Pretpostavimo da vas je zaboleo neki unutrašnji organ i vi odete kod svog lekara i počnete da mu se žalite da vas nešto boli… Da li znate šta vas lekar najčešće zamoli da uradite? “A mogu li da pogledam vaš jezik?” Svaki prosečan čovek koji logično razmišlja reći će – kakve sad veze ima jezik? Možda je bolje da me odvedete na skener i pogledate želudac, bubrege… međutim, lekar ipak kaže – “A dajte da ipak krenemo od jezika…”
Zašto lekar želi da počne pregled baš od vašeg jezika ako se vi žalite na unutrašnje probleme? Odgovor je jednostavan – zato što vaše stanje jezika, njegova boja, stepen vlažnosti, i mnogo drugih detalja na njemu, vašem lekaru su prvi pokazatelji na osnovu kojih on može videti koji vaš unutrašnji organ ima problem. Jednostavno rečeno – govori o stanju unutar vas.
Stanje jezika – stanje unutrašnjosti čoveka
Ima li sličnih misli u Svetom Pismu, da se po stanju jezika može videti stanje unutrašnjosti čoveka? Naravno da ima. Hajde da zajedno pogledamo za početak reči Gospoda našega Isusa Hrista u jevanđelju po Mateju 12:34-37.
“Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti kada ste zli? Jer usta govore od suviška srca. Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo. A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnoga suda. Jer ćeš se svojim rečima opravdati i svojim ćeš se rečima osuditi.”
Reč čoveka, jezik čoveka, usta čoveka – to je ono što odaje njegovu unutrašnjost! Pismo tako kaže – da čovek iz svoga srca iznosi ono što se tamo unutra nalazi! I zbog toga što će svako od nas dati odgovor na nebeskom sudu za svaku reč koju smo izgovorili veoma je važno da sami sebi postavimo dijagnozu i gledajući na naše reči, naša usta, zapitamo se – a o čemu oni svedoče?
Jedini cilj ovog teksta jeste da napravimo pregled glavnih Božjih zapovesti koje se tiču “svetosti usana”. S obzirom da svi mi kao hrišćani verujemo u skori dolazak Sina Božjeg Isusa Hrista, vredi zamisliti se nad svojim rečima jer ćemo jednoga dana za njih morati da damo odgovor.
Laž – gad ili mrzost
Priče 12:22:
“Mrske su Gospodu lažljive usne, a koji rade verno mili su Mu.”
Reč “gad” ili “mrzost” kakve asocijacije kod vas izaziva? Šta je za vas gad? Šta vam je odvratno? Možda neka vrsta hrane? Neki insekt? I bez obzira na to šta vama izaziva gađenje, znajte da isto tako i u Božjim očima postoji nešto što izaziva osećaj mrzosti – a to je laž! Nepotpuno prikazivanje realnosti, netačno prenesene reči, delimično rečena istina… sve to kod Boga izaziva gađenje! Laž je toliko ozbiljna da u poslednjoj knjizi Svetog Pisma u Otkrivenju 21:8 imamo opisano sta čeka one koji ne mogu sklonost ka laži da uklone iz svog života.
Drugi dolazak Isusa Hrista nam se približava, sud koji će odlučiti sudbine svih nas se približava i posle 1000-godišnjice izriče se konačna presuda… Nad kim između ostalog? Nad onima kojima je laž deo životne prakse. Sveto Pismo upućuje ozbiljnu opomenu da nerešen problem sa laganjem odvodi u drugu, odnosno, večnu smrt! Ovo nije nešto što bismo mogli da “gurnemo pod tepih”! I zato je potpuno nebitno kako smo nazivali naše laži – belim lažima, svetim lažima, dobronamernim lažima…onima koji to rade “plata” je izgubljen večni život.
Sramotne reči
Efescima 5:4:
“…tako i sramotne i lude reči, i šale što vam ne pristoji…”
I dok otvaramo ovaj stih apostola Pavla sećam se jedne turske izreke: “Jezik nemoga bolji je od jezika lažljivca.” Mi imamo pravo da ne govorimo, imamo pravo da ćutimo…Isus je ćutao, apostoli su ćutali u odredjenim situacijama, proroci Gospodnji su znali da ćute kada je trebalo…mi imamo to pravo da ne govorim,o ali nemamo pravo da skrnavimo istinu! Sramotne reči – savremeni prevodi kažu da su to svakakve prljave, glupe, dvosmislene reči. Apostol Pavle kaže – nije prilično vašem zvanju! Slično Pavle piše i u Kolosanima 3:8:
“A sad odbacite i vi to sve: gnjev, ljutinu, pakost, huljenje, sramotne reči iz usta svojih.”
