Kruševac, Srbija
www.hriscanskamreza.net
www.centarzaprirodnumedicinu.com
dr.nikolamarkovic@gmail.com

Božije carstvo i mi u njemu

„Božije carstvo“ – jedan o najčešćih biblijskih termina koji hrišćani koriste da ukažu na jednu realnost o kojoj nam Sveto Pismo govori. Međutim zbog nerazumevanja ovog termina i pogrešne upotrebe (nepromišljene ili upotrebe van konteksta) ovaj termin (realnost) je nažalost dosta iskompromitovan (u smislu da se olako shvata) ne samo među nevernicima nego i među hrišćanima, što pričinjava veliku duhovnu štetu čitavom čovečanstvu; vernicima zato što ne mogu da dožive realnost na koju ovaj termin ukazuje, što umnogome hendikepira propovedanje Jevanđelja (radosne vesti) za koje je poruka o Božijem carstvu najvažnija i najveličanstvenija poruka. Kao što sam već rekao, osnovni razlog tome jeste nerazumevanje same realnosti na koju nam Sveto Pismo ukazuje, međutim postoji još jedan problem.

Taj problem je što su hrišćani skloni da najveličanstvenije realnosti koje jedan hrišćanin može iskustveno da doživi, a na koju nam Sveto Pismo ukazuje, smeštaju ili u prošlost ili u budućnost. Kao da kod hrišćanina ono njegovo „danas“ na koje Isus toliko puta ukazuje ne postoji, a i ako postoji, to „danas“ je umesto nebeskom realnošću ispunjeno formom. Posledica toga je da mi danas imamo mlako hrišćanstvo, tj. hrišćanstvo bez sile, pa onda nam i nije čudno što hrišćani koji treba da prenose Božiju poruku pod nazivom „radosna vest“ sami nisu radosni. Zvuči paradoksalno, ali je nažalost tako.

Pošto smo rekli da je Božije carstvo najvažnija poruka Jevanđelja, sada ćemo da pokušamo da objasnimo zašto je to tako i na šta ovaj biblijski termin zapravo ukazuje. Svi znamo da je Bog stvoritelj celog univerzuma. On je takođe darodavac života i Car, tj. gospodar onima koji ga prihvataju. Za one koji Boga prihvataju za svog gospodara kaže se da žive u Božijem carstvu. Osnovni princip Božijeg carstva je princip slobode izbora, jer jedino na tom principu se može zasnovati bezuslovna ljubav.

Postoji fizičko i duhovno Božije carstvo

Ovo je jako važno za razumevanje i ovo je najčešći kamen spoticanja za nerazumevanje istog. Upravo zato što se ovaj termin u najvećem broju slučajeva koristi za objašnjavanje fizičkog dela carstva, a da se istovremeno zanemaruje njegov duhovni aspekat. To je velika greška jer jedno bez drugog ne ide, a videćemo zašto.

Kada je Bog stvorio čoveka, čovek je odmah po automatizmu bio deo Božijeg carstva, kako fizičkog tako i duhovnog. U svemiru život van Božijeg carstva nije moguć, ali Božije stvorenje u svakom trenutku može da kaže „Ne“ i može da odbije da bude deo carstva, ali to znači i deo života, što znači da bi posledica izlaska iz Božijeg carstva značila smrt za stvorenje. Na ovo je Adam u Edenu bio upozoren. Božji Duh je prebivao u Adamu, njegov duh i Božji Duh bili su stopljeni u jedno, oni su zaista bili tada jedno u duhu (ne zbog prirode kao što je ima jedinorođeni Sin, već zbog poslušnosti). Ista osećanja, iste pobude, isti motivi ali i ista volja bila je u Bogu i u Adamu, zato je Adam bio dobar, iako dobro znamo da je samo Bog dobar. (MATEJ 19:17). Bog mu je jasno stavio do znanja da ne može da bude nezavisan od Njega. Iako ima slobodu da bira, odstupiti od Njegove volje značilo bi odvojiti se od izvora života, dobrote, ljubavi… – od Njega samog.

