Novi Sad, Srbija
www.hriscanskamreza.net
bodzamire@gmail.com

Dobrodošli u hrišćanstvo (4) – Velika borba

“A na nebu je izbio rat: Mihailo i njegovi anđeli borili su se sa aždajom. A borila se i aždaja i njeni anđeli, ali nije pobedila. I za njih više nije bilo mesta na nebu. I bila je zbačena velika aždaja, stara zmija, koja se zove Đavo i Sotona, koja zavodi ceo svet. Bila je zbačena na zemlju, a s njom su bili zbačeni i njeni anđeli.” (Otkrivenje 12:7-9)

Na zemlji ratni dani prolaze sporo. Posmatraš kroz prozor ljude na ulici. Nekada si bio isti kao oni, dete gneva: „I među njima smo svi mi nekada živeli po željama svog tela ugađajući prohtevima tela i uma, i po svojoj prirodi bili smo deca gneva, kao i ostali.“ (Efescima 2:3) Sada si Hristov vojnik: „A ti, sine moj, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu. Ono što si čuo od mene i što su potvrdili mnogi svedoci poveri vernim ljudima, koji će zatim biti osposobljeni da poučavaju druge. Kao dobar vojnik Hrista Isusa i ti budi spreman da trpiš zlo. Nijedan vojnik se ne upušta u poslove svakodnevnog života, jer želi da ugodi onome koji ga je uzeo za vojnika.“ (2. Timoteju 2:1-4)

Jasno ti je, hrišćanine, da ovo nije rat kao bilo koji drugi. Umesto puške imaš mač Duha, to jest Božju reč, a umesto pancira oklop pravednosti i na prvi pogled ti se čini kako je sve mirno jer niko ne puca na tebe. Čudan neki rat, zar ne? Ali Biblija nas uči da naš rat nije telesan: ”Jer iako živimo u telu, ne vodimo rat po telu. Jer oružje našeg ratovanja nije telesno.” (2. Korinćanima 10:3,4) Zato kada pogledaš Hristovim očima ti postaješ svestan da te umesto metaka ispaljenih iz vatrenog oružja sotona gađa gorućim strelama koje promašuju za dlaku, jer ti je veliki štit vere stalno podignut dok Hristovom hrabrošću marširaš spremnošću da propovedaš dobru vest mira u pravcu tih strela, opasanih bedara istinom sa kacigom spasenja na glavi. Do tebe dopiru jauci ranjenika. Jadni ljudi izrešetani strelama zapomažu: „Kako ćemo platiti račune, šta ćemo jesti, ko će nas zaposliti?!“ Nažalost većina njih će iskrvariti do smrti zbog posledica ranjanjavanja strelama Zloga, ali samo zato šte se nisu obratili velikom Lekaru Isusu Hristu da On zaleči njihove rane. Oni zanemaruju ove stihove: „Zato vam kažem: ne brinite se za svoj život – šta ćete jesti ili šta ćete piti; ni za svoje telo – šta ćete obući. Zar život nije vredniji od hrane, a telo od odeće? Pogledajte ptice nebeske: ne seju i ne žanju i ne skupljaju žito u ambare, a ipak ih vaš nebeski Otac hrani. Zar vi niste mnogo vredniji od njih? Koji od vas, brinući se, može da doda svom rastu i jedan lakat? I zašto se brinete za odeću? Pogledajte kako rastu poljski ljiljani: ne rade i ne predu. A ja vam kažem da ni Solomon u svem svom sjaju nije bio odeven kao jedan od njih. Ako, dakle, Bog tako odeva poljsku travu – koja danas jeste, a sutra se baca u vatru – zar neće mnogo više oblačiti vas, maloverni? Ne brinite se, dakle, i ne govorite: ‘Šta ćemo jesti?’ ili: ‘Šta ćemo piti?’ ili: ‘Šta ćemo obući?’ Jer, sve to traže neznabošci. Zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno. Nego, prvo tražite Carstvo Božije i njegovu pravednost, i sve ovo će vam se dodati. I ne brinite se za sutra jer će se sutra brinuti za sebe. Svaki dan ima dovoljno svojih nevolja.” (Matej 6:25-34)

Mnogi ne shvataju ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ljudska vrsta. Rođen si, hrišćanine, u sotoninom carstvu isto kao i svaki čovek na planeti, ali novorođenjem ti je omogućeno da primiš Hristov Duh i da se preko tog Duha povežeš sa Bogom kako bi mogao širenjem jevanđelja da učestvuješ u duhovnom razaranju sotoninog carstva, koje će fizički biti uništeno onda kada Bog spali sotonu i sve one koji su na njegovoj strani. Bog je odabrao tebe običnog prašinara da zajedno sa ostalom braćom i sestrama učestvuješ u opštoj mobilizaciji, da uručimo poziv za služenje u Hristovoj vojsci. Otažbina nas zove, a naša je otadžbina Božije carstvo.

