Novi Sad, Srbija
www.hriscanskamreza.net
bodzamire@gmail.com

Dobrodošli u hrišćanstvo (3) – Zajednica pozvanih, a ne sekta

Pronašao si sebe u našim blogovima, znam da jesi, i pročitao si poziv da nam se pridružiš, ali odlučuješ da još sačekaš, svestan da smo svi mi zajedno ako vršimo Očevu volju bez obzira da li nas kontaktiraš ili ne. U redu je, nećemo te ubeđivati, mi se ne reklamiramo da smo poslednja Božja crkva na planeti, mi čak i nismo crkva jer ta reč i ne postoji u Bibliji. Mi smo eklesija što prevedeno sa grčkog znači pozvani: „…Na ovoj steni sagradiću svoju Zajednicu pozvanih…” (Matej 16:18) Jasno ti je da je stena Isus: „Jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je bila Hristos.” (1. Korinćanima 10:4)

Bog ti otkriva gde su se okupljali rani hrišćani, naša braća i sestre koji su pozvani:

„Pozdravljaju vas srdačno u Gospodu Akila i Priska, zajedno sa pozvanima koji se sastaju u njihovoj kući.” (1. Korinćanima 16:19)

„Pozdravite braću u Laodikeji, i Nimfu i pozvane u njenoj kući.” (Kološanima 4:15)

„Pozdravite i pozvane u njihovoj kući.” (Rimljanima 16:5)

Znači, nije bilo nikakvih rituala i takozvanog bogosluženja po crkvama, okupljali su se po kućama. Naravno da su hrišćani ulazili u sinagoge i svedočili, ali nisu nikada pripadali nijednoj denominaciji i nisu bili vezani za ni jednu crkvu. Da su imali drugi način da upozore ljude u crkvama ne bi ni ulazili tamo da im svedoče. Mi sada imamo modernu tehnologiju, veb-sajtove, društvene mreže, video snimke svedočenja i nema potrebe da ulazimo u crkve i druge verske objekte. Bog je uputio poruku da oni koji su hrišćani napuste sve denominacije i nezavisne grupe koje su po svom učenju deo Vavilona: „Izađite iz nje, narode moj, da ne budete saučesnici u njenim gresima i da vas ne zadese njene nevolje!” (Otkrivenje 18:4)

Ali mlaki hrišćani ne slušaju Boga, oni govore da idu u crkvu da bi izvlačili druge ljude iz nje, ali istina je da vole crkvu više nego one koje hoće da izvuku iz nje, kao što dijabetičar više voli šećer  nego svoje zdravlje. A i kad ih konačno izbace iz crkve, neki od njih bi da dele jedni sa drugima Gospodnju večeru ko bonbone i zbunjeni zbog nečiste savesti prouzrokovane većom ljubavlju prema crkvi nego prema Bogu, pitaju se gde da kupe lavor da operu noge jedni drugima, iako se lavori prodaju svuda. Pa zar je Isus rekao perite noge jedni drugima zbog nečiste savesti ili je rekao: Onome ko se okupao ne treba prati ništa osim nogu, jer je sav čist.” (Jovan 13:10)

A ima i onih koji nisu više u crkvi, a nisu ni mlaki. Hvala Bogu što i takvi postoje, kako bi nas hrišćana bilo više. Ti dobro znaš hrišćanine da su crkve i oni u njima čuli za tebe a i za nas. Digli smo prašinu. Ipak, ne hvalimo se da smo Božji ostatak, da smo jedini u istini, da se ljudi mogu spasiti samo ako se nama pridruže, jer je pisano: „A ko se hvali, neka se hvali Gospodom. Jer Gospod ne priznaje onoga koji sam sebe preporučuje, nego onoga koga on preporučuje.” (1. Korinćanima 10:17,18) Tako da sve što radimo, ne radimo mi, već Hrist u nama. Hrist je general, mi smo vojnici. To je ono što ti i privlači pažnju. Već neko vreme tražiš druge koji su isti kao ti, ali nije ih tako lako naći „Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih.“ (Matej 22:14)

