Ostružnica, Srbija
mojsic.jovan@gmail.com

Božja ljubav – agape (1)

Ovo izlaganje će biti usmereno ka tome da se opiše Božija ljubav ka čoveku na osnovu biblijskih stihova. Na taj način ćemo bolje upoznati i Boga Oca i Njegovog ljubljenog Sina Gospoda Isusa Hrista. To je neophodno za naše spasenje.

Jovan (17,3) „A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista.“

Poznavanje Boga je najvažnija stvar za vernika. Kada upoznamo Boga i Njegovog Sina, onda ćemo ih sigurno zavoleti i shvatićemo da je to Bog ljubavi koji nas obasjava sa svojom lepotom, dobrotom, pravdom, istinom i milošću. On nas obasjava sa Svetlošću Lica svoga kroz svoga ljubljenog Sina, kroz koga nam je pružio ruku spasenja, tako da se možemo spasiti kroz veru, blagodaću Hristovom.

Ljubav Boga Oca

Krenućemo od ljubavi Boga Oca. Kakva je to ljubav? To je agape ljubav. Božija ljubav. Pored Božije ljubavi postoji i ljudska ljubav. Pošto je Novi zavet pisan na grčkom jeziku, pisci Novog zaveta su upotrebljavali dve grčke reči, od moguće četiri, za ljubav i to: agape (Božija ljubav) i filos ili fileo (ljudska, bratska ljubav).
Ljudska ljubav je: uslovna, nepouzdana i promenjiva i sebična.
Božija ljubav je savršena i neshvatljiva za ljudski um.

U narednim biblijskim stihovima pokušaćemo objasniti kakva je Božija ljubav.

Psalam (139:1-4) „Gospode! Ti me kušaš i znaš. Ti znaš kad sedam i kad ustajem; ti znaš pomisli moje iz daleka; kad hodam i kad se odmaram, ti si oko mene i sve puteve moje vidiš. Još nema reči na jeziku mom, a ti Gospode, gle, već sve znaš.“

Dela (17:28) „Jer kroz njega živimo, i mičemo se, i jesmo; kao što neki od vaših pevača rekoše: jer smo i rod njegov.“

Jeremija (1:4-5) „I dođe mi reč Gospodnja govoreći. Pre nego te sazdah u utrobi, znah te, i pre nego izađe iz utrobe, posvetih te: za proroka narodima postavih te.“

Psalam (139:16) „Zametak moj videše oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo ni jednoga.“

Jeremija (29:11-13) „Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam porod kakav čekate. Tada će te me prizivati i ići će te i molićete mi se, i uslišiću vas.“

Jeremija (31:3) „Odavno mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju večnom i jednako ti činim milost.“

2. Korinćanima (1:3-4) „Blagosloven bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac milosrđa i Otac svake utehe, koji nas teši u svakoj nevolji našoj da bismo mi mogli tešiti one koji su u svakoj nevolji, utehom kojom nas same teši Bog.“

Otkrivenje (21:3-4) „I čuh glas silni s neba koji govori: „Evo skinije Božije među ljudima, i On će stanovati sa njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće sa njima, i Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više, jer prvo prođe.“

Efescima (3:14) „Radi toga preklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda našeg Isusa Hrista.“

Jovan (1;12) „Onima koji Ga primiše dade vlast da budu deca Božija, onima koji veruju u ime Njegovo.“

Ovo su samo neki od biblijskih stihova koji nam govore o Božijoj ljubavi. Mi Ga možda ne poznajemo dovoljno, ali On sve zna o nama. On zna kada sedamo i kada ustajemo. Svi naši putevi su mu poznati. Živimo i mičemo se kroz Njega, jer je On naš rod. On nas je poznavao i pre nego što smo začeti i svi naši dani zapisani su u Njegovoj knjizi. Njegov plan za našu budućnost je pun nade, jer nas On ljubi ljubavlju večnom i jednako nam čini milost. On nas teši u svim našim nevoljama i jednoga dana obrisaće svaku suzu sa naših očiju. Bog nam poručuje da je uvek bio i da će uvek biti naš Otac, ali da li hoćemo mi da budemo Njegova deca?

Najveću ljubav Bog je pokazao kroz Sina svoga (Jovan 3:16), jer nam je na taj način pružio ruku spasenja, tako da se možemo spasiti Njegovom blagodaću kroz veru u Oca i Sina. Blagodat nije od nas, nego je od Boga, nije od naših dela, da se ne pogordimo (Efescima 2:8-9). Život Sina Božijega nas spasava i to Njegov vaskrsli život koji u sebi sadrži Hristov pravedni život sa Zemlje, koga nam daje Bog Otac u svojoj sili i slavi. Spašavamo se ljubavlju i verom Sina Božijega, koji nas zavole i dade sebe za nas (Galatima 2:20), tako što je pretrpeo smrt koja je naša da bismo mi imali život koji je Njegov.