Kada je u Edenu Adam izabrao svoju volju umesto Božije, istog trenutka po principu slobode izbora Bog više nije bio njegov car. Adam i cela planeta Zemlja dobijaju novog gospodara – Sotonu. Dok je Adam bio poslušan Bogu, Bog mu je obezbedio da gospodari nad kompletnom tvorevinom na Zemlji (1. MOJSIJEVA 1:28), to je bio princip od samog početka. Međutim odvojivši se od Boga, Adam je predao svoje pravo gospodarstva svom neprijatelju. Isus nam jasno govori da je Sotona taj koji je preuzeo carstvo iz Božije ruke i da je on sada vladar tj. gospodar Zemlje:

„Više neću mnogo govoriti s vama, jer dolazi vladar ovog sveta i u meni nema ništa, već da bi svet znao da volim Oca i činim onako kako me Otac usmerava. Stoga hajdemo odavde.” (JOVAN 14:30-31)

Prema tome iz naše perspektive možemo jasno zaključiti da je Bog gospodar stvorenja koja žele da žive po Njegovoj volji, a Sotona je gospodar stvorenja koja žele da žive po svojoj volji. Ovo je važno da zapazimo!

Isus dolazi da preuzme carstvo

Božji, a ujedno i naš neprijatelj, Sotona, vrlo je dobro znao da je Isus zapravo došao da preuzme carstvo i da ga vrati Ocu. Sada pošto malo dublje poznajemo koncept carstva, možemo reći da je Isus došao da čoveka vrati Ocu, tj. da čovek ponovo bude deo Božijeg života.

„Zatim ga je odveo na visinu i pokazao mu odjednom sva carstva sveta. I Đavo mu je rekao: „Daću ti vlast nad svima njima i njihovu slavu, jer je meni predata i dajem je kome hoću. Ako mi se, dakle, pokloniš, sva će vlast biti tvoja.” Isus mu na to reče: „Idi od mene Sotono. Pisano je: ‘Gospodu, svom Bogu se pokloni i jedino njemu služi.” (LUKA 4:5-8)

Zaista je teško zamisliti težinu Sotonine suptilne kušnje nad Isusom. Sotona mu je rekao, vidi, znam da si došao da preuzmeš vladavinu, ok, nema problema ali ne mora to da bude na takav način kako ti je Otac rekao. Postoji lakši način i ja ću ti pomoći u tome, ne moraš da prolaziš kroz svu torturu i agoniju, samo mi se pokloni i sve je rešeno. Imaš svoje carstvo. Bila je to tako primamljiva ponuda, ponuda koja se i danas postavlja pred mnoge hrišćane. Ne morate vi da budete drugačiji od svih, nemojte se protiviti niti javno iznositi svoje stavove i niko vas neće dirati, biće sve u redu, nećete biti mučeni niti prozivani, samo se složite sa svetom. Ali to nije Očeva volja, onaj princip koji je čoveka doveo u pad. A taj princip sada treba da bude srušen. U skladu sa problemom koji je nastao između Adama (čoveka) i Boga, plan spasenja bi morao da podrazumeva ponovnu uspostavu Božije vladavine (da u svemu bude Njegova volja), što bi praktično značilo rušenje Sotoninog načela vladavine. (1. MOJSIJEVA 3:15)

Isusova težnja da ponovo dođe do uspostavljanja Božijeg carstva jasno se može videti još u Isusovoj molitvi „Oče naš“: „Ovako se, dakle, molite: Oče naš koji si na nebesima, neka je sveto ime tvoje, neka dođe Carstvo tvoje¹, neka bude volja tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji². Hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim. I ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od Zloga³. Jer tvoje je carstvo, i sila, i slava, zauvek”. (MATEJ 6:9-13)

1. ISUS TRAŽI DA SE PONOVO USPOSTAVI BOŽIJA VLADAVINA
2. SA BOŽIJIM CARSTVOM DOLAZI I NjEGOVA VOLjA
3. ISUS TRAŽI OD BOGA DA NAM POMOGNE DA ZBACIMO ZLOG GOSPODARA
4. BOŽIJE CARSTVO JE BOLJE, LEPŠE I TRAJE ZAUVEK (2.PETROVA 1:11)

Ovo je srž dobre vesti, zato je Isus neumorno hrabrio ljude da traže Božije carstvo kao nešto što je ustvari najvažnije za njih.