Sproveo si svoje istraživanje, malo si tražio na netu da li neko zna nešto o nama. Naišao si na neke klevete, ali nemaš nameru da poveruješ u njih jer ne zaboravljaš ove stihove: „Oni ti ne mogu dokazati ono za šta me sada optužuju. Ali priznajem ti da živim po učenju koje oni nazivaju ‘sektom’, i po tom učenju služim Bogu svojih praočeva, verujući sve što je izneseno u Zakonu i napisano u Prorocima.” (Dela 24:13,14) To ne menja činjenicu da moraš biti izuzetno oprezan čak i kad smo mi u pitanju jer u Pismu piše: „Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet.” (1. Jovanova 4:1)

Oni koji su u istini ne ubeđuju druge, jer ubeđivanje nekoga u nešto je jedno, a realnost je drugo. Iz iskustva znaš da je ubeđivanje kada nekome nešto pričaš i nikako ne želiš da odustaneš, prosto ne ostavljaš tu osobu na miru, jer nemaš Hristov mir, a svedočenje je kada te Bog vodi da nekome objaviš dobru vest srećan ako prihvati, tužan ako odbaci, i sa Hristovim mirom shvataš da ako prihvati stekao si brata, a ako ne prihvati, ti si uradio sve što si mogao jer postoji slobodna volja. Ne možeš terati nikoga da nešto prihvati. U svakom slučaju drago ti je što ti Bog otkriva da postoje i drugi, kao što je rekao Ilija: „Samo sam ja ostao, a sada i moju dušu traže da uzmu.“ (1. Carevima 19:14) Bog mu je odgovorio: „Ja sam u Izraelu ostavio sedam hiljada ljudi koji nisu savili kolena pred Balom i nisu ga svojim ustima poljubili.“ (1. Carevima 19:18)

I tako dok ti hrišćanine razmišljaš kada je pravi trenutak da nas kontaktiraš, Bog nastavlja sa Svojom pričom. Čim si zakoračio u vode hrišćanstva otkrio si da postoji mnogo denominacija i raznih nezavisnih grupa koje pokušavaju da nametnu svoj uticaj na svakoga ko se nov pojavi. Apostol Pavle potvrđuje da je tako bilo i u njegovo vreme: „A u Efesu ću ostati do Pedesetnice, jer mi se ovde pružila dobra prilika za uspešnu službu, ali mnogo je protivnika.” (1. Korinćanima 16:8,9) Pavle upozorava: „Molim vas, braćo, budite na oprezu zbog onih koji stvaraju podele i navode druge da se spotiču u veri, nasuprot učenju kome ste poučeni, i klonite ih se. Jer takvi ne služe našem Gospodu Hristu, nego željama svog tela, pa slatkim i laskavim rečima zavode srca bezazlenih.”(Rimljanima 16:17,18)

Kao što je jednom jedan kontroverzni biznismen izjavio: „Mala bara, mnogo krokodila.“ U Isusovo vreme jedni od najopasnijih krokodila su bili fariseji i sadukeji. Zato je upozorio Svoje učenike: „Pazite i čuvajte se farisejskog i sadukejskog kvasca.“ (Matej 16:6) „Tada razumeše da ne misli da treba da se čuvaju hlebnog kvasca, nego farisejskog i sadukejskog učenja.” (Matej 16:12) Tebi je dobro poznato kakva su to učenja, još uvek te neka jeza obuzme kad se setiš u kakvom si legalizmu bio, a opet legalizam u kom su se nalazili fariseji i generalno ceo Izrael je bio užasan.