Na papiru smo građani različitih država, ali nam u Bibliji piše čije smo države zapravo građani: ”A naše je građanstvo na nebesima, odakle željno očekujemo spasitelja, Gospoda Isusa Hrista, koji će naše poniženo telo preoblikovati da bude poput njegovog slavnog tela, silom kojom može sve da pokori sebi.” (Efescima 3:20,21) Vidi hrišćanine, piše da će Hrist da preoblikuje naše poniženo telo, zato je i napisano: ”Prijatelji moji, kažem vam, ne bojte se onih koji ubijaju telo, a posle toga ništa više ne mogu da učine. Reći ću vam koga se treba bojati: Bojte se onoga koji, pošto ubije, ima vlast da baci u gehenu ognjenu. Da, kažem vam, njega se bojte. Zar se pet vrabaca ne prodaju za dva novčića? Ipak, nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. A vama su i sve vlasi na glavi izbrojane. Ne bojte se, vi ste vredniji od mnogo vrabaca.” (Luka 12:4-7); ”Ne boj se, malo stado, jer je volja vašeg Oca da vam da carstvo.” (Luka 12:32) Ovi stihovi nam jasno otkrivaju da se ne trebamo plašiti da li će nas neko povrediti ili ubiti dok smo na zadatku, jer Bog može da nam izleči telo i da nas vrati iz mrtvih. Primećuješ reč gehena u stihovima. Ima ljudi koji ne poznaju Božiji karakter ili neće da ga upoznaju pa nazivaju gehenu paklom u kom zli ljudi gore večno, ali ti znaš da je gehena dolina Henom gde se spaljivalo smeće i tako će isto biti spaljeni oni koji ne prihvate Isusa, ali neće goreti večno u bolovima kao što ni smeće ne gori večno već samo dok ga plamen ne uništi. Pakao zapravo ne postoji jer je Bog ljubav i On ne pušta da se niko muči večno. Međutim ako neko želi da veruje u postojanje pakla dovoljno je samo da pogleda svet oko sebe i videće pakao. Pravi pakao rata koji traje već hiljadama godina. Iako smo mi hrišćani duhom u Božijem carstvu, fizički smo još uvek prisutni u sotoninom carstvu i imamo da učestvujemo u ratu.

Šta je hrišćanine, da te možda ne hvata nostalgija za kućom koju nikad nisi video? Da li se osećaš poput američkog vojnika koji je tek stigao u Vijetnam? Bilo je lako u Vijetnamu jer je rat za svakog vojnika trajao najduže godinu dana ili kraće ako pogine pre toga, dok u ovom ratu ti hrišćanine učestvuješ od kad si se rodio, iako si tek nedavno dobio poziv za Hristovu vojsku. Da ne bi pomislio kako omalovažavam strahote pretrpljene u bilo kojem ratu pa čak i Vijetnamskom, objasniću ti zašto su svi drugi ratovi lakši od ovog u kojem učestvujemo ti i ja. Nastavljam da koristim rat u Vijetnamu kao primer. Tada je u Americi služenje vojnog roka bilo obavezno i sad zamisli prosečnog amerikanca koji poseduje palu prirodu poput svakog čoveka koji nije novorođen. On dobija poziv za vojsku i odlazi u Južni Vijetnam koji je tada verovatno bio najgora rupa na zemlji ili u najužem izboru za prvo mesto najgore rupe na zemlji. Mladi regrut tek stiže u pakao zvani Vijetnam i tu njegova pala priroda dolazi do izražaja. U početku je zaprepašćen sa okolnostima u kojima se našao. Ako ga ne ubije vrućina i malarija, sigurno hoće metak. Božja milost deluje na njega, iako on toga nije svestan i on ima potrebu da se skloni od svega što je zlo. E sad dolazimo do problema. Božija milosti ili blagodat je zapravo Božiji Duh koji ublažava posledice pale prirode, ali to nije dovoljno da palu čovekovu prirodu zameni Hristovom jer vojnik u Vijetnamu nije učinio svestan izbor da primi Hristov Duh u sebe kako bi Hrist mogao da bude posrednik između njega i Oca, kako bi mogao da ga pomiri sa Bogom. Ta blagodat deluje preko njegove savesti da napravi taj izbor, ali ako on istraje u tome da ide protiv svoje savesti što se u ratu često dešava, na kraju postajemo svedoci njegove pale prirode koja više nije ublažena Božijom milošću. Veoma brzo uplašeni vojnik počinje da se oseća lepo jer paloj prirodi ne treba puno da se navikne na nasilje rata. Posebno njegovoj paloj prirodi godi kada mu neko kaže da je on jedan od dobrih momaka i da su zapravo došli u Vijetnam da se bore protiv zla. Vojnik brzo počinje da kapira pravila sotonine poremećene igre i njegova pala priroda sa zaodovljstvom poštuje ta pravila. On pali čitava sela, siluje i ubija.

