Novi Sad, Srbija
www.hriscanskamreza.net
bodzamire@gmail.com

Dobrodošli u hrišćanstvo

Generalno ljudi pričaju o grehu, posebno ljudi koji čitaju Bibliju. Neki se i pitaju šta se dešava sa ovim svetom, zašto su razni oblici nemorala prisutni skoro svuda oko nas. Šta je to greh, jel to neka materija, neki parazit koji se nalazi u ljudima, pa je dovoljno samo da živimo jednim zdravim, disciplinovanim životom, da unosimo više vitamina, radi telesnog zdravlja, da izbegavamo stres radi duhovnog zdravlja?

Sigurno se nekome desilo da u prodavnici pusti stariju osobu preko reda i osećaj je bio divan zar ne? Na trentuak si pomislio kako je lepo biti dobar, mogu ja to, od sada pa nadalje više nikada neću biti zao. U tom momentu ti ne shvataš da si već zao, jer si upravo pustio tu stariju osobu preko reda samo zato da bi se osećao bolje, na kraju krajeva, baš si ponosan na sebe jer su svi u prodavnici videli kakvo si dobro delo učinio. Eh, samo kad bi i oni bili takvi kao ti, ali ne, oni nisu tako “dobri”, oni bi pustili tu stariju iznemoglu osobu da dugo stoji u redu. Pun sebe izlaziš na ulicu i tada se podsećaš da u ruci držiš skupoceni parfem koji si malo pre u toj istoj prodavnici kupio za svoju ljubavnicu. Ljubavnicu? Ali obećao si sebi da više nikada nećeš biti zao. Kada bi tvoja žena saznala da je varaš, to bi je jako povredilo, a povrediti nekoga sigurno nije dobro. Ništa, samo opušteno, nazvaćeš ljubavnicu i reći ćeš joj da je gotovo, da ćeš od sada pa nadalje biti veran svojoj ženi. Nećeš to da uradiš? Pa zašto? Kažeš da je ljubavnica fizički privlačnija od tvoje žene?

Razočaran nastavljaš sa svojim jadnim, bednim grešnim životom, dok ti se u glavi vrti misao o tamo nekoj Božijoj zapovesti koja govori nešto protiv preljube. U besu misliš, pa ako taj Bog zapravo i postoji što mi je dao neku tako tešku zapovest, pa ja sam samo čovek kako da odolim da ne prevarim ženu? Ipak nekako si skupio snage i odlučio si da uradiš jedan eksperiment. Odlučio si da ispuniš tu zapovest i da vidiš šta će se desiti, da li taj Bog zapravo postoji. Ostavio si ljubavnicu i postao veran svojoj ženi, iako nisi ni malo srećan zbog toga. Imaš dobru ideju da sada uzmeš Bibliju i da pogledaš koje su ostale zapovesti. Sve ćeš ih ispuniti i onda ćeš konačno otkriti kako to izgleda biti dobar. Na prvi pogled i ne deluje tako teško. Ovo može, ono ne može, nije strašno. Tako je bilo i kad si kupio nov luksuzni Mercedes, koji voliš namerno da voziš brzo gradom da bi te svi primetili. Ali dobro, to sad nije bitno, ti si odlučio da budeš dobar, samo prati fabrička uputstva i Mercedes će dobro da radi. Naravno, ne pada ti na pamet da pomisliš kako baš nije pametno upoređivati čoveka sa Mercedesom i Božije zapovesti sa fabričkim uputstvima, na kraju krajeva ako se Mercedes ne kvari kad pratiš fabrička uputstva, onda bi i ti trebao da postaneš dobar ako budeš radio samo ono što Deset zapovesti kaže da se sme raditi.

