„Jer nam se rodilo dete, dobili smo sina (sin nam je bio dat), kome će kneževska vlast biti na ramenu. Ime će mu biti Divni Savetnik, Moćni Bog, Večni Otac, Knez Mira.“ Isaija 9:6
Oko 700 godina pre nego što je Isus došao na zemlju Isaija je napisao navedeno proročanstvo. Rekao je „jer nam se rodilo dete, dobili smo sina.“ Većini čitalaca promakne preciznost fraze „jer nam se rodilo dete“, koja jasno izjavljuje da će dete biti rođeno za nas. Anđeo je najavio ispunjenje ovog proročanstva kada je rekao: „Jer vam se danas u Davidovom gradu rodio Spasitelj – Hristos Gospod.“ Luka 2:11
Rođenje deteta Isusa ispunilo je prvi deo ovog proročanstva. Međutim, prva fraza se zasniva na frazi koja sledi, „dobili smo sina.“ Obe fraze nalaze svoje ispunjenje u jednoj Ličnosti, Isusu Hristu, našem Gospodu, međutim, svaka fraza naglašava drugačiji aspekt. Prva fraza naglašava Isusovo rođenje kao deteta, dok druga fraza naglašava žrtvu koju je Bog učinio.
„Jer nam se rodilo dete, dobili smo sina.“ Dete je bilo rođeno, ali Sin je bio dat (mi smo dobili Sina). Da bi dete Isus bilo rođeno kao Spasitelj sveta, Bog je morao dati Svog Sina ljudskom rodu. Od suštinskog je značaja da ovo razumemo. Ako to ne budemo razumeli, to može da potkopa našu ljubav prema Bogu. Pavle i drugi pisci naglašavali su ispunjenje druge fraze:
„Ali kad se vreme navršilo, Bog je poslao svog Sina, rođenog od žene i rođenog pod Zakonom.“ Galatima 4:4 (videti i Rimljanima 8:32)
Tekst je vrlo jasan sa razlogom. „Bog je poslao svog Sina, rođenog od žene.“ Bog je prvo imao Sina, i zbog toga što je voleo nas, poslao je Sina koga je već imao, u svet. Kada se sve ovo odigralo, rodilo nam se dete. Isusovo Sinaštvo (status Sina) nije zavisno od utelovljenja. Njegovo Sinaštvo datira još iz večnosti, pre nego što je bilo šta stvoreno. Jovan naglašava istu stvar u sledećim stihovima:
„Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ Jovan 3:16
„Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da živimo kroz njega. Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.“ 1. Jovanova 4:9-10
„A mi smo videli i svedočimo da je Otac poslao svog Sina kao Spasitelja sveta.“ 1. Jovanova 4:14
Bog je izabrao da izrazi Svoju ljubav prema nama dajući nam Svog Sina (1. Jovanova 4:9-10). Verovati da se Isusovo Sinaštvo zasniva na utelovljenju isto je što i uništiti ljubav prema Bogu. Svaki roditelj razume ljubav koju ima prema svom detetu. Kao ljudska bića sa sposobnošću rađanja možemo razumeti Božju ljubav i žrtvu na dubljem nivou. Šta mislite, koju pouku je Bog želeo da naučimo iz priče o Avramu koji trebalo da prinese na žrtvu svog sina Isaka?
Isusovo sinaštvo je temelj za razumevanje Božje ljubavi. Na kraju krajeva, to je ono što je Isus tvrdio za Sebe da jeste. On je slobodno i jasno rekao ko je: „Kako onda vi onome koga je Otac posvetio i poslao na svet kažete: ‘Huliš’, zato što sam rekao: ‘Ja sam Božji Sin’?“ Jovan 10:36
Isus nikada nije tvrdio da je Biblijski Bog ili Bog Otac. Da, On je tvrdio da je jednak sa Bogom i On jeste preuzeo Očevo ime na Sebe (Ja sam), ali je takođe jasno izjavio ko je. Nije pametno da se pristupa Pismu sa unapred predodređenim idejama. Kada tako činimo mi težino da vidimo ono što želimo da vidimo, a ignorišemo sve ostalo.
Na primer, mnogi citiraju Hristove reči kada je rekao: „Ja i Otac smo jedno“ Jovan 10:30, a ipak ignorišu reči: „moj Otac je veći od Mene“ Jovan 14:28. Oni takođe citiraju: „Ja sam, pre nego što se Avram rodio“ Jovan 8:58, a ignorišu reči, „Ja sam Božji Sin“ Jovan 10:36, ili: „Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, Bog naših praočeva, proslavio je svog Sina, Isusa.“ Dela 3:13
Ako želimo da saznamo istinu moramo naše predodređene ideje da ostavimo sa strane i da dopustimo Bibliji da nam govori. Biblija naglašeno i nedvosmisleno svedoči u prilog činjenici da je Isus Božji Sin. Evo kratke liste referenci: Pavle je to propovedao (Dela 9:20), učenici su objavili (Dela 5:42), Hrist je tome učio Nikodima (Jovan 3:16), Isus je bio raspet zbog toga (Marko 14:62), Otac je to otkrio Petru (Matej 16:16) i dva puta objavio sa neba (Matej 3:17; Matej 17:5), vojnik pod krstom je to izgovorio (Matej 27:54), đavoli su verovali u to i objavljivali (Luka 8:28), i Sam Isus je tome učio (Jovan 10:36; 5:18).
