Jedne večeri čitao sam Dela apostola, 5. poglavlje, i tamo našao da je Gamaleilo govorio o dvojici ljudi koji su se zvali Teuda i Juda Galilejac (Dela 5:36-37). Ovi ljudi su bili lažni proroci i za njih nikada ranije nisam čuo, pa sam odlučio da brzo istražim šta je rečeno o njima. Otišao sam na internet i počeo da pretražujem o svim starim lažnim prorocima i bio sam zapanjen saznanjem da nekoliko sajtova jednoglasno tvrde ko je bio prvi lažni prorok! Za njih je to bio Isus! Bio sam iznenađen! Ovi sajtovi takođe objavljuju argumente za svoje zaključke pa sam pročitao te njihove razloge za takvu jednu tvrdnju. Evo razloga zašto su Isusa nazvali ’lažnim prorokom’: „Istinu vam kažem: neki koji ovde stoje neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečjega kako dolazi u svom carstvu.“ (Matej 16:28)
Ovo je dakle bilo to njegovo lažno proročanstvo! Takođe sam pročitao šta pišu drugi kojima je data prilika da brane svoje stanovište ukoliko smatraju da je ovaj zaključak pogrešan. Odbrana Isusa od strane hrišćana bila je patetična. Evo šta oni kažu u suštini: „Isus nije lažni prorok zato što još uvek postoje neki Jevreji koji su živi i lutaju zemljom. Oni se nazivaju lutajući Jevreji i oni neće umreti sve dok se Isus ne vrati.“ Nisam mogao da prihvatim ovaj odgovor, pa sam ostavljen sa jednim izazovom: „Na šta je Isus mislio kada je to izjavio?“
Sastavljanje mozaika
Pogledao sam tri izveštaja o događaju kada je Isus izgovorio ove reči. Zabeležili su ga Matej, Marko i Luka. Uporedimo ih da bismo videli šta je Isus rekao:
„Istinu vam kažem: neki koji ovde stoje neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečjega kako dolazi u svom carstvu.“ (Matej 16:28)
„Još im je rekao: „Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide da je Božje carstvo došlo u sili.“ (Marko 9:1)
„Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide Božje carstvo.“ (Luka 9:27)
Glavno pitanje u ovim izveštajima je dolazak Carstva Božjeg. To nije čudno kada počneš da istražuješ ove stvari. Delići počinju da se sastavljaju. Kada je Jovan Krstitelj započeo svoju službu imao je određenu poruku. Koja je to bila poruka? „Tih dana dođe Jovan Krstitelj. Propovedao je u judejskoj pustinji govoreći: „Pokajte se jer se približilo carstvo nebesko!“ (Matej 3:1,2)
Ovo je takođe počeo da propoveda Isus nakon što Ga je krstio Jovan. Koja je bila Isusova poruka? „Otada Isus poče da propoveda i da govori: „Pokajte se jer se približilo carstvo nebesko.“ (Matej 4:17) Vidi takođe Marko 1:14-15.
Isusovi učenici su bili poslani da propovedaju. Šta su propovedali? „Idite i propovedajte govoreći: ‘Približilo se Carstvo nebesko!’“ (Matej 10:7) (Objašnjenje: Matej koristi izraz „carstvo nebesko“ dok ostali koriste izraz „Božje carstvo“. Oba izraza se odnose na isto)
Zapazite jednu zajedničku stvar: SVI su oni objavljivali jednu poruku – poruku o carstvu. Jerusalim i okolna područja bili su pokrenuti ovom porukom. Ljudi su bili uzbuđeni i u iščekivanju zato što je ovo carstvo, šta god ono bilo, bilo blizu na dohvatu ruke!
Izazvani propovednik!
Jednog dana nakon ove propovedi, u uzbuđenju koje se širilo Judejom, Isus se susreo sa nekoliko fariseja. Zahtevali su od Njega da im govori o ovom carstvu, kada će tačno doći. Evo tog događaja: „Kad su ga fariseji pitali kada će doći Božje carstvo, On im je odgovorio: „Božje carstvo ne dolazi tako da se može videti; niti će se kazati: ’Evo, ovde je!’ ili ’Onde je!’ Jer Božje carstvo je u vama.“ (Luka 17:20-21)
Kakav je bio Njegov odgovor? Obrati pažnju na ono šta Isus kaže jer je važno da to razumemo dok se bavimo Njegovim proročanstvom. Ukoliko bih parafrazirao ono što smo upravo čitali, to bi otprilike bilo ovako: „Kada carstvo dođe, to neće biti nešto što ćete videti, nećete moći da pokažete neki opipljivi fizički lokalitet ili neko konkretno mesto, zato što će carstvo biti iznutra.“ Znači, dolazak ovog carstva koje je Isus prorekao će biti unutrašnji događaj, nešto što se dešava unutar ljudi.