Zamisli hrišćanine, onda ljudi čuju za to na vestima i krenu da osuđuju tog vojnika, nesvesni da su oni potpuno isti kao on, jer da on nije poslat u rat isto bi tako gledao vesti i kritikovao zločine koje vojska radi u ratu. Naravno u denominacijama a i u mnogim nezavisnim verskim grupama se ne govori ljudima da su oni zli, jer se propoveda politička korektnost umesto jevanđelja. Ako hoćeš hrišćanine da saznaš kako se stvarno ponaša ljudsko biće koje se opire Božijem delovanju, pročitaj izveštaj šta se ’68 desilo u vijetnamskom selu Mi Laj. Onda te izveštaje uporedi sa ovim Biblijskim citatima: ”Kako se približavalo vreme da bude uznesen, Isus je odlučno krenuo u Jerusalim. Poslao je glasnike pred sobom. Oni su otišli i ušli u jedno samarićansko selo da mu tamo sve pripreme. Ali tamo ga nisu primili jer je išao u Jerusalim. Kad su to videli učenici Jakov i Jovan, rekli su: ’Gospode, hoćeš li da kažemo da vatra siđe s neba i da ih uništi, kao Ilija što je učinio?’ A on se okrenu, prekori ih i reče: ’Ne znate od kakvog ste duha. Jer Sin čovečiji nije došao da uništi ljudske živote, već da spase.’ I tako su otišli u drugo selo.” (Luka 9:51-56)

Poenta je da se Isusovi učenici nisu razlikovali od američkih vojnika u vijetnamskom selu. Šta misliš hrišćanine šta bi se desilo da Isus nije bio sa Svojim učenicima tada? Desilo bi se to da bi oni krenuli da rade iste stvari kao američki vojnici. Podsećam te da ko god pogleda ženu sa požudom, već je učinio preljubu i ko pomisli da ubije nekoga već ga je ubio, a oni su pomislili da pobiju celo selo i zato ih je Isus prekorio. Mi ne povređujemo i ne ubijamo one koji se ne slažu sa nama i koji ne prihvate Isusa, jer mi nismo takva vojska. Nismo takva vojska jer smo novorođeni, a učenici nisu tada još primili Hristov Duh jer je Hrist telom bio prisutan sa njima i nije još umro na krstu, pa im je lepo rekao da ne znaju od kakvog su duha.

Evo još primera kako Hristov vojnik ne treba da se ponaša: ”Tada je Simon Petar izvukao mač koji je imao sa sobom i udario prvosveštenikovog slugu i odsekao mu desno uho.” (Jovan 18:10); ”A jedan od onih koji su bili sa Isusom posegnu za svojim mačem i isuka ga pa udari prvosveštenikovog slugu i odseče mu uho. Tada mu Isus reče: ’Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača maše, od mača će i poginuti. Zar misliš da ne bih mogao da zamolim Oca da mi sad pošalje više od dvanaest legija anđela? Ali, kako bi se onda ispunila Pisma koja kažu da mora da bude ovako?” (Matej 26:51-54); ”A Petar je sedeo napolju, u dvorištu. Priđe mu jedna sluškinja i reče: ’I ti si bio sa Isusom Galilejcem!’ Ali, on to pred svima poreče rekavši: ‘Ne znam o čemu govoriš.’ Kad je izašao u predvorje, ugleda ga jedna druga pa reče onima koji su onde stajali: ‘Ovaj je bio sa Isusom Nazarećaninom!’ A Petar to opet poreče, zaklevši se: ‘Ne poznajem tog čoveka.’ Malo kasnije, oni koji su onde stajali priđoše Petru i rekoše: ‘Ti si zaista jedan od njih. Odaje te govor.’ A on poče na sebe da priziva prokletstva i da se zaklinje: ‘Ne poznajem tog čoveka!’ Istog časa oglasi se petao i Petar se seti reči koje je Isus izrekao: ’Pre nego što se petao oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći’ pa izađe napolje i gorko zaplaka.” (Matej 26:69-75)

