Reč ”Bog” kada se koristi u vezi sa pravim Bogom ima dve primene u Pismu.
- Prvo, koristi se kao titula vezano za Vrhovno Biće u univerzumu, Onaj koji je iznad svih drugih po autoritetu, izvor svih stvari.
- Drugo, koristi se u vezi sa odlikama i osobinama božanstva.
Kada se reč ”Bog” koristi kao titula u vezi sa Vrhovnim Bićem u univerzumu, na koliko Bića ili Osoba se odnosi? Ako je Pismo tačno onda se može odnositi samo na jedno Biće. U tom smislu, Otac je ”jedini istiniti Bog (Jovan 17:3)”, postoji samo ”jedan Bog Otac (1. Korinćanima 8:6)”, ”nema drugog (Boga) osim njega (Marko 12:32)”, postoji samo ”jedan Bog i Otac svih (Efescima 4:6)”. Ovi stihovi jasno objavljuju da je Vrhovni Vladar univerzuma, Onaj koji je iznad svih drugih, bez ijednog drugog, Bog Otac.
Međutim, reč ”Bog” se koristi na nekoliko mesta u vezi sa činjenicom da Isus, kao Božji Sin, poseduje sve osobine i odlike božanstva. Jedan upadljiv primer ovoga je Jovan 1:1 gde kaže: ”U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga, i Bog beše Reč.”
”Reč beše kod Boga.” Na koliko Bića se misli ovde? Postoji dvoje od njih. Ko su oni? Jedno je Reč (ko je to?), a drugo je Bog (ko je to?). Da li su oboje isto biće ili imamo dve različite osobe? Zapazite opet, jedno od njih je Bog. Drugo se naziva Reč i On je sa Bogom. Međutim, odmah nakon toga kaže ”i Bog beše Reč”. Kako ćemo onda ovo razumeti? Da li znači da postoje dva Boga, ili da je On isti Bog sa kojim jeste (to jest da je On Sam sa Sobom)? Prvi predlog negira Pismo, dok drugi vređa zdrav razum. Očigledno postoji treće značenje, ono koje je često ignorisano ili previđeno.
Kada stih kaže da je Reč Bog, ne predlaže da je Isus Bog Lično. Postoji samo jedna osoba koja ima identitet Boga u smislu da bude vrhovni autoritet u univerzumu, i to je Osoba sa kojom je Reč. Stih zapravo govori da Isus ima prirodu Boga, ili da je božanski po prirodi – ne da je Bog Sam po Sebi. Grčki prevod Jovana 1:1 kaže, ”reč je bila sa Bogom i Bog beše Reč.” Reč, Isus Hrist, nije Biće koje se zove Bog. Pre se govori da On poseduje osobine božanstva. Ovaj citat jasno uči istinu da postoji jedan Bog, ali dva božanska Bića.
Isus je onda zaista Bog po prirodi, On poseduje svu puninu Božanstva (Kološanima 2:9) On poseduje svu moć na nebu i zemlji (Matej 28:18). Sposobnost da daje život, da stvara, da zna sve stvari, da vidi sve stvari, da radi sve stvari, je Njegova. Apostol Pavle izjavljuje da je On u Svom ranijem postojanju bio u ”Božjem obličju (Filipljanima 2:6)”, da je On ”obličje bića” Boga (Jevrejima 1:3), da je ”On pre svega” (Kološanima 1:17) i da On nosi sve ”reči sile svoje” (Jevrejima 1:3). Zato, niko ne može poreći božanstvo Isusa Hrista. Da bi uradio to neko prvo mora poreći Pismo.
Ipak, dok prepoznajemo istinu o punini božanstva Isusa Hrista, moramo takođe priznati, ako smo iskreni, da Biblija stalno govori o Bogu kao o jednoj posebnoj Osobi i čini jasnim da je ta Osoba isključivo, Bog Otac. Sledeći stihovi pokazuju jasnije ovu istinu – Korinćanima 11:3; Jovan 17:3; 1. Korinćanima 8:6; Efescima 4:6; Otkrivenje 21:22.
Ovi stihovi su samo primeri. Postoji na još desetine koji uče istu istinu. Kako onda da uskladimo ove dve istine koje naučava Pismo, a koje čini se su u sprotnosti jedna sa drugom?
- Da je Isus Bog po prirodi, potpuno božanstvo.
- Da postoji samo jedan Bog, koji je Otac.
Biblijska istina je tako predivno jasna i jednostavna da svako dete koje čita Bibliju bez zatrovanog ljudskog uticaja spremno će je prepoznati. Iznova i iznova Pismo objavljuje da je Isus Hrist ”Božji Sin”, ”jedinorođeni Božji Sin”. U ovoj jednostavnoj a ipak apsolutnoj istini leži jasan odgovor na prividne suprotnosti.
Pravi Sin, pokoran Bogu
Isus Hrist je bio, jeste i uvek će biti jedinorođeni Sin jedinog pravog Boga, Oca. Zaista jedinorođen (zašto moram da naglašavam ovo kada Biblija to kaže tako jasno?), zaista Božji Sin. Rođen od Oca (ne stvoren), jedinorođen od Oca u dalekoj večnosti, On je izdvojena, posebna Osoba od Oca. On poseduje po nasledstvu sve osobine i odlike Svog Oca, zato je zaista božanski, zaista je Bog po Svojoj prirodi u najpotpunijem mogućem smislu. Ipak možemo jasno videti kako je biblijsko insistiranje da je samo jedan Bog, Otac, takođe tačno, jer je Otac izvor svega – apsolutno najviši autoritet, čak iznad Isusa Hrista. Ovaj odnos između Oca i Sina gde je Isus vladar nad svim, ali je ipak pokoran Svom Ocu koji je Bog nad svim, je iznešen jasno u 1. Korinćanima 15:27-28:
„A kad kaže da je ‘sve pokoreno’, jasno je da je pokoreno sve osim onoga koji mu je sve pokorio. A kad mu sve bude pokoreno, tada će se i sam Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio, da Bog bude sve svima.”
Ovde vidimo da je Bog (Otac) stavio sve pod Hrista, ali da On Sam nije pokoran Hristu. Radije, iako Hrist vlada nad svim, On je i dalje pokoran Ocu. Ovo jasno biblijsko učenje objašnjava jednostavno i precizno kako je Isus Hrist božansko Biće, Bog po prirodi, a ipak, kako je i dalje tačno da je jedini pravi Bog Otac.
