Novi Sad, Srbija
www.hriscanskamreza.net
bodzamire@gmail.com

Dobrodošli u hrišćanstvo (2) – Novorođenje

Odlično hrišćanine, saznao si šta je tvoja misija i postao si novorođen, ali šta dalje? Kako da živiš ono što si postao? Pitanje od milion evra glasi, šta je drugačije, šta se promenilo? Stojiš na pešačkom prelazu, čekaš da svetlo na semaforu pozeleni, ruku ispruženih uz telo, polako savijaš i ispravljaš prste na rukama, isprobavaš da li se nešto promenilo u telu. Srce ti kuca 75 otkucaja u minuti u stanju mirovanja, nije loše, ali tako je bilo i ranije. Hemoglobin je na klimavih 130 grama po litri, ni to se nije promenilo novorođenjem, ali dobro je ne smanjuje se. Mogao bi da ga podigneš na 160 kada bi malo češće jeo zdrave egzotične biljke za koje većina ljudi u tvom kraju nije ni čula da postoje. Na kraju krajeva Bog je rekao Adamu i Evi: „Evo, dajem vam sve bilje koje nosi seme po svoj zemlji, i sve drveće s plodovima u kojima je seme. Neka vam to bude za hranu. A svim divljim životinjama zemaljskim i svim stvorenjima koja lete po nebesima i svim živim dušama što se miču po zemlji dao sam za hranu svo zeleno bilje“ (1. Mojsijeva 1:29,30).

Niko nije jeo meso, ni ljudi ni životinje, zato si uzeo sebi za pravo dok nisi bio novorođen da osuđuješ svakog ko jede meso. Bio si nemilosrdan prema onima koji nisu te sreće kao ti da im ukus mesa bude odvratan. Ne znaš tačan datum svog novorođenja, ali sada kada znaš da si primio Hristov Duh više ne osuđuješ druge ljude zbog jedenja nezdrave ishrane, samo ih Božjom ljubavlju posavetuješ da postoji bolji, zdraviji način da se hrane, pa ako prihvate, dobro je, a ako ne prihvate, nije na tebi da se opterećuješ sa tim. Sada razumeš šta znači: „Ne sudite, da se ne bi sudilo vama. Jer, kakvim sudom sudite, takvim će se i vama suditi; i kakvom merom merite, takvom će se i vama meriti. Zašto gledaš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ brvno u svome oku? Kako možeš da kažeš svome bratu: ‘Daj da ti izvadim trun iz oka’, kad je u tvom oku brvno? Licemeru! Prvo izvadi brvno iz svoga oka pa ćeš tek onda dobro videti kako da izvadiš trun iz oka svoga brata.” (Matej 7:1-5)

Sada tebi traže trun u oku a ne vade brvno iz svoga oka. Nema veze, razumeš da su takvi jer nisu novorođeni, jer si i sam ranije bio takav kao oni, zato hvališ Gospoda svaki dan svog života što te je izbavio iz takvog stanja i ne uzdižeš se iznad drugih, nego uzdižeš Boga da se On proslavi preko tebe.

Prelaziš pešački prelaz i pojavljuje se tebi poznata devojka prema kojoj si osećao požudu. Na tvoje iznenađenje u svom umu samo konstatuješ kako postoje tragovi lepote i kod sadašnjih degradiranih ljudi i to je sve, nisi poželeo tu devojku. Iznenađen si jer se ti ne trudiš da tako razmišljaš, desilo se samo po automatizmu, to je sada deo tebe, to je Hristova priroda. To je posjedovanje Hristovog Duha u praktičnom životu. Zato ne veruješ u priče da si postao novorođen čim si saznao za Boga. Kako si mogao biti novorođen ranije kada te je žena ostavila zbog toga što si joj govorio da će se Bog ljutiti ako baci smeće subotom, kada si poželeo devojku u parku i kada si zamerao drugima što jedu meso? Nisi ženu izbacio iz kuće, sama je otišla, nisi nikome uzeo meso iz usta i nisi legao sa devojkom koju su poželeo, jer to nisu bila dela što si radio, to su bili rodovi tvog duha, tvog uma: ”A dela telesna su očigledna. To su: blud, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, vračarstvo, neprijateljstva, svađe, ljubomora, srdnje, prepirke, podele, jeresi, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i tome slično. To vam unapred kažem, kao što sam vam već i rekao, da oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje carstvo” (Galatima 5:19-21).

