Dobrodošli u hrišćanstvo (7): Greh, laž i vera

Ako čitaš ovo onda si ti stvarno neki uporan čovek. Toliko uporan da si eto već stigao do sedmog poglavlja priče koja je počela kao blog bez planova da ima više poglavlja. Nisi valjda mislio da sam ja neki pisac koji savršeno drži svoje pisanje pod kontrolom i unapred ima nameru da napiše priču koja ima više poglavlja? Ništa ti ja ne planiram jer u Bibliji lepo piše: „Slušajte sad, vi koji govorite: ‘Danas ili sutra otići ćemo u taj grad pa ćemo tamo provesti godinu dana, trgovaćemo i zaradićemo’, a ne znate kakav će vam život sutra biti. Jer ste izmaglica koja se nakratko pojavi, a zatim nestaje. Umesto toga, trebalo bi da kažete: ’Ako bude Gospodnja volja, živećemo i učinićemo ovo ili ono.’ A sada se razmećete svojim oholim hvalisanjem. Zlo je svako takvo razmetanje. Dakle, ko zna da čini ono što je ispravno, a ipak to ne čini, to mu je greh.” Jakov 4:13-17

Nego ako malo bolje pogledaš ove citate naćićeš u njima definiciju greha. Greh je ako znamo da je nešto ispravno a ipak to ne činimo. Ovo naravno ne znači da ako uradimo nesvesno nešto protiv Božije volje da onda to nije greh, jer u Bibliji piše i da je greh bezakonje: ”Ko god čini greh, on čini i bezakonje, jer greh je bezakonje.” 1. Jovanova 3:4

A u petoj glavi Rimljanima piše da je i pre Zakona greh bio u svetu, ali da se greh ne uračunava kada nema Zakona i piše da je i pored toga smrt vladala nad onima koji nisu uradili ono što je uradio Adam. Praktično iako ne uradimo ništa opet umiremo jer se rađamo grešni. Koliko je samo beba umrlo na rođenju jer je plata greha smrt: ”Jer plata greha je smrt,…” Rimljanima 6:23

Ako se bebe rađaju bezgrešne ili samo sklone grehu kao što neki tvrde zašto onda umiru? Zašto dobijaju platu greha, ako su bez greha? Znači Bog nas osvedočava na razne načine da je nešto pogrešno a mi možemo da Ga poslušamo ili da Ga ne poslušamo. Ako Ga ne poslušamo to je greh i nema tu ali znaš ja sam imao najbolju nameru. Reci mi hrišćanine da li si ikada našao u Bibliji da Bog iz dobre namere radi nešto za šta nas ljude osvedočava da je pogrešno. Da li si ikada na primer pročitao da je Bog lagao iz dobre namere? Dozvoli da Biblija odgovori na ovo pitanje: ”Bog nije čovek da laže…” 4. Mojsijeva 23:19

To svakako ne znači da je čovek izgubio spasenje ako je slagao, ali ako istrajava u laganju onda će završiti ovako: ”A strašljivci, bezverni, izopačeni, ubice, bludnici, vračari, idolopoklonici i svi lažljivci završiće u jezeru koje gori ognjem i sumporom, koje je druga smrt.” Otkrivenje 21:8

Ovde piše svi lažljivci bez izuzetka, ne piše da će biti spašeni oni koji su nastavili da lažu iz dobre namere. Tebi i meni je jasno da ovo ne znači da sada čovek treba da paniči i da se trudi da nikad ne slaže, već treba da primi Božiji Duh da ga menja da mu postane prirodno da nikad ne laže, jer ako Bog nikada ne laže onda će i preko Svog Duha dati hrišćanima da ni oni ne lažu.