Nigde u Pismu ne možemo pronaći izraz „Bog Sin.“ Uvek piše „Sin Božji.“ Nigde ne možemo pročitati da je Bog sačinjen od tri ličnosti, uvek nalazimo da piše jedan Bog.
Moram priznati, kada sam prvi put čuo ovu poruku (istinu o Bogu), istog trenutka sam je odbacio. Za mene je to potkopavalo Isusovo božanstvo čineći Ga ili stvorenim Bićem ili manjim od Boga. Ako delite moje brige, uveriću vas da ovo nije daleko od istine. Isus nije ni stvoreno biće niti je manje božanstvo od Boga Oca. Nakon proučavanja ove teme u Pismu, shvatio sam da ukoliko ne dođem u sklad sa onim što Isus kaže da jeste (Božji Sin), zapravo Ga sramotim i indirektno napadam Njegovo božanstvo.
Biblijski govoreći, Isusovo sinaštvo je temelj Njegovog božanstva. Isus je božanstvo jer je On sin božanskog Bića. Isus je Bog zato što je Božji Sin. Isus je vredan našeg obožavanja zato što je On sin Bića koje je vredno našeg obožavanja (Jovan 5:18, 23, 26; Jevrejima 1:4,6).
Zbog toga, iako je Isus Bog, često čitamo:
- Otac je Isusov Bog (Matej 27:46; Jovan 20:17; Efescima 1:3; 1. Petrova 1:3; Otkrivenje 3:12; Jevrejima 1:9)
- Otac je glava Hristu (1. Korinćanima 11:3)
Ovi stihovi ne potkopavaju Isusovo božanstvo, niti Mu oduzimaju čast. Ako ćemo da verujemo apostolima da je Isus Božji Sin, nećemo imati problem da razumemo ove stihove, niti ćemo morati da izvrćemo kontekst kako bismo ograničili primenu ovih stihova samo na utelovljenje.
Davno pre nego što se odigralo stvaranje Biblija nam kaže da je Bog rodio Sina. Nije nam rečeno kako se to dogodilo, ali nam je svakako rečeno da se dogodilo: „Gospod me imao na početku svog puta, pre njegovih dela od starine. Postavljena sam još od davnina, od početka, od vremena pre nego što je zemlja nastala. Rođena sam kad još nije bilo bezdana vodenih, kad nije bilo izvora obilnih voda. Rođena sam pre nego što su gore utvrđene, pre nego što su brda nastala, kad još nije načinio zemlju, ni polja, ni prva zrna plodne zemlje. Kad je uređivao nebesa, bila sam tu. Kad je odredio krug nad licem bezdana vodenog, kad je u visinama učvršćivao oblake, kad je utvrđivao izvore bezdana vodenog, kad je moru odredio granice koje vode njegove ne smeju preći, kad je određivao temelje zemlji, tada sam bila uz njega kao vešt graditelj, i dan za danom bila sam mu naročita radost, i veselila sam se pred njim sve vreme….“ Priče 8:22-30
Neki bi ovo voleli da primene na „mudrost“ Božju, pošto se kontekstualno govoreći, o tome govori. Međutim, ako doslovno primenimo gornji tekst na osobinu mudrosti upašćemo u gadan problem. Tekst jasno kaže da je „mudrost“ bila „posedovana ili rođena“ u određenoj „tački“, u danima večnosti, pre nego što je bilo šta stvoreno. Ako tekst ukazuje na osobinu mudrosti, onda implicitno kažemo da, pre te „tačke“, Bog nije bio mudar ili da nije posedovao osobinu mudrosti. Štaviše, način na koji je autor to zabeležio ne uklapa se u osobinu mudrosti. Više je primenjivo na „osobu“ ili „biće.“ Zapazite sledeće izraze:
- Bila sam uz njega
- kao vešt graditelj
- I dan za danom bila sam mu naročita radost
- Veselila sam se pred njim svo vreme
Takođe zapazite kako se o Mudrosti govori:
- Davalac života i smrti (Priče 8:35-36).
- Davalac dobara, bogatstva (8:18-21) i sigurnosti (1:33).
- Izvor mudrosti, saveta, razumevanja i snage (8:14).
- Izvor vlasti, vladavine i autoriteta (8:15).
- Izvor sreće (3:13,18).
- Izvor otkrivenja (8:6-10, 32, 34).
- Ona koju treba tražiti, naći i pozvati (1:28; 8:17).
- Ona koja voli i koja treba da bude voljena (8:17).
- Ona koja pozive ljude i traži ih (8:4).
- Ona koja vodi na putu (3:17; 8:20,32).
Ovo nije način izražavanja kojim se govori o osobini. To je način izražavanja koji ukazuje na ličnost, na Isusa Hrista. Od Priče 8:22 pa sve do kraja poglavlja 9 govori se o Isusu. Isus je „mudrost Božja“ (videti 1. Korinćanima 1.24,30. Takođe uporediti Matej 23:34 sa Luka 11:49).
