Reč „crkva“ je prevedena sa grčkog jezika od reči „eklezija“ i znači „sazvati, sabrati, pozvati“ i označava zajednicu ljudi koja se skupila iz nekog posebnog razloga. Druga grčka reč, istog značenja, koju su prihvatili Jevreji je „sinagoga“ što znači „skupština“. Možemo zaključiti da crkva i sinagoga nisu građevine, kao što većina naroda misli, a to se vidi iz biblijskih stihova koje ćemo proučavati u nastavku.
Svaki vernik, bez obzira kojoj i kakvoj crkvi pripada, treba stalno da preispituje sebe i da uvek ima otvoreno srce za Boga i na taj način da izgrađuje što čvršći odnos sa Bogom kroz Njegovog jedinorodnog i ljubljenoga Sina. Bog se takvom verniku otkriva kroz Hrista, kroz pisanu i živu reč Božiju. Na taj način vernik upoznaje Boga i Njegovog Sina. Takav odnos vernika prema Bogu omogućava verniku da pripada Božijem narodu, odnosno Božijoj crkvi.
Ako prihvatimo da je Biblija istinska Reč Božija, onda ćemo videti da neke crkve ne baziraju svoja učenja na Bibliji, nego ih baziraju na učenjima i crkvenim doktrinama koje nisu u skladu sa Biblijom.
Treba napomenuti da u takvim crkvama postoje i vernici koji istinski traže Boga i Bog će ih blagosloviti i blagodat Hristova u srcima njihovim će ih učiniti poniznim i bogougodnim tako da oni mogu biti oruđe u Božijim rukama i na blagoslov svojim bližnjima. Bog će ih ojačati i otvoriti najbolje puteve i svoju ljubav iskazati prema drugima – kroz njih. Bog za svakog vernika ima plan, koji je spasonosan za vernika, a ugodan za Boga, jer se tako ispunjava volja Božija i proslavlja ime Božije.
Da bismo išli Božijim putem koga je On trasirao za nas moramo stalno sebe preispitivati da li pripadamo Božijoj crkvi. Da bismo sebe preispitali na tom polju moramo znati šta je to Božija crkva. Ova tema je dosta osetljiva i moja namera nije da omalovažim bilo kojeg vernika, koji pripada bilo kojoj verskoj organizaciji. Naprotiv! Želim da se na osnovu biblijskih stihova osvedočimo, da se nećemo spasiti formalnim i legalističkim posećivanjem bogomolja, nego se spašavamo blagodaću Hristovom (Efescima 2:8) kroz veru u Oca i Sina (Jovan 14:1).
Ako otvorimo svoje srce za Hrista i dopustimo da On sa svojim Duhom prebiva i deluje u nama, tada se nanovo rađamo, zadobijamo spasenje i tada pripadamo crkvi Božijoj. U nastavku ćemo više govoriti o tome.
Šta je to crkva?
Obično se misli da je crkva mesto gde se vernici okupljaju i mole Bogu. Da li je to crkva? Šta nam kažu biblijski stihovi? Apostol Pavle, pre nego što je prihvatio hrišćanstvo, zvao se Savle. On je pripadao institucionalnoj verskoj zajednici Jevreja i oni su verovali da su izabrani Božiji narod. Evo šta nam kaže apostol Pavle:
Galatima (1:13) „Jer ste čuli moje življenje u Jevrejstvu, da sam odviše gonio crkvu Božiju i raskopavao je.“
U gornjem stihu apostol Pavle nam kaže da su hrišćani crkva Božija, jer je on progonio hrišćane, odnosno crkvu Božiju. Hrišćani su oni koji imaju Hrista u srcu svome. Kako je apostol Pavle znao da hrišćani koje je on progonio, dok je bio Savle, imaju Hrista u srcu svome? To se vidi iz sledećeg stiha:
„Dela Apostolska (22:6-8) „A kad iđah i približih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba. I padoh na zemlju, i čuh glas, koji mi govori: Savle, Savle! Zašto me goniš? A ja odgovorih; Ko si Ti, Gospode? A On mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kog ti goniš.“
Kada se progone Hristovi vernici, onda se progoni i sam Hristos, jer On živi u srcima vernika. Iz prethodna dva stiha može se zaključiti da onaj ko ima Hrista u srcu svome pripada crkvi Božijoj, odnosno da Hristos živi i deluje u crkvi Božijoj.
Hristos se obraća Jevrejima: Jovan (2:19-21) „Isus odgovori i reče im: razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti. A Jevreji rekoše: četrdeset i šest godina građena je ova crkva i ti za tri dana da je podigneš? A on govoraše za crkvu tijela svojega.“
Jasno se kaže da je telo Hristovo crkva Božija.
