Danas ljudi s velikom pažnjom prate mnoge događaje koji se zbivaju po svetu. Veoma je važno da svaki hrišćanin stekne svoja uverenja na osnovu ličnog istraživanja Božje reči, i svoje zajednice sa Bogom, kako bi se pripremio za nastupajuce događaje koji ce za sigurno doći. Bog je u svojoj Reči otkrio šta možemo očekivati u ovo naše vreme. Reč Božja kaže da će Gospod ustati da strahovito uzdrma zemlju i nebo i ljude neposredno pre svog drugog dolaska. Zato apostol Pavle upućuje ljude na posebnu pažnju i poslušnost Reči Božjoj. On kaže:
“Pazite da ne odbijete Onoga koji govori. Jer, ako nisu umakli oni što su odbili da slušaju onoga koji ih je upozoravao na zemlji, još manje ćemo umaći mi ako se okrenemo od Onoga koji govori sa neba. Tada je njegov glas uzdrmao zemlju, a sada je obećao: Uzdrmacu još jednom, ne samo zemlju nego i nebo i ljude. Ovo još jednom pokazuje da ce nestati sve ono što se može uzdrmati, a to je sve ono što je stvoreno, da bi ostalo ono što se ne može uzdrmati a to je carstvo Božje. Dakle, pošto primamo Carstvo koje se ne može uzdrmati, budimo zahvalni i služimo Bogu po volji Božjoj s poštovanjem i strahom. Jer naš Bog je oganj koji proždire” (Jevrejima 12,25-29).
Bog će brzo dokazati da je ovaj svet u zabludi u pogledu greha, pravednosti i suda. (Jovan 16,8)
Na ove tri stvari osnovana je sva istina. Tako da u životu svakog čoveka postoje samo dve mogućnosti, greh ili pravednost. Na osnovu tog čovekovog izbora suočicemo se na Božjem sudu, i to ne može niko izbeći. Bog kaže, čujte ovo dobro, da će uzdrmati sve stvari na zemlji i na nebu, a prorok Agej kaže da ce biti uzdrmani i ljudi. Čime će to ljudi biti uzdrmani? Odgovor je dao sam Hristos kroz Njegovu priču o gradnji dve kuce. Hristos kaže: “Pokazaću vam ko je ko. Svaki čovek koji sluša reč moju i izvršuje je on je kao čovek koji gradi kuću na čvrstom temelju, a kad dođoše oluje i vode i navališe na onu kuću ne mogahu je pokrenuti. A koji samo sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, a na koju navali oluja i reka i obori je i raspada se ona kuća strašno.” U ovoj Hristovoj priči govori se da nema razlike u iskušenjima one dve kuće. Vidimo da su došle iste nevolje na obe kuće. Jedna je ostala druga nije. Šta to govori? To govori da će iste nevolje doći i na verne i na neverne. Ali posledice neće biti iste. Dakle, zapazite da verni neće proći bez nevolja, ali će se održati. Dok neverni iste te nevolje neće izdržati. Videli smo da je oluja došla na obe kuće. Jedna je ostala druga nije. Bila je razlika u kući. Dakle, sve što nije izgrađeno na Hristovoj reči, na Negovim uputstvima i savetima i na Njegovom učenju biće uzdrmano i srušeno. Nemojte se varati. Biće uzdrman pojedinačni život svakog čoveka, biće uzdrmani brakovi, domovi, porodice…
Isus je rekao: “Svaki dom koji je razdeljen ne može se održati.” (Matej 12,25) Hrišćanski dom i hrišćanska porodica nije koja živi u nekoj hrišćanskoj državi, ili koja pripada nekoj hrišćanskoj crkvi po svom biološkom rođenju, ili koja ima Bibliju u svoju policu, kao suvenir.
Dragi prijatelju, hrišćanska porodica sluša i sledi Božju reč i živi po Božjoj volji.