Lucifer je bio ranije u Božijem prisustvu i dobro je znao koliko je Bog dobar, ali je lažno predstavljao Boga i sada nastavlja da Ga lažno predstavlja: ”Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca. On je bio ubica ljudi od početka i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži.” Jovan 8:44

Kada bi sotona bio uhvaćen u laži i upitan zašto laže, verujem da bi odgovorio nešto u stilu da to radi iz dobre namere zato što smatra da može da stvori svet pun dobrote koji odlično funkcioniše i bez Boga. U redu, sad će ti neko reći da i kada bi sotona tako nešto odgovorio to bi sigurno bila laž jer on nikada ništa ne radi da bi stvarao dobro. Međutim treba se zapitati šta bi sotona postigao sa ciljem da stvori razorenu planetu punu zla. On želi dobro ali bez Boga. Želja mu je da dokaže kako je moguće biti dobar i bez Boga, iako je dobrota bez Boga nemoguća. To što on radi je svakako pogrešno i zlo, ali kako onda neki ljudi mogu da umiruju svoju savest tvrdeći da se može lagati iz dobre namere.

Evo šta kaže apostol Pavle: ”’Ali ako naša nepravednost ističe Božju pravednost, šta ćemo na to reći? Da li je Bog nepravedan kad iskaljuje svoj gnev? (Govorim kao što ljudi govore.) Nipošto! Kako će inače Bog suditi svetu? A ako se zbog moje laži Božja istina još više istakla njemu na slavu, zašto mi se onda kao grešniku sudi? I zašto da ne kažemo, kao što nas lažno optužuju i kao što neki tvrde da govorimo: ’Činimo zlo da bi došlo dobro’? Pravedna osuda ih čeka.’” Rimljanima 3:5-8

Ovde Pavle kaže da ako neki njihovom nepravednošću, njihovim laganjem veličaju Boga onda kaže on neki ljudi tvrde da je Bog nepravedan što iskaljuje gnev na takve ljude koji koriste laži da bi veličali Boga, jer, hej, samo je bitno da Bog ima koristi, cilj ne bira sredstva. Međutim, Pavle dalje postavlja pitanje ako se zbog njegove laži Božja istina istakla još više Bogu na slavu, zašto se onda Pavlu sudi kao grešniku. Dalje kaže da nije ispravno činiti zlo da bi iz toga došlo dobro i da pravedna osuda čeka one koji lažno optužuju hrišćane da govore ”činimo zlo da bi došlo dobro.” U laž se uzdaju oni koji su zaboravili Gospoda: ”Zato ću rasuti svoj narod kao strnjiku koju raznosi pustinjski vetar. To je tvoje nasledstvo, deo koji sam ti odmerio’, govori Gospod, ‘jer si me zaboravio i uzdaš se u laž. Ja ću zadići tvoje haljine preko tvog lica, pa će se videti tvoja sramota, tvoje mnogobrojne preljube i tvoje rzanje, tvoj sramni blud.” Jeremija 13:24-27

U ovim stihovima iz Jeremije mi vidimo da se ovo odnosi na one koji su znali Gospoda pa su Ga zaboravili i zato se uzdaju u laž. Ali šta sa Rahavom koja je lagala da bi spasila Božje ljude? Ona sigurno nije zaboravila Gospoda čim je pomogla Njegovim ljudima da se sakriju. Očigledno je da ona nije dobro poznavala Boga i Njegov karakter. Ona je samo čula za Boga ali nikada nije bila bliska sa Njim da bi mogla da Ga zaboravi niti je bila osvedočena da u ovoj situaciji nije ispravno lagati: ”Žena je u međuvremenu sakrila ona dva čoveka. Zatim je rekla: ’Tačno je da su ti ljudi bili kod mene, ali ja nisam znala odakle su. Otišli su u sumrak kad se zatvaraju gradska vrata. Ne znam kuda su pošli. Idite brzo za njima, jer ih još možete stići.’” Ona ih je pre toga odvela na krov i sakrila ih ispod stabljika lana koje je razastrla po krovu.” Jošua 2:4-6

