Temerin, Srbija
www.hriscanskamreza.net
dusan28031992@gmail.com

Da li neznabošci mogu imati zakon u srcu?

Čim pročitamo izraz „neznabošci“ mi automatski mislimo da su to telesni ljudi iz sveta koje Bog ne zanima. Taj izraz se odnosi i na to, ali ne uvek, pa hajde da vidimo šta Biblija o neznabošcima kaže u poslanici Rimljanima!

„Jer kad se neznabošci, koji nemaju zakon, po prirodi drže onoga što je u zakonu, onda su oni sami sebi zakon, premda nemaju zakon. Oni pokazuju da je ono što nalaže zakon zapisano u njihovom srcu, a o tome svedoči i njihova savest i u svojim mislima bivaju optuženi ili pak opravdani“ (Rim. 2:14,15).

Uopšteno mišljenje u vezi ovog stiha je da on govori o ljudima iz sveta koji ne poznaju Boga i o tome kako Bog deluje na njihovu savest i oni su tako poslušni Bogu i tako će se spasiti. Ne kažem da to nije istina, ali mislim da ovi stihovi govore o nečemu drugom, ili o nekome drugom.  Pavle u ovoj poslanici pokušava Jevrejima da dokaže da im ništa ne znači to što imaju pisani zakon i ostale Božje svete objave (vidi Rim. 3:2), i da ništa nisu bolji od ljudi iz ostalih naroda koji su prihvatili Isusa Hrista. Da bi pravilno razumeli ovaj stih moramo da pogledamo još neka mesta u poslanici Rimljanima gde se neznabošci pominju. Prvo mesto je Rim. 1:11-13 gde Pavle kaže:

„Jer čeznem da vas vidim, da bih vam dao kakav duhovni dar da ojačate, to jest, da se uzajamno ohrabrimo, ja vašom verom, a vi mojom. A ne želim da ne znate, braćo, da sam mnogo puta nameravao da dođem k vama – ali do sada sam bio sprečen – da i među vama uberem kakav plod kao i među ostalim neznabošcima.“

Pišući crkvi u Rimu, Pavle im nakon uvodnog predstavljanja i kratkog opisa Hristovog dela kaže da bi voleo da ih vidi jer to je crkva kojoj on nije lično ispropovedao jevanđelje, a razlog zašto bi voleo da ih vidi je, između ostalog, da se ohrabri njihovom verom. Ako se izraz „neznabošci“ isključivo odnosi na ljude koji ne poznaju Boga, onda nema smisla da se Pavle ohrabruje verom takvih ljudi, oni je zapravo ni nemaju, a pogotovo nisu članovi Hristove zajednice. Nakon toga ih naziva braćom, a mi kao hrišćani znamo da kada nekome kažemo „brate“ ili „sestro“, podrazumeva se da je to srodstvo u Hristu, da smo braća i sestre u Hristu jer delimo život našeg Spasitelja. To znači da su to verni ljudi koji su prihvatili Isusa Hrista kao Spasitelja i Gospoda i koji dele njegov život. I na kraju kaže da hoće da i među njima ubere nekakav plod jevanđelja kao i među ostalim neznabošcima. Izraz „ostalim neznabošcima“ znači da ih Pavle i dalje smatra neznabošcima, ali ne u smislu telesnih ljudi iz sveta, nego on taj izraz prosto koristi za verne ljude koji su nejevreji, koji imaju nejevrejsko poreklo (Grci, Rimljani itd…). Sledeći primer nalazi se u Rim. 3:28-30:

„Naime, smatramo da se čovek opravdava verom, bez dela zakona. Zar je Bog samo Bog Judejaca? Zar nije on Bog i neznabožaca? Da, on je Bog i neznabožaca – jer je Bog samo jedan, i on će opravdati obrezanje verom, i neobrezanje kroz veru.“

Ovaj tekst govori da je ljudima potrebno samo da poveruju da bi bili opravdani, ne moraju ništa da urade, nikakvo delo. Pavle hoće Jevrejima da kaže da je Bog Bog i vernika iz ostalih naroda koji nemaju sve te Božje objave koje je on dao Jevrejima na Sinaju i zato piše da se svako opravdava verom bez dela zakona, svako, čak i neznabožac koji ni malo ne poznaje zakon dat na Sinaju. Izrazi „obrezanje“ i „neobrezanje“ su samo sinonimi za Jevreje i nejevreje i cela Pavlova poenta je da ne moraš poznavati Toru da bi bio opravdan pred Bogom, dovoljno je samo poverovati u Isusa Hrista. Međutim ono što je bitno naglasiti ovde je da je Bog takođe Bog neznabožaca. Opet, ako se to odnosi na telesne ljude, svetovne, koji ne poznaju Boga, kako onda Bog može biti njihov Bog? Pogledajmo šta na drugim mestima Pavle kaže o neznabošcima:

„Zato imajte na umu da ste ranije po telu bili neznabošci – nazivali su vas „neobrezanima“ oni koji sebe smatraju „obrezanima“, koji su obrezani rukom na telu – da ste u to vreme bili bez Hrista, otuđeni od izraelske zajednice za koje nisu važili savezi obećanja, bili ste bez nade i bez Boga u svetu“ (Efe. 2:11,12).