Zakon koji je Bog dao, ne da bi ga ispunili već da bi videli da ne mogu da ga ispune, je sve više i više otkrivao njihovu zlu prirodu, prirodu vuka koju je Bog hteo da zameni sa prirodom jagnjeta, ali oni nisu hteli da slušaju. Što su više pokušavali da ispune zakon sve su se više i više udaljavali od Boga, dok im Isus na kraju nije rekao: „Jerusalime, Jerusalime, ti koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani! Koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, ali niste hteli. Eto, ostavlja vam se vaša kuća pusta.” (Matej 23:37,38) Njihova kuća se ostavlja pustom jer je Bog nakon Hristove smrti prestao da boravi u Jerusalimskom hramu i od Pedesetnice, to jest 50 dana od Hristovog vaskrsenja, je počeo da boravi u hrišćanima koji su primili Hristov život: „Zar ne znate da ste vi Božji hram i da Božji Duh prebiva u vama? Ako neko uništi Božji hram, Bog će uništiti njega. Jer Božji hram je svet, a taj hram ste vi.” (1. Korinćanima 3:16,17)

Božji Duh ne boravi u nikakvoj poslednjoj crkvi na zemlji, nego u nama hrišćanima. Hrišćanine, ti koji si bio pod zakonom, znaš da zakon osuđuje onoga koji ga prekrši. Ko je pod zakonom greh nad njim vlada: „Jer greh ne sme da vlada vama, budući da niste pod zakonom nego pod blagodaću.” (Rimljanima 6:14) Ali ako se neko rodi pod zakonom i može da ga ispuni, kakvu onda vlast greh može da ima nad njim, kako da ga zakon osudi kad ga nije prekršio? Ako je kazna za pljačku banke 15 godina zatvora a ti ne opljačkaš banku, kakve to ima veze sa tobom? Dosta ljudi ni ne znaju koliko se godina zatvora dobije za pljačku banke u njihovim državama, jer je za njih normalno da ne pljačkaju banke, a opet to ne znači da imaju Hristovu prirodu jer oni ne pljačkaju banke zbog straha od posledica a ne zbog toga što žele da ugode Bogu: „Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju Zakon, nego će vršioci Zakona biti opravdani. Jer kad se neznabošci, koji nemaju zakon, po prirodi drže onoga što je u zakonu, onda su oni sami sebi zakon, premda nemaju zakon. Oni pokazuju da je ono što nalaže Zakon zapisano u njihovom srcu, a o tome svedoči i njihova savest i u svojim mislima bivaju optuženi ili pak opravdani.” (Rimljanima 2:13-15)

Biblija nam jasno otkriva da je Isus rođen pod zakonom, ali nam otkriva i zašto je rođen pod zakonom: „Ali kad se vreme navršilo, Bog je poslao svog Sina, rođenog od žene i rođenog pod Zakonom, da kupi i oslobodi one koji su pod Zakonom, kako bi nas Bog usvojio kao sinove.” (Galatima 4:4,5)

Hrišćanine, ti znaš da je Isus, ne samo rođen pod zakonom, nego može i da ga ne prekrši i da nama prenese to iskustvo poslušnosti, jer kako bi inače mogao da oslobodi one koji su pod zakonom. Za Isusa je sasvim normalno da ne prekrši zakon, ne zato što se plaši posledica, već zato što ima takvu prirodu da želi da ispunjava Očevu volju. Isus je od majke nasledio palo telo, a od Oca nepali um, jer je rođen od Božjeg Svetog Duha utelovljenjem. Nije skroz rođen na isti način na koji se rađamo mi i ne treba da Ga spuštamo na nivo skroz običnog čoveka, jer piše: „…Već se odrekao samog sebe i uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. Osim toga, kad je po obličju postao čovek, ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na krstu.” (Filipljanima 2:7,8)