Da li nam ovakav postupak Rahave daje izgovor da i mi lažemo jer je eto iz njenog laganja ispalo nešto dobro? Da li se na kraju Rahava spasila svojim laganjem? Iz već nevedenih citata u Rimljanima vidimo da Pavle kaže da hrišćani ne treba da čine zlo da bi došlo dobro a laganje je zlo. Rahava se nije spasila laganjem, već verom u Gospoda. Pre koji dan mi je Bog preko jednog brata otvorio oči kada mi je taj brat rekao da je problem u tome što svi gledaju kako je Rahava lagala a niko ne gleda kako je Rahava pokazala veru. Pogledao sam u Bibliji i ovde vidimo kakvu je veru Rahava imala: ”Pre nego što su uhode legle, ona je otišla gore kod njih na krov i rekla im: ’Znam da će vam Gospod sigurno dati ovu zemlju, jer nas je zbog vas obuzeo strah i svi stanovnici ove zemlje uplašili su se od vas. Čuli smo kako je Gospod pred vama isušio vode Crvenog mora kad ste izlazili iz Egipta, i šta ste učinili dvojici amorejskih kraljeva koji su bili s one strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje ste pogubili. Kad smo to čuli, srce nam se istopilo od straha i klonuli smo duhom, jer je Gospod, vaš Bog, Bog gore na nebesima i dole na zemlji.” Jošua 2:8-11

Njena vera je bila toliko jaka da je ona znala da će Gospod Izraelcima sigurno dati tu zemlju. Ovde isto možemo videti da ona sigurno nije bila upoznata sa onim šta piše u Svetom Pismu, jer niti je tada mogla imati pristup Mojsijevim knjigama niti je znala za Boga pre nego što je On isušio vode Crvenog mora. Ovo je veoma bitno hrišćanine jer ima ljudi koji tvrde da vera dolazi iz čitanja i proučavanja Biblije pozivajući se na ovaj citat: ”Dakle, vera proističe iz propovedanja, a propovedanje kroz objavu Božju.” Rimljanima 10:17

Ovo uopšte ne znači da vera proističe iz proučavanja Biblije već iz propovedanja koje je nadahnuto Božijom objavom. Šta to znači? Uzmimo na primer Enoha i Noja, i jedan i drugi su propovedali i imali su veru a nisu imali Bibliju jer tada nije ni postojala. Bog im je objavio šta da propovedaju i njihova vera je došla iz toga a ne iz Biblije. Fariseji su znali Stari Zavet a nisu imali veru i odbacili su Hrista: ”Vi istražujete Pisma jer mislite da u njima imate večni život, a upravo ona svedoče o meni. A vi ne želite da dođete k meni da biste imali život. Ja ne prihvatam slavu od ljudi, nego dobro znam da vi u sebi nemate ljubavi prema Bogu. Ja sam došao u ime svog Oca, ali vi me ne primate. Kad bi neko drugi došao u svoje ime, njega biste primili. Kako biste mogli verovati, kad prihvatate slavu jedan od drugoga, a ne tražite slavu koja dolazi od samog Boga? Ne mislite da ću vas ja optužiti pred Ocem. Ima ko vas optužuje, Mojsije, u koga se vi uzdate. Jer kad biste verovali Mojsiju, verovali biste i meni, jer je on pisao o meni. Ali ako ne verujete njegovim spisima, kako ćete verovati mojim rečima?” Jovan 5:39-47

Ti dobro znaš hrišćanine da nam je Biblija potrebna jer što bih koristio citate iz nje ako ona ne treba nama, ali iz ovih citata vidimo i ti i ja da Biblija ne vredi ništa ako čovek ne poveruje da je tačno sve što piše u njoj. To nam čak i sama Biblija otkriva: ”A bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže.” Jevrejima 11:6

Pre nego što čovek uopšte pristupi Bogu on mora verovati da Bog postoji. Šta vredi Biblija ako čovek odbija da poveruje da Bog postoji. Ovo je još jedna definicija vere iz Biblije: ”Vera je, dakle, pouzdanje u ono što se očekuje, otkrivanje onog što se ne vidi.” Jevrejima 11:1

