Adama pre greha, On je uzeo na Sebe Avramovo seme.
„Budući da je Zakon bio nemoćan, jer je zbog tela bio slab, Bog je, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu.“ Rimljanima 8:3
Božansko Seme je božanska Reč. To Seme u kojem je sve stvoreno blagosloveno, postalo je telo (Jovan 1:1, 14). Uzeo je na sebe „grešno telo“ i tako ga je Bog učinio Začetnikom našeg spasenja, „usavršenog putem patnji“ (Jevrejima 2:10).
Ovo je bilo suštinski i zato apostol Pavle nastavlja dalje i kaže nam: „Iako je bio Sin Božji, iz onoga što je pretrpeo naučio se poslušnosti. I savršivši se, postao je svima koji su mu poslušni začetnik večnog spasenja.“ Jevrejima 5:8-9
Postavši telo, postavši jedno sa čovekom, Isus-Obećano Seme, Onaj u kome je sva tvorevina blagoslovena „postao je začetnik večnog spasenja u onima koji su mu poslušni.“
U uzimanju na sebe grešne ljudske prirode i postajanjem članom ljudske porodice zajedno sa nama, tako da Ga nije stid nazvati nas svojom braćom (Jevrejima 2:11), sve što je Adam izgubio, sada je dostupno ljudskom rodu u Božansko-Ljudskom Semenu.
Čovek je bio stvoren prema načelu ili obećanju da je u Hristu blagosloveno sve što je stvoreno. Kroz greh, Božje moralno obličje u čoveku je bilo uništeno i zato je ljudski rod bio razdvojen od Boga. Tako smo izgubili pravo da budemo pod tim načelom. Čovek je bio otuđen od Boga, ali kroz Božju ljubav prema Njegovim stvorenjima, obezbeđena su sredstva kroz koja će svi biti vraćeni Njemu.
Božje Seme kroz koje su sva stvorenja blagoslovena, došlo je na zemlju da postane jedan od nas, kako bi ponovo mogao da uspostavi jedinstvo sa Bogom. Ovo je omogućilo čoveku da ponovo ispuni Božju nameru: kroz Sina je blagosloveno sve što je stvoreno. Postavši jedno sa čovekom, Isus, Obećano Seme i Začetnik života (Dela 3:15) postao je Začetnik večnog spasenja izgubljenom čoveku.
Videvši iz Pisma da je božansko Seme uzelo na sebe ljudsku prirodu i postalo Božansko-Ljudsko Seme, važno je razumeti da je Spasitelj ljudi, kao Onaj kroz koga postoji novi ljudski rod, morao da donese sa Sobom nešto što čovek nije imao, nešto što je ljudskom rodu bilo neophodno da se vrati u jedinstvo sa Bogom.
Razmislite o tome na ovaj način. Recimo da postoji grupa ljudi koja se davi u okeanu. Koliko bi davljenicima pomoglo ukoliko bi osoba koja nema pojas za spasavanje i ne zna da pliva, uskočila među davljenike? Nimalo. Ta osoba bi se udavila kao i ostali davljenici. Ali ako bi ta osoba skučila u vodu sa pojasom za spasavanje i ponudila ga svakom davljeniku, prisustvo te osobe bi doprinelo očuvanju života davljenika koji bi prihvatili pomoć.
Na isti način, ljudski rod se davio u grehu (Isaija 5:36, Rimljanima 3:23, 5:12) sa umom koji je bio u neprijateljstvu sa Bogom (1. Korinćanima 2:14, Jeremija 17:9) i nije bio potčinjen Bogu (Rimljanima 8:5-7). Tako je Isus, Božansko Seme, uzeo na sebe grešno telo (Rimljanima 8:3) i postao jedno sa ljudskim rodom (Jevrejima 2:11). Njegova misija je bila da nađe i spasi ono što je izgubljeno (Luka 19:10). On je doneo sa sobom duhovni um, um koji je bio jedno sa Bogom i u harmoniji sa Njim (Luka 1:35, Kološanima 2:9; Jovan 3:5; Jevrejima 1:9). Stoga su Njegov život, smrt i vaskrsenje uneli veliku razliku u živote svih koji su prihvatili ponudu samog Njegovog uma (Filipljanima 2:5; 1. Korinćanima 2:16; 1. Petrova 4:1).
Hrist nije nasledio svoj duhovni um od Marije, Njegove majke. Već ga je nasledio od Svog Oca, koji je Bog. Pismo nam kaže da je Isus bio rođen od Duha, On je bio ta sveta stvar (Matej 1:20; Luka 1:35; Kološanima 2:9). On se rodio posvećen (Jovan 10:36). On je imao um koji je kontrolisao Božji Duh, um koji je voleo pravednost i mrzeo bezakonje (Jevrejima 1:9). Ovaj um je on ponudio onima koji Ga prime. Svi koji Ga prime biće ponovo rođeni sa istim tim umom sa kojim je Spasitelj bio rođen. Ovo je pojas za spasavanje koji spasava izgubljeni ljudski rod (Rimljanima 12:2, Efescima 4:23).
Postoji li razlika između Isusa i drugih ljudskih bića na rođenju? Definitivno da. Postoji razlika u umu. Mi se rađamo sa telesnim umom, dok je Isus bio rođen sa duhovnim umom. Međutim Isus nam nudi svoj duhovni um koji je jedno sa Bogom. Taj um nam se daje kao besplatan dar, onog trenutka kada prihvatimo Hrista kao svog Spasitelja.
Drugim rečima, sve prednosti koje je Isus posedovao mogu biti naše. Kroz Njegovu pobedu, iste prednosti su obezbeđene i za nas. Možemo biti sudeonici sile odozgo, čak i sudeonici božanske prirode (2. Petrova 1:4). Kroz ovaj dar možemo nadvladati izopačenost koja u svetu vlada kroz požudu.
Sve je ovo dostupno tebi dragi Čitaoče. Odlučujuće pitanje glasi: Da li veruješ u Njega? Da li Ga poznaješ? Da li je On postao tvoj Spasitelj? Da li si prepoznao svoju potrebu za silom odozgo koja može da te spasi? Sve je tvoje samo treba da uzmeš. Predaj Mu svoje srce. Isus je obećao da će ti dati večni život!