Vidiš hrišćanine, Bog ti pokazuje da je Njegov Sin samo po obličju postao čovek. Takođe ti pokazuje da je postao poslušan do smrti, ali ne do bilo koje smrti već smrti na krstu. A kako je to tačno izgledalo? Hajde da vidimo šta nam Bog otkriva: „Gledao sam, ali mi niko nije pomogao. Čudio sam se, ali niko mi nije pružio podršku.“ (Isaija 63:5) Niko Mu nije pomogao, niko hrišćanine, znači ni Otac. Pogledaj kako smo Ga dočekali, pogledaj šta Mu je uradila naša pala priroda, pogledaj šta Mu je uradilo zlo. Boli te zar ne? Boli te jer su i tebe razapeli sa Njim. „Sa Hristom se razapeh.“ (Galatima 2:20) Svaki bol koji si osetio pre ovoga, bio je kao bol u zubu, a ovo je kao da te boli stomak. Čuo si da kažu da zub i stomak ne mogu da te zabole istovremeno, jer kada te zaboli stomak više ne razmišljaš o zubu. A čuo si i da kažu kako se ne može očekivati od ruže koja je rasla u blatu da lepo miriše. A On je umro sam na krstu da bi ruža zamirisala. To je ono čime se naša zajednica pozvanih bavi, pa nek nas još sto puta nazovu sektom. Čast ti je kao i nama da te vređaju zbog Njegovog imena. „Blago vama kad vas zbog mene vređaju i progone i nabeđuju za svako zlo.” (Matej 5:11) Zar da na uvrede odgovaraš uvredama kada je Isus rekao: „Čuli ste da je rečeno: ‘Voli svoga bližnjeg, a mrzi neprijatelja.’ A ja vam kažem: volite svoje neprijatelje, blagosiljajte one koji vas proklinju, činite dobro onima koji vas mrze, i molite se za one koji vas klevetaju i progone, da budete sinovi svoga Oca, koji je na nebesima. On čini da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima, i šalje kišu i pravednima i nepravednima. Jer, ako volite one koji vole vas, kakva je vaša nagrada? Zar to ne rade i poreznici? I ako pozdravljate samo svoju braću, zar činite nešto naročito? Zar to ne rade i neznabošci? Zato budite savršeni kao što je vaš nebeski Otac savršen.” (Matej 5:43-48)

Hrišćanine, mi smo sada savršeni kao naš Otac nebeski i kako onda da odgovaramo uvredom na uvredu. A savršeni smo, „jer je jednim žrtvenim prinosom za svagda učinio savršenima one koji bivaju posvećeni.” (Jevrejima 10:14) Ne samo da nas je Svojom žrtvom učinio savršenima već je On prvorođeni iz mrtvih i glava zajednice pozvanih: „On je glava tela, zajednice pozvanih, koji je početak, prvorođeni iz mrtvih, da u svemu bude prvi.” (Kološanima 1:18)

Tako da ni Enoh, ni Mojsije, a ni Ilija nisu mogli biti novorođeni a ni savršeni pre Isusove žrtve, iako su otišli na nebo. Niti je Saul bio drugi čovek zbog novorođenja koje nije bilo moguće pre Isusove smrti, već zbog dara prorokovanja: „Gospodnji Duh će doći na tebe pa ćeš zajedno s njima i ti prorokovati i postaćeš drugi čovek.” (1. Samuelova 10:6) Međutim, ti vidiš hrišćanine šta se desilo Saulu: „Pošto si odbacio Gospodnju reč, i on tebe odbacuje da više ne budeš car.” (1. Samuelova 15:23) „Boj je bivao sve žešći oko Saula. Na kraju su ga strelci s lukovima našli i teško ranili. Tada je Saul rekao sluzi koji mu je nosio oružje: ’Izvuci svoj mač i probodi me da ne dođu ti neobrezani, pa da me probodu i zlostavljaju!’ Ali sluga koji mu je nosio oružje nije hteo, jer se veoma plašio. Zato je Saul uzeo mač i bacio se na njega. Kada je sluga video da je Saul mrtav, i on se bacio na svoj mač i umro s njim.” (1. Samuelova 31:3-5) Toliko od tog drugog čoveka koji je bio navodno ”novorođen”.