Neki ljudi tumače da ovo znači da je vera pouzdanje u ono što je Bog obećao preko Isusa i proroka, ali mi smo videli hrišćanine da Rahava nije znala šta je to Bog obećao preko Isusa i proroka a opet je imala veru u Gospoda. Ne samo to, već imamo i objašenjenje ove definicije u Bibliji: ”Verom je Noje – nakon što je upozoren na ono što se još nije videlo – budući pobožan, sagradio barku za spasenje svog doma. Time je osudio svet i postao naslednik pravednosti po veri.” Jevrejima 11:7

Znači Noje je poverovao da će biti potop i da će mu trebati barka iako to nije video. On se pouzdao u ono što je očekivao a očekivao je da će mu ta barka trebati, i na kraju je otkrio ono što se nije odmah videlo, otkrio je da se potop zaista desio i da mu barka zaista koristi, dok oni koji nisu imali veru nisu ušli u tu barku. Noje nije čitao proroke i nije se pouzdao u ono što je obećano preko proroka jer nije postojala tada Biblija, a vidimo da u Bibliji piše da je imao veru. Naveo bih još jedan primer izvanredne vere: ”Kad je ušao u Kapernaum, priđe mu jedan stotnik i, preklinjući ga, reče: ’Gospodaru, kod kuće mi leži sluga, oduzet je i strašno se muči.’ A Isus mu reče: ’Doći ću da ga izlečim.’ ’Gospodaru’, odgovori mu stotnik, ’nisam dostojan da uđeš pod moj krov. Nego, samo reci reč i moj sluga će ozdraviti. Jer, ja sam čovek podređen vlasti i imam pod sobom vojnike pa kažem jednom: ‘Idi!’ i on ode, a drugom: ‘Dođi!’ i on dođe. I svom sluzi kažem: ‘Uradi!’ i on uradi.’ Kad je to čuo, Isus se zadivi pa reče svojim pratiocima: ’Istinu vam kažem: toliku veru nisam našao ni u koga u Izraelu.’” Matej 8:5-10

Isus je rekao za ovog stotnika da nigde u Izraelu nije našao toliku veru a stotnik nije ništa proučavao, on je poverovao u Isusa. Vodi računa hrišćanine da ovo nikako ne znači da treba samo da poverujemo u Isusa i ništa više jer u Bibliji piše: ”Ti veruješ da postoji jedan Bog, zar ne? Sasvim dobro činiš. Ali i demoni veruju i drhte. Ali kad ćeš shvatiti, o nerazumni čoveče, da je vera bez dela beskorisna? Zar se nije Avram, naš otac, opravdao delima kad je na oltar prineo svog sina Isaka? Vidiš da je vera delovala zajedno s delima, i delima se vera usavršila, pa su se ispunile reči iz Pisma: ’Avram je verovao Gospodu, i to mu se uračunalo u pravednost,’ i bio je nazvan ’Gospodnjim prijateljom.’
Vidite da se čovek delima opravdava, a ne samo verom. Zar se nije i bludnica Rahava isto tako opravdala delima, kad je primila uhode i izvela ih drugim putem? Dakle, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva.” Jakov 2:19-26

Ovo nikako ne znači da se opravdavamo delima koja proističu iz poslušnosti zakonu bez Hrista kao što su to nekada radili fariseji i kao što to danas rade legalisti već se opravdavamo verom koja deluje, a ako smo verom prihvatili da Hrist živi u nama, onda smo poslušni zakonu sa Hristom a ne bez Njega, jer je Hrist rekao: „Nemojte da mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ih ukinem, nego da ih ispunim. Istinu vam kažem: dok nebo i zemlja ne nestanu, neće nestati nijedno slovce ni crtica iz Zakona dok se sve ne ispuni.” Matej 5:17-20

Ovo ne znači da je Isus ispunio zakon i da on više ne važi jer piše dok se sve ne ispuni, što znači da On u nama ispunjava zakon. Daje nam mogućnost da ne prekršimo nijednu zapovest zato što smo verom prihvatili da Hrist živi u nama, a pre toga je bilo nemoguće da nešto ne prekršimo, posebno kada je Isus objasnio da se te zapovesti zapravo krše u umu a njihovo kršenje na delu je samo manifestacija zle namere u umu. Kada bi smo na delu držali svaku zapovest iz zakona a u umu imali želju da ih prekršimo, zar ih već nismo prekršili iako na delu to ne može da se vidi?

