Budva, Crna Gora
mij.jovan@gmail.com

Dva drveta

U gradu Jerihonu živio je carinik Zakhej. Posao carinika dobio je otkupom prava od Rimljana koji nisu hteli da ubiraju ništa od Jevreja pa ni porez. Tako da je Zakhej imao zakonito pravo da naplaćuje porez svojim sunarodnicima. Ali to svoje pravo on je zloupotrebio i određivao je sam nezakonitu stopu poreza po njegovom viđenju. Pri tom je zadržavao za sebe određeni dio novca. Zakhej je bio jako pohlepan i uvek je želio više od onog što mu je potrebno. Želja za novcem bila mu je osnovni životni cilj.  Jednog dana imao je veliko životno iskustvo. Čitajmo biblijski izveštaj o tom događaju.

“Isus je ušao u Jerihon i prolazio gradom. Tamo je bio jedan čovek koji se zvao Zakhej. On je bio glavni poreznik i bio je bogat. Želio je da vidi Isusa, ali nije mogao od naroda, jer je bio niskog rasta. Zato je otrčao napred i popeo se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da prođe tim putem. Kada je Isus stigao na to mesto, pogledao je gore i rekao: Zakheju, siđi brzo, jer danas trebam da budem gost u tvojoj kući. I on je brzo sišao i radosno ga ugostio. A svi su to videli, gunđali su govoreći: Svratio je kod čoveka koji je grešnik. Zakhej je ustao i rekao Gospodu: Evo, Gospode, pola svoje imovine dajem siromasima, i svima koje sam lažno optužio da bih iznudio novac vraćam četvorostruko. Na to mu je Isus rekao: Danas je došlo spasenje ovoj kući. Jer je ovo Avramov sin. Jer je sin čovečji došao da traži i da spase što je izgubljeno.” (Luka 19,1-10)

Zakhejevo iskustvo možemo posmatrati u više duhovnih dimenzija. Zašto se Zakhej nije mogao probiti kroz gomilu ljudi da bi video Isusa?
Nije samo razlog što je bio nizak rastom. Postoji i drugi razlog, a to je što niko nije želio ni da ga vidi pa time ni da mu dopusti da slobodno prođe do prvih redova da bi mogao videti Isusa. Dakle bio je jako omražen čovek. On nalazi rešenje i penje se na drvo. Videći ga na drvo Isus mu kaže: “Siđi brzo, jer danas trebam da budem gost u tvojoj kući.” Zašto Isus bira da ode kući kao gost kod jednog grešnog čoveka, a ne kod nekog uglednog? To je bio pravi sok za sve prisutne. Upravo se tu krije dobra vest jevanđelja. Jer Isus prima grešnike i kod njih ide kao gost. Zapazimo da Isus ne prolazi ravnodušno pored bilo kog grešnika, i nikoga ne zapostavlja niti ostavlja.

Za vreme susreta grešnog Zakheja sa Hristom desilo se čudo. Isus je uticao na ovog čoveka i on se odjednom transformisao u jednog normalnog velikodušnog čoveka. Ovde je suština. ko se god susretne na istinski način sa Bogom ne ostaje isti. On doživi novorođenje, potpunu transformaciju. Pogledajmo sada nakon susreta sa Isusom kako Zakhej velikodučno govori: “Gospode, pola svoje imovine daću siromasima, a svima koje sam lažno optužio vratiću četvorostruko.” Neko može pomisliti da je Zakhej dobio spasenje time što je dao pola svog imanja siromašnima i što je vratio dug dužnicima četvorostruko. Ali Zakhej je primio spasenje dana primanja Hrista kao svog ličnog spasitelja.

Može neko postaviti pitanje, pa zar ne treba da primi spasenje kad popravi svoje puteve i kad vrati ukradeno? Ne. Spasenje nije proces izvršavanja obaveza u nadoknadi onog što smo učinili. Spasenje je kad Hrista primimo kao svog ličnog spasitelja. I tad će Bog učiniti i da se dug vrati pravično i da drugima možemo pomoći. Mi svoj pogled moramo usmeriti na Hrista. Naše ponašanje mora svedočiti da Hristos vlada iznutra i upravlja nama. Ako sam se susreo sa Bogom da li sam i dalje pohlepan ili sam se transformisao.

Pogledajte drugu priču o dva dužnika.

“Dva čoveka su bila dužna nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao petsto dinara a drugi pedeset. Kako nisu mogli da vrate dug on je oprostio obojici. Dakle, koji će ga od njih više voleti? Simon odgovori: Verovatno onaj kome je oprošteno više. Isus mu reče: Ispravno si prosudio.” (Luka 7,41-43)

Ako mi razumemo koliko je nama oprošteno. Mi smo taj dužnik iz ove priče kojem je oprošten veliki dug. Da li ćemo ostati pohlepni? Kojim putem ćemo ići? Kad god svoj pogled udaljimo od onog ko nam je oprostio u sustini sagrešili smo, bez obzira dali smo učinili grešna dela ili ne.