„Ovo, dakle, kažem i opominjem vas u Gospodu: nemojte više živeti kao što žive neznabošci u svom ispraznom razmišljanju, zamračenog uma i otuđeni od Božjeg života, zbog neznanja koje je u njima, zbog neosetljivosti njihovog srca“ (Efe. 4:17,18).

Efežani su bili zajednica ljudi koji su poreklom nejevreji, dakle vernici iz današnje Turske, i Pavle za njih kaže da su ranije po telu bili neznabošci. Šta znači „po telu“? „Po telu“ znači spolja, nešto što je vidljivo, a u ovom kontekstu to se odnosi na obrezanje po Mojsijevom zakonu koje su Jevreji upražnjavali. Sledeće što kaže je da su bili bez Hrista, da nisu bili deo Božjeg naroda i da su bili bez Boga, da su bili odvojeni od Božjeg života i tvrdokornog srca. Očigledno je iz ovog teksta da kada se kaže da je Bog takođe Bog neznabožaca, to se ne odnosi na ove ljude opisane u poslanici Efežanima, što je još jedna potvrda da izraz „neznabošci“ ne znači uvek nešto negativno, nego prosto označava ljude koji nisu rodom iz Izraela, što je slučaj sa tekstom u Rim. 3:28-30. Da pogledamo još jedan tekst:

„A sada govorim vama neznabošcima. Pošto sam ja apostol poslat neznabošcima, veličam svoju službu, ne bih li nekako izazvao ljubomoru onih koji su moje telo i spasao neke od njih. Jer ako je njihovo odbacivanje pomirenje za svet, šta će tek biti njihovo prihvatanje, ako ne prelaz iz smrti u život? Ako su prvine testa svete, sveto je i celo testo. I ako je koren svet, svete su i grane. Ali ako su neke grane odlomljene, a ti, divlja maslina, nakalemljen među preostale, pa imaš udela u blagoslovima koje daje koren masline, nemoj da se uznosiš nad granama. A ako se uznosiš nad njima, seti se: ne nosiš ti koren, nego koren tebe. Na to ćeš reći: „Grane su odlomljene da ja budem nakalemljen.“ Dobro! Oni su odlomljeni jer nisu imali vere, a ti stojiš zbog vere. Nemoj više visoko misliti o sebi, nego se boj. Jer ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće ni tebe poštedeti. Pogledaj, dakle, Božju dobrotu i strogost – strogost prema onima koji su pali, a Božju dobrotu prema tebi, ako ostaneš u njegovoj dobroti. U protivnom, i ti ćeš biti odsečen. A oni će, ako ne ostanu u svom neverovanju, biti nakalemljeni, jer ih Bog može opet nakalemiti. Jer ako si ti odsečen od masline koja je po prirodi divlja i protivno prirodi nakalemljen na pitomu maslinu, koliko će lakše ovi koji su prirodne grane biti nakalemljeni na sopstvenu maslinu! Jer ne želim, braćo, da budete u neznanju u pogledu ove tajne, kako ne biste sami sebe smatrali mudrima: slepoća Izraelu pade u deo dokle se ne popuni neznabožaca koliko treba“ (Rim. 11:13-25).

Nećemo detaljno razmatrati čitav ovaj tekst, nego ćemo samo naglasiti suštinu. Ovaj deo 11. poglavlja počinje rečima: „A sada govorim vama neznabošcima.“ Apostol Pavle se do tada obraćao Jevrejima i onda prelazi na neznabošce i govori im da ne bi nikako trebalo da se uzohole zbog toga što su postali Božji narod, zajedničari Božjih blagoslova i sudeonici svetog Duha i Hristovog života, i da ne bi trebalo da sami sebe smatraju nešto posebno vrednima u odnosu na one Jevreje koji su odbacili Isusa, jer upravo to je ono što su ti Jevreji koju su predstavljeni odsečenim granama učinili. Oni su smatrali da sami po sebi zaslužuju Božje carstvo i da automatski, po rođenju, imaju pravo na njega, da im Hrist nije potreban, i upravo zbog toga su bili odsečeni od Božjeg carstva, zbog neverstva, i apostol neznabošce upozorava da ne načine istu grešku. Međutim ono što je interesantno je to da ih Pavle i dalje naziva neznabošcima, a u 25. stihu još jednom ih naziva braćom. Ovo je još jedan tekst gde vidimo da se taj izraz odnosi na nejevrejske vernike, ljude koji više nisu stranci nego sudeonici Božjeg carstva. Da se vratimo sada još jednom na Rim. 2.14,15 i utvrdimo šta apostol hoće da kaže!

