Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Da li je Isus znao sopstveni identitet ako je govorio da je Sin Božji?

”Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.” (Jovan 3:16)

Izjava izražena u ovih nekoliko redova je toliko apsolutna, uzbuđujuća i uzdižuća da će poslužiti kao osnova za istraživanje i proučavanje našeg celog sveta za stotinu miliona godina. Jednostavno naglašeno, lako za čitanje, ali obimno i razumljivo u svom delokrugu, obuhvata najdragocenije istine ikada otkrivene univerzumu!

  • Božja ljubav prema nemilim grešnicima.
  • Nedokučiva dubine te ljubavi.
  • Beskonačna vrednost dara koji je dao.
  • Jednostavnost i potpunost pruženog spasenja.

Čini se neverovatnim da toliko jednostavna i jasno izneta istina i istovremeno toliko ključna za čovekov oporavak od posledica greha, treba da bude toliko očajno i srčano napadnuta od ljudi koji tvrde da veruju u Pismo. Neverovatno je videti do kojih krajnosti će ljudi ići i kakve će sve mehanizme pokrenuti u njihovim pokušajima da unište ove istine toliko nepogrešivo iznete u ovom dragocenom stihu.

Jedan čovek samouvereno izjavljuje: „Pa, vidite grčka reč od koje dobijamo reč „jedinorođeni“ je „monogenes“ i zapravo ne znači „jedinorođeni” već znači “jedinstveni.”

Drugi „teolog“ samouvereno tvrdi, „Isus nije bio Božji Sin pre nego što je došao na ovu zemlju. Vidite, On nije bio jedinorođen dok se nije rodio u Betlehemu.“

Čak jedan od tih učenih ljudi se ismeva neznanju nas koji verujemo da je Isus zapravo bukvalni Božiji Sin koji je izašao iz Oca u danima pre početka vremena. „Ono što treba da razumete,“ on kaže, „je stil biblijskih pisaca. Izraz “Božiji Sin” je hebrejski izraz koji se pripisuje Isusovim učenicima jer je u njihovim očima On bio neko poseban.“

I tako oni gomilaju teoriju na teoriju sve sa ciljem da unište jednostavnu istinu da je Isus bio, i jeste, Božji Sin, jedinorođen od Oca od večnih dana. Nije iznenađujuće da će neprijatelj istine pokušati sa svom svojom snagom da uništi ili poremeti ovu istinu. Kada bi bilo po njegovom, ljudi nikada ne bi razumeli Očevu ljubav prema čovečanstvu, jer je ovo istina koja će nas osloboditi od ropstva greha. Ovo je istina koja je centralna tema učenja celog univerzuma.

Titula „jedinorođeni Sin“ nije nametnuta Isusu ili odabrana od strane učenika. Ako prihvatimo Pismo kao da je činjenično i tačno, onda je Isus lično nazvao Sebe Božjim, jedinorođenim Sinom (Jovan 3:16).“ Možemo reći da su učenici, u početku pobrkali ideje o tome ko je Isus bio. Možda su neki mislili da je On bio veliki prorok. Drugi, možda da je On bio Ilija koji se vratio. Većina je verovatno verovala da je On Mesija (ali ne nužno božansko biće). Ali šta sa Isusom? Da li je On znao Svoj identitet? Kada je govorio o Sebi kao o Božjem „jedinorođenom Sinu“, šta je pokušavao da učini? Zašto je koristio te reči? Da li je pokušavao da zbuni Nikodima ili da ga prosvetli? Kakva je bila poruka koju je pokušao da prenese Nikodimu? Zar ne možemo videti da je pokušavao navesti Nikodima da ceni veličinu Božje ljubavi? U suštini, On je govorio, „Nikodime, da li znaš koliko Bog voli ljude? On ih voli toliko da je voljan da preda Svog JEDINOROĐENOG SINA!

Da li vidite koliko je ključno da razumemo značenje tog izraza „jedinorođeni Sin?“ Jedino ako to razumemo možemo početi da shvatamo koliko nas Bog voli.

„Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da živimo kroz njega.“ (1. Jovanova 4:9)

Monogenes

Izraz jedinorođeni je prevod grčke reči „MONOGENES“. Ova grčka reč MONOGENES znači: „jedinorođen, pr. sam-jedino (rođeno dete).“ Ova reč dolazi od dve grčke reči Monos i Genos.

Monos znači: sam, ili jedini; sam, jedini.

Genos znači: vrsta, potomak, loza, naraštaj.