”Čuli ste da je objavljeno precima: ‘Ne počini zločin ubistva! Ko ubije, odgovaraće pred sudom.’ A ja vam kažem da će svaki onaj ko se ljuti na svoga brata odgovarati pred sudom.” Matej 5:21,22

„Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’ A ja vam kažem: ko god požudno pogleda ženu, već je u svom srcu s njom učinio preljubu.” Matej 5:27,28

”Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju Zakon, nego će vršioci Zakona biti opravdani.” Rimljanima 1:13

”Sami sebe ispitajte jeste li u veri, sami sebe proverite. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Osim ako u nečemu niste valjani.” 2. Korinćanima 13:5

Vidimo hrišćanine da postoji vera koja deluje i dela bez vere, pa zato apostol Pavle kaže: ”A Bog će svakome vratiti po njegovim delima: Onima koji ustrajnošću u dobrim delima traže slavu i čast i neraspadljivost – večni život. A svadljivce i nepokorne istini, a pokorne nepravdi, čeka srdžba i gnev, nevolja i muka.” Rimljanima 2:6-9

”I onaj ko je poreklom neobrezan, a izvršava Zakon, sudiće tebi koji, iako imaš pisani zakon i obrezanje, prestupaš Zakon. Jer pravi Judejac nije onaj koji je to spolja niti je pravo obrezanje ono koje je spolja, na telu, nego je pravi Judejac onaj ko je to iznutra i njegovo obrezanje je obrezanje srca po Duhu, a ne po slovu. On ne dobija pohvalu od ljudi, nego od Boga.” Rimljanima 2:27-29

Vidimo da dela iz vere nisu legalistička dela. Zapravo iako Jakov piše da se Rahava opravdala delima, on nigde ne spominje da su to dela zakona ili da se ona uzdala u dela, već je ona pokazala poslušnost iz vere. Apostol Pavle dodatno objašnjava da je vera kada se ne uzdaš u ono što radiš: „Jer ako se Avram opravdao delima, imao bi čime da se hvali – ali ne pred Bogom. Jer šta kaže Pismo? ‘Avram je verovao Gospodu, i to mu je uračunato za pravednost.’ A onome ko radi, plata se ne smatra darom, nego nečim što mu se duguje. Ali čoveku koji se ne uzda u ono što radi, nego veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost.” Rimljanima 4:2-5

Sada hrišćanine vidimo neke stvari jasnije. Biblija nam pokazuje da je Avram verovao Gospodu i da mu se to uračunalo u pravednost i Rahava je isto verovala Gospodu. Jakov nam objašnjava u već navedenim citatima da se delima vera usavršila i da su se tako ispunile reči da se Avram verom opravdao. Da li su Avram i Rahava delima usavršili veru tako što su bili poslušali Božijih deset zapovesti? Nikako, jer su te zapovesti date posle Avrama a Rahava nije ni znala za njih. Kakva su onda to dela, čemu su bili poslušni? Bili su poslušni Bogu tako što su iz vere uradili ono što Bog želi. Međutim ono što je veoma bitno hrišćanine je to da se ni Rahava ni Avram nisu fokusirali na svoju poslušnost, oni su Božijom milošću odabrali da budu poslušni kao što ljudi na ulici biraju da dišu, a mogli bi da zaustave svoje disanje. Vera se usavršava našom poslušnošću, ali ako krenemo da se trudimo da svaki dan budemo poslušni vrlo brzo ćemo iz opravdanja verom  preći u legalizam i opravdanje delima. Pustimo Hrista da On deluje na nas da pravimo izbor svakodnevne poslušnosti, a ne da mi u svojoj sili forsiramo poslušnost. Ovo što pišem je objašnjenje poslušnosti a ne fokusiranje na poslušnost. Da li to onda znači da ne treba da radimo ništa nego samo da čekamo da nas Hrist čini poslušnima? Ne, poenta je da mi treba da odaberemo svaki dan da ne pružamo otpor tome da nas Hrist čini poslušnima, ali to treba da odaberemo na način na koji biramo da ne zaustavimo svoje disanje svaki dan. Zato se nemoj opterećivati hrišćanine sa tim što ne znaš uvek Božiju volju, pa da onda ulaziš u frustraciju kako da Mu uvek budeš poslušan ako ne znaš uvek šta je Njegova volja, već pusti da te Hrist čini poslušnim u skladu sa znanjem koje imaš o Božijoj volji. Znam da nisi navikao tako jer si previše dugo koristio telo. Koristio si uši da čuješ šta ti neko govori i čitao si razna pravila pa si tako bio poslušan, a onda si otkrio večni princip deset Božijih zapovesti i otkrio si da Bog neće koristiti uvek glas da ti otkrije Svoju volju pa si se iznenadio jer to više nije poslušnost telom već poslušnost Duhom.

