Čovekova grešna priroda i potreba za novorođenjem

Jedan od glavnih razloga zašto postoji nerazumevanje i neslaganje na temu pravednosti verom je taj što postoji zabuna u pogledu čovekove prirode i zbog toga zabuna u pogledu čovekovog pravog problema. Postoje dve strane čovekove prirode. Postoje fizička i duhovna. Čovek poseduje duh, kao i telo; um kao i telo.

Koji je stvarni čovekov problem? Šta je to što ga stvarno čini robom greha i Božjeg neprijatelja? Da li je to njegovo telo ili njegov duh? Da li je to njegovo telo ili njegov um? Zapazite šta Bog kaže u svojoj reči:

Zato je telesan um neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava Božjem Zakonu, niti zapravo može“ (Rimljanima 8:7)

Ovo je veoma jasno. Čovekov problem je u tome što ima telesan um, telesan duh, koji nije sposoban za dobro. Same misli grešnog čoveka su zle i zbog toga mu nije moguće da čini dobro. Problem nije njegovo telo, već njegov um. Čovekov problem nije fizičke prirode, već duhovne, i on mora biti rešen na duhovnom nivou a ne na fizičkom.

„Jer iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli, blud, krađe, ubistva…“ (Marko 7:21).

Biblija često naglašava da je telo problem. Na primer, Rimljanima 8:8 kaže da oni koji su u „telu“ ne mogu ugoditi Bogu. Međutim, sledeći stih, Rimljanima 8:9 pokazuje nam da se ovde ne misli na telo, kao doslovno krv i meso, već na telesan duh ili telesan um za koji nam je rečeno:

„Ali vi niste u telu, nego u Duhu, ako Božji Duh zaista prebiva u vama. Ali ako neko nema Hristov Duh, taj nije Njegov“ (Rimljanima 8:9)

Na isti način Rimljanima 6:6 nam kaže da je „grešno telo“ uništeno našom zajednicom sa Hristom. Ali je ipak očigledno da mi i dalje imamo naša tela od krvi i mesa i da su ona i dalje slaba i trpe posledice greha čak i nakon što postanemo hrišćani. Tako da je očigledno da Biblija ne govori doslovno o našem telu od krvi i mesa kada govori o našem „grešnom telu“, već govori o telesnom umu, duhovnom delu nas koji predstavlja naš stvarni problem.

Po prirodi, čovek ima život koji je slab, telesan i suštinski izopačen, i ne postoji ništa što čovek može da uradi u pogledu svog stanja. Slaba, telesna priroda, je nešto što čovek nasleđuje; to je život koji je prosleđen čoveku, prenošen sa generacije na generaciju kroz šest hiljada godina. Životi koje živimo odslikavaju našu prirodu. Kada primimo život na rođenju mi takođe primamo i našu prirodu. Zbog ovoga stvorenje koje se rodi kao pas ponaša se kao pas, a svinja se ponaša kao svinja, zbog života koji svako od njih nasleđuje.

Na isti način, čovek će se uvek ponašati kao čovek, ali što je mnogo važnije ponašaće se kao grešnik sa sklonošću da uvek radi ono što je loše, jer je to priroda koju je primio na rođenju. Njegova priroda ili duh koji se nasleđuje određuje njegov život.

Lažna religija

Jedna od karakteristika svih lažnih religija je ta da nas navode da se fokusiramo na fizički aspekt naše prirode, odnosno na spoljašnja dela. Kroz telesni bol, strogu disciplinu, obrede i ceremonije, spoljašnje propise, čovek pokušava da reši problem svoje izopačene i telesne prirode. Ali ovaj koncept je veoma, veoma pogrešan. Ovo je temelj legalizma; religije koje se zasniva na pravilima. Ovi koncepti navode na ideju da sve što čovek treba da uradi, da bi pobedio greh, je da dovede svoje telo i um u poslušnost skupu pisanih zakona.

Potrebno je stalno ponavljati: čovekov problem se ne nalazi spolja. Promena nije potrebna njegovom telu već njegovom duhu ili umu. Njemu je potreban novi duh; njemu je potreban Hristov um.

