Sada ćemo govoriti o osnovnim karakteristikama Božije crkve i osnovnim razlikama Crkve u Starom i Novom zavetu. Odgovorićemo i na pitanje da li Božija crkva može pasti.
Koliko je potrebno hrišćana da bi oni činili Crkvu Božiju? Evo šta nam kaže Hristos:
Matej (18:20) „Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja među njima.“
Kako su hrišćani slavili Boga u prvoj apostolskoj Crkvi?
Dela apostolska (16:13) „I u dan subotnji izađosmo van grada na reku, gde se smatralo da je bogomolja i sevši govorismo ženama koje se behu sabrale.“
Za mesto gde se vernici okupljaju i mole Bogu, ispravnije je reći bogomolja, nego crkva, jer smo videli, u prvom nastavku, šta je crkva Božija.
Iz gore navedenog stiha jasno se vidi da su apostoli imali bogosluženja subotom, jer je to dan koga je Bog blagoslovio, posvetio i u koji je počinuo (1. Mojsijeva 2:2-3). Tada se Bog slavi kao Stvoritelj. Bogomolja nije u centru pažnje, bez obzira što je to mesto gde su se apostoli sastajali.
U mnogim crkvama danas, bogomolje su velelepna zdanja i da bude tragedija veća, pojedini vernici tih crkava smatraju da Bog stanuje u tim velelepnim zdanjima. Možemo postaviti pitanje. Da li Bog stanuje u bogomoljama?
U Starom Zavetu Bog je govorio Mojsiju kako da naprave Hram Božiji. On se sastojao od trema, Svetinje i Svetinje nad Svetinjama. Bog je bio prisutan svojim Duhom u Hramu. Svetinja je bila odvojena od Svetinje nad Svetinjama sa zavesom.
Kada je Isus izdahnuo na krstu, zavesa se pocepala.
Matej (27:51) „I gle zavesa hrama razdre se na dvoje od gornjega kraja do donjega…“
Od tada je Bog napustio Svetinju nad Svetinjama i zajedno sa Sinom svojim želi da se useli u srce vernika. Evo šta kaže apostol Pavle:
Dela apostolska (17:24-25) „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, koji je Gospod neba i zemlje, ne stanuje u rukotvorenim hramovima, niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da treba nešto Njemu, koji sam daje svima život i dihanje i sve.“
Apostol Pavle nam kaže dalje:
1. Korinćanima (6:19) „Ili ne znate da su telesa vaše crkva Svetoga Duha koji je u vama, koga imate od Boga i niste svoji.“
Pošto se čovek sastoji od duha, duše i tela (1.Solunjanima 5:23), onda se može povući paralela između čoveka i Hrama iz Starog zaveta. Trem je vidljiv kao i ljudsko telo, Svetinja odgovara duši, a Svetinja nad Svetinjama, u kojoj je Bog svojim Duhom bio prisutan, odgovara ljudskom duhu.
1.Korinćanima (3:16-17) „Ne znate li da ste vi Crkva Božija i Duh Božiji živi u vama. Ako pokvari ko Crkvu Božiju, pokvariće njega Bog, jer je Crkva Božija sveta, a to ste vi.“
Na osnovu ovog i prethodnih stihova možemo zaključiti da najmanje dva ili tri vernika čine crkvu Božiju, ako imaju Duha Božijega u sebi. Bog je svet i On svojim Duhom prebiva u srcu vernika i tako i vernici postaju sveti, odnosno crkva Božija je sveta.
Nigde u Bibliji ne piše da crkva Božija mora biti registrovana u nadležnim institucijama u području gde ona deluje. To su ljudske organizacije crkava koje mogu biti i dobre i loše u zavisnosti da li su vernici koji su zaduženi za pojedina pitanja u crkvi – duhovni ili telesni. Naravno da brojčano velike crkve moraju imati neku organizaciju, ali je najvažnije da vernici Božije crkve u sebi imaju Duh Božiji. Institucionalne crkve u prvi plan stavljaju formu što, u većini slučajeva, ima za posledicu gubitak suštine. Forma je bitna, ali nije presudna. Suština je mnogo važnija i ona će uvek izgraditi formu.
Rimljanima (8:16) „Ovaj Duh (Duh usinovljenja, Hristov Duh, Božiji Duh, Sveti Duh) govori našem Duhu da smo deca Božija.“
Primiti Svetog Duha, znači primiti Hrista u srce svoje, nanovo se roditi i postati pripadnik crkve Hristove ili crkve Božije.