„Jer kad se neznabošci, koji nemaju zakon, po prirodi drže onoga što je u zakonu, onda su oni sami sebi zakon, premda nemaju zakon. Oni pokazuju da je ono što nalaže zakon zapisano u njihovom srcu, a o tome svedoči i njihova savest i u svojim mislima bivaju optuženi ili pak opravdani.“

Nakon što smo utvrdili da Pavle na nekoliko mesta pod izrazom „neznabošci“ misli na vernike, na članove zajednice u Rimu koji nisu Jevreji, sada možemo pravilno razumeti ovaj tekst. Pomenuli smo da neznabošci nisu poznavali pisani zakon, oni su samo čuli jevanđelje, poverovali i krstili se. Poznavali su živog Hrista, ne mrtvo slovo. Oni su se po prirodi držali onoga što je napisano u zakonu zato što su imali živog Hrista u sebi, po prirodi su izvršavali zakon ne hvaleći se njime i ne gledajući u njega zato što imaju živog Hrista u sebi koji je svrha ili ispunjenje pisanog zakona (vidi Rim. 10:4). Zakon je zapisan u njihovom srcu i oni po savesti znaju da li su sagrešili ili nisu, savest im svedoči da žive po Božjem zakonu ili Božjoj volji, ne moraju da gledaju u Toru da bi znali šta je ispravno a šta ne. Kako telesan čovek, čovek koji je po prirodi Božji neprijatelj, koji ne poznaje Boga i koga Bog ne zanima može imati zapisan zakon u srcu? To je totalno besmisleno! Pogledajmo kako glasi jedno Božje obećanje u vezi zakona:

„Evo dolaze dani“, govori Gospod, „kada ću s Izraelovim domom i s Judinim domom sklopiti novi savez… A ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana“, govori Gospod. „Svoj zakon staviću u njih i upisaću ga u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod“ (Jer. 31:31,33).

Bog je obećao jedan novi savez koji se razlikuje od onog starog sklopljenog na Sinaju, a razlika je u tome što će u tom novom savezu zakon biti zapisan na srce njegovog naroda, a ne na mrtve kamene ploče, i Bog će biti njihov Bog. Uslov da zakon bude upisan u srce je ulazak u taj novi savez, nikako drugačije, i svako ko uđe u ovaj savez postaje deo Božjeg naroda, Bog postaje njegov Bog i zakon mu se upisuje u srce, on sam sebi postaje zakon. Isus je rekao:

„Tako je uzeo i čašu posle večere i rekao: „Ova čaša predstavlja novi savez u mojoj krvi, koja se proliva za vas“ (Luka 22:20).

Prema Isusovim rečima novi savez je u njegovoj krvi. A šta predstavlja krv? Predstavlja život (vidi 1. Moj. 9:4; 3. Moj. 17:11). Znači novi savez je jedino u Hristovom životu i tek kada taj život dođe u srce osobe, tek tada zakon postaje upisan u srce jer zakon je u Hristovom životu. Jedini način da se to desi je da se Hristov život primi u srce i tako se zakon izvršava bez gledanja u slovo, jer Isusov život je život koji je ispunio taj zakon (vidi Rim. 8:3,4), a merilo da li se taj zakon izvršava je savest. Neko će možda ovde prigovoriti, ali to je ono što Pismo kaže. Za novorođenog čoveka standard je njegova savest, a Biblija je temelj tog standarda. Međutim to isključivo važi za novorođenog čoveka, nikako za telesnu osobu, to moramo razumeti. Dakle još jednom kao zaključak: Neznabošci koji su sami sebi zakon, kojima je ono što zakon nalaže upisano u srce, nisu ljudi iz sveta koji ne poznaju Boga i koji ponekad učine dobro delo i žive moralno. Pavle misli na vernike koji nisu Jevreji i koji su bili članovi zajednice u Rimu. Ovo je jako bitno za razumeti jer u suprotnom može da nas zbuni i da nam jevanđelje učini nejasnim. Hvala Bogu na njegovom otkrivenju!

image_pdfimage_print
9 Aprila 2018
Kategorije: Blog, Jevanđelje, Ostalo
Tagovi: Neznabošci, Zakon