Blago tebi, osećaš ono isto pozitivno uzbuđenje kao kad si pre toliko godina krenuo sa specijalnom dijetom i treningom kako bi dobio pločice na stomaku da bi te žene više volele, iako si i tada bio oženjen, ali ni to nije važno, jer sada ne pokušavaš da držiš specijalnu dijetu da bi te žene više volele, već pokušavaš da držiš deset zapovesti da bi te Bog više voleo. Nema taj parazit po imenu greh nikakve šanse, sad ćeš da mu pokažeš ko je gazda ko upravlja sa kim. Na kraju krajeva, uspeo si da dobiješ te pločice na stomaku, a to je bilo jako teško, ne može ovo biti teže od toga. I tako dok čitaš Stari zavet posebno ti je za oko zapala četvrta zapovest o suboti. Dani prolaze, u međuvremenu te je i ta ista žena kojoj si odlučio da budeš veran ostavila jer si je ubeđivao da se subotom moraju pevati pesme o Bogu jer ne možemo slaviti Boga ako Mu nešto ne otpevamo, bez obzira što ste i ti i tvoja žena netalentovani za pevanje i sviranje i zvučite kao raštimovani orkestar. Nije te ostavila samo zbog pevanja već i zbog toga što si joj govorio da se treba moliti na početku i kraju subote, pre i posle proučavanja i obavezno pre i posle jela. Najmanje šest puta se pomoliti svake subote jer samo jednom je previše malo. Takođe te je ostavila i zato što si joj rekao da Bog ne voli da ona baca smeće subotom jer je i to rad a ne sme se ništa raditi. Jadnica, dobro je i toliko izdržala jer pored fizičkog postoji i verbalno maltretiranje.

Sada, kad si ostao sam na šabat, pitaš se zašto me je Bože žena napustila kada se pridržavam svega što piše u Tvojim zapovestima i kad sam joj postao veran. Nema veze, verovatno treba još više pesama da otpevaš, još više molitvi da izgovoriš subotom i da sada počneš da čitaš 100 strana Biblije dnevno umesto samo 50 i Bog će ti ženu vratiti. Vremenom počinješ da sam sebi ličiš na fariseja, ali verovatno je svaka sličnost sa farisejem sasvim slučajna, tako si bar ti ubedio sebe. Greh je čudo, taj parazit je u stanju da ti pomogne da ubediš sebe u razne zablude, da nisi farisej, da si novorođen, i tako dalje, da ne nabrajam više, a tu su i demoni da te upute na “pravi” put ako greh sam po sebi nije obavio taj posao dovoljno dobro. Nastavljaš sa čitanjem Starog zaveta kad ono nailaziš na neki čudan Biblijski citat: “‘Evo, dolaze dani’, govori Gospod, ‘kad ću s Izraelovim domom i s Judinim domom sklopiti novi savez, ne kao onaj savez koji sam sklopio s njihovim praočevima onog dana kad sam ih uzeo za ruku da ih izvedem iz egipatske zemlje. Taj moj savez oni su raskinuli, iako sam im ja bio muž’, govori Gospod. ‘A ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana’, govori Gospod. ‘Svoj zakon staviću u njih i upisaću ga u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod.’ ‘Neće više prijatelj prijatelja učiti niti brat brata, govoreći: ‘Upoznajte Gospoda!’ Jer će me svi poznavati, od najmanjeg do najvećeg’, govori Gospod. ‘Oprostiću im njihov prestup i više se neću sećati njihovog greha.'” (Jeremija 31:31-34)

Ti već držiš zakon, mora da je onda zakon u tvom srcu. Komplikovan citat, bolje da ga ostaviš za kasnije, nije ti još najbolje jasno za sada. Stižeš do Ezekijela: “Ja ću im dati jedno srce i staviću u njih nov duh. Izvadiću iz njihovog tela kameno srce i daću im mesno srce, kako bi živeli po mojim odredbama i držali se mojih zakona i izvršavali ih, i oni će biti moj narod i ja ću biti njihov Bog.” (Ezekijel 11:19,20)