„Mi hoćemo Svetog Duha koji je Isus Hristos“ (Ellen White, Letter 66, April 10. 1894, par 18).
1. Korinćanima (15.45) „Tako je i napisano; prvi čovek Adam postao je duša živa; poslednji Adam Duh koji daje život.“
Poslednji Adam je Isus Hristos.
Efescima (4:4-6) „Jedno telo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svoga, jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve i u svima nama.“
Ovaj stih je jasan da postoji samo jedna Božija crkva (telo Hristovo), jedan Duh i to Hristov, jedna vera i jedno krštenje Hristovim Duhom i jedan Bog i Otac sviju.
Gde se nalazi Božija crkva; kako i kome Bogu treba da se molimo?
U četvrtoj glavi Jovanovog jevanđelja opisan je susret našeg Spasitelja sa ženom Samarjankom. Kada je ona videla da On nije običan čovek, odmah ga je pitala:
Jovan (4,20) „Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.“
I danas neki vernici misle da je bolje ići u jednu crkvu nego u drugu, iako obe crkve pripadaju istoj verskoj denominaciji. Čak, ako pripadaju i različitim verskim denominacijama, nećemo pogrešiti, ako odemo u bilo koju, ako iskreno, svim srcem tražimo Boga. Onaj ko traži Boga, on će ga naći, jer nisu svi isti putevi koji vode do istine. Tako će pojedini vernici imati različite puteve u svom duhovnom razvoju. Bog nas neće osuditi, ako idemo u pogrešnu crkvu, ako ga iskreno, svim srcem, tražimo. Kada vidimo da smo u pogrešnoj crkvi, onda ćemo, kako smo ušli, tako i izaći iz te crkve.
Treba napomenuti da se zavesa u Hramu, posle Hristovog raspeća, pocepala i da od tada Bog ne boravi u rukotvorenim Hramovima. Isus je to znao i zato kaže:
Jovan (4:21) „Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.“
To vreme će doći posle Hristovog raspeća. Jerusalim je tada bio, kao i danas, najveći religijski centar u svetu. Zamislite koliko je Hristos bio veliki u istini, da je mogao reći, da se ne morate u Jerusalimu moliti. Danas, ako ne dođete na bogosluženje u bilo koju crkvu, vernici će vas pitati, zašto niste došli u smislu da vas opomenu da trebate redovno dolaziti u bogomolju. Zaista su ti vernici mali u odnosu na Hrista. Iz ovog stiha se jasno vidi da mesto, gde se trebamo moliti Bogu, nije određeno. Ono nije toliko ni bitno. Bitno je nešto drugo.
Jovan (4:22-23) „Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo; jer je spasenje od Jevreja. Ali ide vreme, i već je nastalo, kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu Duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.“
Bitno je moliti se Ocu Duhom i istinom. Ako vernik ima Hristov Duh u sebi može se moliti na bilo kom mestu i ako su takva najmanje dva ili tri vernika onda oni sačinjavaju crkvu Božiju. Bog je svojim Duhom prisutan sa tim vernicima i nalazi se u srcu tih vernika, jer su tela vernika hram Duha Svetoga. (1. Korinćanima 6:19).
Božija Crkva neće pasti
Rekli smo da je Božija crkva skup vernika koji su nanovo ili odozgo rođeni. Hristos živi u srcima tih vernika i oni čine volju Božiju. To ne čine oni nego Hristov Duh u njima. Može li ta Crkva pasti? Sigurno da ne može, jer je Sin Božiji na Zemlji pobedio đavola, greh i smrt. Smrt je pobeđena tako što je Otac vaskrsao Sina. Kada se posle vaskrsenja Sin uzneo na Nebo, Otac Mu je dao slavu u punoći svoga Duha. Hristos sa Očevom slavom i sa svojim ljudsko-Božanskim životom sa kojim je pobedio greh na Zemlji, na Pedesetnicu i posle Pedesetnice, ulazi u srca svojih sledbenika u srca svoje Crkve. Ta Crkva ne može pasti, jer je Hristos drži uspravnom.
