„Zatim Bog reče: Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji. I Bog je stvorio čoveka po svom obličju, po obličju Božjem stvorio ga je – muškarca i ženu stvorio ih je“ (1. Mojsijeva 1:26-27)
Ovde vidimo da je čovek stvoren po Božjem obličju. Mi znamo da Bog ima vidljivo obličje i da je to obličje slično obličju čoveka. Postoji nekoliko mesta u Bibliji gde su ljudi dobijali vizije od Boga i u svim situacijama On im se pojavljivao u obličju čoveka. Jedno od ovih mesta u Bibliji je Danilo 7:9 gde se kaže:
„Dok sam gledao, bili su postavljeni prestoli i Pradavni je seo. Odeća mu je bila bela kao sneg, a kosa na glavi kao čista vuna. Presto mu je bio plamen ognjeni, a točkovi oganj razgoreo.“
Ovde je Bog predstavljen kako ima belu kosu. U Otkrivenju 5:1 se kaže da ima i ruke. Tako da vidimo da On ima obličje kao naše, ili bolje reći, mi imamo obličje kao On. Ali da li smo samo fizički stvoreni po obličju Božjem? Dok čitamo Bibliju vidimo da smo mi kao On na nekoliko drugih načina. Mi imamo osećanja, Bog ima osećanja; mi volimo, Bog voli; mi možemo biti ožalošćeni, Bog može biti ožalošćen. On ima osećanja kao što mi imamo, ali takođe nas Biblija uči, da je i u duhovnom smislu Bog sličan nama. Kada kažem sličan, ne mislim ni na koji način, jednak. Naravno, mi smo daleko više inferiorni, beskrajno inferiorni u odnosu na Njega, ali uzor je tu, mi smo oblikovani poput nekog, fizički, umno i duhovno. Mi smo stvoreni po uzoru na našeg Stvoritelja.
Sledi logičan zaključak, da možemo izvući neke pouke o tome kakav je Bog jednostavnim proučavanjem toga kakav je čovek. Jedna važna stvar koju smo već naučili jeste da je čovek sačinjen od tela i duha i da te dve komponente čine jednu osobu, a ne različite ljude. Pročitajmo još jedan stih koji naglašava ovu tačku:
„Druge godine Nebuhadnezarovog carovanja, Nebuhadnezar je usnio snove, i duh mu se uznemirio, pa više nije mogao oka sklopiti.“ (Danilo 2:1)
Ovde se kaže da je Nabuhadnezar usnio san koji je doveo do toga da mu se duh uznemiri. Šta to znači kada kaže „duh mu se uznemirio?“ Da li se njegov dah uznemirio? Naravno da ne! Da li je mislio na to da su mu klecala kolena? Ne nužno! Da li je teško disao? Šta mu se uznemirilo? Njegov um mu se uznemirio! Unutra u sebi je bio uznemiren. Ovde vidimo kako Biblija upotrebljava reč duh koji se odnosi na ljude. On se odnosi na unutrašnji deo osobe, na njegov um. Niko ne bi poverovao, dok čita ovaj stih, da se misli na to da se Nabuhadnezarov brat ili prijatelj uznemirio. Mi bismo to mogli razumeti kao da je Nabuhadnezar bio uznemiren, ali na unutrašnjem nivou. Razumevanje ovoga pomaže nam u velikoj meri dok pokušavamo da steknemo neku vrstu razumevanja prirode našeg Stvoritelja. Pogledajmo sada 1. Korinćanima 2:11:
„Jer ko od ljudi zna šta je u nekom čoveku, osim duha čovečijeg koji je u njemu? Isto tako, niko ne zna šta je u Bogu, osim Duha Božjeg.“
Niko ne zna šta je u čoveku osim njegovog duha. Da li bilo ko istinski zna kakva je neka druga osoba? Kakva sam ja osoba unutra, istinski? Da li sam zaista hrišćanin? Šta sam ja u trenucima kada me niko ne gleda? Razdvojen od Boga, jedina osoba koja zaista zna šta sam ja, sam ja. Ali da li moje fizičko telo poznaje moje unutrašnje ja? Ne! U mom umu, mom duhu, ja znam šta sam. Niko ne zna stvari o čoveku, osim njegovog sopstvenog duha.
Sada stih kaže, „Isto tako (na isti način) niko ne zna šta je u Bogu, osim Božjeg duha. Ovaj stih jasno upoređuje dve stvari. Upoređuje to kako je čovekov duh povezan sa čovekom, sa time kako je Božji Duh povezan sa Bogom, i to je jedan od najjasnijih stihova u Bibliji koji nam pomaže da razumemo šta je Božji Duh. Ukoliko čovekov duh nije odvojena osoba od samog čoveka, onda ni Božji Duh nije odvojena osoba od samog Boga, u suprotnom, ovaj stih gubi smisao. Pavle kaže, „čovekov duh je povezan sa čovekom, kao što je Božji Duh povezan sa Bogom.“ Čovekov duh nije odvojena osoba od samog čoveka, i Božji Duh nije odvojena osoba od samog Boga. Tako da Bog ima duh i čovek ima duh. Božji Duh je sam Bog, ali ne njegovo telo. Čovekov duh je sam čovek, ali ne njegovo telo. Sada kada razumemo ovu istinu stavili smo svoje ruke na jedan od najvećih ključeva koji otvara razumevanje teme pravednosti verom.