Opet čudan citat o zakonu u srcu. Nisi puno odmakao sa čitanjem, još si na Ezekijelu: “Daću vam novo srce i u vas ću nov duh staviti. Izvadiću iz vašeg tela kameno srce i daću vam mesno srce. Staviću u vas svoj Duh, pa ćete živeti po mojim propisima i držaćete se mojih zakona i izvršavaćete ih.” (Ezekijel 36:26,27)

Sad ti već postaje jasno da Bog hoće nešto da ti kaže, ali deluje ti komplikovano, ipak je legalizam gadna navika. Za ljudsko oko nevidljivi demoni su se uznemirili kada si pročitao ove citate, ali mogu da odahnu, jer te greh čvrsto drži u legalizmu. Polako si se navikao da živiš bez žene, prijatelje si sablaznio svojim dobronamernim upozorenjima da treba da prestanu da rade subotom kako bi dobili Božije blagoslove, iako niko od njih nije nikada čitao Bibliju i nema blage veze o čemu pričaš, pa su i oni počeli da te izbegavaju. Isusa im nisi spomenuo jer Ga ne poznaješ tako dobro kao što “poznaješ” subotu, pa se držiš onoga što ti je “jasno”. Malo ti je čudno što si tako sam, nema ni prijatelja ni žene, voleo bi da možeš da se družiš sa Bogom, da čuješ Njegov glas, tako bi se manje osećao usamljeno, ali nije problem, držanje zapovesti ti pravi društvo. Pročitao si ceo Stari zavet i sada si konačno spreman da pređeš na Novi.

Napolju je lepo vreme, pa si otišao u park, seo na klupu i krenuo sa čitanjem Mateja. Prelepa devojka je prošla pored tebe i poželeo si da legneš sa njom, ali nije bitno nisi ništa loše uradio, samo si pomislio, to nije preljuba, eno devojka je već otišla, zapovesti se ne smeju kršiti. Vratio si pogled sa devojke na Bibliju i baš u tom trenutku si ugledao sledeći citat: “Čuli ste da je rečeno: ‘Ne učini preljubu!’A ja vam kažem: ko god požudno pogleda ženu, već je u svom srcu s njom učinio preljubu.” (Matej 5:27,28)

Isfrustriran se dereš glasno “pa kako da držim te Tvoje zapovesti, kako da budem dobar, što si mi dao nešto na čemu uvek padam?” Svi u parku te gledaju na isti način na koji si ti gledao ljude u prodavnici koji nisu hteli da puste stariju osobu preko reda. U sebi misle “mi smo dobri ljudi a ne kao ovaj ludak koji se dere na sred parka sa Biblijom u ruci.” Vidiš, problem i jeste u tome što je parazit zvani greh u svima: “Da li smo mi u prednosti? Nipošto! Jer smo upravo optužili sve, i Judejce i Grke, da su pod grehom, kao što je napisano: ‘Nema pravednog čoveka, nema nijednog. Nema nikog ko je razuman, nema nikog ko traži Boga. Svi su zastranili, svi su oni bezvredni, nema nikoga ko čini dobro, nema nijednog.'” (Rimljanima 3:9-12) “Jer svi su sagrešili i lišeni su Božje slave…” (Rimljanima 3:23) “…i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili…” (Rimljanima 5:12)

U sedmoj glavi Rimljanima, primećuješ zanimiljiv citat: “A greh je, našavši uporište u propisu, prouzrokovao u meni svakakvu požudu…” (Rimljanima 7:8) Bog ti otkriva da je požuda koju si osetio u parku izazvana nekim grehom, ali kako, pa ti nisi ništa uradio samo si sedeo na klupi i devojka ti se svidela. Nije bilo nikakvog dela, čak nikakve telesne reakcije, ali neki greh je izazvao tu požudu. Bog te vraća na stih u trećoj glavi Rimljanima gde kaže da su svi lišeni Božije slave. U šestoj glavi Bog ti pokazuje još jedan citat: “… kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih slavom Očevom…” (Rimljanima 6:4) Znači lišen si Božije slave a Njegova slava je ono što vaskrsava Isusa iz mrtvih. Nemoj tu da staješ, prelaziš na osmu glavu: “A ako Duh onoga koji je Isusa podigao iz mrtvih prebiva u vama, onaj koji je Hrista Isusa podigao iz mrtvih oživeće i vaša smrtna tela svojim Duhom koji prebiva u vama.” (Rimljanima 8:11) U šoku saznaješ da je slava – Očev Duh, koji je vaskrsnuo Hrista i da si ti lišen tog Duha. Sada shvataš da je greh koji je prouzrokovao požudu u tebi zapravo odsustvo Božijeg Duha iz tebe.