Ako je ono što nam je potrebno, novi duh, gde ćemo da ga zadobijemo? Da li ćemo da ga stvorimo? Da li ćemo da ga razvijemo? Hoćemo li ga proizvesti naporima tokom čitavog našeg života? Možemo li sami i kroz naše sopstvene napore postati kao Hrist? Ne, ne, ne! Biblija kaže da ga možemo primiti samo kao dar od Boga. Ovo je natprirodan posao, nešto za šta sam čovek nije sposoban. Ako želimo da zadobijemo novi um moramo ga primiti kao dar od Hrista, samo verom! Apsolutno ne postoji drugi način. Ni jedan ljudski napor ne može pretvoriti grešnika u sveca. Nikakva disciplina ne može promeniti telesan um u duhovan um. Nova priroda, ili nova vrsta stvaranja, mora biti isključivo Božje delo u Hristu.

Isus mu na to reče: Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko odozgo ne rodi, ne može videti Božje carstvo. A Nikodim ga upita: Kako čovek može da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Isus odgovori: Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje carstvo.“ (Jovan 3:3-5)

Ovo je odgovor na čovekov problem sa grehom. Ovo je jedini odgovor. Svaki čovek koji se nada večnom životu mora biti nanovo rođen jer je to jedini način da se nadvlada greh. On mora biti nanovo rođen od Duha. Ono što je Isus želeo da kaže je, da je jedini način da čovek pobegne od sile greha i da se kvalifikuje za Božje carstvo, da primi sam Božji Duh ili sam Božji život. On mora primiti prirodu koja se u potpunosti razlikuje od njegove sopstvene izopačene prirode.

Odbacimo zablude

Postoji mnogo ljudi koji se spotiču o ovu divnu istinu. Neki se opiru ideji da čovek može doslovno sudelovati u samom Božjem životu. Njima deluje kao bogohuljenje ideja da Bog i čovek mogu deliti isti život. Oni se boje da ova ideja čoveka može dovesti do toga da počne da veliča sebe, ili da može uzrokovati da zastrani ka učenjima panteizma. Ali kada nas Božja Reč veoma jasno uči nečemu ne treba da se plašimo. Pre bi trebalo da se plašimo da to ne odbacimo. Pre bi trebalo da odbacimo naše zablude nego Božju Reč.

„…Ja sam došao da imaju život, da ga imaju u izobilju.“ (Jovan 10:10)

„Zar ne znate da je vaše telo hram Svetog Duha, koji je u vama, koji imate od Boga, i da niste svoji?“ (1. Korinćanima 6:19)

„A ko se združi s Gospodom jedan je duh.“ (1.Korinćanima 6:17)

„Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim jedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.“ (Jovan 17:23)

Postoje desetine stihova u Bibliji koji nas poučavaju istoj velikoj istini. Hrišćanin je zapravo postaje Božje dete, ali doslovno, zato što doslovno prima život samog Boga. Zar se ovo ne dešava sa nama roditeljima i našom decom?  Naša deca postaju sinovi i kćeri jer primaju od nas sam naš život i ovo je razlog zašto se ponašaju kao i mi na tako mnogo načina? Božja Reč nam kaže da se na ovaj način možemo ponašati kao Bog; i postati novo stvorenje. To je zbog toga što mi imamo ovaj život u nama i ovo je život koji ne čini greh.

Ko je god rođen od Boga, ne čini greh, jer Božje seme ostaje u njemu, i on ne može da čini greh, jer je rođen od Boga.“ (1.Jovanova3:9)

Ovo je istina. Ljudi ne mogu da nadvladaju greh zbog toga što naporno pokušavaju da rade ono što je ispravno. Oni ne zadobijaju pobedu nastojanjem i borbom sa iskušenjem.

„Jer znam da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva ništa dobro. Jer sam sposoban da želim dobro, ali ne i da činim dobro.“ (Rimljanima 7:18)

Ovakve metode su uzaludne i frustrirajuće. One nikada ne mogu dovesti do pobede jer se mi ne možemo suprotstaviti i odupreti našoj prirodi. Jedina nada je da primimo novu prirodu ili novi život, i to je ono što dobijamo kada nam Bog daje Njegov Sveti Duh. To je sama Njegova priroda, Njegov sopstveni savršeni život koji ne može biti potresen grehom.

„Jer zakon Duha koji daje život u Hristu Isusu oslobodio me je zakona greha i smrti.“ (Rimljanima 8:2)