“A ovo je Božja volja: da budete posvećeni, da se klonite bluda, da svaki od vas nauči da vlada telom na svet i častan način, a ne u požudnoj strasti kao pagani, koji ne poznaju Boga, da pri tome ne činite nažao svome bratu i ne varate ga. Gospod će se za sve to osvetiti, kao što smo već rekli i upozorili vas. Jer Bog nas nije pozvao na nečistotu, nego na svetost.” (1. Solunjanima 4,3-7)
Dakle, tkivo hrišćanske porodice je Božanska ljubav i svetost. Jedino tako dragi prijatelju porodica postaje kolevka čovekovog hrišćanskog identiteta. Porodica jedino tako može biti Božanska institucija opremljena za oblikovanje ljudskih bića. Pogledajte samo kako je apostol Pavle započeo svoje pismo koje je uputio svome bratu svetom Filimonu čuvenim rečima: “Blagodat i mir tebi i tvojoj domaćoj crkvi.” I stvarno hrišćanski domovi u prvim vekovima bili su kao neke male Božje crkve. Radi se o ljudima koji su u kući, članovi porodice, u kojima je vejao duh vere i molitve, i duh čestitati i ljubavi. Da braćo i sestre hrišćani su se uvek razlikovali od ostalog sveta svojom čestitošcu, čistotom, i lepotom svog života. I zato su mogli biti rasadnici hrišćanskog duha. Današnje hrišćanske porodice ne bi trebalo da izostaju od tih prvih hriscanskih porodica. Ali mnogi danas misle da mogu da pokvare takvu porodicu, da raskinu savez sa Bogom, da pogaze moral, da iskrive Božje propise a da se zovu hrišćani i hrišćanske porodice.
Prorok Isaija kaže: “Gle, Gospod će isprazniti zemlju i opustiti je, prevrnuće je i rasejaće stanovnike njezine. I biće sveštenik kao narod, gospodar kao sluga, gospođa kao sluškinje, prodavac kao kupac, koji daje u zajam kao koji uzima u zajam, koji uzima dobit kao koji daje. Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni. Zato će prokletstvo proždrijeti zemlju, i zatrti se stanovnici njezini, i malo ljudi će ostati” (Isaija 24,1-6)
Biblija ističe tri razloga zašto će se ovo desiti. Jer su prekršili zakon, iskrivili propise i raskinuli zavet večni. Dakle, prekršili su zakon Božji.
Ovo iskrivljenje propisa odnosi se na porodicu i na brak. Današnje mišljenje omalovažava trajno zavetovanje muža i žene. Jednopolni brakovi, blud, nečistoće su iskrivili propise Bozje. Treća optužba je da su raskinuli večni zavet. To je zavet koji je Bog učinio sa čovekom i ženom kroz Isusa Hrista. Jer brak je svet zato što ga je sam Bog posvetio. Da li društvo može preživeti kada se sruši ustanova porodice? To je opšte izopačenje ljudskog karaktera.
Apostol Pavle kaže: “Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljubci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedani, bez ljubavi, nepomirljivi, opadači, neuzdržljivi, besni, bez ljubavi prema dobru, izdajnici, nagli, naduveni koji više vole slasti nego Boga. Koji imaju obličje pobožnosti, ali su se odrekli njene sile i ovih se kloni.” (2. Timotiju 3,1-5)
Ovo nije teologija nego kako živite. Bog savetuje ne skidajte pogled sa večnih stvari, i borite se za ono što će ostati večno. Ako ne znamo ko smo u našem srcu onda nas čeka zastrašujuća budućnost i sukob sa sobom i sa drugima.“Ne zavaravajte se: Bog se ne da ismejavati. Jer što god čovek seje to će i požnjeti. Ko seje u svoje telo iz tela će žnjati raspadljivost. A ko seje u Duhu iz Duha će žnjati večni život.” (Galatima 6,7.8)
Uspostavimo vezu sa Bogom, a ne sa đavolom. Porodica i društvo zavise o meni i o tebi. Započnimo novu priču u Hristu Isusu da postanemo živo kamenje za gradnju živog hrama u kome će prebivati blagodat Božja na slavu našem Bogu.