U devetom stihu osme glave primećuješ da se tu spominje i Hristov Duh a ne samo Očev. Treba ti i jedno i drugo. Kakav je to Hristov Duh? Vraćaš se na Luku: “Isus je povikao iz sveg glasa: ‘Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!’ Kad je to rekao, izdahnuo je.” (Luka 23:46) Shvataš da je Isus morao da preda Ocu Svoj lični Duh sa kojim je preživeo iskustvo na zemlji, a ne Sveti Duh, jer si zapamtio iz sljedećeg stiha da je Otac ostavio Sina: “Oko devet sati povika Isus veoma glasno: ‘Eli, Eli, lama azavtani?’ (‘Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?’)” (Matej 27:46)

Otac Ga je ostavio, znači nije imao Božji Sveti Duh u Sebi, i nije mogao da mu preda taj Duh, nego svoj lični Duh. Zanimljivo zar ne? Sada je postalo uzbudljivo, sto puta uzbudljivije nego kada si ranije navijao uz televizor za svoj omiljeni fudbalski tim sa činijom punom kokica. Osećaš da adrenalin radi, mozak ubrzano razmišlja, napaćena duša shvata da joj nešto fali. Znaš da zakon nije ukinut, ali ti ne možeš da ga držiš i fali ti Božiji Duh. Bog te je naučio ovim stihom da jedino Isus može da ispuni zakon: “Nemojte da mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ih ukinem, nego da ih ispunim.” (Matej 5:17) Ako jedino Isus može da ispuni zakon onda ti treba Isus, ali je problem i što si lišen Očeve slave. U ovim stihovima saznaješ da su ti potrebni i Otac i Sin da žive u tebi: “Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao. I dao sam im slavu koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno, ja u njima i ti u meni: da budu sasvim ujedno.” (Jovan 17:21-23)

Zbunjuje te sve ovo, ipak si ti novajlija, možda da pitaš nekog veterana koji je čitao Bibliju preko 30 godina? I tu praviš grešku. Zaboravljaš na ovaj citat: “Proklet da je čovek koji se uzda u zemaljskog čoveka i svoje nade polaže u ljudsku mišicu, a srce mu se odvraća od Gospoda.” (Jeremija 17:5) Postavljaš veteranu pitanje šta je greh, a on ko iz topa odgovara greh je prestup zakona i citira 1. Jovanovu 3:4. Tako su ga učili, ne zna za bolje. Veteran peva pesmu smrti jer mu je prijatna za uši, ali tebi novajlijo Bog otkriva pesmu životu. 1. Jovanova 3:4 je samo delimično objašnjenje greha. 1. Jovanova 5:17 kaže ovako: ”Svaka nepravednost je greh, ali postoji greh koji ne vodi u smrt.”