1. Korinćanima (11:3) „Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu.“
1. Korinćanima (12,27) „A vi ste telo Hristovo i udovi ponaosob.“
Hristos je glava svojim sledbenicima. Muž je sledbenik Hristov, odnosno više sledbenika su telo Hristovo odnosno crkva Hristova.
1. Korinćanima (12:12-13) „Jer kao što je telo jedno i ima udove mnoge, a svi udovi jednog tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako i Hristos. Jer i jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Judejci ili Jelini ili robovi ili slobodni i svi smo jednim Duhom napojeni!
Ovi stihovi govore nam o tome da vernici koji su napojeni jednim Duhom, koji imaju Hrista u srcu, čine telo Hristovo. Telu Hristovom pripadaju svi vernici bez obzira na nacionalnost, boju kože, socijalnu pripadnost, pol, ako su jednim Duhom kršteni. Koji je to Duh kojim se krštavamo u telo Hristovo? Da bismo postali telo Hristovo moramo imati Hristov Duh. U Bibliji se Hristov Duh spominje na više mesta (Filipljanima 1:19, Galatima 4:6, 1. Korinćanima 2:16), a mi ćemo navesti sledeći stih:
Rimljanima (8:9) „…Ako pak neko nema Duha Hristovog, on nije Njegov“.
Ako nemamo Duha Hristovog, odnosno Duha Sina Božijeg, onda ne možemo pripadati crkvi Hristovoj.
Rimljanima (8:16) „Ovaj Duh (Duh usinovljenja, Hristov Duh, Božiji Duh, Sveti Duh) govori našem Duhu da smo deca Božija.“
Galatima (4,6) „I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša koji viče: Ava Oče.“
Primiti Svetog Duha, znači primiti Hrista u srce svoje. Hristos nam kaže:
Jovan (14:23) „Ako me neko ljubi, reč moju držaće i Otac moj ljubiće njega, i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.“
Otac i Sin se nastanjuju u srcu vernika.
2. Korinćanima (6:16) „…Jer ste vi crkva Boga živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.“
1. Korinćanima (3:16-17) „Ne znate li da ste vi crkva Božija i da Duh Božiji živi u vama? Ako pokvari ko Crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.“
Možemo zaključiti da se crkva Božija sastoji od glave i tela Hristovog. Glava toj crkvi je Bog u Hristu. Telo se sastoji od vernika koji su sveti. Svet je onaj s kim je Bog. Pošto su i Bog Otac i Njegov Sin sveti (Jovan 17:11, Dela apostolska 4:30) onda su sveti i vernici koji čine telo Hristovo. To je čvrsta duhovna zajednica vernika sa Ocem i Sinom. Pošto postoje samo jedan Bog Otac i jedan Gospod Isus Hristos (1. Korinćanima 8:6) onda postoji samo jedna Božija crkva. O tome će biti više reči u drugom nastavku. Vernici koji pripadaju Božijoj Crkvi su Božiji narod.
Otac i Sin su jedno sa svojom Crkvom
Isus se moli za svoje sledbenike, za svoju crkvu.
Jovan (17:21) „Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi, da i oni u Nama jedno budu da svet veruje da si me Ti poslao.“
U ovom stihu se jasno kaže da je Otac u Sinu i da je Sin u Ocu i da su oni jedno. (Jovan 10:30).
Jovan(17:5) „I sada proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samoga, slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.“
Iz ovog stiha se vidi da su Otac i Sin na Nebu bili zajedno, pre nego što se Sin utelovio. Pošto su bili zajedno, Otac nije mogao biti Sin, niti je Sin mogao biti Otac. Oni su dva različita Božanska Bića. (Ovo je veoma bitno, jer nažalost postoje učenja koja govore o tome da su Otac i Sin jedno Božansko biće). Otac i Sin imaju svoju individualnost, to su dva zasebna Božanska bića:
„Od večnosti postojalo je kompletno jedinstvo između Oca i Sina. Oni su bili dvojica, ali za malo pa identični. Dvojica u individualnosti, ali jedno u Duhu, srcu i karakteru.“ (Ellen White, Instruktor za mlade, 16. Decembar 1897.)
Vratimo se na stih Jovan (17,21). Kako mogu biti jedno Otac i Sin? Oni su jedno u Duhu. Oni imaju zajednički Duh i taj Duh od Oca izlazi (Jovan 15,26).