Pazi sada hrišćanine, na redu je čuveno pitanje na koje su se mnogi okliznuli ali ne i ti, jer je Bog sa tobom koji zna sve odgovore. Pitanje glasi zašto su onda Enoh, Mojsije i Ilija otišli na nebo ako nisu bili novorođeni? Zato što im je Hristos podario veću milost (blagodat) kao što je podario još nekima: „A svakome od nas ukazana je blagodat, onoliko koliko mu je Hristos podario.” (Efescima 4:7) Ljudi koje je Hrist poveo na nebo nisu bili novorođeni jer još nije bio izlio Svoj Duh na apostole. Kako oni koji nisu novorođeni mogu da budu na nebu? Isto kao što Srbin može da bude tri meseca u Norveškoj pa mora da je napusti ako ne izvadi vizu. Tako i čovek koji nije novorođen može da bude na nebu ako mu se Bog smiluje i podigne ga gore, a viza da ne napusti nebo je Hristov Duh. Neko će ti reći hrišćanine da je to nepravda što se Bog smilovao nekima da odu na nebo, a neki su još uvek ovde. Oni koji u tome vide nepravdu razmišljaju na prilično sebičan način, a sebični neće naslediti Božije carstvo. Nema potrebe da im ti objašnjavaš da tu nema nepravde, neka govori Biblija umesto tebe: „Dakle, šta ćemo reći? Ima li kod Boga nepravde? Nipošto! Jer Mojsiju kaže: ’Smilovaću se onome kome želim da se smilujem, i biću milostiv onome kome želim da budem milostiv.’ Dakle, to ne zavisi od onoga ko ima želju niti od onoga ko se trudi, nego od Boga, koji pokazuje milosrđe. Jer Pismo za faraona kaže: ’Podigao sam te, da na tebi pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji.’ Dakle, nekima pokazuje milosrđe jer tako želi, a nekima daje da budu tvrdokorni jer tako želi.” (Rimljanima 9:14-18) Kako da bude nepravda kada dalje piše: „Pa šta ako je Bog, iako je hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, s puno trpljenja podnosio posude gneva spremne za uništenje…” (Rimljanima 9:23) Nije faraon unapred određen da propadne. Trpeo je On faraona i druge kojima se nije smilovao, a nije im se smilovao jer su odbacili Njegovu milost. Isto tako nekima se smilovao da odu na nebo ranije a drugima se smilovao da odu na nebo na Hristov drugi dolazak, ni jednima ne uračunavajući njihov trud, već veru, kako bi se svi opravdali verom, a da se niko ne opravda delima.

A sada se obraćam vama mlakim hrišćanima. Jel mislite da treba mi, koji smo zahvaljujući Bogu postali hrišćani, a ne sopstvenim trudom mlaki hrišćani, da ulazimo u prokleti ekumenizam zato što je naš Gospod Isus rekao volite svoje neprijatelje? Nipošto! Pavle kaže: „Niko da vas ne obmanjuje ispraznim rečima, jer zbog svega toga Božji gnev dolazi na sinove nepokornosti. Zato nemojte imati ništa s njima.” (Efescima 6:7) I još je rekao: „Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama?” (2. Korinćanima 6:14)

To govorim mlakim hrišćanima, a zajednici pozvanih, svojoj braći i sestrama u Hristu kažem, pošto smo bukvalna braća i sestre jer nam je isti Otac, ne budite surovi: „Blagosiljajte one koji vas progone – blagosiljajte, a ne proklinjite.” (Rimljanima 12:14) „Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Činite ono što svi ljudi smatraju dobrim. Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima. Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Božjem, jer je pisano: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori Gospod.’ Nego ’ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, ako je žedan, daj mu da pije, jer čineći to, zgrćeš užareno ugljevlje na njegovu glavu’. Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim.” (Rimljanima 12:17-21)

Hrišćanine, ti ne srljaš da po svaku cenu budeš u miru sa svima jer piše ako je moguće”. Ekumenizam ne nazivam prokletim da bih vređao, već čitam šta je naš brat apostol Pavle napisao, a njemu prethodno Hrist objavio: „Čudim se da se tako brzo odvraćate od poziva Hristovom blagodaću na drugačiju dobru vest. Ali druga ne postoji. Postoje samo neki koji vas zbunjuju i žele da izopače dobru vest o Hristu. Ali čak i kad bismo vam mi, ili kad bi vam anđeo s neba objavio drugačiju dobru vest od one koju smo vam već objavili, neka bude proklet. Ono što smo već rekli, to i sada ponavljam: Ko god vam objavi drugačiju dobru vest od one koju ste već prihvatili, neka bude proklet.” (Galatima 1:6-9) „Ako neko ne voli Gospoda Isusa Hrista, neka je proklet.” (1. Korinćanima 16:22)