„Zato ne tražite šta ćete jesti i šta ćete piti i ne brinite se! Jer su svim tim zaokupljeni neznabošci ovoga sveta, ali vaš Otac zna da vam sve to treba. Nego, tražite njegovo carstvo, a ovo će vam se dodati. Ne boj se, malo stado, jer je volja vašeg Oca da vam da carstvo.“ (LUKA 12:29-32)

Isus nam više puta potvrđuje da je Njegova misija da preuzme carstvo od Sotone i vrati ga svom Ocu.

„Sada je suđenje ovom svetu, sada će vladar ovog sveta biti izbačen“ (JOVAN 12:31)

„On nas je izbavio iz vlasti tame i preneo nas u carstvo svog voljenog Sina“ (KOLOŠANIMA 1:13)

Na osnovu Isusovih reči i uopšte plana spasenja jasno je da Bog ima nameru da sa nama ponovo uspostaviti svoje carstvo, sada je samo pitanje vremena kada će se to i dogoditi, tj. kada će Bog doći i kada će početi sa carovanjem.

Jovan krstitelj je dao čudnu izjavu:
„Pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko!” (MATEJ 3:2)

Istu izjavu ponavlja i Isus Hrist:
„Otada Isus poče da propoveda i da govori: „Pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko.” (MATEJ 4:17)

U prvi mah mogli bismo reći da se prethodni stihovi odnose na Drugi Hristov dolazak kako mnogi i misle, međutim ove reči izgovorene su pre više od 2000 godina, kao događaj koji se približio. Dakle taj događaj je tu, pred vratima, samo što se nije desio, a osim toga o blizini tog događaja Isus kaže:

„Još im je rekao: „Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide da je Božje carstvo došlo u sili.” (MARKO 9:1)

Sledeća Isusova izjava je još šokantnija:

„Ali, ako ja u Duhu Božjem isterujem demone, onda vam je došlo Božije carstvo. Ili, kako može neko da uđe u kuću jakog čoveka i odnese mu imovinu ako ga prvo ne veže? Tek tada će moći da mu opljačka kuću.“ (MATEJ 12:28-29)

Ako malo razmislimo o ovom stihu možemo primetiti dublje značenje istog. Ranije smo spomenuli da je Božji Duh bio u Adamu (živeo u njemu), da su zbog toga oni bili jednog duha i da je samim tim Adam bio u Božijem carstvu vođen od Boga tj. Božijom voljom. Osim njega, od trenutka pada niko na Zemlji nije imao takav odnos sa Ocem do Isusa. To je najbliskiji odnos između Oca i njegove dece, to je nebeski princip, da Bog svima bude sve, to je princip koji je Adam odbacio a sa njime i celo čovečanstvo u njemu. Međutim Isus kao Sin Božji na zemlji je od rođenja bio duhovno povezan sa Ocem, Bog je bio u njemu (2. KORINĆANIMA 5:18), i Isus je duhovno rastao i jačao, što znači da je Isus još na zemlji živeo u Božijem carstvu. To je duhovna dimenzija carstva koja je mnogo bitnija od fizičke. Zato Isus kaže da u Duhu isteruje demone, nije rekao da uz pomoć Duha Božjeg isteruje demone nego u Duhu, što znači da ih isteruje u sili jer ima čvrstu zajednicu sa Ocem i kao Sin Božji ima autoritet. Dalje Isus objašnjava da on dolazi na Zemlju (u kuću jakog čoveka) da sveže Sotonu (uništiće princip njegove vlasti) i oduzme mu imovinu (nas same). Zato im Isus kaže da im je došlo Božije carstvo, jer je On predstavnik tog carstva.

