Da li je Isus Sin Božji? Većina hrišćana bi odgovorila sa DA na ovo pitanje. Ali da li oni misle ono što govore? Povlačenjem ovog poteza otkriva se da velika većina hrišćanskog sveta ne veruje da je Isus stvarni Sin Božji!
1. Ovo pitanje se ne može opisati rečima. Postoji Sin, i postoji sin. Sin po tituli (ili puka oznaka) nije isto što i sin po usvajanju; nijedan od njih nije isto što i sin po stvaranju; i nijedan od gore navedenih nije isto što i Sin – rođenjem.
2. Ovo pitanje ide pravo u srce svega onoga što se priznaje kao hrišćanstvo. Hrišćansko jevanđelje izjavljuje da je Bog tako voleo… da je dao Svog jedinorođenog Sina (Jovan 3:16). Mera Božje ljubavi prema čovečanstvu je manifestovana u daru Njegovog Jedinorođenog Sina (1. Jovanova 4:9). Ako, stoga, Isus Hrist nije, zaista, jedinorođeni Sin Božji, onda se Bog nije žrtvovao koliko nam je predstavljeno; a ako se nije toliko žrtvovao, onda nas zapravo nije toliko ni voleo.
3. Ovo pitanje je toliko kritično da ono određuje ko je antihrist. “Antihrist je onaj koji poriče Oca i Sina.” 1 Jovan. 2:22.
4. Pismo je potpuno jasno da je Isus Hrist jedinorođeni Sin Božji. Isus je izjavljivao “Ja sam od Boga izašao i dolazim” Jovan 8:42. O Hristovoj, “Božjoj mudrosti” (1. Korinćanima 1:24) takođe je objavljeno: “Gospod me je posedovao na početku svog puta… Kada dubina nije bilo, bio sam rođen… Tada sam bio uz njega, kao jedan koji je odgajan sa njim: bio sam njegova svakodnevna radost, radovao sam se uvek pred njim. (Priče Solomonove 8:22-24, 30)
5. Velika većina zvaničnih hrišćana negira da je Isus Hrist zaista bio rođen od Boga pre nego što je došao na svet kao beba. S verovanjem da je Bog Trojstvo, ljudi odbijaju da je Isus Hrist rođeni Sin Božji i da je JEHOVA Otac Isusa Hrista.
6. Proroci u Bibliji su upućivali na Oca kao “Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista” (1 Pet. 1:3; 2 Kor. 11:31).
7. Trojstvo izjavljuje da postoji jedan Bog, jedno Biće koje je simultano Otac, Sin i Sveti Duh. Ova ideja odmah stvara konfuziju oko toga ko je Bog koji je dao Svog Sina i ko je bio Sin koji je bio dat. Zapravo, postavlja se pitanje da li je to zaista bio Sin koji je dat. Ovo je ništa drugo nego “negiranje jednog Gospoda Boga, i našeg Gospoda Isusa Hrista” (Juda 4) protiv čega smo upozereni.
8. U nastavku, ako su Bog i Isus Hrist trojstvo, s toga je samo Vrhovno Biće izjednačeno sa Vrhovnim Bićem, što implicira da Isus uopšte nije ni umro. Vrhovno Biće je opisano kao ono “Koje jedino ima besmrtnost, prebivajući u svetlosti kojoj nijedan čovek ne može da priđe; koga nijedan čovek nije video, niti ga može videti.” 1 Tim. 6:15,16. Ako se ovo odnosilo na Isusa onda on zapravo uopste nije ni umro, već je bio vrlo živ dok je podupirao zabludu čovečanstvu, čineći tako svo naše mišljenje o smrti i vaskrsenju Hristovom, sujetom i iluzijom.
9. Biblija je jasna po tome ko je jedan Bog. “Ali za nas postoji samo jedan Bog, Otac” (1. Korinćanima 8:6).
10. Biblija je jasno po pitanju ko je jedinorođeni Sin od jednog Boga; “i zaista je naše zajedništvo s Ocem, i sa Njegovim Sinom Isusom Hristom” (1. Jovanova 1:3).
11. Biblija je jasna da je Božji Duh, Sveti Duh, povezan sa Bogom na isti način kao što je čovekov duh povezan sa čovekom; “Jer ko od ljudi zna šta je u nekom čoveku, osim duha čovečijeg koji je u njemu? Isto tako, niko ne zna šta je u Bogu, osim Duha Božjeg” (1. Korinćanima 2:11). Prema tome, Sveti Duh nije neka neživa sila; niti je Sveti Duh različita i odvojena svest od Samog JEHOVE. Umesto toga, Sveti Duh je integralni aspekt JEHOVINOG sopstvenog bića. S toga, kada neko ožalošćuje Svetog Duha, to je JEHOVA LIČNO ožalošćen a ne neko drugi.