Pogledajmo još nekoliko činjenica koje nam pomažu da se utvrdimo u tome šta je Božji Duh. U 1. Carevima 8. poglavlje imamo opis događaja kada je Solomon posvećivao hram. U 27. stihu Solomon govori o Božjoj sveprisutnosti, Njegovoj sposobnosti, da svuda bude prisutan u isto vreme. On kaže:
„Ali da li će Bog zaista prebivati na zemlji? Gle, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom koji sam sagradio!“
Solomon je znao da Bog sedi na nebeskom prestolu pa je ipak rekao, „ni nebesa nad nebesima te ne mogu obuhvatiti.“ Ono što je mislio da kaže je, „ovo obličje koje sedi na tronu, nije sve što čini Boga.“ Postoji još nešto što je nevidljivo postoji moć kojom Bog nadilazi svoje telo i doseže do svakog dela univerzuma.“
Jednom sam razgovarao sa jednim bratom i on je rekao „Bog je svuda prisutan, ali ne lično, već je uz pomoć svojih anđela prisutan na svakom mestu. Postoje anđeli koji su svuda, koji sve vide, i onda se vraćaju i podnose izveštaj Bogu.“ Kada je ovo izgovorio shvatio sam da je njegov koncept Boga bio veoma ograničen. Ali istina je da su mnogi hrišćani sličnog verovanja. Dok veruju da je Bog prisutan kroz Svetog Duha, oni misle da je Sveti Duh druga osoba, a ne sam Otac! Tako da sam Otac nije zapravo prisutan svuda već samo Sveti Duh, odvojena ličnost od Oca. Tako da je u njihovom razmišljanju Otac ograničen u svojoj sili i moći, i prisutan je samo na svom prestolu na nebu. Jeremija kaže isto što i Solomon:
„Zar sam ja Bog samo izbliza, govori Gospod, zar nisam Bog i izdaleka? Može li se čovek sakriti na skrovito mesto, a da ga ja ne vidim?”, govori Gospod. Zar ja ne obuhvatam i nebesa i zemlju?”, govori Gospod.“ (Jeremija 23:23-24)
Zapazite, Bog ne kaže da živi unutar zemlje i neba, već da obuhvata i ispunjava nebesa i zemlju i da se nalazi u svakom ćošku univerzuma. Kakva je ličnost ovo Biće? Kada razmotrimo ovo pitanje vidimo koliko smo zapravo mi mali, a koliko je Bog veliki. Bog je potvrdio i pojačao ovu istinu na nekoliko mesta. U Matej 10:29-30 se kaže:
„Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan asarion? A nijedan od njih ne pada na zemlju bez vašega Oca. Pa vama je i sva kosa na glavi izbrojana.“
Ne znam koliko ptica ugine svaki dan. Dok sam bio neobazriv i nepromišljen dečak ubio sam mnogo njih praćkom. Bog je znao za svaku od njih koju sam ubio. Čak i dok hodamo svakodnevno mislim da ubijamo mnogo insekata gazeći preko njih. Bog zna za svakog od tih insekata koji je uginuo. Ono što je još neverovatnije je to da je Bog izbrojao svaku dlaku na našim glavama. Koliko dlaka je na mojoj glavi? Šta je sa svim dlakama na svim glavama, na čitavoj planeti? Da li Bog zaista zna koliko ima dlaka na glavi svake osobe? Takvo znanje je previše veličanstveno. Kako to možemo razumeti? Ali pitanje je kako Bog zna? Kako uspeva sve to da isprati? To je zbog toga što je On sam u ličnom i intimnom kontaktu sa svakim delom Njegove velike tvorevine. Zato što je On sveprisutan! Kroz svog Duha on je svuda prisutan! Ovo je divna tema za razmišljanje. Razmišljanje o ovome čini osobu sposobnom da hoda kroz dolinu senke i smrti i da se ne plaši zla!
Ali razmotrimo ovu činjenicu: Ako je Sveti Duh razdvojen od Boga Oca onda bi to značilo da Bog Otac nije zapravo prisutan sa nama, to bi značilo da postoji neka treća osoba, a to bi značilo da sam Otac nije zaista svuda prisutan. Božanski član koji bi bio zaista prisutan bio bi Sveti Duh. Možemo videti kako ovo oduzima slavu Ocu, ali i više od toga, u praktičnom smislu oduzima nam našu zajednicu sa Bogom Ocem.
Molitva Duhu?