Isus je rekao:

“Isto tako svako dobro drvo donosi dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Dobro drvo ne može doneti rđave plodove, ni rđavo drvo dobre plodove. Svako drvo koje ne donosi dobre plodove odseca se i baca u vatru.” (Matej 7,17-19)

Trebamo posmatrati ova dva drveta. Božji narod je upoređen sa dobrim drvetom, sa drvetom kraj reke koje rađa dobre plodove.

Biblija kaze: “On je (Božji narod) kao drvo posađeno kraj voda koje teku, koje plod svoj donosi u svoje vreme, kojemu lišće ne vene, i sve što radi bice uspesno.” (Psalam 1,3)

Dakle, sva dobra drveta Bog je nazvao “stabla pravde” koja je Gospod zasadio da pokazu njegovu slavu. (Isaija 61,3)

Kad Bog sadi drvo on u zemlju stavlja seme i sam Bog se brine za rast. Bog uvek seje a nikada ne sadi.

“Još je rekao: Božje carstvo je kao kad čovek baci seme na zemlju. I noću spava i danju ustaje, a seme niče i raste, a da on nezna kako. Zemlja sama od sebe donosi plod, prvo stabljiku, zatim klas i na kraju puno zrno u klasu.” (Marko 4,26-28)

Ovaj plod dobrog drveta predstavlja rodove duha: a to su, ljubav, radost, mir, trpljenje, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavlađivanje… (Galatima 5,22-23 )

Mnogi hrišćani imaju mnogo lišća, ali malo rodova. Takvo drvo pogrešno predstavlja Boga. Biblija to opisuje kroz sledeću priču:

“Tada im je ispričao ovo poređenje: Jedan čovek je u svome vinogradu imao zasađenu smokvu i došao je da traži plod na njoj, ali ga nije našao. I rekao je vinogradaru: Evo već tri godine dolazim da tražim plod na ovoj smokvi, ali ga ne nalazim. Poseci je. Zašto da zbog nje zemlja stoji beskorisna?” (Luka 13,6-7)

Dakle, vinogradar se slaže da treba poseći, ali traži od vlasnika da ga ostavi još jednu godinu kako bi uz rad oko njega rodilo. Kako nije rodilo vinogradar ga je sam posekao. Vlasnik i vinogradar u ovoj prici su Bog Otac i njegov Sin. A smokva je crkva. Ona simulira religiju, jer nema ploda. I Hristos joj je objavio sud: Nebilo više ploda sa tebe do veka.”

Dragi prijatelju, ovo je ozbiljno Božje proklestvo, i time je crkva nestala. A ostalo je samo ime, beživotna forma jednog nekadašnjeg dobrog drveta, koje ima samo lišće bez plodova. Zapazite sada važan detalj, istog dana kada je Isus prokleo smokvu ušao je u hram i isterao trgovce iz hrama kao neznabošce i isprevrtao je stolove. Ova dva slučaja se usko povezuju. Smokva simbolizuje hram. Dakle, Hristos ne nalazi rod ni na smokvu ni u hram, i pokazuje svoj gnev. Sada moramo primetiti jedan drugi vrlo važan momenat. Kada je Petar ukazao Isusu da je smokva nakon proklestva usahnula, zapazite šta je Isus odgovorio: “Imajte veru Božju”. Ovaj Hristov odgovor je sustina. Hristos više ne govori o smokvi (o crkvi), nego o veri Božjoj. On želi da vidi svoj duh u nama, a ne više religiju bez duha. Sada želi da vidi duhovnu crkvu, crkvu ostatka koja će imati duhovno izvorište koje je u Hristu.

Dragi prijatelju, osloni se na Hrista u nama, a ne na religiju bez Hrista. Hristos je živio savršenom poslušnošću svome Ocu, i postao primer nama. Živio je verom u svoga Oca i silom svoga Oca oslanjajući se uvek na njega. To je primer i pouka za nas. Ako se oslanjamo na Hrista imaćemo pobedu. Posvetimo izvesno vreme da svakodnevno razmišljamo o njemu i njegovoj ljubavi proučavajući njegov život, i njegovo raspeće. Razgovarajte sa njim i upoznaćete ga i on će vas pozvati i posiniti vas za Carstvo Božje.

Slava nasem Spasitelju i Gospodu Isusu Hristu. Amin.

Print Friendly, PDF & Email
23 Novembra 2021