U Jevanđelju po Jovanu 4:1-42 opisan je događaj koji smo puno puta čitali. Mislim da je ova žena Samarićanka prva osoba kojoj se Isus direktno predstavio kao Mesija. Razmišljajući o ovom događaju, uvek iznova mi neki detalj posebno privuče pažnju. Ovog puta to je deseti stih. „Isus joj odgovori: „Kad bi poznavala Božji dar i ko je onaj koji ti kaže: ‘Daj mi da pijem’, ti bi ga zamolila i on bi ti dao živu vodu.” (Jovan 4:10).
Iako znamo sve što se ovde dogodilo, ne znam koliko smo razmišljali o ovome: „Kada bi poznavala Božji dar…“ Dar Božji jeste živa voda, tj. večni život, i da nastavimo sa još jednim „tj.“ – Njegov Duh. Međutim, i večnost i život se ne mogu odvojiti od Onoga koji je sam večan i koji je sam život jer ovo nije samo nešto što On poseduje već pre svega ono što On jeste u svojoj suštini, u svojoj prirodi. Večnost nije samo beskonačno proticanje vremena, već je večnost u Bogu i sam Bog. Život nije ideja ili neki entitet sam po sebi, već je Bog život. Takođe, Bog poseduje ljubav, ali tu ljubav ne možete odvojiti od Njega samog, jer Biblija kaže da je On sam – ljubav. Dar Božji se ne može razdvojiti od darodavca. Zbog naše pale prirode skloni smo da poklon odvojimo od darodavca tog poklona. Isus je, razgovarajući sa ovom ženom hteo i nama da poruči da On želi da nam da potpuni dar – Sebe Samog. Jer Bog nije zavoleo svet i dao nam samo nešto što Sin poseduje, nešto što pripada Njegovom Sinu, već nam je dao Njega Samog. „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ (Jovan 3:16)
Slobodno možemo reći da je kroz Svog Sina, sam Otac dao Sebe nama za svu večnost. Zato će i Otac i Sin prebivati u nama i sa nama kroz svu večnost. To je večni život. Koji je to dar veći od Njegovog Sina? Da je bilo moguće, sam Otac bi bio na krstu umesto Sina, a opet, dati svoje dete umesto sebe jeste i više nego dati samog sebe. Veća žrtva od ove ne postoji u univerzumu.
Jednom su upitali decu koja su rasla u hrišćanskim porodicama šta bi ona prvo uradila kada bi došla na Nebo. Neko dete je reklo: „Ja bih se prvo spuštao niz vrat žirafe.“ Drugo je reklo: „Ja bih se igrao sa lavom.“ I tako redom, pominjali su razne životinje i ambijent u kome bi se igrali. Međutim, samo jedno dete je reklo: „Ja bih prvo otišao do Isusa i zagrlio ga.“ Da li i mi kao i ova deca, kada dobijemo dar zaboravimo na darodavca? Da li je večnost važnija od Onoga ko daje tu večnost, ili bolje rečeno, Onoga ko jeste ta večnost? Biblija nam kaže da nam Bog daje Svog Duha. Međutim, mnogi bi želeli da ovo bude samo sila koja će nas osposobiti da budemo ono što nismo i činimo ono što ne možemo da činimo, ali ne i On sam. Lucifer želi da i dalje dobija životnu energiju od Boga jer zna da bez nje ne može da postoji, ali on ne želi samog Boga, Njegovu prirodu, Njegov karakter. On želi Božju energiju, Božju silu ali ne i Boga. I Lucifer i ljudi žele večni život, ali ne i izvor tog života.
Zato nije čudo da današnji „hrišćani“ stihove poput: „Hrist živi u meni… „ tumače metaforično i uzimaju samo ono što im treba. Za njih je to ili sila, ili je to Njegova Reč i tako dalje… ali nikako On sam, jer to bi bilo previše. Zamislite osobu koja dođe kod vas i donese vam neki poklon. Vi joj otvorite vrata, primite taj poklon i onda zatvorite vrata a ne primite tu osobu. To je današnje hrišćansto. Mogli bi reći da je to parazitsko hrišćanstvo koje želi da samo iskoristi Boga, da se ovajdi od Boga, ali ga Bog u stvari ne interesuje.
Zar niste doživeli da imate prijatelje koji su bili sa vama samo zato što im nešto dajete, što imaju neku korist od vas, ali ih vi u stvari ne interesujete? Kako se oseća Bog kada od Njegova tražimo samo Njegovu silu, Njegove blagoslove ali nas On Sam ne interesuje?
I da se vratimo na ovu ženu sa kojom Isus razgovara. Vrhunac ovog događaja je da ona shvata i prihvata Isusa kao Spasitelja i sa time upoznaje stanovnike mesta gde je živela. Ona je shvatila da je živa voda sam Mesija. Ona je shvatila da joj je bila potrebna Ličnost a ne samo nešto što će joj praktično olakšati život, kao što je u početku mislila, „da ne mora stalno da dolazi po vodu.“. Nama je potreban On sam a ne samo Njegova reč, Njegovi darovi, Njegovi principi… Ljudi žele da im život bude bolji, kvalitetniji, materijalno, tehnički i funkcionalno. Ljudi žele da se egzistencijalno obezbede, misleći pri tom na mesto za stanovanje, posao, hranu, odeću, obuću. Međutim, ako ne prime Hristov život, tj. samog Hrista, njihovo egzistencijalno pitanje nije rešeno.
„Koji zacelo nije poštedeo vlastitog Sina, već ga predao za sve nas, kako da nam zajedno s njim sve milostivo ne daruje?“ (Rimljanima 8:32)
Bog nam u Hristu daje sve blagoslove, sve darove. Isus je punina svega što nam je potrebno. Isus je naša pravednost, spasenje, posvećenje, naš život, naša nada, naša večnost… Sve je u Njemu i On je nama sve. On je dar. Darodavac je dar.