Jovan (3,16) „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.“

Zašto čovek ne voli Boga?

1. Jovanova (4,9-10) „Po ovome se pokazala Božija ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da živimo kroz Njega. Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je On voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.“

Ovde se jasno kaže da mi nismo voleli Boga. Zašto Ga nismo voleli i da li Ga volimo danas? Odgovor na ovo pitanje naći ćemo u sledećim stihovima.

Bog je zabranio, u rajskom vrtu, da se jedu plodovi sa drveta poznanja dobra i zla (1.Mojsijeva 1:17). Adam je u Edemu sagrešio, jer je pojeo plod sa drveta poznanja dobra i zla, koga mu je dala Eva. 1.Mojsijeva (3, 9-13)

9. „A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: gde si?
10. „A on reče: Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.“
11. „A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?“
12. „A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
13. „A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari te jedoh.“

Bog je sveznajući. Da li je moguće da ne zna gde je Adam. Naravno da zna. Ali Bog hoće komunikaciju, a ne informaciju. Tu komunikaciju ostvaruje pitanjem. Pošto je Adam pojeo plod sa drveta poznanja dobra i zla, on je sagrešio i svetlost, u koju je bio obučen, nestala je. Greh i svetlost ne mogu biti zajedno. Greh prouzrokuje strah i odvajanje od Boga. Zato se Adam sakrio. Bog sve zna, a to se vidi na osnovu pitanja u 11. stihu: „Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš“ Adam umesto da se pokaje i prizna greh, on se opravdava i krivicu prebacuje na Evu.

Adam je odvojen od Boga i njegov duh drugačije funkcioniše nego kada je bio u zajednici sa Bogom. Pre nego što je sagrešio, on se obradovao što mu je Bog stvorio Evu, bio je povezan sa Bogom i voleo je i Boga i Evu, a sada kada se odvojio od Boga, prebacio je svu krivicu na Evu. Odvojenost od Boga je greh. One osobe koje za svoje životne probleme optužuju druge (vlast, državu, šefa na poslu, poznanika, prijatelja, bračnog druga, roditelje, pa čak i svoju decu) nisu povezane sa Bogom, ne mogu se pokajati i nalaze se u grehu. Takve osobe to neće sebi da priznaju. Takve osobe sa svoga gledišta misle da su u istini. Međutim, Bog situaciju gleda sasvim drugačije. Zbog toga grešnik ne voli Boga. Grešnik za zlo koje se dešava oko njega u i njemu optužuje Boga. Kao što je Adam optužio Evu za svoj greh, tako je isto i Eva optužila zmiju za svoj prestup. Adam i Eva su se odvojili od Boga i pali u greh.

Rimljanima (5,12) „Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.“

Rimljanima (6,23) „Jer je plata za greh smrt…“

Ko je taj jedan čovek? To je Adam. Posledica greha jeste smrt. Bog je stvorio čoveka i dao mu mogućnost da živi večno. Bog nije stvorio smrt, niti bolest. Bolest i smrt su posledice greha, zbog odvojenosti čoveka od Boga. Smrt i bolest mogu doći i na čoveka koji je povezan sa Bogom, ali to je posledica Adamovog greha koji se manifestuje kroz genetsko nasleđe. Mi smo svi rođeni u Adamu (Psalam 51,5) i takav rod je pao, jer se odvojio od Boga i ima sklonost ka grehu. Svi ljudi su rođeni u Adamu i svima je zajedničko sledeće: odvojeni su od Boga, neprijatelji su Božiji, robovi su grehu, smrtni su, telesni su (Galatima 5:18-21), ne vole Boga i ne čine volju Božiju.

Kada je Adam sagrešio i on je bio ovakav. Čitav grešni i pali ljudski rod koji živi u Adamu i danas je ovakav. Priroda takvog roda je sklona ka grehu i greši. Evo šta nam kaže Apostol Pavle:

Rimljanima (7, 18-20) „Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest, u telu mome, jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro što hoću, ne činim, nego zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, nego greh koji živi u meni.“

Čovek koji je zavisan od narkotika, koji se nezdravo hrani, koji živi nemoralnim životom, dobro zna da takav život nije dobar, ali ipak živi takvim životom. Zašto živi takvim životom? Zato što ga greh drži u ropstvu i ne dozvoljava mu da se poveže sa Bogom. Čovek je nemoćno biće (život u Adamu) i nije on kriv što je takav, jer čovek u svojoj sili se ne može suprotstaviti grehu.

Neka Božija ljubav i prisutnost u srcima našim, zajedno sa Sinom Njegovim, pobedi i otkloni svako zlo, greh, nevolju, tugu, žalost i bolest, da ne budemo robovi greha i gospodari zla, nego da živimo u Carstvu blagodati još ovde na Zemlji, da bismo živeli i u Carstvu slave na Nebu kada dođe vreme za to!

Nastavak

Print Friendly, PDF & Email
4 Juna 2020