Da li je Zakon ukinut – slovo nasuprot duha?

Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje potrebno je da pre svega pojasnimo na šta mislimo kada kažemo „zakon.“

Najopštiji pogled na zakon je da se on sastoji od svih uputstava koje je Bog dao Mojsiju na planini Sinaj. Neki idu dalje i uključuju prvih pet knjiga Biblije koje je napisao Mojsije (poznatije kao Tora). Biblijski pisci često ukazuju na čitave Staro-savezne spise kao na „zakon,“ ili kao na „zakon i proroke.“

U ovom slučaju, kada pitamo „da li je zakon ukinut“ mislimo na sva uputstva koja je Bog dao na planini Sinaj, jer pitanje nema baš mnogo smisla ako mislimo samo na prvih pet knjiga u Bibliji (Toru) ili na čitav Stari savez.

Ali čak i tada, kada ukazujemo na uputstva data Mojsiju na planini Sinaj postoje različiti pogledi na zakon kao što je navedeno u tim uputstvima. Neki posmatraju sva uputstva kao jedan pojedinačan zakon u kome su sve zapovesti podjednako važne. Drugi dele te zakone na „ceremonijalne“ i „moralne.“ Drugi idu još detaljnije i dele zakon na moralne, ceremonijalne, građanske i zdravstvene zakone.

Oni koji kažu da svi zakoni predstavljaju jedan zakon i da su svi podjednako važni veruju da sve to i dalje važi i da nijedan deo toga nije ukinut. Glavna grupa koja se drži ovakvog gledišta su Jevreji, ali takođe postoje i oni koji ispovedaju da su hrišćani, a koji veruju skoro u istu stvar osim što smatraju da su životinjske žrtve ukinute, i neki će priznati da je i obrezanje ukinuto. Ali će insistirati na tome da je ostatak zakona i dalje na snazi i da se mora poštovati. Većina adventista se drži drugog i trećeg pogleda u kojima se zakon deli na sekcije. Oni kažu da je ceremonijalni deo zakona ukinut, ali moralni deo nastavlja da postoji zauvek.

Mnogi odabiraju zakone, nasumično, skačući napred i nazad bez ustaljenog šablona, jedne ukidaju a druge zadržavaju. Na primer, neki kažu da su zakoni koji se tiču zdravlja i dalje na snazi, ali ih ne primenjuju tačno onako kako zahteva zakon. Oni takođe kažu da je davanje desetka još uvek na snazi, ali da su mnogi drugi slični zakoni kao što su prvine, ukinuti.

Problem sa ova dva pogleda je taj što nijedan od njih nije u skladu sa biblijskim učenjima. Ne postoji stih u Bibliji koji kaže da je čitav zakon ukinut, ali postoje stihovi koji kažu da je nešto što se odnosi na zakon ukinuto i da Božji narod više nije pod zakonom. Isto tako, ne postoje stihovi koji govore o „ceremonijalnim zakonima“ nasuprot „moralnim zakonima“. Ovo su fraze su bile skovane kako bi udovoljile određenom pogledu, ali na žalost, one se ne nalaze u Bibliji.

Druga perspektiva

Postoji druga perspektiva koja je u potpunosti biblijska i koristi biblijsku terminologiju. Prihvatanje biblijske perspektive će razjasniti svu ovu konfuziju u vezi sa tim, šta je ukinuto a šta nije.

Ova perspektiva ima veze sa „SLOVO nasuprot DUHA.“

Biblija veoma jasno govori o ova dva aspekta zakona, i izjavljuje da je jedan od njih ukinut dok drugi ostaje. Ovo je biblijsko gledište, tu se ne radi o „ceremonijalno naspram moralno“, već o slovu naspram duha. Postoje dva pasusa koji koriste ove izraze:

A sada smo oslobođeni Zakona, jer smo umrli onome što nas je sputavalo, da bismo bili sluge na novi način, po Duhu, a ne na stari način, po slovu“ (Rimljanima 7:6).

Koji nas je osposobio da budemo sluge novog saveza, ne slova, nego Duha. Jer slovo osuđuje na smrt, a Duh oživljuje. Ali ako je služba smrti, čija su slova bila ugravirana u kamenu, nastala u slavi, tako da Izraelovi sinovi nisu mogli netremice da gledaju Mojsijevo lice zbog slave njegovog lica, dokle ne iščezne, zar neće onda služba duha biti još slavnija“ (2. Korinćanima 3:6-8).

Trebalo bi pažljivo da pročitamo ove pasuse i u kontekstu onoga o čemu govore. Pavle nam govori da postoji aspekt zakona od koga smo izbavljeni i da ne služimo Bogu na taj način. Mi koji smo Hristove sluge ne služimo na taj način, a to je po slovu. Drugim rečima, slovo zakona je ukinuto što se tiče Božjeg naroda (pročitati tekst do kraja za bolje objašnjenje).