Jadni Petar tada je još imao svoju staru prirodu, ali nakon primanja Hristovog Duha Petar postaje novorođen i sve je drugačije, što možemo i videti u Delima 2:14-41. Video si hrišćanine kako piše da je Petar odsekao čoveku uvo, a sada čitaj ove stihove: ”Na kraju, budite svi složnih misli, saosećajni, puni bratske ljubavi, nežno samilosni, ponizni, ne vraćajte zlo za zlo niti uvredu za uvredu, već, naprotiv, blagosiljajte, jer ste na to pozvani, da biste nasledili blagoslov. ’Jer ko bi voleo da živi i da vidi dobre dane, neka zadržava svoj jezik od zla i svoje usne da ne govore prevare, neka se kloni zla i dobro čini, neka traži mir i teži za njim. Jer Gospodnje oči gledaju pravednike i njegove uši slušaju njihove usrdne molitve, a Gospodnje lice je protiv onih koji zlo čine’. Ko će vam nauditi ako revno činite ono što je dobro? Ali ako i pretrpite zbog pravednosti, srećni ste. Međutim, ne bojte se onoga čega se oni boje i ne uznemiravajte se. Nego svetite Gospoda Boga u vašim srcima. A budite uvek spremni da date odgovor svakom čoveku koji od vas traži obrazloženje nade koja je u vama, ali činite to s blagošću i strahom. Sačuvajte čistu savest, kako bi se oni koji s omalovažavanjem govore o vašem dobrom životu u Hristu postideli zbog onoga što govore protiv vas. Jer je bolje da stradate zato što činite dobro, ako je to Božja volja, nego zato što činite zlo.” (1. Petrova 3:8-17) Sada vidimo da se Petar ponaša onako kako Hristov vojnik treba da se ponaša. Kažu živ se čovek na sve navikne, a ja ti kažem hrišćanine neko ko je novorođen kao ti i ja nikada ne bi mogao da se navikne na zlo ovoga sveta jer Hristova priroda nikada ne bi pristala da čini ratne grozote. To i jeste razlika kada se uporedi bilo koji drugi rat sa našim služenjem u Hristovoj vojsci u ratu protiv sotone. Niko ovde ne veliča rat, moj brate, ali potrebno je rasturiti zablude koje ljudi imaju da su oni kao normalni iako nisu novorođeni, zablude da oni nikada ne bi nikoga ubili, a zapravo će hteti da ubiju sve one koji budu novorođeni kada vreme milosti za ceo svet istekne i Božija blagodat prestane da deluje na nepravedne. Ti znaš da Biblija to opisuje ovako: ”…vino Božjeg gneva koje je nerazvodnjeno natočeno u čašu gneva njegovog…” (Otkrivenje 14:10)

Razmisli samo kakve je zločine sve učinio naš voljeni brat apostol Pavle, koliko je ljudi ubio dok mu se Hrist nije obratio: ”Savle, koji je bio ispunjen pretnjom i silnom željom da pobije Gospodnje učenike, otišao je kod prvosveštenika i zatražio od njega pisma za sinagoge u Damasku, kako bi sve Gospodnje sledbenike, i muškarce i žene, okovane doveo u Jerusalim. Kad se na svom putu približio Damasku, odjednom ga je obasjala svetlost s neba, pa je pao na zemlju i začuo glas koji mu se obratio: ’Savle, Savle, zašto me progoniš?’ A on je upitao: ’Ko si ti, Gospode?’ A Gospod reče: ’Ja sam Isus, koga ti progoniš. Teško ti je protiv bodila ritati se.’ A on drhteći i pun strahopoštovanja reče: ’Gospode, šta želiš da činim?’ I Gospod mu reče: ’Sad ustani i idi u grad, i reći će ti se šta treba da činiš.’” (Dela 9:1-6)