Aha, sad će da se obraduje veteran sa brvnom u oku, govoriš mu da nikada nije bio problem u tvojim delima, a apostol Pavle ovde nabraja dela, lepo kaže telesna dela. Za veterana su izgleda ljubomora i zavist dela. Delo je nešto što se manifestuje, što može da se vidi, a kako da vidiš zavist i ljubomoru ako ih neko drži u sebi? Znaš i sam dobro si se kontrolisao kada si ranije bio ljubomoran i zavidan, niko nije primećivao ništa. Zašto onda Pavle kaže telesna dela? Puštaš Božiju reč da odgovori: ”Jer oni koji žive po telu razmišljaju o onome što je svojstveno telu, a oni koji žive po Duhu o onome što je svojstveno Duhu. Jer ishod upravljanja po telu je smrt, a ishod upravljanja po duhu život i mir. Zato je telesan um neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava Božjem Zakonu, niti zapravo može. Stoga, dakle, oni koji su u telu ne mogu ugoditi Bogu” (Rimljanima 8:5-8).

Ipak vidimo da je problem u telesnom umu, ali telesna dela su posledica telesnog uma kao što je ishod upravljanja po telu smrt. Zato Pavle spominje u Bibliji i telesni um i telesna dela. Jedno je uzrok, a drugo je posledica. Nekako osećaš da bi te tvoj sagovornik sa brvnom u oku sada najradije ubio samo kad bi mogao, jer ga je znanje koje ti je dao Hrist strašno razbesnelo. On to vešto krije, ne vidi se spolja po njemu da je besan i da bi te ubio, ali Hristov Duh u tebi nepogrešivo otkriva da je to tako. Sa neverovatnim mirom koji možeš imati samo zahvaljujući Hristu, ovim citatima podsećaš svog oholog sagovornika da je prekršio zapovest ne počini zločin ubistva i da ga Bog bez obzira na to i dalje voli: ”Čuli ste da je objavljeno precima: ‘Ne počini zločin ubistva! Ko ubije, odgovaraće pred sudom.’ A ja vam kažem da će svaki onaj ko se ljuti na svoga brata bez razloga odgovarati pred sudom.” (Matej 5:21,22)

Ne zalećeš se previše, jer je Očeva volja da se svako spasi a ne da ti dobijaš teološke rasprave. Dobri Bog koji je ljubav Sam po Sebi te podseća da budeš lukav ali i bezazlen i da Njemu, koji je tvojim novorođenjem Svojim Duhom prisutan u tebi, prepustiš šta ćeš da odgovoriš: „Evo, šaljem vas kao ovce među vukove. Zato budite lukavi kao zmije, a bezazleni kao golubovi. Čuvajte se ljudi jer će vas predavati sudovima i batinati u svojim sinagogama. Zbog mene će vas izvoditi pred namesnike i kraljeve, za svedočanstvo njima i narodima. A kad vas predaju, ne brinite se kako ćete i šta ćete reći jer će vam tog časa biti dato šta da govorite. Nećete, naime, govoriti vi, nego će u vama govoriti Duh vašega Oca” (Matej 10:16-20)

U Svetom Pismu si pročitao koji su rodovi Duha: ”A rod Duha je: ljubav, radost, mir, trpljenje, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje. Na to nema zakona. A oni koji pripadaju Hristu Isusu razapeli su telo zajedno sa strastima i požudama tela” (Galatima 5:22-24). Lepo to zvuči u teoriji, ali šta ako nije tako uvek u praksi? I ti si čovek koji može da zgreši. Ne gledaš u sebe hrišćanine, već u Hrista!!! Još si beba u Hristu, a beba prvo mora da puzi dok ne nauči da hoda, zato se ne opireš Duhu i hodaćeš sa Njim bez prestanka kada dođe vreme za to: ”Ponizite se, stoga, pod moćnu Božju ruku, da bi vas uzvisio kad bude vreme, i sve svoje brige bacite na njega, jer se on brine za vas” (1. Petrova 5:6,7)