U 2. Korinćanima 3, Pavle nam kaže da je Mojsijevo lice sijalo slavom kada je zakon (slovo zakona) bio dat, ali postoji veća slava u vezi sa duhom koji je način na koji mi služimo Bogu u Novom Savezu. On jasno kaže da je slovo „prestalo.“

Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će slavnije biti ono što ostaje“ (2. Korinćanima 3:11).

Zapazite da on ne kaže da je ZAKON PRESTAO, već kaže da je SLOVO PRESTALO, da je sa SLOVOM ZAVRŠENO. Ovo je ključna razlika koju ljudi jako teško shvataju. Neki ljudi koji su nemarni, ili u neznanju ili nepošteni, optužuju nas da učimo da je „zakon prestao da važi.“ To definitivno nije ono što mi učimo. Božji zakon predstavlja samu prirodu Božjeg karaktera, kako onda može prestati da važi? Ono što mi učimo je ono što Biblija uči: SLOVO ZAKONA – PISANA PRAVILA koja su data na planini Sinaj, su PRESTALA DA VAŽE KAO SISTEM UPRAVLJANJA BOŽJIM NARODOM. To je ono što mi učimo, prema Pismu.

Slovo zakona, NIKADA nije predstavljalo prepis Božjeg karaktera, to je samo predstavljalo ograničen IZRAZ tog karaktera, namenjen telesnoj, buntovnoj i nezreloj grupi ljudi. Sve što su ti ljudi dobili od slova zakona bio je osnovni koncept moralnosti koji im je pomogao da shvate da su puni greha i da im je potrebna božanska pomoć. Slovo zakona je bilo dato preko Mojsija i ono nikada nikoga nije učinilo savršenim, nikada nije proizvelo svete ljude kakve je Bog želeo, nikada nije navelo ljude da vide istinski karakter Boga, onakvim kakav zaista jeste.

Stoga je Bog poslao čoveku zakon u živopisnim bojama kada je poslao Svog Sina da otkrije istinu o Njegovom karakteru. Isus je UVELIČAO zakon i učinio ga časnim. On je pokazao da je zakon predstavljao više od deset ograničenih rečenica, ili od ograničene Tore koju mnogi danas obožavaju. Ali Bog nije  samo POKAZAO kakav je bio istinski zakon, već je učinio mnogo više; ovde je čudo i lepota onoga što je Bog učinio u Isusu: Bog nije samo poslao zakon na zemlju, Bog je poslao živi zakon U SRCA PRIPADNIKA NJEGOVOG NARODA. Čudo nad čudima. Ovo je istina o zakonu. Ovo je Novi savez.

Stari savez, mrtvo slovo, više ne upravlja Božjim narodom, taj sistem uprave je bio ukinut kada je došla realnost. Isus je rekao, „Ja sam put, istina i život.“ Pavle kaže o njemu: Jer u njemu živi svaka punina Božanstva telesno. I da budete ispunjeni u njemu koji je glava svakom poglavarstvu i vlasti“ (Kološanima 2:9-10).

Predivno. Mi sada u Hristu posedujemo PUNINU božanstva, živi zakon. Kakva tragedija što je tako mnogo ljudi i dalje opsednuto slovom iako je živa realnost došla. Zbog toga postaje veoma jasno da oni koji su fokusirani na slovo ne poseduju Duha u realnosti. Nikako. Mi se više ne bavimo slovom, osim ukoliko smo još uvek telesni, neobraćeni ljudi koji nisu rođeni od Duha.

„Svestan toga da zakon nije namenjen pravedniku, nego bezakonicima i nepokornima, bezbožnima i grešnima, nevernima i onima koji skrnave ono što je sveto, ubicama očeva, majki i drugih ljudi, bludnicima, muškarcima koji ležu s muškarcima,  trgovcima ljudima, lažovima, onima koji se lažno zaklinju, i svima drugima koji čine ono što se suproti zdravom učenju“ (1. Timoteju 1:9-10).

Ovde se ne govori o duhu, istinskom Božjem zakonu. Naravno da ne, apsolutno ne. Ovde se govori o SLOVU ZAKONA koje je načinjeno zarad telesnih ljudi koji ne poznaju Boga.

Dakle, ovo je istina o tome da li je zakon ukinut ili nije. U svakom aspektu zakona, bilo moralnom, ceremonijalnom, građanskom, zdravstvenom, mi služimo u novini duha, mi se bavimo duhovnom realnošću, a ne slovom. Vladavina slova zakona je ukinuta za Božji narod.

Dakle, mi nismo poslušni moralnim pravilima, već moralnost koja potiče iz Hristovog Duha prebiva u nama i upućuje nas da se ponašamo u skladu sa ljubavlju. Ovo upravlja našim životima. Ne radi se ovde o strogim pravilima, šta jesti, a šta ne, već o načelu, da je moje telo Božji hram i da ga moram održavati zdravim i svetim Njemu na slavu. Obavezuje me načelo, upućuje me Gospod koji prebiva u mom duhu, a ne pravilo.

Neka nam Bog pomogne da budemo pošteni i prihvatimo ono što Biblija kaže.