Obrati pažnju i na ove stihove: ”Zaista, dok smo još bili slabi, Hristos je u vreme koje je za to bilo određeno umro za bezbožnike. Jer teško da bi neko umro za pravednika, ali za dobrog čoveka neko bi se možda i odvažio da umre. A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hristos, dok smo još bili grešnici, umro za nas. Koliko ćemo više sada, kad smo njegovom krvlju opravdani, kroz njega biti spaseni od gneva. Jer ako smo, dok smo još bili neprijatelji, bili pomireni s Bogom smrću njegovog Sina, koliko ćemo više sada, kad smo pomireni, biti spaseni njegovim životom.” (Rimljanima 5:6-10)

U ovim stihovima si shvatio da Biblija pravi razliku između pravednika i dobrog čoveka. Za pravednika teško da bi neko umro, ali za dobrog čoveka bi neko i umro, ako bi takav postojao, a pošto je jedino Bog dobar, mi znamo da nema dobrog čoveka, pa eto Biblija nam kaže da ni pravednik nije dobar. Biblija ni nas pravednike ne naziva dobrima jer smo pravedni Hristovom pravednošću i dobri smo Njegovom dobrotom, ne našom. Takođe primećuješ još jednu stvar u ovim stihovima a to je da se ne spasavamo Hristovom smrću, već Njegovim životom a taj život je Njegov Duh koji novorođenjem primamo. Njegova smrt nas je pomirila sa Bogom, jer smo pre Njegove smrti bili neprijatelji Bogu, jer nismo mogli da primimo Hristov život koji nas spasava dok On nije predao Svoj Duh na krstu. Pre Hristove smrti smo bili mrtvi u gresima i ništa nije naša zasluga: ”Ali Bog, koji je bogat milosrđem, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je voleo, još dok smo bili mrtvi u gresima – oživeo nas je zajedno sa Hristom – blagodaću ste spaseni – i vaskrsnuo nas s njim i postavio nas s njim na nebesima u Hristu Isusu, da bi nam, u blagonaklonosti koju oseća prema nama koji smo u Hristu Isusu, u poretku koji dolazi pokazao neizmerno bogatstvo svoje blagodati. Tom blagodaću spaseni ste kroz veru. I to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne bi hvalio.” (Efescima 2:4-8)

Bog ti pokazuje još jednu činjenicu iz ovih stihova, a to je da pre Hristovog vaskrsnuća nismo mogli biti u Hristu jer piše da nas je Bog vaskrsnuo sa Hristom i postavio nas na nebesima u Hristu. Zatim u ovom stihu primećuješ da dok nismo bili u Hristu nismo ni mogli da se ugradimo u građevinu u kojoj Bog prebiva Duhom, tako da ljudi nisu mogli biti novorođeni pre Hristovog davanja Duha čak iako je Bog boravio sa njima ili u njima: ”U Hristu i vi se ugrađujete u građevinu u kojoj Bog prebiva Duhom.” (Efescima 2:22)

Ti znaš da ako nismo bili u Hristu onda smo bili u Adamu. Zato si u Adamovom rodoslovu našao zanimljivu informaciju: ” Ovi svici su rodoslovna hronika Adamova. Onog dana kada je Bog stvorio čoveka, po obličju Božjem ga je načinio.” (1. Mojsijeva 5:1); ”Kada je Adam imao sto trideset godina, rodio mu se sin, njemu sličan, po njegovom obličju, i dao mu je ime Sit.” (1. Mojsijeva 5:3) Upoređivanjem ova dva stiha zapazio si da je Adam stvoren po Božjem obličju, ali njegov sin Sit je rođen po Adamovom obličju, a ne po Božijem. Shvataš da se ljudi više ne rađaju po Božijem obličju od Adamovog greha, nego po Adamovom. Zato smo bili u Adamu pre nego što je Hrist vaskrsnuo. Cela peta glava Rimljana isto to potvrđuje, ali da nastavimo dalje. Iz prve glave Kološanima 27-mi stih ti znaš da je Božja tajna Hrist u nama, a u trećoj glavi Efescima Bog ti otkriva preko Pavla da tajna nije propovedana ranije: ”U drugim naraštajima ta tajna nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovim svetim apostolima i prorocima” (Efescima 3:5) Pavle kaže da je sada Duhom otkrivena, znači pre Hristove smrti se nije objavljivalo da Hrist treba da bude u nama kako bi bili novorođeni.