Pre mnogo godina razmišljao sam o ovim stvarima i pošto sam verovao da je Sveti Duh zasebna ličnost rezonovao sam, „ako se molim Ocu i molim se Sinu zašto se ne bih molio i Svetom Duhu?“ I tako sam odlučio da se molim Svetom Duhu. Kada sam počeo ovo da praktikujem primetio sam da je moje religiozno iskustvo počelo da se pogoršava. Nisam mogao da osetim Božje prisustvo tokom vremena za molitvu kao što sam normalno osećao i dok sam se pitao zašto se to dešava postao sam svestan nečega: Ja poznajem Oca, Biblija mi kaže kakav je On. Imam sliku u svom umu o tome ko je Otac. Poznajem takođe i Sina i takođe imam sliku u glavi o tome kakav je On, ali ne poznajem Svetog Duha. Šta mi Biblija govori o Svetom Duhu? Ona predstavlja Svetog Duha vodom, vatrom, uljem, golubom, vetrom. Ni jednu od ovih stvari ne poznajem. Pokušavao sam da se molim nečemu što nisam poznavao. Nije ni čudo što nisam mogao da napredujem! Kada ovo razumem to mi pomaže da razumem nešto drugo. U mnogim crkvama danas gde je bogosluženje fokusirano na Svetog Duha u velikoj meri postoje nered i čudno ponašanje. Ljudi skaču na klupe, valjaju se po podu, ispuštaju glasne krike, i uopšteno, ponašaju se na vrlo čudan i atipičan način. Zašto? Da li je Isus skakao na klupe i valjao se po podu, na bogosluženju? Ljudi opsednuti demonima su se ponašali na takav način, ali Isus nije. I šta je se Ocem. Sve što znamo o njemu govori o pristojnosti, redu i inteligenciji. Ali kada hrišćani počnu da se bave nekim koga ne mogu znati pojavljuju se problemi. Šta oni znaju, o takozvanoj „trećoj osobi“ , Svetom Duhu? Oni znaju da „on“ poseduje moć i silu! To je sve što znaju o njemu. Oni vide moć bez karaktera i silu bez ličnosti! Tako da se njihovo istinsko interesovanje za ulazak u zajednicu sa njim zasniva na primanju moći pre nego na karakteru. Ovo je logična posledica služenja bogu koji nije poznat.
Božji Duh/Božje prisustvo
Ali kada shvatimo da je Sveti Duh, Očev Duh, onda nikada nećemo biti nesređeni, jer ćemo znati u čijem se prisustvu nalazimo. Kao ljudska bića možemo posetiti bilo koje mesto u svetu koje nam padne na pamet. Zatvaranjem očiju možemo videti i čulno doživeti mesta koja se nalaze na drugoj strani sveta. Ali svi znamo da to nije stvarno iskustvo. Slike koje gledamo i doživljaji kojima se prepuštamo postoje samo u našim umovima. Ali ono što mi možemo samo da zamišljamo Bog može da uradi, jer dok smo slični Bogu, po osnovnom šablonu ili uzoru, on je mnogo veći! Ono što mi možemo samo da zamišljamo je Njegova uobičajena svakodnevica. Tako da On sedi na jednom mestu, ali njegova živa sila, energija, ličnost, otiču u svaki deo univerzuma! Na ovaj aspekt Božje sveprisutnosti Biblija ukazuje kao na Svetog Duha. Pomenimo samo još jedan pasus. Psalam 139:7 kaže:
„Kuda da odem od duha tvoga, kuda da pobegnem od lica tvoga?“
Ovde David objašnjava da je Božji Duh isto što i Božje prisustvo. David je razumeo da je Bog sveprisutan; da ne postoji mesto na koje bi mogao otići a da Bog nije prisutan na tom mestu. Važno je da se ovo razume. Razumevanjem ovoga naš odnos sa Bogom će se promeniti i naše bogosluženje će se promeniti. Imaćemo temelj sa koga zaista možemo razumeti istinu o pravednosti u Hristu.
Jedan stih povezuje sve zajedno. U 1.Korinćanima 6:17 se kaže:
„A ko se združi s Gospodom jedan je duh.“
Razmotrimo pažljivo šta kaže ovaj stih. Kako sjedinjujemo dva parčeta gvožđa? Zavarivanjem! Kako sjedinjujemo dve biljke zajedno? Kalemljenjem! Ali kako dva duha mogu biti sjedinjena? Samo Bog to zna! Ali Bog kaže da se ovo dešava. Možemo videti dva parčeta gvožđa koji su sjedinjeni, dve biljke koje postaju jedno, ali ne možemo videti dva duha koji postaju jedno. Pa uprkos tome Bog kaže da se to dešava. Ovaj Božji aspekt (duh) dolazi i ujedinjuje se sa ovim čovekovim aspektom (duhom). Ovo je jedna od najdivnijih istina u Bibliji. Ovo znači da čovek postaje sudeonik u samom Božjem životu.