Kako su Otac i Sin jedno sa vernikom i kako je vernik jedno sa Njima? Oni su jedno u Duhu i taj Duh koji povezuje vernika sa Ocem i Sinom naziva se Utešitelj ili Duh Istine, odnosno Sveti Duh. Bog Otac i Sin se svojim Duhom povezuju sa vernikom, jer oni to mogu i imaju tu moć, a vernik se verom povezuje sa Njima.
Jovan (14:15-18) „Ako me ljubite zapovesti moje držite i ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva sa vama vavek, duha Istine, koga svet ne može primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer sa vama prebiva i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću vama.“
Isus kaže da će ponovo doći u srca svojih sledbenika, ali u Očevoj sili, u drugačijem obliku nego prvi Utešitelj i zato je sebe nazvao drugim Utešiteljem. Sveti Duh ili Utešitelj je Hristov Božansko- ljudski život koji je pobedio greh, ujedinjen sa Očevim Božanskim životom.
Očev Božanski život je prisutan u Hristu (Utešitelju). Bog Otac je vaskrsnuo Sina i vaskrsli Hristos se uzneo na nebo. Otac mu je vratio slavu koju je imao pre utelovljenja i dao mu je svoj Duh u punoći. Na taj način, u Očevoj sili i slavi, na Pedesetnicu (pedeset dana posle Isusovog vaskrsenja, Dela apostolska 2:1) i posle Pedesetnice, Hristov Duh (Sveti Duh) ulazi u srca svih svojih učenika, svojih sledbenika. Pošto Hristovi učenici i sledbenici čine Hristovu crkvu, Hristos je svojim Duhom prisutan u crkvi, iako se On nalazi na Nebu pored svog Oca Nebeskoga.
Zbog toga je Hristos objašnjavao učenicima na Zemlji, da je za njih bolje da ih On napusti, jer tada može biti u srcu svih Njegovih sledbenika kao drugi Utešitelj, a kada je na Zemlji onda može biti samo na jednom mestu i tada je On prvi Utešitelj. Drugi Utešitelj se javlja u drugom obliku i deluje na drugačiji način od prvog Utešitelja.
Kada se vernik sjedini sa Ocem i Sinom i kada postanu jedno, šta je onda sa vernikovim identitetom? Svako zadržava svoj identitet, svoju ličnost, svoje biće, svoju individualnost, svoju personalnost.. Vernik je i dalje ljudsko biće koje ima učešće u Božanskoj prirodi, Hristos je Sin Božiji, a Bog je Bog Otac, ali svi imaju jedinstvo u Duhu. To jedinstvo je u Hristu – u Njegovoj ljubavi, jer su i Sin i Otac u suštini svog bića ljubav.
I Otac i Sin su jedno sa svojom Crkvom. To je Hristova ili Božija crkva.
1. Korinćanima (6:19) „Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, koga imate od Boga i niste svoji?
Crkva Hristova ili crkva Božija je skup vernika koji su:
1. Povezani sa Bogom Ocem, kroz jedinorodnog i ljubljenog Sina Božjeg.
2. Deca Božija (Jovan 1,11-13), jer su duhovno povezani sa Bogom i tako nanovorođeni.
3. Slobodni; nisu robovi greha, jer svaki rob ima gospodara. Oni su slobodni od tog gospodara, jer ih je Hristos svojom prisutnošću u srcu njihovom oslobodio od tog gospodara (Jovan 8:32). Kada vernici upoznaju istinu (Hrista) tada su slobodni.
4. Duhovni (Galatima 5,22-23),
5. U veri da će živeti u carstvu slave na Nebu
6. Otvorenog srca za Boga i vole Boga i vole jedni druge
7. Osposobljeni i spremni da čine ono što je Bogu ugodno, da čine volju Njegovu i da proslave Ime Njegovo.
Pripadnici Božije crkve treba da imaju jaku veru. Vera je dar od Boga. Verom Hristovom mi se uzdižemo ka Bogu, a od Boga se u ljubavi Božijoj spuštamo ka svojim bližnjima i sve blagoslove koje smo dobili dajemo drugima. Tada smo oruđe u Božijim rukama i činimo ono što je Bogu ugodno, činimo volju Njegovu i proslavljamo Ime Božije. Božija ljubav se kroz nas otkriva prema drugima. Bez Boga ne možemo ljubiti jedni druge, jer je ljudska ljubav promenjiva, nepouzdana i uslovljena. Ako ljubimo jedni druge Bog u nama prebiva i mi u Bogu (1. Jovanova 4:12) i tada pripadamo Božijoj Crkvi.