Data ti je mudrost i shvataš da Duh sada živi u tebi i ne napušta te ni kada ne hodaš uvek sa Njim. Ako se razočaraš i pomisliš kako to da mi se desi da uradim nešto loše a novorođen sam, onda se baviš sobom a ne Hristom i skrenuo si pogled sa Njega, posumnjao si u to da imaš Njegov Duh. Ne gledaš koliko je vetar jak da ne bi potonuo: ”Petar izađe iz čamca i pođe ka Isusu hodajući po vodi. Ali, kad je video koliko je vetar jak, uplaši se i poče da tone pa povika: ’Gospode, spasi me!’ Isus odmah pruži ruku i uhvati ga pa mu reče: ’Maloverni čoveče, zašto si posumnjao?’” (Matej 14:29-31).

Ne pada ti na pamet da se počneš truditi da ne budeš maloveran. Nije Hristu potrebna tvoja pomoć, to znaš jer si Mu dosta ”pomagao” ranije. Iz Nikodimovog primera si saznao da je novorođenje natprirodno, ali i da se dobija svesno, takođe si saznao da Isus mora biti podignut da bismo mogli biti novorođeni, jer je novorođenje ono što nam omogućava da imamo večni život, Hristov život. ”Isus mu na to reče: ’Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko odozgo ne rodi, ne može videti Božje carstvo.’ A Nikodim ga upita: ’Kako čovek može da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi?’ Isus odgovori: ’Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje carstvo. Što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što sam ti rekao: ‘Morate da se rodite odozgo.’ Vetar duva gde hoće i čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Takav je svako ko je rođen od Duha.’ Tada ga Nikodim upita: ’Kako to može biti?’ Isus mu odgovori: ’Ti si učitelj u Izraelu, a to ne znaš? Zaista, zaista, kažem ti, govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne primate naše svedočanstvo. Ako ne verujete kad vam govorim o onome što je zemaljsko, kako ćete verovati ako vam budem govorio o onome što je nebesko? Niko nije uzašao na nebo osim onoga koji je sišao s neba, Sina čovečijeg koji je na nebu. I kao što je Mojsije u pustinji podigao zmiju, tako i Sin čovečiji mora biti podignut, da niko ko veruje u njega ne pogine, već da ima večni život’” (Jovan 3:3-15).

Dve stvari su ti zapale za oko u ovim stihovima. Nikodim je pitao kako čovek može ponovo da se rodi, znači potrebno je znanje da bi se novorođenje moglo svesno prihvatiti, jer Bog nije sotona pa da svojim Duhom krene da živi u ljudima bez njihovog prethodnog pristanka, jer bi to bilo opsedanje, a ne novorođenje: ”Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim i on sa mnom” (Otkrivenje 3:20). Ne kaže da će razvaliti vrata i ući na silu.

Druga stvar koju primećuješ je da je farisejima bio problem da poveruju i u ono što je zemaljsko, a kamoli u ono što je nebesko kao što je natprirodan čin novorođenja. Takvi su i danas ljudi. Ne samo ateisti, već i mlaki hrišćani koji veruju da je Isus činio čuda i da je Petar hodao po vodi, ali kada im kažeš da je i novorođenje isto tako natprirodno, oni kažu da tu mora biti nečeg fizičkog da mora doći do opipljive pozitivne promene u ponašanju. Čovek pije alkohol i gleda pornografiju, sazna za Boga, prestane da radi te stvari i eto on je novorođen. Mlaki hrišćanin peva vesele kamperske pesmice, priča o svojim dobrim delima i onako usput spomene Hrista kada govori da je On platio cenu za naše grehe. Tragedija, prava tragedija. Nekako su totalno smetnuli sa uma da i potpuni ateisti mogu da prestanu sa pijenjem alkohola i gledanjem pornografije, a oni sigurno nisu novorođeni.