Umoran si od stalnih borbenih dejstava, bio je umoran i apostol Pavle i pomišljao je kako bi bilo lepo da već jednom ode kući, a ne da provodi godine u ovom predugačkom ratu: ”Jer za mene je živeti Hristos, a umreti dobitak. A ako i dalje budem živeo u telu, moći ću i dalje da donosim plod u svojoj službi – ali ne znam šta bih odabrao. Pritiska me to dvoje, imajući želju otići i s Hristom biti, koje bi mnogo bolje bilo. Ali zbog vas je potrebnije da ostanem u telu. Pošto sam uveren u to, znam da ću ostati i biti sa svima vama da biste napredovali i da biste se radovali u veri.” (Filipljanima 1:21-25) Kao što vidiš Pavla je mučila ista muka kao i tebe, ali zbog drugih nije tražio od Boga da mu se vojni rok završi ranije. Pored toga što će razni ljudi vođeni sotonskim duhom pokušavati da nas ometaju kad nas Hrist šalje u patrole na front, neki od nas će imati i problema sa svojim ukućanima. Detaljnije o tome čitaj u stihovima Mateja 10:5-42. Tu nam Hrist daje važne intrukcije kako da se ponašamo na terenu i da ne brinemo kada nas zadesi neka nevolja. Pavle nas isto savetuje kakvi da budemo: ”Samo živite životom dostojnim dobre vesti o Hristu, kako bih – bilo da dođem i vidim vas, bilo da ne dođem – čuo o vama da ste nepokolebljivi u jednom duhu i da se jednodušno zajednički borite za veru dobre vesti i da se ni u čemu ne plašite svojih protivnika. To je dokaz da će oni biti uništeni, a vi spaseni – to je znak od Boga. Jer vama je ukazana čast radi Hrista, ne samo da u njega verujete nego da za njega i trpite. Jer vodite istu borbu u kakvoj ste mene videli i za koju sada čujete da je ja vodim.” (Filipljanima 1:27-30); ”Ako, dakle, imate kakvog ohrabrenja u Hristu, ako imate kakve utehe podstaknute ljubavlju, ako imate kakvog jedinstva u duhu, ako imate kakve ljubavi i samilosti, upotpunite moju radost ovim: budite složni u razmišljanju i imajte istu ljubav, budite jednodušni, jednako razmišljajte, ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe, i ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih.” (Filipljanima 2:1-4); ”Sve radite bez gunđanja i prepiranja, da budete besprekorni i bezazleni, Božja deca bez mane usred pokvarenog i izopačenog naraštaja u kome kao svetlonoše svetlite u svetu, čvrsto se držeći reči života, da bih se mogao radovati u Hristov dan što nisam uzalud trčao niti se uzalud trudio.” (Filipljanima 2:14-16)

Ako budemo takvi vojnici, ne samo da ćemo proslaviti Boga već ćemo i usrećiti našeg brata Pavla kada se na kraju sretnemo sa njim. Biće srećan što nije uzalud pisao poslanice i što nas je Bog preko njega nadahnuo skoro dve hiljade godina kasnije. Nije nas Bog hrišćanine slučajno podigao baš ovde na Balkanu. Pavle i Tit su obišli Balkan da prošire jevanđelje: ”Tako da sam od Jerusalima pa uokolo sve do Ilirika temeljno propovedao dobru vest o Hristu.” (Rimljanima 15:19); ”Kriskent je otišao u Galatiju, a Tit u Dalmaciju.” (2. Timoteja 4:10)

Na nama je sada da nastavimo Pavlovu misiju i da osvedočimo tadašnji Ilirik, a današnji Balkan. Ići ćemo gde god nas Bog pošalje. Jevanđelje će se širiti svuda po svetu. Marširaćemo po teškim prolećnim balkanskim kišama, po vrelim predelima Australije, pod niskim temperaturama Skandinavije i ništa nas neće zaustaviti jer su Bog i Njegov Sin Isus Hrist nezaustavljivi. Zato se nemoj plašiti: ”U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav isteruje strah, jer strah deluje kao prepreka. Zaista, ko se plaši, nije savršen u ljubavi. A mi volimo njega, jer je on prvo voleo nas.” (1. Jovanova 4:18,19)

Kao što vidiš vojniče, mi volimo Njega, jer je On prvo voleo nas, to je zato što bez Njegove ljubavi mi ne možemo da volimo Njega. Proveri da li si dobro stavio na sebe Božiju ratnu opremu koja ti je data i pripremi se za veliku borbu.

Prethodni nastavak

image_pdfimage_print
10 Aprila 2018
Kategorije: Blog, Jevanđelje, Ostalo