Štaviše, u Priče 8:30 čitamo: „Tada sam bila uz njega kao vešt graditelj, i dan za danom bila sam mu naročita radost, i veselila sam se pred njim sve vreme…“ Priče 8:30
Kontekstualno govoreći, ovo se odnosi na vreme stvaranja. Poenta ovog teksta je da je tokom dela stvaranja Mudrost bila prisutna kao „vešt Graditelj“. Imajući ovo na umu, zapazite ono što čitamo kasnije u Priče 30: „Ko je izašao na nebo, pa može sići? Ko je uhvatio vetar u šake svoje? Ko je svezao vode u ogrtač svoj? Ko je podigao sve krajeve zemaljske? Znaš li kako mu je ime i kako je ime sinu njegovom?“ Priče 30:4
Ponovo, dok upućuje na delo stvaranja autor pripisuje stvaranje Dvojici Pojedinaca i identifikuje ih pomoću odnosa, kao Oca i Sina. Božji Sin, Mudrost, bio je sa Ocem tokom stvaranja. U Priče 8:22-25 Isus je govorio pod imenom mudrost. Rekao je „Gospod me imao na početku svog puta, pre njegovih dela od starine,… Postavljena sam još od davnina, od početka… Rođena sam kad još nije bilo bezdana vodenih;… Rođena sam pre nego što su gore utvrđene“. Drugim rečima, Isus je rekao: „Ja sam bio rođen pre nego što je bilo šta stvoreno.“
To je upravo ono što je Pavle rekao: „On je slika nevidljivog Boga, prvorođeni pre svakog stvorenja“ Kološanima 1:15. On je prvorođeni pre svakog stvaranja. Isus je bio rođen u večnosti. O Isusu, Mihej je rekao: „čiji izlasci su od pre vremena, od večnosti“ Mihej 5:2.
Isusovo poreklo datira još od dana večnosti. U danima večnosti, ako možemo upotrebiti izraz „danima“. Isus je bio rođen od Oca. Nije nam rečeno kako, ali nam je rečeno da se to dogodilo. Naš posao je da verujemo Reči. Novo-savezni pisci, uključujući i Isusa, svedoče u prilog činjenici da je Isus bio rođen od Oca. (1. Jovanova 4:9; Jovan 3:16; 8:42; 16:27). Čak su i Staro-savezni pisci ukazivali na Boga i Njegovog Sina. Videti Priče 30:4, Psalmi 2:12, Danilo 3:25.
Isusovo božansko sinaštvo ne bi trebalo da ospori bilo koji biblijski učenik. Jasno je predstavljeno i u Starom i u Novom savezu.
Dragi čitaoče, svestan sam toga da ova tema osporava temelje većine hrišćanskih crkava i denominacija. Međutim, želim da skrenem tvoju pažnju na sledeće Hristove reči: „Tada ih on upita: „A šta vi kažete, ko sam ja?” Simon Petar mu odgovori: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.” „Blago tebi, Simone, sine Jonin”, reče mu Isus, „jer ti to nije objavio čovek, nego moj Otac, koji je na nebesima. A ja ti kažem: ti si Petar i na ovoj steni sagradiću svoju Zajednicu pozvanih, i vrata hada neće je nadjačati.“ Matej 16:15-18
Isus je sagradio Svoju crkvu na istini koju je Bog otkrio Petru. Ta istina je bila i ostala „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.” Većina crkava danas se bore protiv ove istine. One nisu sagrađene na istini o Isusovom sinaštvu. Ako se pitate kako sam došao do ovog zaključka, dozvolite mi da objasnim.
Doktrina o Trojstvu uči da je Biblijski Bog sačinjen od tri ličnosti koje su podjednako večne. Niko nije pre ovog drugog, niti posle. Ako je ovo tačno, kako je onda Isus Božji Sin? Učenje Trojstva uništava Isusovo Sinaštvo. Pretvara ga u igranje uloge, a ne u stvarnost. Stoga, Otac nije istinski Hristov Otac, niti je Hrist zaista Božji Sin. Kada Biblija kaže: „Bog je toliko voleo svet, da je dao svog jedinorođenog sina“, doktrina o Trojstvu me prisiljava da to ne shvatim doslovno, jer Isus nije doslovni Božji Sin. Ako Očevo slanje Sina nije realno, zašto bih verovao da je Njegova ljubav prema meni realna? Kako mogu da verujem da me je On toliko voleo, da je poslao Svog Sina, kada nije imao Sina da pošalje?
Kao što možete videti, doktrina o Trojstvu se otvoreno suprotstavlja Isusovom sinaštvu. Ona uništava temelj na kojem je Isus sagradio Svoju crkvu. Da li je onda čudno što su današnje crkve bolesne, slabe i spremne da umru, prepune ljudi kojima nedostaje sila i istinsko obraćenje?
„Kad se temelji pravde ruše, šta da učini pravednik?” Psalmi 11:3