Ellen White je rekla: „Ova Crkva neće pasti“
Na koju Crkvu je mislila kada je to rekla. Evo toga citata:
„Sotona će učiniti čuda da zavede; on će postaviti svoju vlast kao vrhovnu. Crkva će izgledati kao da će pasti, ali neće pasti. Ostaje, dok će grešnici u Sionu biti izrešetani – pleva odvojena od dragocene pšenice. To je strašno iskušenje, ali ipak se mora desiti. Niko osim onih koji budu nadvladavali krvlju Jagnjetovom i rečju njihovog svedočanstva se neće naći sa vernim i istinitim, bez mrlje i prljavštine greha, bez prevare u njihovim ustima. Mi se moramo odvojiti od samoopravdanja i obući se u Hristovu pravdu“ (12. objavljeni rukopisi, 324.3).
Ovaj citat se odnosi na vernike koji su obučeni u Hristovu pravdu, odnosno one vernike koji imaju Hrista u srcu svome. To su vernici koji čine Božiju crkvu.
Evo šta ona kaže za institucionalnu crkvu kojoj je i sama pripadala:
„Ispunjena sam tugom kada razmišljam o našem stanju kao narod. Gospod nam nije zatvorio Nebo, ali naš sopstveni smer neprestanog kliženja nazad, nas je razdvojio od Boga… Crkva je okrenula leđa od praćenja Hrista, Njenog vođe i postojano se vraća u Egipat“ (5. Sveska svedočanstava str 217).
„Crkva je u Laodikejskom stanju. Božija prisutnost nije u njenoj sredini.“ (Rukopis 156, 1898).
Iz teksta se vidi da crkva ne sledi Hrista. Ali vernici u toj institucionalnoj crkvi, koji slede Hrista i dalje pripadaju Božijoj crkvi među kojima je bila i Ellen White i svi oni vernici koji se mole Bogu u Duhu i istini..
Ako vernik koji ne sledi Hrista, dođe u hijerarhiju Božije crkve, ako se visoko pozicionira u Crkvi, u zavisnosti od organizacije, on će u sopstvenoj sili (nema u sebi Božiju silu) delovati preko institucije crkve i crkva će se polako urušavati. Ako takvi vernici u sopstvenoj sili počnu da uvode nove doktrine u crkvu, koje nisu u skladu sa Biblijom, tada se crkva urušava i okreće leđa od praćenja Hrista. To je problem u svim organizovanim (institucionalnim) crkvama. Institucionalno delovanje u crkvi, ako nije u skladu sa voljom Božijom, je veoma opasno. Crkve sa jakim institucijama, koje su izgrađene kroz istoriju crkava, koje u prvi plan stavljaju formu, a ne suštinu, u većini slučajeva, uvode pogrešne doktrine u crkve, okreću leđa Bogu i napajaju vernike sa otrovnim vinom. Bog je to dopustio zbog malobrojnih vernika u tim crkvama, koji traže istinu i koji će tražeći tu istinu napustiti takve crkve, ako je crkva postala Vavilon (Otkrivenje 18:1-5).
Teološko obrazovanje vernika, verska tradicija u porodici i visoka pozicija u crkvi nije garancija verniku da sledi Hrista. Ako takav vernik ima veliki uticaj u crkvi, a ne sledi Hrista, on nije oruđe u Božijim rukama i crkva neće imati Božijih blagoslova preko takvog vernika, odnosno crkvenog velikodostojnika. Oni koji su razapeli Hrista su sve to imali.
Prvosveštenici i fariseji u to vreme imali su veliko teološko obrazovanje, znali su Stari zavet napamet, imali su veliki autoritet među vernicima, ali nisu poznavali Boga, razapeli su Sina Božijeg. Da li i danas crkve sa crkvenim velikodostojnicima razapinju Sina Božijeg, dajući svojim vernicima otrovno vino, tvrdeći da On nije Sin Božiji i da Bog ne može imati Sina?
Isus je sazidao Crkvu na istini koju je izgovorio Petar: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“ (Matej 16:16-18).
To je Božija ili Hristova Crkva!
Poznavanje Boga i lični odnos sa Bogom i svojim bližnjima je najvažnije za svakog vernika.
Hvala Bogu što nam se otkriva i dozvoljava da Ga upoznajemo, kroz Njegovog jedinorodnoga i ljubljenoga Sina, a našeg Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista. Ako poznajemo Oca i Sina, (Jovan 17:3), onda sigurno pripadamo crkvi Božijoj i Hristov život u nama dolazi do izražaja, onda činimo ono što je Bogu ugodno, činimo volju Božiju i proslavljamo ime Božije. Tada živimo u Carstvu blagodati još ovde na zemlji, da bismo živeli i u Carstvu slave na nebu kada dođe vreme za to.
Neka nas Bog blagoslovi u tome!