Sramotne reči su nešto što ne priliči sledbeniku Isusa Hrista, nešto što treba ostaviti daleko iza sebe ukoliko imamo problem sa tim. I veoma je važno napomenuti da nije apostol Pavle izmislio ovu zapovest. Ona je uspostavljena mnogo pre od strane večnog Boga i o njoj možemo čitati u 5. Mojsijevoj 23:14:
“Jer Gospod Bog tvoj ide usred logora tvog da te izbavi i da ti preda neprijatelje tvoje; zato neka je logor tvoj svet, da ne vidi u tebe nikakve nečistote, da se ne bi odvratio od tebe.”
Šta je ovde striktno zabranjeno? Ono što je “nečisto” ili kako kaze original “sramno”. U jevrejskom jeziku koristi se izraz “ervah dabar”:
ervah – nečisto, sramno
dabar – reč, stvar
Pokušajte da spojite ove reči. Primera radi, setićemo se dešavanja iz vremena stvaranja: “Jer On reče i postade.” Bog je rekao “neka bude svetlost” i postala je svetlost! Bog je rekao “neka se pokaže suva zemlja”i suva zemlja se pokazala! U jevrejskom jeziku značaj “reči” jednak je značaju “materije ili objekta”, to jest, Biblija se odnosi prema rečima isto toliko ozbiljno kao i prema delima! Često čujemo: “Ali ja nisam ništa uradio, samo sam rekao!” Ne – kaže Sveto Pismo…uradio si! “Slušali ste kako je kazano starima ne ubij, a Ja vam kažem ako kažeš bratu svojemu raka (bezumnik) kriv si sudu!” (jevanđelje po Mateju 5:21.22) U svetlosti onoga što Biblija uči, reči imaju istu težinu kao i dela! Jer nebeski sud svaku našu reč računa kao postupak!
Ponižavanje
3. Mojsijeva 20:9:
“Ko opsuje oca svojega ili majku svoju da se pogubi.”
Psovka – šta se krije iza ove reči i šta ona znači? Šta ovde Bog zabranjuje? Govoriti loše o roditeljima, govoriti sa nepoštovanjem…to je ono što Bog ne gleda sa naklonošću već je naprotiv veoma strog u pogledu kršenja ovog pravila. Dda pogledamo jevrejski jezik na kome je pisana Tora, pet knjiga Mojsijevih. Reč koja je upotrebljena da opiše pojam “psovke” je starojevrejski glagol qalal – učiniti lakim, ništavnim, umanjiti težinu, ponižavati… Psovanje ovde nema samo klasično značenje…ono označava situaciju kada nekoga ponižavamo, kada mu želimo da se razboli, ili da mu plata bude manja ili se jednostavno ismevamo – “…ko? on? pa on je niko i ništa!”
U 2.Mojsijevoj 22:28 čitamo:
“Nemoj psovati sudije; i starešini naroda svog ne govori ružno.”
O, koliko se samo priča o predsedniku države, o gradonačelniku vašeg i mog grada, o vođama crkve, o starešini, o pastoru, o bilo kome ko ima neku službu u crkvi…sve je to “qalal” …psovanje…a dobro je i da pogledamo tekst u 3.Mojsijevoj 19:14:
“Nemoj psovati gluvog…”
Pitamo se – a njega šta briga? On je ionako gluv…ne čuje…reči ga ne mogu povrediti…zašto je to zabranjeno? Zato što ponižavati nekoga, učiniti ga “lakim” – bilo da je gluv ili ne, otac ili majka, predsednik ili pastor…nebitno ko…Bog kaže – greh je! Pogledajmo Jakov 3:10:
“Iz jednih usta izlazi i blagoslov i prokletstvo; ne valja ljubazna braćo moja da ovo ovako biva.”