Šta je carstvo?
Zastao bih sada za trenutak i bavio se rečju „carstvo“. Jevreji su mislili da to znači vidljivo, fizičko postavljanje cara na zemlji, ali je Isus jasno mislio na nešto drugo. Šta zapravo ova reč znači? Reč „carstvo“ je ono što nazivamo složenom rečju. To su dve reči spojene u jednu. Reč jednostavno znači „careva oblast“, što je područje ili teritorija koju poseduje ili kontroliše car. Carstvo Božje su ljudi u kojima živi Isus i njihova tela su hramovi Svetog Duha. (1. Korinćanima 6:19)
Nema carstva bez cara! Ako car ne živi u svom području (našim telima) onda mi nismo deo njegovog carstva (Rimljanima 8:9) Kako se dakle ovo može ostvariti?
U 14. poglavlju jevanđelja po Jovanu, Isus govori o dolasku drugog Utešitelja. Ovaj Utešitelj, kaže On, neće doći dok prvi ne ode. Dalje On kaže da će, kad bude otišao, poslati ovog Utešitelja. (Jovan 16:7) Takođe je ovde rekao nešto što treba zapaziti: „Poslednjeg i najvažnijeg dana praznika, Isus je ustao i povikao: „Ako je neko žedan, neka dođe k meni i pije! Ko bude verovao u mene, kao što je rečeno u Pismu, iz njegovog tela poteći će reke žive vode.“ A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u Njega. Tada, naime, Duh još nije bio dat, jer Isus još nije bio proslavljen.“ (Jovan 7:37-39)
U svojoj poslednjoj molitvi koja je zabeležena u Jovanu 17, Isus se molio da ga Otac proslavi slavom koju je imao kod Oca pre nego je svet nastao. (Jovan 17:5)
Kakve veze ima proslavljanje Isusa sa dolaskom Utešitelja? Isus je jasno rekao da je dolazak Utešitelja zapravo povratak Njega, Isusa. (Jovan 14:18) Znači, učenici su razumeli da će se Isus vratiti u proslavljenom stanju tako da će moći da prebiva u njima. „U taj dan ćete spoznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.“ (Jovan 14:20)
Kada Isus dođe u osobu, stigao je Sin čovečji i on vlada u svom carstvu.
Isus je rekao učenicima da ostanu u Jerusalimu dok ne prime silu. (Luka 24:49) Evo jednog interesantnog uvida u razgovor koji je Isus imao sa svojim učenicima nakon što je vaskrsao iz mrtvih: „Tako kad su se sastali, upitali su ga: „Gospode, hoćeš li u ovo vreme Izraelu obnoviti carstvo?“ (Dela 1:6)
Očigledno su znali da carstvo još uvek nije bilo došlo do ovog trenutka. Njegov odgovor je bio: „To je Božji posao.“ Ali je i dodao još nešto: „Nego ćete primiti silu kad Sveti Duh dođe na vas i bićete mi svedoci u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje.“ (Dela 1:8)
Evo još jednog obećanja o sili. Setite se onog Isusovog „lažnog svedočanstva“? Pogledajte ga još jednom u Marku: „Još im je rekao: „Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide da je Božje carstvo došlo u sili.“(Marko 9:1) Dakle, približavamo se!
Nebesko carstvo stiže
Pedesetnica je jevrejski praznik koji je dolazio nakon 50 dana od Pashe. Obećanje koje je Isus dao svojim učenicima bilo je da će Ga neki videti kako dolazi u svom carstvu pre nego što umru, (Matej 16:28) i to će takođe biti carstvo sa silom. (Marko 1:9)
Da li su oni videli da ovo carstvo dolazi? Sigurno da jesu – na Pedesetnici! To se dogodilo na ovaj jevrejski praznik, obećanje o Utešitelju i carstvu se ispunilo. Učenici su primili silu zato što je Isus došao u svoje carstvo u svom narodu. Znali su da je to On koji se vratio po svom obećanju (Luka 24:49) i ispunio svakog od sto dvadeset vernika koji su čekali u gornjoj sobi. (Dela 1:15) To je bio Duh Isusa (Sveti Duh) koji je sada bio u učenicima i uveo ih u carstvo nebesko na zemlji. Sada je istina o novorođenju, po poslednjem Adamu, bila potpuno moguća. A ovo carstvo se širilo kao požar! Čak na sam prvi dan Isusove vladavine u novom carstvu tri hiljade novih ljudi se rodilo u njemu! (Dela 2:41)
Ovo je bilo ispunjenje Isusovog proročanstva. Posle svega ovo nije bilo jedno lažno proročanstvo! Svi koji su čuli Isusa kada je izgovorio ove reči, osim Jude, bili su živi i videli da se to dogodilo. Svaka osoba koja primi Duha deo je nebeskog carstva. (Rimljanima 8:9) Ovo carstvo je duhovno carstvo i proizvodi Isusovu pravednost u životu te osobe. Isusov život je život novozavetnog hrišćanstva. Ovaj život je pobedonosni život nad grehom, bolešću i smrću. Ovaj život je superiorni život, ali je bio kratkog daha u crkvi i eventualno izgubljen zbog neverstva. Učenici su ga okusili i preokrenuli svet naopačke, ali kako su učenici počeli da umiru, Duh i sila carstva počeli su da jenjavaju sve dok nisu bili potpuno isčezli od očiju ljudi. Više niko nije verovao.