Pošto fariseji tog vremena kao telesni ljudi nisu to razumeli, kao ni mnogi hrišćani danas, oni su ga upitali kada će doći to carstvo. Misleći naravno na fizički deo (lepota, sjaj, sila…) tj. sve što oko može videti. Hajde sada da vidimo šta im Isus na to kaže:

„Kad su ga fariseji pitali kada će doći Božje carstvo, on im je odgovorio: „Božje carstvo ne dolazi tako da se može videti; niti će se kazati: ‘Evo, ovde je!’ ili ‘Onde je!’ Jer Božje carstvo je u vama.” (LUKA 17:20-21)

OVIM SE OBJAŠNjAVA DUHOVNA DIMENZIJA CARSTVA KOJA MORA DA PRETHODI FIZIČKOJ.

Duhovno carstvo uspostavljeno

Kada je Adam okrenuo leđa Bogu on je prvo napustio duhovni tj. najvažniji princip Božjijeg carstva, Bog više nije bio njegov gospodar, pa je samo kao posledicu toga Bog isterao Adama iz Edena pruživši poruku da sada mora da napusti i fizički deo carstva jer to ide u paketu. Negde čak postoji i izveštaj da je Bog Edenski vrt podigao na Nebo i da će ga ponovo spustiti jednog dana. Sada nam je jasno da niko u kome ne živi Bog svojim Duhom, tj. ko nije deo duhovnog carstva, zasigurno ne može biti deo ni fizičkig Božijeg carstva. Međutim pošto nam je jasno da fizičko carstvo još uvek nije nastupilo, pitanje koje se postavlja je: Da li je onda duhovno carstvo otpočelo ili i ono nastupa nakon Hristovog dolaska?

Sledi zanimljiv stih:

„A na nebu je izbio rat: Mihailo i njegovi anđeli borili su se sa aždajom. A borila se i aždaja i njeni anđeli, ali nije pobedila. I za njih više nije bilo mesta na nebu. I bila je zbačena velika aždaja, stara zmija, koja se zove Đavo i Sotona, koja zavodi ceo svet. Bila je zbačena na zemlju, a s njom su bili zbačeni i njeni anđeli. I čuo sam jak glas na nebu kako govori:„ Sada je nastalo spasenje i moć i carstvo našeg Boga i vlast njegovog Hrista, jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom! I oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju i rečju svog svedočenja i nisu marili za svoj život ni onda kad su se suočili sa smrću. Zato veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima! Teško vama stanovnici zemlje i mora, jer je Đavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!” (OTKRIVENjE 12:7-12)

Nakon ceremonije (Hristovog proslavljenja) na Nebu Isus je uspostavio svoje carstvo. I kao što je i obećao (MARKO 9:1), njegovo carstvo je zaista došlo u sili (DELA 2:32-34). Na Pedesetnicu Njegov Duh izlio se na apostole i od tog momenta Bog je ponovo počeo da živi u svojim stvorenjima koja ga prihvataju, i time je prvi deo (duhovni) Božijeg carstva uspostavljen.

Apostoli su vrlo dobro znali da su od tog trenutka postali sudeonici u božanskom životu kroz Isusa Hrista. Apostol Jovan kaže:

Ja, Jovan, vaš brat i drug u nevolji, i u carstvu i strpljenju Isusa Hrista, bio sam na ostrvu zvanom Patmos za reč i svedočanstvo Isusa Hrista. (OTKRIVENJE 1:9)

Ovakva vrsta sjedinjenosti između stvorenja i Stvoritelja nikada nije postojala ranije. Prvi put se u Univerzumu pojavila od trenutka izlivanja Hristovog Duha (života) na apostole i od tada je čovek (onaj koji u to poveruje) uzdignut i postaje sunaslednik sa Isusom. Ovakva vrsta života je najviši stepen egzistencije u Božijem carstvu. Sada mnogo jasnije možemo razumeti sledeće Isusove reči vezano za Jovana krstitelja:

„Kažem vam, među rođenima od žene niko nije veći od Jovana, ali ko je najmanji u Božjem carstvu, veći je od njega.” (LUKA 7:28)