Navešću ti neke primere iz Pisma kako je Isus bio poslušan Duhom: „Tada neki učitelji zakona rekoše u sebi: ‘Ovaj huli!’ A Isus, pošto je znao šta misle, reče: ‘Zašto zlo mislite u svojim srcima?'“ Matej 9:3,4

„Onda Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo iskuša.“ Matej 4:1

Reci mi gde to piše u deset Božijih zapovesti da Isus treba da ode u pustinju i gde piše da je Isus čuo glas koji Mu je rekao šta je farisejima u srcu i da treba da ode u pustinju? Nigde to ne piše i nigde se nije čuo glas, ali Isus je bio poslušan, ne glasu, ne slovu, ne telu, već Duhu. Ima onih koji veruju da svi ljudi mogu da odaberu da ne čine greh jer je po njima Isus bio samo čovek u svemu isti kao mi i da je On zapravo naš primer. Ako je to tako zašto je onda Isus morao da umre ako su ljudi oduvek mogli da izaberu da ne učine greh? Isus je mrzeo bezakonje, a greh je stanje bezakonja i nikada nije bio dete gneva kao mi, i bio je sličan nama, ne isti. Sve to možeš naći u Bibliji (vidi Jevrejima 1:9 Efescima 2:3, Filipljanima 2:7,8)

Planiram hrišćanine da ovo bude zadnje poglavlje ove priče jer se čovek može uzoholiti od previše pisanja što se nekome ko više nije u istini već desilo, ali pre nego što završim sa ovom pričom ostalo je da spomenem još jednu stvar koja ti može biti od koristi. Ljudi vođeni sotonskim duhom će te vređati. Gledaće da te diskredituju zbog grehova koje si činio dok nisi bio novorođen i stalno će tražiti neku manu na tebi i posebnu će pažnju obratiti na to da te uhvate u nekom grehu dok si novorođen. Nemoj im dati povoda za to već ako se desi da te Bog osvedočava da si zgrešio odmah se u poniznosti pokaj pred Bogom i nemoj se braniti od optužbi, nego ako znaš da si učinio greh budi hrabar da ga priznaš ako te Bog osvedoči da tako postupiš kako bi se tvojim priznanjem osramotili oni koji te optužuju dok svoje grehe kriju kao zmija noge. Ti se ništa ne sekiraj, već pusti Bogu da te On brani i čuva i seti se ovih reči: ”Tako i David govori o sreći čoveka kome Bog zaračunava pravednost nezavisno od njegovih dela: „Srećni su oni kojima su bezakona dela oproštena i kojima su gresi pokriveni. Srećan je čovek kome Gospod ne uračunava greh.” Rimljanima 4:6-8