Onima koji nas mrze poručujem: „Ako ste ozlojeđeni, nemojte grešiti, sunce da ne zađe nad ljutnjom vašom.” (Efescima 4:26) „Zar sve ovo vreme mislite da se branimo pred vama? Pred Bogom govorimo kao Hristovi učenici. A sve je to, ljubazni, za vaše izgrađivanje.” (2. Korinćanima 12:19)

Polako si se navikao da te mrze, hrišćanine. Ulaziš u taksi, taksista sluša vesti na radiju. Novinarka izveštava: ”Došlo je do žestokog obračuna između frakcija koje su učestvovale u… Kulminiralo je napadaom na…” Ceo ovaj blog te podseća na ono što je Hrist rekao: „Čućete za ratove i glasine o ratovima, ali gledajte da se ne uznemiravate jer to mora da se dogodi, ali to još nije kraj. Narod će se dići protiv naroda i carstvo protiv carstva. I biće gladi i zemljotresa na raznim mestima. Ali, sve je to samo početak jada. Tada će vas predavati da budete mučeni i ubijaće vas, a zbog mog imena će vas mrzeti svi narodi. Mnogi će se tada sablazniti, i izdavaće i mrzeće jedan drugog. Pojaviće se mnogi lažni proroci i mnoge će zavesti. Zbog velikog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. Ali, ko istraje do kraja, biće spasen. A ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po celom svetu kao svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.” (Matej 24:6-14)

Glavu gore vojniče, ne boj se, nije to ništa. Vidi kako nas Bog hrabri: „Nećeš se bojati nikakve strahote noću, ni strele što leti danju, ni pošasti što ide po mraku, ni propasti što hara u podne. Hiljadu će ih pasti pored tebe, i deset hiljada zdesna tebi, ali tebe se neće dotaći. Samo ćeš očima svojim gledati, i videćeš platu zlih. Zato što si rekao: ’Gospod je utočište moje’, učinio si Svevišnjeg okriljem svojim. Nikakvo te zlo neće snaći, pošast se neće približiti šatoru tvome. Jer će on uputiti anđele svoje k tebi, da te čuvaju na svim putevima tvojim. Oni ćete na rukama svojim nositi, da nogom svojom o kamen ne zapneš. Nogom ćeš lava i kobru gaziti, zgazićeš mladog lava i veliku zmiju. ’Zato što mi je privržen, izbaviću ga. Zaštitiću ga jer poznaje ime moje.’” (Psalam 91:5-14)

Samo Hristovom hrabrošću možemo da živimo ovaj stih: „Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene i radi dobre vesti, spašće ga.” (Marko 8:35) Ali naš rat nije protiv vlasti a ni protiv krvi i mesa: „Neka se svaka duša pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene. Zato, ko se suprotstavlja vlasti, protivi se Božjem uređenju, a oni koji mu se protive navući će osudu na sebe. Jer onih koji vladaju ne treba se bojati kad se čini dobro, nego kad se čini zlo. Dakle, ako ne želiš da se bojiš vlasti, čini dobro, pa ćeš dobiti pohvalu od nje. Jer ona je Božji sluga za tvoje dobro. Ali ako činiš zlo, boj se, jer ne nosi mač bez razloga. Ona je Božji sluga, osvetnik koji iskaljuje njegov gnev nad onim koji čini zlo. Zato morate biti poslušni, ne samo zbog gneva nego i zbog svoje savesti. Zato i plaćate poreze. Jer vlasti su Božje sluge koje izvršavaju ono za šta su postavljene. Svakome dajte što mu pripada: onome ko traži porez – porez, ko traži danak – danak, ko traži strah – strah, ko traži čast – čast.” (Rimljanima 13:1-7)