Nekada si i ti bio mlak hrišćanin ali si u Bibliji pročitao hrišćanine kako mlaki hrišćani završavaju: „Neće svaki koji mi govori: ‘Gospode, Gospode’, ući u Carstvo nebesko, nego onaj koji izvršava volju moga Oca, koji je na nebesima. Mnogi će mi onoga Dana reći: ‘Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime? Zar nismo isterivali demone u tvoje ime? I zar nismo u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Tada ću im otvoreno objaviti: ‘Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje’!” (Matej 7:21-23). ”‘Znam tvoja dela: nisi ni hladan ni vruć. Da si barem hladan ili vruć! Ali, pošto si mlak, a nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta. Govoriš: ‘Bogat sam i stekao sam bogatstvo i ništa mi više ne treba’, a ne znaš da si jadan i bedan i siromašan i slep i go. Savetujem ti da od mene kupiš zlata pročišćenog u vatri i tako se obogatiš, i bele haljine da se obučeš i da se ne pokaže sramna golotinja tvoja. Kupi i očne masti da namažeš oči, pa da progledaš. Sve one koje volim ja ukoravam i opominjem. Zato budi revan i pokaj se!” (Otkrivenje 3:15-19).

Ma ne želimo im zlo ti i ja hrišćanine, nek su živi i zdravi i nek pevaju, samo da se spasu na kraju. Ti znaš da su Adamovim izborom da bude nezavistan od Boga nastale dve veoma ozbiljne komplikacije. Prva je ta što Adam više nije hteo Boga, a druga je ta što je sad bilo potrebno da se Adamovo iskustvo razdvojenosti od Boga koje je preneo na ljude, poništi Hristovim iskustvom razdvojenosti od Boga na krstu i da Hrist iz te pozicije, kao drugi Adam, ostane vjeran Bogu, izabere Boga, i da nam Hrist prenese to iskustvo. Hrist je dobrovoljno iz ljubavi prema Ocu i prema nama pristao da proživi to, iako za Njega veoma gorko, ali pobjedničko iskustvo, i da nam ga preda novorođenjem. ”Jer one koje je unapred znao, njih je i predodredio da se saobraze po obličju njegovog Sina, da on bude prvorođeni među mnogom braćom” (Rimljanima 8:29). U ovom stihu vidiš da je iskustvo moralo da krene od Hrista, On je morao da bude prvi rođen, da proživi to iskustvo, da bi smo mi posle toga mogli da budemo novorođeni. U ovim stihovima ti Bog otkriva da je Hrist bio prvina od onih koji su umrli, jer pre Njegove smrti niko nije mogao primiti Njegov život i biti novorođen od Njegovog Duha: ”Ali činjenica je da je Hristos ustao iz mrtvih, i on je prvina od onih koji su umrli. Jer pošto je smrt došla kroz čoveka, i vaskrsenje mrtvih dolazi kroz čoveka. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti. Ali svako u svom redu: Hristos kao prvina, a zatim, za vreme njegovog dolaska, oni koji su Hristovi” (1. Korinćanima 15:20-23). “…Od Isusa Hrista, koji je ‘Verni svedok’, ‘PRVENAC IZ MRTVIH’ i ‘Vladar nad zemaljskim carevima'” (Otkrivenje 1:5).

Hristovim pristankom da se žrtvuje, Adamu i ostalim ljudima omogućeno je, Božijom milošću, da ponovo biraju Boga. Zašto ljudi nisu mogli da biraju Boga i bez milosti? Zato što je jedino Bog dobar i kada dođe do razdvajanja od Boga, više ništa dobro ne ostaje u čoveku. Zlo je odustvo dobra i zlo ne može nikada da bira dobro. Hristovim pristankom da se žrtvuje Bog je mogao da deluje Svojom dobrotom na zlog čoveka u dovoljnoj meri da čovek pristane da prihvati primanje Hristovog Duha, ali nije mogao da poništi ljudsko zlo dok se čovek ne rodi ponovo Hristovim Duhom. Hrist je rođen od Oca i zato ima istu dobru prirodu kao Otac. Zato Hrist kada se na krstu razdvojio od Oca nije postao zao i na taj način je stekao iskustvo koje nama treba. Da bi nam preneo to iskustvo morao je da ode na nebo posle vaskrsenja, morao je da postane drugi Adam da bi nam sa neba dao Svoj Duh jer na zemlji nije mogao da bude sveprisutan. ”Tako je i napisano: ’Prvi čovek, Adam, postao je živa duša,’ poslednji Adam u duhu koji daje život. Ali prvo nije duhovno, nego telesno, pa onda duhovno. Prvi čovek je od zemlje i zemaljski, a drugi čovek je Gospod sa nebesa. Kakav je zemaljski, takvi su i drugi koji su zemaljski, a kakav je onaj koji je nebeski, takvi su i drugi koji su nebeski. I kao što nosimo obličje onoga koji je zemaljski, nosićemo i obličje onoga koji je nebeski” (1. Korinćanima 15:45-49).