Sveto Pismo je jasno po ovom pitanju – ne sme se niko ponižavati!
Opadanje
3.Mojsijeva 19:16:
“Ne idi kao opadač po narodu svojemu; i ne ustaj na krv bližnjega svojega. Ja sam Gospod.”
Ovde su opisana dva načina ponašanja, dva imperativa, dve zabrane…
Opadač – ko je opadač? U jevrejskom jeziku koristi se reč rakiyl koja označava čoveka koji nešto prenosi…sa tačke A do tačke B….”nešto” prenosi…..pogledajmo u kom kontekstu je ova reč upotrebljena u Pričama 11:13:
“Opadač tumarajući izdaje tajnu; a ko je verna srca, taji stvar.”
Prema ovim tekstovima, šta možemo zaključiti o tome ko je opadač? To je onaj koji nešto prenosi iz doma u dom, od uveta do uveta. A sada drugo pitanje – koju vrstu informacije ne smemo prenositi? Drugi deo stiha nam daje odgovor na to pitanje – ako je ta informacija protiv tvog bližnjeg, ako ugrožava njegov život, ako ugrožava njegov autoritet, ako će biti protiv njegovog imena, protiv njegovog zdravlja, protiv njegovog statusa…bilo kakva negativna informacija o bližnjem, o njegovom karakteru, o njegovom poslu, o njegovom ličnom životu…ako takva informacija može da mu nanese štetu i ako se to prenosi trećem licu a ne njemu lično, kao što nas Sveto Pismo uči – to je upravo ono o čemu je ovde reč… Bilo šta negativno o prvom licu preneseno trećem licu – direktan je prekršaj Božje zapovesti i pred Bogom neće biti opravdanja!
Mi kao hrišćani imamo zapovest koje se držimo – ne svedoči lažno! Međutim, zaboravljamo na ove “dopunske” zapovesti koje kažu da čak i istinitu informaciju koja može naneti štetu bližnjem ne smemo prenositi nikome ukoliko nismo ispostovali biblijski princip i redosled razgovora. Sveto Pismo je veoma strogo po ovom pitanju. Ova stvar je često veoma zapuštena. Postoji princip šta, kada, kome i po kom redosledu se sme nešto reći. U svakom drugom slučaju Sveto Pismo je nedvosmisleno.
1.Korinćanima 6:9.10:
“…ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije (orig. ko iznosi zle reči), ni hajduci neće videti carstva nebeskog.”
Ovo je jako važno pitanje o kome se mora razmišljati!
Spletkarenja uzrok većine problema u zajednicama
2. Sveska svedočanstva, 465.466 (EGW):
“Klevetnici i raznosači novosti predstavljaju veliko prokletstvo za bližnje i skupštine. Dve trećine svih iskušenja u zajednici potiču iz tog izvora.”
Obratimo pažnju da ne bi smeli ni da slušamo spletke ni da ih raznosimo… Duh Proroštva kaže da bi 2/3 problema u crkvi nestalo kada bi se ovaj greh spletkarenja iskorenio iz Božjeg naroda.
Očistimo usta
I na kraju stihovi koji opisuju poslušno i pravedno Božje dete, Hristovog sledbenika – Psalam 15:2-5:
“Ko ne opada jezikom svojim, ne čini drugom zlo, i ne ruži bližnjeg svog…ko ovako radi neće posrnuti doveka.”
Isaija 6:5-8 nam svedoči o iskustvu čoveka koji je izvojevao pobedu u ovom iskušenju.
“Jao meni pogiboh jer sam čovek nečistih usana…”
Pitanje je sta da radimo? Odgovor koji nalazimo u Svetom Pismu je da moramo hodati u Božjem prisustvu, nalaziti se stalno u Njegovoj blizini, koristiti sva sredstva koja nam je Bog dao da bismo očistili usta svoja. Jedino čovek očišćen i oslobođen greha može biti dobar sluga za Gospoda…i u crkvi i van nje… Hrist Sin Božji uskoro dolazi… Pazimo zato na svoje reči jer ćemo za svaku praznu reč dati odgovor na nebeskom sudu.
Mir i blagoslov svakome koji čita ove reči.
Tekst je preuzet sa Interneta, uz neznatne korekcije administratora.