12. U Bibliji je jasno koja su dva jedina bića u svemiru, kojima se treba klanjati; “U gradu nisam video hram, jer su njegov hram Gospod Bog Svemoćni i Jagnje” (Otkrivenje 21:22). Jasno je da Gospod Bog Svemoćni nije isto biće kao i Jagnje, iako se Jagnje obožava zajedno sa Gospodom Bogom Svemoćnim. Razlog za to je zato što je Jagnje jedinorođeni Sin Svemoćnog Gospoda Boga, i volja Očeva je da bi Njegov Sin takođe trebao da se obožava. (Jovan 5:22, 23)
13. JEHOVA je Božanstvo. Njegov jedinorođeni Sin ne može biti ništa drugo nego takođe božanstvo. “Velika greška Trinitaraca, u argumentovanju ove teme je sledeće: oni ne prave razliku između poricanja Trojstva i poricanja Hristovog Božanstva. Oni vide samo dve krajnosti, između kojih leži istina; i uzimaju svaki izraz koji se odnosi na pre-postojanje Hrista kao dokaz za Trojstvo. Pismo u obilnoj meri uči o pre- postojanju Hrista i Njegovom Božanstvu, ali je isto tako i u potpunosti nemo po pitanju Trojstva” (J.H. Waggoner, Review and Herald. Nov. 10, 1863).
14. Bog je koristio bez sumnje jedan od najbližih i najzanimljivijih ljudskih odnosa – odnos roditelja i njegovog potomstva – da definiše vezu između Njega i Njegovog jedinorođenog Sina, Isusa Hrista. Ali ljudska bića su se sa pretpostavkom obavezala da spekulišu Božju vezu, opisujući taj odnos kao Trojstvo i promovišući takvu ljudsku filozofiju kao davanje tačnijeg opisa od onoga što je sam Bog odabrao da da. U procesu jevanđelja spasenja sve se s time iskrivljuje i postaje nejasno.
15. Samo je degradiran koncept JEHOVE koji navodi pojedince da misle da je nekako ponižavajuće da je Isus Hrist doslovan Sin Vrhovnog Bića.
16. Biblija je jasna čak i onda nakon što je grehu došao kraj “a kada mu sve bude pokoreno, tada će se i sam Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio, da Bog bude svima” (1 Korinćanima 15:28).
17. Nesebičnost i dobrodušnost velikog JEHOVE morala je uzvisiti Njegovog Sina do pune ravnopravnosti sa Sobom, dajući Mu mesto na Njegovom prestolu (Otkrivenje 3:21), dajući Mu svu vlast i moć (Matej 28:18) i dajući Mu JEHOVINO sopstveno ime (2. Mojsijeva 23:20,21; Filipljanima 2:9; Jevrejima 1:4) Ovo se koristi kao sredstvo za odvraćanje od JEHOVE u izjavljivanju da je Isus Hrist previše uzvišen da bi bio JEHOVIN Sin? Bože sačuvaj! Ovo je najviši mogući dokaz da je Bog ljubav (1. Jovanova 4:8), zato što je sve to učinio iz ljubavi prema svom Sinu. Ipak, On nije poštedeo svog Sina, već ga je dao za sve nas (Rimljanima 8:32), zbog Njegove velike ljubavi za nas takođe, da bi mogli biti usvojeni kao Njegovi sinovi i kćeri i da budemo zajednički naslednici sa Njegovim jedinorođenim Sinom (Rimljanima 8:17). Čudo nebesko!
18. Isus Hrist je zaista dostojan obožavanja i časti, i iako je mogao izopačiti svoje moći i zadužbine kao što je to Lucifer uradio, On to nikada nije uradio. Ponizio se i potčinio Njegovom Ocu bez ikakve rezerve, privučen da još više voli svog Oca. Isus Hrist je zaista velik, i Njegova veličina je najevidentnija u potičinjenosti svom Ocu. Jedino bi pravi Sin mogao tako jednodušno voleti, obožavati i potčiniti se svom Ocu u liku svog Oca toliko nesebično i bezrezervno uzvisujući Ga.
19. Isus je pravi i bukvalni Sin Božji. Na ovoj steni je izgrađena Crkva i vrata pakla neće preovladati nad njom. (Matej 16:16-18) “Ko pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božji?” (1. Jovanova 5:5).
20. Nemojte biti prevareni. Naše uverenje da nas Bog voli je da je Bog dao Njegovog jedinorođenog Sina, kako bi nas spasio. “Koji zacelo nije poštedeo vlastitog Sina, već ga predao za sve nas, kako da nam zajedno s njim sve milostivo ne daruje?” (Rimljanima 8:32) Bog je čak ponudio da nas učini sudeonicima Božanske prirode (2. Petrova 1:4) nudeći nam Njegov Sveti Duh, kao sastavni deo JEHOVINOG sopstvenog Bića. Kakva čudesna ljubav! Kao što pisac pesme kaže “Ljubav tako neverovatna, tako božanska, zahteva moj život, moju dušu, moje sve.”
Preuzeto sa Open Face Fellowship