Jasno ti je hrišćanine, da je Hrist poslednji Adam u duhu koji daje život. A šta ćemo sa ljudima koji su umrli pre nego što je Hrist dao Svoj Duh? Pala ljudska priroda je sklona da se bavi delima drugiih ljudi, pa će zbog nekih loših dela zamrzeti čoveka, dok će sa druge strane činiti idolopolonstvo uzdizanjem onih koji su činili dobra dela. Imamo Avrama, Davida i Jovana Krstitelja, gde oni da umru a da ne budu novorođeni, znaš li ti koliko su oni uradili za Boga. Da počnemo od Avrama, prećutao je faraonu da mu je Sara žena i pristao je da legne sa sluškinjom svoje žene. David je namerno poslao Uriju da pogine i legao je sa njegovom ženom a evo šta je Bog rekao Davidu: ”Nećeš ti sagraditi dom mom imenu jer si ratnik i prolivao si krv” (1. Dnevnika 28:3). David je bio prava dobrica zar ne? Kako da nije bio novorođen? Dolazimo do Jovana Kristitelja, on je garant bio više dobar od Avrama i Davida jer u Bibliji piše: ”Biće pun Svetog Duha već od majčine utrobe” (Luka 1:15). Da vidimo šta još Biblija kaže za Jovana Krstitelja: ”Zato je Jovan pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodu da ga pitaju: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’ Kad su ti ljudi došli k njemu, rekli su: ’Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi da te pitamo: ‘Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’ ’ A on je tog časa mnoge izlečio od nemoći, teških bolesti i zlih duhova i mnogim slepim ljudima podario vid. Zato je odgovorio toj dvojici: ’Idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: Slepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se objavljuje dobra vest. Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri.’” (Luka 7:19-23). Zar je moguće Jovan koji je pun Svetog Duha od majčine utrobe da posumnja u Hrista. Posumnjao je do te mere da mu je Hrist odgovorio: ”Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri.”

Ako bi smo se bavili delima David bi tu ispao najgori a Jovan najbolji, ali ti shvataš hrišćanine da ni Avram ni David nisu posumnjali u Hrista kao što je posumnjao Jovan. Avram jeste posumnjao u Božije obećanje ali ne i u Božijeg Sina. Da se podsetimo šta je greh: ”…Šta je greh, jer ne veruju u mene…” (Jovan 16:9). Zamalo da Jovan Krstitelj više ne dobije nazad svoju glavu. Hvala Bogu što će biti spašen. Znaš da će biti spašen jer Luka 13:28 kaže: ”Tamo ćete plakati i škrgutati zubima, kad vidite da su Avram, Isak i Jakov i svi proroci u Božjem carstvu, a vi ste izbačeni napolje.” Isus je i ovo rekao: ”Kažem vam, među rođenima od žene niko nije veći od Jovana, ali ko je najmanji u Božjem carstvu, veći je od njega” (Luka 7:28).