Znači sada znaš da greh nije samo prestup zakona već i svaka nepravednost. Bog ti je zagolicao mozak sa pitanjem šta je greh koji ne vodi u smrt. 1. Jovanova 1:9 kaže: “Ako priznamo svoje grehe, veran je i pravedan da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti.” Greh koji ne vodi u smrt je svaki greh za koji se pokajemo. A sad bi da znaš i koji greh vodi u smrt. “Da ne postane neko bludnik ili takav da ne ceni ono što je sveto, poput Isava, koji se za jedan obrok odrekao svojih prava koja je imao kao prvenac. A znate i da je posle, kad je hteo da nasledi blagoslov, bio odbačen, jer nije našao način da se promeni očeva odluka, premda je to sa suzama tražio.” (Jevrejima 12:16,17) Ako istraješ u nekom grehu i izgubiš sposobnost da se pokaješ onda nećeš preživeti ovaj rat novajlijo, to je greh koji vodi u smrt. Nastavljaš dalje i saznaješ šta je još greh: “Dakle, ko zna da čini ono što je ispravno, a ipak to ne čini, to mu je greh.” (Jakov 4:17) Sada znaš da ako nešto nije u redu sa tvojim hrišćanskim iskustvom, a svestan si šta nije u redu i opet nastavljaš po starom poput veterana kojeg si pitao za savet, onda je to isto greh.

Najlepši citat o grehu je ovaj Isusov, svideće ti se: “Šta je greh, jer ne veruju u mene…” (Jovan 16:9) Istražuješ dalje i otkrivaš sledeće: “Jer Bog nije poslao svog Sina u svet da on osudi svet, nego da se svet spase kroz njega. Koji njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer nije verovao u ime jedinorodnog Sina Božijeg.” (Jovan 3:17,18) “A ako neko čuje moje reči, a ne drži ih, ja ga ne osuđujem. Jer nisam došao da osudim svet, nego da spasem svet. Ko odbacuje mene i ne prima ono što ja kažem, ima svog sudiju. Reč koju sam govorio – ona će mu suditi u poslednji dan. Jer ja nisam govorio sam od sebe, nego mi je Otac, koji me je poslao, dao nauk šta da kažem i šta da govorim. I svestan sam da je njegov nauk život večni. Zato ono što ja govorim, govorim onako kako mi je objavio Otac.” (Jovan 12:47-50) Sada saznaješ da je greh odbacivanje Isusa a ne neko dobro ili zlo delo.

Delo je posledica greha, finalni produkt ljudskog zla, ali uzrok je duhovan, ne telesan. ”Svi smo mi postali kao nečisti, i sva je naša pravda kao prljava haljina” (Isaija 64:6) Džaba si pokušavao da udovoljiš Bogu svojim malim ritualima u subotu.

Voli Bog tebe i ako Mu ne pevaš subotom i ako se pomoliš manje od šest puta. “Samo jedan – Bog – je dobar.” (Matej 19:17) Ako je On jedino dobar onda ti je jasno da smo mi zli bez Njega. Još jednu zanimljivu stvar saznaješ iz Biblije: “Subota je stvorena radi čoveka, a ne čovek radi Subote. Dakle, Sin čovečiji je Gospodar i Subote.” (Marko 2:27,28) Mnogi bi sada ušli u liberalizam i odbacili subotu, ali ne i ti. Subota nije ukinuta, ali je Isus Gospodar subote i ako je On u nama onda ćemo znati šta da radimo subotom. “Dakle, Božjem narodu ostaje subotni počinak.” (Jevrejima 4:9) Pitaš se ko je Božiji narod i nalaziš odgovor u Bibliji: “A ja ne želim da se ičim hvalim, osim u krstu našeg Gospoda Isusa Hrista, kroz koji se svet razape meni, i ja svetu. Jer u Hristu Isusu niti šta koristi obrezanje ni neobrezanje, već novo stvorenje. A na svima koji budu po ovom pravilu živeli, na njima neka bude mir i milosrđe – na Izraelu Božjem.” (Galatima 6:14-16)

