Božje disciplinovanje nas oslobađa ponosa

Kroz celu istoriju čitamo u Bibliji o pobožnim ljudima koje je Bog trebao da disciplinuje. Šta Bog želi da uradi tim disciplinovanjem? Uglavnom da nas oslobodi od našeg ponosa (oholosti)! Najveći problem koji svi vernici imaju jeste ponos.

Možda misliš da je tvoj najveći problem gnjev ili prljave seksualne misli. To nije koren problema, to je samo plod. Ako se rešiš korena problema, plod će automatski nestati. Koren problema je ponos.

Sva deca na svetu su rođena sa ponosom. Kako odrastaju i završavaju neke stvari oni postaju sve ponosniji. Ako su pametniji od ostalih đaka u školi, oni su ponosni. Ako su njihovi roditelji bogatiji od roditelja drugih, oni su ponosni. Ako su bolji u nekoj igri ili sviranju instrumenta od drugih, oni su ponosni. Kada dođu u crkvu i mogu da propovedaju ili da sviraju instrument bolje od drugih, oni postaju ponosni. To je problem broj jedan sa svim Božijim ljudima i to je glavni razlog zašto Bog treba da nas disciplinuje. Starešine mogu biti ponosne, propovednici mogu biti ponosni, apostoli mogu biti ponosni, muzičari mogu biti ponosni, proroci mogu biti ponosni i novi vernici mogu biti ponosni.

Vidite šta piše u 1.Timotiju 3 glava. Pavle piše Timotiju da kada postavlja starešine bude siguran da on ispunjava određene kvalifikacije. U Stihu 6 kaže da nikada ne postavi novog obraćenika za starešinu zato što se takav može uzoholiti i pasti pod istu osudu kao i đavo. Ne možeš postaviti novog vernika za starešinu! Zašto? Pretpostavimo da on dobro poznaje Bibliju. Pretpostavimo da je dobar propovednik, ali on je novi vernik. Ne, Pavle kaže: „Nemoj ga postaviti za starešinu zato što se može naduti.“ Novi vernici takođe mogu da se ponesu i kada postanu ponosni oni padaju pod osudu koju je izazvao đavo.

Znate, đavo je postao đavo ne zato što je učinio preljubu. On je imao želju da postane velik. On je postao đavo ne zbog seksualne želje, nego zbog ponosa. Ne zbog gnjeva ili ubistva, ne zbog toga što je ukrao nešto u nebu. Ponos!

Ako bih pitao vernike: „Da li možete da načinite listu najvećih greha?“ Mislim da bi svi napisali: „Ubistvo, preljuba, krađa.“ To je ono što bi i svi ljudi u svetu napisali: „Ubistvo, preljuba, krađa“, ali pogledajte jevanđelja i vidite protiv čega je Isus propovedao. Koji je greh fariseja? Nije bilo ubistvo, preljuba, krađa. Bio je ponos! To je najveći problem od kojeg Bog najteže oslobađa svoj narod.

Jov je bio najbolji čovek na svetu, ali…

Prva knjiga napisana u Bibliji jeste knjiga o Jovu i govori o tome kako Bog disciplinuje jedno svoje dete. Bog je  smatrao disciplinovanje važnim zato što je Jov imao mnoge kvalitete. Bog je dao ovakvo svedočanstvo đavolu: „Da li si video slugu mojega Jova? Nema takvog čoveka na celoj zemlji.“ (Jov 1:8) „Dobra, pravedna, koji se boji Boga i uklanja se od zla.“ Kažem vam, ako bi Bog mogao da dâ takvo svedočanstvo o vama i meni, to bi bilo odlično. Jov je bio najbolji čovek na celoj zemlji.

Vidite u poglavlju 29 kakav je on bio čovek. U stihu 11 on je rekao da kad god ga je neko čuo da govori, oni su ga blagosiljali. I kad god ga je neko video, davao je svedočanstvo o njemu, zato što je (stih 12) izbavljao siromašnu osobu koja je bila u potrebi i pomagao siročetu koje nije imalo koga da mu pomogne. Stih 13, neko ko je umirao, on je išao da mu pomaže, i ako je postojala udovica, on bi raspevao njeno srce. Kakav čovek! Brinuo se za slabe, siromašne i udovice. I stih 15, ako bi video slepog čoveka, pomogao bi mu da pređe ulicu i ako bi video hromog čoveka, pomogao bi mu da ode gde želi. I stih 16, ako bi video osobu koja je u potrebi, on bi pomogao toj osobi.

Zatim 31:1, „Učinio sam zavet sa svojim očima.“ Setite se, Jov nije čovek od 20 godina. On je deda. Mora da je imao bar 60 godina. Koliko ljudi od 60 godina čini zavet sa svojim očima: „Ja neću pogledati na ženu koja nije moja“? Kakav čovek! Kakav je bio njegov stav prema novcu? Jov 31:24. „Nisam stavio svoje pouzdanje u zlato.“ Stih 25, „Nisam se ponosio zato što je moje bogatstvo bilo veliko, zato što sam mnogo radio i zaradio sav taj novac.“ I stih 26, „Nisam obožavao sunce ili mesec. Nisam bio idolopoklonik.“

Kakav čovek je on bio, ispravno odgojio svoju decu, pomagao siromašnima, bio čist u očima iako je imao 60 godina. Imao je toliko mnogo novca, ali ga nije obožavao. On je bolji od 99% vernika koje vidimo danas, od toliko mnogo ponosnih vernika koji misle da su vrlo pobožni.

