„Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet. Po ovom prepoznajte Duha Božijeg: svaki duh koji priznaje da Isus Hristos u telo dolazi, od Boga je; a svaki duh koji ne priznaje da Isus Hristos u telo dolazi, nije od Boga: i to je duh antihrista, za kog čuste da dolazi, i sad je već na svetu.“ (1. Jovanova 4:1-3)

Sada bolje razumem značenje ovog pasusa nego ranije, naročito u svetlu toga da verovanje da Hrist doslovno živi u nama predstavlja, kako neki optužuju, spiritualizam. Uvek sam slušao hrišćane, naročito među nezavisnim adventistima, kako tumače ovaj pasus na način da je Isus došao sa našim palim telom (došao na zemlju u telu), to jest da je On uzeo na sebe ljudsku prirodu u njenom palom stanju. Oni izjavljuju da antihrist negira da je Isus zapravo bio čovek kao jedan od nas.

Međutim, obratite pažnju na to šta kaže pasus: Kaže da antihrist poriče da Isus Hrist – U telo (dolazi), a ne da JE BIO DOŠAO u telu. Pasus govori o Isusu koji sada živi u telo vernika, a ne o Isusu koji je živeo u telu dok je bio na zemlji. Na dan Pedesetnice, Isus je došao da živi u svom narodu kao što je obećao svojim učenicima da će učiniti. On im je rekao da će ponovo doći kao Utešitelj, i rekao je o ovom Utešitelju, „jer boravi sa vama i biće u vama.“ (Jovan 14:17).

Obećanje je bilo ispunjeno na dan Pedesetnice, i svaka osoba koja je nakon toga poverovala u Hrista takođe je primila ovaj dar Hristovog života.

Primanje Hristovog života ne odnosi se samo na učenje o Hristu. To nije samo stvar izbora da se čini Hristova volja, ne, to je doslovno prebivanje Hristovog života u verniku, tako da posedujemo novu prirodu, mislimo Isusovim mislima, posedujemo Njegovu silu u našim sopstvenim telima. Kada ovo poričemo zapravo poričemo samu srž dobre vesti i prelazimo na stranu Sotone. Zato je Jovan ukazivao na ovo poricanje kao na duh antihrista.

Poricanje toga da je Isus Hrist Božji Sin je jedan aspekt duha antihrista. Međutim, podjednako je za osudu poricanje da Hrist živi u nama. Ovo je poricanje same suštine onoga što nas čini hrišćanima, da uklonimo jedinu stvar koja nas odvaja od drugih religija, a koja se bavi stvarnim problemom greha,^1. i zato je to duh antihrista. To je filozofija koja je dijametralno suprotstavljena Hristu i Njegovom delu, to je anti (protiv) Hrist.

Apostol Pavle je veoma jasan; oni u kojima ne živi Hrist, nalaze se u ozbiljnom problemu i svi mi bi trebalo da budemo sigurni da se nalazimo u ovoj živoj zajednici sa Hristom, gde On prebiva u nama:

„Sami sebe ispitajte jeste li u veri, sami sebe proverite. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hrist u vama? Osim ako niste odbačeni.“ (2. Korinćanima 13:5)

Dakle, apostoli nam kažu da Hrist ne živi u hrišćanima jedino ako smo odbačeni od Boga. Nije ni čudo što nam je rečeno da je ovo duh antihrista! Antihrist je onaj čije doktrine vode ljude do pozicije gde su odbačeni i izgubljeni.

Zbog toga prebacujemo optužbu na one koji obmanjuju ljude gnusnim učenjem da Hrist Lično ne živi u nama, i mi izjavljujemo, na osnovu čiste Božje reči da takve osobe poseduju duh antihrista i poučavaju ljude gnusnim jeresima. Oni koji prihvate ove gluposti završiće kao odbačeni i izgubljeni! Šta drugo može biti posledica?

Suština jevanđelja je sledeće:

„Kojima je Bog hteo da obznani slavno bogatstvo ove tajne među neznabošcima. Ta tajna je Hrist u vama, nada slave.“ (Kološanima 1:27)

To je to, braćo i sestre! Predivno, jednostavno i potpuno, „Hrist u nama, nada slave.“ Šta bi drugo, osim legalističke religije u čijem je centru čovek, moglo da navede one koji se izjašnjavaju kao hrišćani da poreknu i odbace ovu istinu? Ljudi žele da zavise od svog obrazovanja-edukacije, od svojih napora da budu poslušni moralnim pravilima, stoga oni odbacuju Božji dar i obmanjuju i zavode jadne, neupućene duše u prihvatanje ove opasne jeresi. Ovo je ljudska religija, a ne Božja. Ovo je religija koja se zasniva na staroj zabludi da je naše ponašanje sve što nije dobro kod nas, i da je sve što nam je potrebno kako bismo to popravili zapravo znanje o tome šta je ispravno a šta pogrešno (zakon). To je religija književnika i fariseja, temelj svih lažnih religija i svega što je anti-Hrist.

„Hrist u nama“ je ono što hrišćanstvo čini toliko jedinstvenim, zbog toga ne postoji ni jedna druga religija koja je makar izdaleka slična hrišćanstvu. Druge religije imaju velike učitelje, velike motivatore, velike osnivače i velike zakone. Samo hrišćanstvo ima Spasitelja. Samo hrišćanstvo uči da nam je potreban Spasitelj od greha i samo hrišćanstvo pruža takvog Spasitelja.

Ako je greh koji nas brine povezan samo sa našim delima, da li nam je onda potreban Spasitelj? Sve što bi nam tada bilo potrebno je zakon. Svako može da promeni spoljašnje ponašanje kroz strogu disciplinu i samokontrolu. Ali stvarni problem čovečanstva je greh koji prebiva unutra, u čoveku, problem koji sve ostale religije poriču i negiraju, nešto što Sotona očigledno ne želi da ljudi prepoznaju. Nikakav ljudski napor ne može rešiti ovaj problem, obrazovanje i novo okruženje ne mogu to promeniti. To je problem sa kojim se rađamo i zato nam je potreban Spasitelj. To je zapravo ono od čega je Isus došao da nas spasi – od nas samih, od greha koji prebiva u nama, od pravog neprijatelja, naše telesne prirode. Apostol Pavle kaže:

„Jer dobro koje želim da činim, ne činim, nego zlo koje ne želim da činim, to činim. A ako činim ono što ne želim, onda to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni.“ (Rimljanima 7:19-20)

Naravno da je radio ono što je pogrešno, on je činio zlo kada je želeo da čini dobro, ali da li je ovo bio greh koji ga je zabrinjavao? Ne, on kaže da je pravi problem „greh koji prebiva u meni.“ Taj problem prebivanja greha u čoveku ne može biti rešen ljudskim naporima. Zato nam je potreban Spasitelj, zato je Isus došao, od ovoga nas Isus danas spasava. Kao što je Pavle zaključio:

„Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove? Neka je hvala Bogu kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ (Rimljanima 7:24-25)

Ovo verovanje nam pomaže da postanemo svesni da ne možemo živeti bez Hrista, da ne bi trebalo da se usudimo da skinemo pogled sa Njega, čak ni za trenutak. To je istinsko jevanđelje koje će obasjati svet slavom Božjom.

Facebook

Google

Twitter

Linkedin

Reddit

Tumblr

Print