Na prvi pogled ti ove dve izjave mogu delovati zbunjujuće. Svi će proroci biti u carstvu, a i Jovan je prorok, ali u drugoj izjavi najmanji u Božijem carstvu je veći od Jovana, znači Jovan nije tu. Bog te dovodi do ovog citata: ”Kad su ga fariseji pitali kada će doći Božje carstvo, on im je odgovorio: ’Božje carstvo ne dolazi tako da se može videti; niti će se kazati: ‘Evo, ovde je!’ ili ‘Onde je!’ Jer Božje carstvo je u vama’” (Luka 17:21,22). Znači tako, Božje carstvo je u nama, a iz Isusovog razgovora sa Nikodimom si saznao da Isus mora biti podignut inače ništa od rođenja Duhom. Tako si shvatio istinu. Najmanji u Božjem carstvu je veći od Jovana jer će primiti Isusov Duh u sebe, a Jovan to nije dočekao. Božje carstvo je u nama koji smo novorođeni, jer Bog u Svom carstvu prebiva Duhom u Svojim stvorenjima. Ne može se niko spasiti bez Hristovog Duha, ali vidiš da će svi proroci biti u Božjem carstvu. Ova istinita priča hrišćanine postaje sve zanimljivija. Dolaziš do jedinog ispravnog zaključka, Hrist će dati Svoj Duh prorocima i svima spašenima koji su umrli pre Njegovog davanja Duha, onda kada ih vaskrsne. Bog ti to potvrđuje ovim stihovima: ”Svi su oni umrli u veri, a da nisu primili ono što im je bilo obećano, nego su to videli izdaleka i pozdravili, izjavljujući da su stranci i iseljenici na zemlji” (Jevrejima 11:13). ”I svi su oni kroz veru dobili svedočanstvo, ne primivši obećanje, jer je Bog nama namenio nešto bolje, da oni bez nas ne dostignu savršenstvo” (Jevrejima 11:39,40).

U Bibliji pronalažiš i šta je obećanje: ”Da bi blagoslov Avramov mogao doći na druge narode u Isusu Hristu, da obećanje Duha primimo kroz veru” (Galatima 3:14). ”Tog Isusa Bog je vaskrsnuo, čemu smo svi mi svedoci. Dakle, pošto ga je Bog Otac uzvisio i dao mu da sedi njemu zdesna i dao mu obećani Sveti Duh, izlio je na nas taj Duh, kao što vidite i čujete” (Dela 2:32,33). Dakle obećanje je Duh, ali taj obećani Sveti Duh koji je Bog dao Isusu i izlio ga na nas Isus je dobio tek kada se uzdigao na nebo, jer Ga je Otac uzvisio.

Ljudi toliko imaju lepo mišljenje o Avramu, Davidu i Jovanu Krstitelju da veruju kako su zbog svoje ”dobrote” morali biti novorođeni dok su još bili živi. Prosto obožavaju tu trojicu, iako su oni samo oruđe u Božijim rukama, kao što smo i ti i ja samo oruđa, hrišćanine. Ne znam za tebe, ali ako mene neko bude počeo da obožava ima da ga ukorim tako da će se taj ukor pamtiti za sva vremena, jer jedino se Bog obožava.

Nastavljaš da se šetaš gradom kad kroz otvoreni prozor parkiranog automobila sa radija čuješ neku pesmu: ”Pune sobe loše robe za tvoju dušu lijek dobrodošao u dvadeset i prvi vijek. A gdje je ljubav gdje ste je od moga oka sakrili a gdje su ti kovaci moje srece zar ste zaspali? Ja nisam htjeo tako da se rodim ja nisam htjeo ovo lose mi je pravite me ponovo.” Svestan si da je sotona pored drugih stvari bio na nebu zadužen i za muziku: ”Tamburine i svirala bili su ti pripremljeni onog dana kad si bio stvoren” (Ezekijel 28:13). ”U grob je bačen tvoj ponos, zvuk tvojih žičanih instrumenata” (Isaija 14:11). Zato se držiš dalje od svetovne muzike i liberalizma koji ona nosi sa sobom, ali ne možeš a da ne pomisliš kako eto ponekad svetovni pevači bolje shvataju problematiku od većine takozvanih vernika, zato ti je sada jasnije što je i apostol Pavle citirao svetovne pesnike: ”Jer u njemu imamo život i mičemo se i postojimo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ‘Čak smo i potomstvo njegovo’” (Dela 17:28) ”Jedan od njih, baš njihov prorok, rekao je: ’Krićani su uvek lažovi, opake zveri, besposlene izelice’” (Titu 1:12).

Pred tobom su mnoge avanture hrišćanine, zato i čitaš ovaj tekst. Bog te zove u misiju sa nama koji živimo po Duhu, novorođenima. Neka nas sve Bog čuva.

Prethodni nastavak

Nastavak

image_pdfimage_print
4 Marta 2018