Čak do današnjeg dana izraz „carstvo Božje“ je pogrešno shvaćen na način da znači Isusov dolazak na oblacima, što izaziva kod ljudi da propuste da je ono već ovde. Tačno je da će biti uspostavljeno fizičko carstvo na kraju, kada će po Danilu, Bog nebeski uspostaviti carstvo koje nikada neće biti uništeno. (Danijel 2:44)
Ono što je Isus već uspostavio je Njegovo duhovno carstvo i On vlada na zemlji u njemu danas, čak i dok ovo čitaš. Ovo carstvo postoji u Božjim ljudima, u svakoj osobi u kojoj živi Njegov Duh. Da li to veruješ?
Koja je sadašnja vest?
Siguran sam da postoji mnogo različitih mogućih odgovora na ovo pitanje. Ljudi pripadaju različitim grupama i denominacije zastupaju mišljenja različita mišljenja po pitanju poruke za danas. Postoji preko 33.000 različitih denominacija samo u hrišćanstvu. Da li onda postoji 33.000 različitih poruka u hrišćanstvu koje treba propovedati?
Prema Bibliji, koja je poruka koju treba propovedati danas? „A ova dobra vest o carstvu propovedaće se po celom svetu kao svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.“ (Matej 24:14)
Molim te da pročitaš ovaj stih još najmanje dva puta zato što je moguće da promašiš poentu. Jevanđelje je specifično. Ono ekskluzivno pripada carstvu. Jesi li skoro čuo neku propoved o carstvu? Jasno je da ono što Isus kaže mora da se propoveda danas. U stvari, kada se ovo dogodi u punini, doći će kraj.
U Delima, 8. poglavlju, Filip se spustio do Samarije da propoveda. Šta je propovedao? „Ali kad su poverovali Filipu, koji je objavljivao dobru vest o Božjem carstvu i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene.“ (Dela 8:12) Ono što se tada propovedalo drugačije je od onog danas. Nije ni čudo što su rezultati različiti!
Pavlova pisma čine više od polovine Novog zaveta. Koja je bila Pavlova poruka? Pogledajmo Njegovih poslednjih pet godina. „Tako je ostao pune dve godine u kući koju je iznajmio, gde je rado primao sve koji su dolazili k njemu, i propovedao im Božje carsto i poučavao ih o Gospodu Isusu Hristu sa svom slobodom govora i bez ikakvih smetnji.“ (Dela 28:30-31) Čak i pod kućnim pritvorom, Pavlova poruka bila je ista, „Carstvo Božje i ime Isusa Hrista.“
Svet je sit hrišćanske retorike. On već dugo sluša propovedi o teorijama bez demonstracije ili sile. Bilo je drugačije kada su Isus ili apostoli propovedali. Oni su propovedali jevanđelje o carstvu. Isus je išao po celoj Galileji i učio narod u tamošnjim sinagogama, propovedajući dobru vest o carstvu i lečeći svaku bolest i slabost u narodu. Propovedanje carstva bilo je sa demonstracijom realnosti koja postoji u govorniku. Videći to, ljudi su bili privučeni poruci govornika i bili u mogućnosti da pronađu spasenje i izlečenje kroz njega.
Evo stiha koji govori o hrišćanima, sinovima Božjim. „Jer materija iščekuje otkrivanje Božjih sinova… Jer i sama materija će biti oslobođena iz ropstva raspadljivosti u slavnoj slobodi Božje dece.“ (Rimljanima 8:19.21)
Sinovi Božji samo što se nisu pokazali. Da se ovo otkrivenje dogodi danas, bilo bi takvo oživljavanje pravog hrišćanstva kakvo svet nikada nije video! O ovome Biblija naučava. Svet je u tami. Ne bi bilo smisla da se sve završi borbom sa kriminalom, nasiljem ili čak rasizmom. Svetu je potrebna svetlost sinova Božjih koji će pružiti živu demonstraciju realnosti ovde kao svedočanstva nečega većeg od onoga što vide danas.
Jesi li ti Božje dete? Da li tvoj život otkriva silu Božju? Svet je u velikom iščekivanju da to vidi!