Ali, sa svim tim dobrim kvalitetima, postojao je jedan veliki greh u Jovovom životu. To je bio najveći mogući greh! On je bio ponosan! „JA sam svet čovek. JA nemam požudu za drugim ženama. JA ne obožavam novac. Svih mojih desetoro dece slede Gospoda.“

Taj ponos

Dakle, kada postaneš ponosan, to je kao kada praviš u kuhinji lepo jelo sa puno truda, lep lonac supe i sve je savršeno, piletina i povrće, sve je jako ukusno. Jovov život je bio takav, ali onda je ubacio mrtvog guštera u lonac. O, da li bi jeo tu supu ako znaš da je unutra mrtav gušter? To je ponos! Sa svim tvojim dobrim kvalitetima, svim divnim stvarima koje činiš, svim tvojim poznanjem Biblije, taj ponos je kao mrtav gušter u supi. Baš kao što ti ne bi jeo tu supu, Bog ne želi da takne tvoju supu! Zato treba da disciplinuje tebe i mene, jer sve naše dobre kvalitete uništavamo našim ponosom. To vidimo u Jovovom primeru.

Znate, Jov je imao četiri prijatelja koja su mu propovedala, kao što mi imamo mnoge propovednike koji nama propovedaju i nijedan od tih propovednika nije mogao da mu pomogne, kao što mnogi propovednici ne mogu da pomognu nama zato što ne dotiču korena problema. Šta nam propovednici govore? Kako da dajemo desetak, kako da se pouzdamo u Boga za iscelenje i čuda, kako da se pouzdamo u Boga za novac i bolji auto. Misliš da je tvoj problem što nemaš bolji auto? Ili bolju kuću? Ne brate i sestro, to nije tvoj problem. Tvoj problem je tvoj ponos!

Kada su konačno svi propovednici ućutali, u Jovu 38:1 piše „Bog je progovorio Jovu.“ To je ono što mi treba da čujemo. Kada svi propovednici ućute, mi treba da čujemo Boga. Šta su ti propovednici govorili Jovu? Oni su ga optuživali. „Mora da imaš greh. Zato stradaš. Sva bolest i gubitak novca je zbog nekog tajnog greha u tvom životu. Zašto je tvojih desetoro dece umrlo? Mora da je Bog video neke tajne grehe u njihovim životima!“ Prva tri propovednika su bila u skladnoj vezi sa Sotonom, optuživačem. Mnogi proroci su u skladnoj vezi sa Sotonom, optužiteljem. Oni ne dolaze da vas ohrabre. Oni dolaze da vas optuže. Oni ne dolaze da reše vaš problem. Oni dolaze da vam pokažu vaš problem. Optužitelji! Sotona je optužitelj.

Zatim čitamo u poglavljima 38-41, četiri poglavlja, Bog govori Jovu. I ako nekad pročitate te glave, primetićete da nema optuživanja. Bog ne optužuje! Kada optužuješ nekoga, ti si u skladu sa Sotonom, a ne sa Bogom. Sveti Duh donosi osvedočenje u greh, a to nije isto kao i optuživanje. Kada nas Sveti Duh odsvedoči u greh, On nam uvek daje nadu, a u optuživanju nema nade. Optuživanje znači reći: „Ti si beskoristan. Ti si nizašta.“ Bog ne govori tako!

Ako čujete glas u svom srcu koji kaže: „Ti si beskoristan. Ti si ni za šta. Ti si prljavi grešnik“, to je uvek đavo. To je optuživanje, osuđivanje. I kada čuješ da propovednik propoveda na takav način da se osećaš tako, on je nadahnut od Sotone. Ali, Bog osvedočava! Kako On govori? On govori: „Moj sine, moja ćerko, to je bilo pogrešno što si učinio. Treba da se odrekneš te navike. To nije dobro za tebe. To će te uništiti. Dozvoli mi da ti pomognem i da te oslobodim od toga, da budeš bolja osoba. Iako si bio poražen godinama, ja ti mogu pomoći da budeš slobodan.

Dakle, Bog je progovorio Jovu. On ga nijednom nije osudio, nije mu rekao: “Ovo je pogrešno, to je pogrešno, ono je pogrešno. Ne!” Čitajte Knjigu o Jovu 38-41. Tako Bog nama govori. On je pokazao Jovu kako je (Bog) moćan! I Jov je slušao sve to. Šta je rekao? Jov 39:37, “Gospode, ja sam ništa! Stavljam ruku na svoja usta. Neću ništa reći.”

Kada su propovednici govorili Jovu on je uvek imao dugačku repliku, a kada mu je Bog progovorio, njegova usta su bila zatvorena. On kaže: “Ja sam ništa.” Svedočanstvo broj jedan koje ja i ti treba da damo jeste u suštini to: “Ja sam niko i ništa.” Dok ne naučiš tu lekciju nećeš moći da naučiš ono što Bog želi da te nauči. I druga stvar koju treba da kažeš jeste Jov 42:6 “Poričem sve što sam rekao i kajem se u prahu i pepelu.” To je sve, samo ta dva svedočanstva. Jov 39:37 i 42:6.

To je jedna od najvažnijih lekcija koju svaki vernik treba da nauči i to je vrlo teško naučiti ako nas je Bog iskoristio na neki način (ako radimo u Božjem delu, ako propovedamo). Ja verujem da su u najvećoj opasnosti ljudi koje je Bog na neki način iskoristio, jer oni ne misle za sebe da su niko i ništa. Takvi su u mnogo većoj opasnosti sada nego kada su postajali vernici zato što su tada znali da su niko, a sada misle da su neko.

Tekst je preuzet sa Interneta, uz određene korekcije administratora.