Na prvi pogled odgovor na ovo pitanje deluje očigledno, ne samo za hrišćane, nego uopšte za sve ljude. Međutim, stanje stvari na globalnom terenu je takvo da se propagira jedna zloćudna ideja. Ideja na kojoj se zasniva mišljenje mnogih religija. Mnogih društava. Mnogih pojedinaca. Svet je pun simbolika koje, iza kulisa, propagiraju baš tu ideju.
Navešću najočiglednije primere:
Noć veštica (Halloween) simbolizuje oživljavanje mrtvih, nakaradnih bića. Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča. Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju „trick or treat“ („smicalica ili poslastica “, u slobodnom prevodu „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“). Vrlo je interesantno šta ili koga bi mogli da predstavljaju ti kostimirani likovi koji se služe prevarom.
Horor filmovi su, takođe, očigledan primer davanja života neživome na ekranu. Još jedan eklatantan primer na ovim prostorima predstavlja kult mrtvih koji se propagira kroz tradicionalne običaje (zadušnice nakon smrti osobe, prinošenje hrane na grobu, iskazivanje neobičnog poštovanja prema mrtvima pomešanog sa strahom itd.)
Ovo su samo najočigledniji primeri simbolizma davanja atributa živog mrtvome, koji su mi u ovim trenucima, dok pišem, došli u sećanje. Da stvar bude mnogo gora nego što jeste, čovečanstvo ovome ne pridaje naročitu pažnju, jer se sve podvodi samo pod zabavu i tradiciju.
Ko je ovde koga prevario?
Zapravo, kostimografija u celoj ovoj priči je podsmeh pobede oca laži i prevare.
Jevanđelje po Jovanu 8,44: “Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca. On je bio ubica ljudi od početka i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži.”
Stvari su izokrenute. Ono što je posledica postaje osnova, a ono što je maska postaje lice. Ako bi većinu ljudi na planeti pitali:” postoje li zombiji”, odgovor bi bio:” samo u filmovima”. Savršena prevara od strane začetnika prevare i laži. Okupiš ljude na predstavu ili projekciju filma, zabaviš publiku ili zastrašiš, a oni odu kući, ne primetivši da je njihov karakter postavljen na pozornicu.
Ili, okupiš “hrišćane” ovoga sveta, daš im propovedaonice sa propovednicima koji te uče kako priroda Adamova može oživeti ako se boriš i slušaš Zakon. Savršeni “trick or treat” (trik ili poslastica). U Bibliji, u Prvoj poslanici apostola Pavla Korinćanima 15,22 se kaže:“Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.”
Luciferov trik kojim vara ceo svet od davnina je da ono što je mrtvo (u Adamu) predstavlja živim. Pošto je čovečanstvo od Adama nasledilo smrt, tim je nasledstvom nasledilo neprirodni, izopačeni karakter, izopačen mir, izopačenu radost, izopačenu ljubav. Dobro je i živo samo ono što u sebi ima prirodni, Božji karakter. Drugim rečima, samo je onaj ljudski život živ u kome prebiva Božji Duh. Te je stoga samo onaj karakter, samo onaj mir, samo ona radost i samo ona ljubav živa koja je od Oca.
Jevanđelje po Marku 12,27: “A on nije Bog mrtvih, nego Bog živih. U velikoj ste zabludi.”
Ako pogledamo bolje, videćemo da neživa, nakaradna bića koja se pojavljuju u horor filmovima, u maskama za vreme Noći veštica, ili u tradicijama koje ističu strahopoštovanje prema mrtvima predstavljaju neživ, izopačeni ljudski karakter. U takvom karakteru prebiva ljubav koja će te voleti dok joj daješ poslastice, dok joj daješ razlog. Kada razloga više ne bude bilo, ona jedino može da daje smicalice, izopačeni smeh i napuštanje. Posledice su očigledne.
Može li iz neživog, Adamovog života, nastati život? To je jednostavno nemoguće. Samo iz Izvora života nastaje život. Zato što je “Bog toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne pogine nego da ima večni život”, koji milošću svojom nije povukao uticaj svoga Duha na savest ljudi, tako da imaju mogućnost da izaberu Hrista kao svog Spasitelja, koji čini da svako ko zatraži dobije novo rođenje u Hristu, i novi život koji ne može prestati jer je od Večnosti. Svako je pozvan. Ne može se iz mraka stvoriti svetlo. Svetlo se stvara iz svetla. Ukoliko svetlost Hristova ne obasja dušu time što će živeti u njoj, duša sama po sebi ostaje u tami. U velikoj su zabludi oni koji misle da su živi bez Izvora života.
Dragi čitaoče, ovoga časa pozvan si da iskoračiš iz publike i po drugi put zakoračiš na pozornicu života, gde je život živ u tebi. Taj iskorak je samo jedna iskrena molitva Izvoru života, Bogu, koja te deli i stvara nepremostivi jaz između pozornice na kojoj se nalazi tvoj karakter u obliku neživih, izopačenih lutaka i nove pozornice na kojoj ćeš biti ti, živ u Isusu Hristu sa njegovim karakterom koji ti je ostavio u nasledstvo. I kada zakoračiš na pozornicu živih, drži se vere i ne skidaj pogled sa svog Gospoda Isusa, svakoga dana. Seti se, živ si zato što živa Ljubav živi u tebi i voli te više nego sebe.
Jevanđelje po Jovanu 3,16: “Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne pogine, nego da ima večni život.”
Rimljanima poslanica 8,10: “A ako je Hrist u vama, telo je zaista mrtvo zbog greha, ali Duh je život zbog pravednosti.”