Šta ova reč zapravo znači? Bukvalan prevod reči očigledno znači jedini potomak. Ova reč je korišćena ukupno devet puta u Bibliji. Pet puta se odnosi na Isusa i prevodi se kao „jedinorođen“. Ispod, vidimo kako je korišćena u ostale četiri rečenice:

Luka 7:12 – „Kad se približio gradskim vratima, iznosili su mrtvaca, jedinca (monogenes) u majke, koja je bila udovica.“

Luka 8:42 – „Jer je imao kćer jedinicu (monogenes) od oko dvanaest godina koja je umirala.“

Luka 9:38 – „Jedan čovek iz naroda je povikao: ‘Učitelju, molim te, pogledaj mog sina, jer mi je jedinac (monogenes)!'“

Doćićemo za trenutak do sledeće reference. Međutim prvo od svega se moramo zapitati u ime razuma i zdrave pameti, kakvo je značenje reči monogenes u citatima korišćenim iznad? Šta treba da očekujemo od upotrebe reči? Očigledno u svakom primeru nam je rečeno da je ovo JEDINOROĐENO dete od tog određenog roditelja. Postoji zaista veoma malo prostora za nerazumevanje šta reč znači u Pismo. Znači, jedinorođeni od. Da li znači da je u ovim slučajevima u pitanju jedinstveno dete?

Međutim postoji još jedno mesto na kojem je reč korišćena i to se odnosi na Avramovog sina Isaka.

Jevrejima 11:17 „Verom je Avram, kad je bio na kušnji, gotovo prineo Isaka. On, koji je dobio obećanja kojima se obradovao, bio je spreman da prinese svog jedinorođenog sina (monogenes).”

Pozabavićemo se ovom rečenicom posebno jer u ovom slučaju Isak zapravo nije bio jedinac Avramu. Avram je imao još jednog sina, Ismaila, koji se rodio pre Isaka. Zašto je onda Isak nazvan Avramov jedinorođeni sin? Nije teško videti zašto. Ismailo nije bio sin od Sare, Avramove zakonite žene. Pismo čini jasnim da je Božiji plan bio za Avramovog sina da bude potomak i Avrama i Sare zato Bog nije prihvatio Ismaila kao Avramovog sina. Njegova reč za Avrama je bila ”oteraj sluškinju i njenog sina (Galatima 4:30).” Kada je Bog rekao Avramu da prinese Isaka kao žrtvu na planini Morija naglasio je pažljivo odabranim rečima, ”uzmi svog sina JEDINCA Isaka koga toliko voliš…” (1. Mojsijeva 22:2)

Uprkos tome neki su se pobedonosno zaleteli sa ovim stihom u Jevrejima 11:17 i pokušali da ga koriste kao ključ za tumačenje da monogenes znači nešto drugo osim jedinorođeni. Oni naglašavaju da u Isakovom slučaju jednostavno znači da on ima posebno jedinstveno mesto u Avramovoj naklonjenosti, i stoga, to je ono što znači kada se odnosi na odnos između Boga i Isusa. Međutim, moramo se zapitati u ime razuma zar nije Isak bukvalno Avramov sin po rođenju?

Čak i da ja tačno da je ovo način na koji se koristi reč monogenes u jedinstvenom slučaju odnosa između Isaka i Avrama, i pored toga je jasno da u većini slučajeva to nije njeno značenje. Tražeći da odlučimo o značenju bilo koje reči moramo gledati na koji način je reč korišćena u većini slučajeva i na taj način doći do razumnog zaključka o značenju reči imajući na umu kontekst u kojem je korišćena. Kada primenimo ta pravila na monogenes njeno značenje je jasno. To je samo odlučan trud da se uništi istina o bukvalnom Sinaštvu Isusa Hrista koji čini da istražitelji, suprotno svim pravilima pravilnog školovanja, definišu reč monogenes kao jedinstveno.

Neki su predložili da bi Bogu bila potrebna žena da rodi bukvalnog sina. Međutim ovaj predlog je detinjast i bez poštovanja. Čak nas fizičko stvaranje uči da postoje organizmi kao što je ameba koja se razmnožava bez potrebe za seksualnim partnerom. Kako se onda usuđujemo da dovodimo u pitanje Božju moć da se razmnožava bez žene? Treba samo da prihvatimo Božju reč, ne da ispitujemo kako i zbog čega. Bog je bio prvi Otac u univerzumu. Kada je čoveku dao sposobnost da se razmnožava dao mu je dragocen dar koji nije dao anđelima. Bio je to još jedan način na koji je čovek bio sličniji Bogu.

Da li je Bog samo koristio ljudsku terminologiju kada je govorio za Isusa kao za Svog ”ljubljenog Sina”, kako bi smo mogli razumeti šta On oseća prema Isusu? Da li je ovo bio pokušaj sa Božje strane da nas skrene sa pravog puta ili da nas prosvetli? Da li Bog želi da verujemo da je nešto tako čak iako nije? Ako je Bog hteo da mislimo o Isusu kao o Njegovom Sinu zašto bi smo mislili o Njemu kao da je On sam Bog? Da li smo mi mudriji od Boga? Kada Bog kaže, ”ovo je moj ljubljeni Sin”, kako možemo biti toliko uobraženi da kažemo ”On nije zapravo Božji Sin. On je Sam Bog!!”

Hajde da budemo sigurni u ovo: Bog nam je dao informaciju koja nam je potrebna i šta nam On kaže je ono što On očekuje da verujemo i da prihvatimo. Takođe, jedina sigurnost u Njegovoj reči leži u verovanju i prihvatanju te reči.

image_pdfimage_print