Božiji narod smo svi mi koji se hvalimo u krstu našeg Gospoda Isusa Hrista, a ne obrezanjem ili neobrezanjem i nama ostaje subotni počinak. Samo kako da se hvali neko ako ne zna istinu šta se desilo na krstu. Naoružan svim ovim znanjem ponovo odlaziš kod veterana da mu objasniš, ali ne, on je 30 godina čitao Bibliju, ne interesuje ga tvoje objašnjavanje, ti si novajlija, ne znaš ti ništa. Taj uobraženko ti samo odgovara da si hipnotisan, da se ponašaš kao sektaš, da je Božiji Duh bio u ljudima i u Starom zavetu, da Isus zapravo nije donio ništa novo što nije postojalo ranije, da si isključiv jer nećeš da budeš u ekumenizmu sa onima koji ne veruju isto kao ti, a ne odustaju od toga da te ubeđuju da prihvatiš njihovo verovanje. Ali ne kriviš ga, veteran mora tako jer on misli da mu ništa ne fali i da je sa njim sve u redu, ne može drugačije, takva mu je priroda. Pusti ga i seti se ovih stihova: “Svaka biljka koju nije posadio moj nebeski Otac, iskoreniće se. Pustite ih. Oni su slepi i vođe slepima. A ako slep vodi slepoga, obojica će upasti u jamu.” (Matej 15:13,14) “Zar ne shvatate da sve što ulazi u usta, ide u trbuh i izbacuje se iz tela? Ali, ono što izlazi iz usta, izvire iz srca, i to čoveka čini nečistim. Jer, iz srca izviru zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, krivokletstva i hule. To čoveka čini nečistim, a ne čini ga nečistim to što jede neopranih ruku.” (Matej 13:17-20) Razmišljaš o njegovoj izjavi da je Duh bio u ljudima i u Starom zavetu, ali ne pronalaziš nijedan citat o novorođenju u Starom zavetu. Mi postajemo novorođeni kada Otac i Sin borave u nama Duhom. Na kraju pronalaziš ovaj citat u Novom zavetu: “A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u njega. Tada, naime, Duh još nije bio dat, jer Isus još nije bio proslavljen.” (Jovan 7:39) Postaješ osvedočen da taj Duh nije mogao biti dat u Starom zavetu. To je Duh koji menja tvoju prirodu, to je Hristov život koji je dao na krstu i sad možeš da se hvališ u krstu našega Gospoda Isusa Hrista jer si shvatio.

Ranije je Bog bio sa ljudima,  ali nije mogao da zameni našu palu prirodu i da nam da Svoju prirodu. Ne bez Hristovog života, ne bez Njegovog Duha koji je predao na krstu. “A pošto ste sinovi, Bog je u naša srca poslao Duh svog Sina koji viče: ‘Aba,Oče!'” (Galatima 4:6)

Sada kada si sve ovo shvatio i kada si poverovao, čestitam, postao si hrišćanin. “…Pa su baš u Antiohiji učenici prvi put nazvani hrišćanima…” (Dela 11:26) Pitaš se šta je tvoja misija, neka ti Biblija odgovori: “Sada se radujem što podnosim patnje za vaše dobro i smatram da u svom telu još nisam dovoljno trpeo zbog Hrista, u korist njegovog tela, koje je zajednica pozvanih. Ja sam postao njen sluga po nastojništvu koje mi je Bog poverio za vaše dobro kako bih u potpunosti propovedao reč Božju, tajnu koja je bila sakrivena tokom proteklih vekova i naraštaja, a sada je objavljena njegovim svetima, kojima je Bog hteo da obznani slavno bogatstvo ove tajne među neznabošcima. Ta tajna je Hristos u vama, iščekivanje slave. Koga mi propovedamo, opominjući svakog čoveka i poučavajući svakog čoveka u svoj mudrosti, kako bismo svakog čoveka mogli predstaviti Bogu savršenog u Hristu Isusu. Za to se i trudim i borim pomoću njegove snage koja deluje u meni.” (Kološanima 1:24-29)

Dobrodošao u hrišćanstvo.

Sljedeći nastavak

image_pdfimage_print
24 Februara 2018
Kategorije: Blog, Jevanđelje, Ostalo