O čemu se ovde radi? Kako to da je Jovan najveći od svih ljudi rođenih od žene, a ipak najmanju u carstvu veći je od njega? Jovan krstitelj je jedini od svih proroka imao tu čast da lično najavi Sina Božijeg, da ga lično predstavi svetu i da ga krsti. To je velika čast i privilegija, ali je Jovan preminuo pre Pedesetnice, odnosno preminuo je pre izlivanja Hristovog Duha u ljude i time nije stigao još za vreme života da bude deo Božijeg carstva, odnosno nije doživeo lično iskustvo života po Duhu. Iako je Jovan bio čovek pun Duha, ali taj proslavljeni Hristov život koji je izlivanjem označio početak uspostave Božijeg carstva nije bio izliven na Jovana, tj. nije imao Isusovo iskustvo savršenog života proživljenog na Zemlji kao čovek, kao što to nije imao niko pre Pedesetnice jer taj život još nije bio formiran. (JOVAN 7:39). Od tog trenutka Bog danas svakog čoveka poziva u svoje carstvo, da više ne živi ispraznim načinom života. (1. PETROVA 1:18).

„Da živite životom dostojnim Boga koji vas poziva u svoje carstvo i slavu.“ (1. SOLUNjANIMA 2:12)

Dakle kao što smo videli, Božije carstvo dolazi iz dve faze. Prva je duhovno uspostavljanje Božije vladavine (novorođenje), i tek nakon toga čovek je ispunio uslov za Hristov drugi dolazak tj. uspostavljanje fizičkog carstva. Danas će vam se mnogi ljudi predstaviti kao čekaoci Hrista (Drugog Hristovog dolaska), odnosno čekaoci Božijeg carstva, ali pitanje je da li su ti ljudi zaista spremni da uđu u to carstvo.

„Isus mu na to reče: „Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko odozgo ne rodi, ne može videti Božje carstvo.” (JOVAN 3:3)

Možda će se neko pitati kao Nikodim, kako ući u to carstvo, šta treba da uradi neko da bi bio deo carstva? Odgovor je: U Božije carstvo se ulazi VEROM.

„Zaista, kažem vam, ko ne primi Božje carstvo poput deteta, neće ući u njega.” (LUKA 18,17)

Isusove reči su jasne, kao što dete potpuno veruje svom roditelju tako i mi trebamo verovati našem Spasitelju. Princip je jednostavan veruj i imaćeš.

Dok čekamo fizičko carstvo

Sada kada znamo sve ovo, logično pitanje koje se samo nameće je: „šta sada treba da radi onaj koji je u duhovnom carstvu dok čeka Božije fizičko carstvo (Hristov Drugi dolazak)?

„Isus mu reče: „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve, a ti idi i objavljuj Božje carstvo.” (LUKA 9:60)

Odgovor je da trebamo da objavljujemo to carstvo drugima. Zašto inače čovek nakon novorođenja odmah ne bude prebačen u fizički deo carstva? On je tehnički spreman za to, ali da li je to Očeva volja? Jeste, ali u svoje vreme. Sada novorođena osoba u kojoj živi Božji Duh teži da što više ljudi pridobije za Isusa, da se što više ljudi spase i dođu k svom zaboravljenom Ocu koji jedva čeka da se sretne sa njima. Ovo je zapravo bila osnovna i najvažnija služba apostola:

“Pozdravlja vas Aristarh, moj zatvorski drug, i Marko, Barnabin rođak (za koga ste još ranije dobili upute da ga lepo primite ako dođe kod vas), i Isus zvani Just, koji su od obrezanih. Oni su moji jedini saradnici u službi za Božje carstvo, oni su mi pomagali i jačali me.” (KOLOŠANIMA 4:10-11)

Ovo je najsvečanija služba koju hrišćanin danas može da ima, i ona će obeležiti kraj civilizacije kakvu danas poznajemo!

„A ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po celom svetu kao svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.” (MATEJ 24:14)

Poruka koju nam Bog daje kroz svog Sina nije da ćemo jednog dana živeti u Njegovom carstvu, nego da još danas možemo da započnemo taj život u njemu. Ta vest nije vest za sutra, jer sutra niti juče ne pripadaju nama, već je to vest za danas. I to je ta RADOSNA VEST!

image_pdfimage_print