„Sluge, slušajte svoje zemaljske gospodare, sa strahom i poštovanjem, iskrenog srca, kao što slušate Hrista – ne samo kad vas neko gleda, kao oni koji ugađaju ljudima, nego kao Hristove sluge, vršeći Božju volju celom dušom. Služite dragovoljno – kao Gospodu, a ne kao ljudima – znajući da će svako, ako učini nešto dobro, za to dobiti platu od Gospoda, bio on rob ili slobodnjak. I vi, gospodari, isto tako postupajte s njima i nemojte da im pretite, znajući da je i njihov i vaš Gospodar na nebesima i da on nije pristrasan. Na kraju, braćo moja, jačajte u Gospodu i u njegovoj silnoj moći. Obucite svu Božju ratnu opremu da biste mogli da se oduprete Đavolovim spletkama. Jer se ne borimo protiv krvi i tela, nego protiv vrhovnih poglavara, protiv sila, protiv kosmičkih vladara tame ovog doba, protiv zlih duhovnih sila na nebesima. Zato uzmite svu Božju ratnu opremu, da biste mogli da se oduprete u zli dan i da opstanete nakon što sve to oživotvorite. Dakle, budite postojani. Opašite bedra istinom, na grudi stavite oklop pravednosti, i obujte noge spremnošću da propovedate dobru vest mira. Iznad svega, uzmite veliki štit vere, kojim ćete moći da ugasite sve goruće strele Zloga. Uzmite i kacigu spasenja i mač Duha, to jest, Božju reč, moleći se u duhu svakom molitvom i usrdnim moljenjem u svakoj prilici. I radi toga bdite sa svom ustrajnošću i usrdnim molbama za sve svete, i za mene, da mi se dade reč kad otvorim usta da sa slobodom obznanim tajnu dobre vesti, za koju sam poslanik u okovima, da bih o njoj mogao da govorim odvažno, kako i treba da govorim.” (Efescima 6:5-20)

Izdrži vojniče gledanjem u Hrista jer izdržao je i Pavle: „…Više sam bio u zatvorima, preko svake mere sam dobijao udarce, često sam bio u smrtnoj opasnosti. Od Judejaca sam pet puta dobio četrdeset udaraca manje jedan, triput sam bio išiban, jednom kamenovan, triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam u dubokom moru. Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od neznabožaca, u opasnostima u gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među lažnom braćom, u teškom i napornom radu, u mnogim neprospavanim noćima, u gladi i žeđi, često sam se uzdržavao od hrane, bio sam u hladnoći i golotinji. Osim svih tih spoljašnjih nevolja, svaki dan me pritiska i briga za sve pozvane.” (2. Korinćanima 11:23-28)

Iako već imaš nekoliko bitaka za svojim pojasom, ti poput dobro istreniranog profesionalnog vojnika strpljivo čekaš hrišćanine da naš general Isus Hrist izda naređenje i pošalje Svoju zajednicu pozvanih u prve redove da osvedoče svet.

Upućujem ti ovu molitvu Oče, molim te nemoj me kazniti kao što si kaznio Enoha, Mojsija i Iliju da sa neba gledaju kako im braća i sestre ovde na zemlji stradaju i trpe zbog dobre vesti, jer za one koji sada imaju Hristovu prirodu kazna je da gledaju a ne učestvuju. Daj nam hrabrost Oče da se ne uplašimo kad nas budu progonili kao što su se uplašili učenici kada su neprijatelji došli po Hrista. Oni tada nisu imali Duh pa su osetili strah. Hvala ti na Duhu Tvoga Sina Oče, jer bez Hrista i bez Tebe smo kukavice. Da se sve završi i da se vidimo sa Enohom, Mojsijem i Ilijom, kako bi i njihova kazna prestala radosnim susretom sa nama. Sve ovo te molim Oče u ime Tvog Sina Isusa Hrista. Amin.

Prethodni nastavak

Nastavak

image_pdfimage_print
11 Marta 2018
Kategorije: Blog, Jevanđelje, Ostalo