Seti se isto žene koja je učinila preljubu: ”Tada su književnici i fariseji doveli jednu ženu uhvaćenu u preljubi. Postavili su je u sredinu i rekli mu: ’Učitelju, ova žena je uhvaćena u samom činu preljube. U Zakonu nam je Mojsije propisao da takve kamenujemo. Šta ti na to kažeš?’ A to su govorili da bi ga iskušali, kako bi imali za šta da ga optuže. Isus se sagnuo i počeo prstom da piše po zemlji. Pošto su ga i dalje ispitivali, on se uspravio i rekao im: ’Ko je od vas bez greha, neka prvi baci kamen na nju.’ Zatim se ponovo sagnuo i nastavio da piše po zemlji. Kad su to čuli, budući osuđeni od svoje savesti, počeli su da odlaze jedan za drugim, počevši od starešina. Isus je ostao sam sa ženom koja je bila u sredini. Uspravivši se, Isus ju je upitao: ’Ženo, gde su oni koji su te tužili? Zar te niko nije osudio?’ Ona je odgovorila: ’Niko, gospodine.’ A Isus joj je rekao: ’Ni ja te ne osuđujem. Idi i od sada više nemoj grešiti.’”

Tako i ti moj brate reci da baci kamen ko je bez greha, jer iako si osvedočen da si u prošlosti učinio greh ti se kaješ, dok oni koji te optužuju u svom srcu tvrde kako se nemaju za šta pokajati a počinili su veće grehe od te bludnice i još ih čine. Isto tako, kao što Isus nije počeo da nabraja grehe fariseja pred narodom već ih je diskretno zapisao u pesak da fariseji vide da je svestan njihovih grehova, tako ni ti nemoj optužbom odgovarati na optužbe protiv tebe iako znaš grehe onih koji te optužuju. Ne bavi se drugima kao što se oni bave tobom. već se bavi Hristom i jevanđeljem. Oni sude po spoljašnjosti jer traže tvoje mane a ti nemoj suditi nikome, nego pusti da im Otac sudi: ”Vi sudite po spoljašnjosti, a ja nikome ne sudim. A ako i sudim, moj sud je istinit, jer nisam sam, nego je sa mnom Otac koji me je poslao.”Jovan 8:15,16

Mi smo ovde hrišćanine da se bavimo širenjem jevanđelja i razotkrivanjem jeresi, a ne da se bavimo ličnim životima i gresima onih koji se ne slažu sa nama. Iako sam napomenuo da Isus nije bio naš primer, u ovim citatima piše da nam je ostavio primer, ali to je primer kako da se ponaša čovek koji je novorođen a ne primer da čovek može da kopira Hrista bez obzira da li je primio Njegov Duh, jer bez Hristovog Duha ništa od ovog nije moguće: ”A na to ste i pozvani, jer je i Hrist propatio za vas i ostavio vam primer kako da u svemu idete njegovim stopama. On nikakav greh nije počinio, niti se prevara našla u njegovim ustima. Kada su ga vređali, nije uzvraćao uvredom. Kada je patio, nije pretio, nego se prepustio onome koji pravedno sudi.” 1. Petrova 2:21-23

Tako i ti nemoj na uvredu uzvraćati uvredom nego se prepusti onome koji pravedno sudi. Za kraj te preklinjem ne pravi od mene nekog vođu ili gurua, jer i ja sam samo čovek koji neke stvari zna manje od tebe i ne poistovećuj ovaj spontano nastali priručnik sa Biblijom. Hvala Bogu na Bibliji i na planu spasenja, a ti i ja smo hrišćanine samo vojnici koji služe u Hristovoj vojsci sa željom u srcu da proslavimo Oca. Ako je Božija volja pronaćićeš nas i okupićemo se, ako nije onda ćeš ti širiti jevanđelje gde god se nalaziš a mi ćemo isto širiti jevanđelje tamo gde nas Bog pošalje. Budi mi pozdravljen i neka te Bog blagoslovi u svemu što u skladu sa Njegovom voljom činiš.

Prethodni nastavak

Kraj