Apostol Pavle je izjavio:
„Naime, odlučio sam da među vama neću govoriti ni o čemu drugom osim o Isusu Hristu, i to raspetom.“ 1. Korinćanima 2:2
Ovaj često citirani stih nam kaže da je Pavle video nešto divno i slavno u krstu, da je svako drugo znanje u poređenju sa tim bilo zanemarljivo. Često sam se pitao šta je to Pavle video u krstu što je ostavilo tako snažan uticaj na njega. Kroz proučavanje došao sam do boljeg razumevanja Pavlovih reči.
Enoh, Mojsije i Ilija
Enoh je predstavnik veoma retke grupe ljudi. Imamo podatak da su samo tri ličnosti iz Starog saveza odvedene na nebo. Enoh je bio prvi među njima, kasnije je to bio Mojsije i konačno Ilija. Ove tri ličnosti provele su stotine godina na nebu, a Enoh je tamo najduže. On je bio uznet na nebo oko 3000 godina pre krsta.
Kada je Hrist došao da vaskrsne Mojsija, vidimo da se Sotona raspravljao sa Hristom i suprotstavljao Njegovim naporima (videti Juda 9). Sotona je prigovarao da Hrist nema prava da vaskrsne Mojsija koji je sagrešio. Značaj ovog događaja je u tome što je po prvi put u istoriji univerzuma neko trebalo da bude podignut iz mrtvih. Hrist je ukorio Sotonu i vaskrsnuo Mojsija. Jevrejska tradicija nam kaže da se ovo dogodilo tri dana nakon Mojsijeve smrti. Ako je to tačno, onda to povlači jasnu paralelu sa Hristom, čiji je Mojsije bio tip. Elen Vajt ukazuje na to da je Mojsije „prebivao u grobu neko kratko vreme“ pre nego što je bio vaskrsnut. Zar nije zapanjujuće to što su deca Izraelova ostala oko planine, žaleći za Mojsijem 30 dana, dok je on vrlo verovatno bio na nebu nakon nekoliko dana!
Mojsije je bio vaskrsnut oko 1500 godina pre nego što je Hrist došao na zemlju. Ilijino vaznesenje je usledilo oko 850 godina pre Hrista. Ova tri čoveka (Enoh, Mojsije i Ilija) su se veoma blisko povezala, s obzirom na to da su jedina tri ljudska bića na nebu već dosta dug vremenski period.
Sigurno i bezbedno?
Često mislimo na Enoha, Mojsija i Iliju kako su uspeli jednom kada su odvedeni na nebo. Oni su bili uklonjeni sa zemlje i odvedeni u carstvo Slave. Često ih zamišljamo kao spasene za večnost i sigurne zauvek. Ali njihovo mesto na nebu zavisilo je od događaja koji je trebalo da se dogodi u budućnosti – od plana spasenja. Stoga, iako su oni bili bezbedni od greha i bede ovoga sveta, oni još uvek nisu bili u potpunosti sigurni na nebu. Još uvek su se nadali i iščekivali vreme kada će Hrist doći na zemlju da se pozabavi grehom i Sotonom.
Nema sumnje da je ovo bila tema diskusije između njih i Hrista, božanskog Sina Božjeg. Stotinama godina, oni su sa nestrpljenjem i radošću iščekivali taj događaj. Na kraju, oni ni su bili uzeti na nebo, na temelju onoga što je Hrist trebalo da učini jednog dana. Prema tome njihova sigurnost na nebu nije bila sigurna sve dok plan spasenja nije bio ispunjen!
Mi ne mislimo često o ovim ljudima na ovaj način. Mi pretpostavljamo da pošto su jednom došli na nebo, da nemaju više šta da očekuju, da ništa nije moglo da promeni njihov položaj na nebu. Kada shvatimo da je njihov položaj na nebu zasnivao na obećanju koje još nije bilo ispunjeno, gledaćemo na sve ovo iz drugačije perspektive. Naime, fokus se odjednom pomera sa činjenice da su na nebu, na ono što im obezbeđuje boravak na nebu, Hristovo delo i krst.
Možemo to ilustrovati na sedeći način. Odvedeni su na nebo dok su njihova dokumenta još uvek bila u procesu obrade. Oni su uživali privilegije boravka na nebu, kao privremeni stanovnici neba, dok su strpljivo čekali status stalnog boravka. Na krstu, Hrist je stekao za njih, kao i za čitavo čovečanstvo, državljanstvo neba. Od tada, oni više nisu bili privremeni stanovnici neba, već punopravni stanovnici, sa trajnim, neopozivim statusom! To nam pomaže da bolje shvatimo obećanje plana spasenja i dalekosežni uticaj onoga što je Hrist došao da na zemlju da ispuni.
Obećano Seme
Obećanje o spasenju dato Adamu i Evi u Edenu predstavljalo je jedinu nadu za čovečanstvo. Jednog dana, trebalo je da dođe ovo ženino seme (Hrist) i da zdrobi Sotoninu glavu. Ovo je bilo obećanje da će doći spasitelj i otkupiti ljudski rod od greha i smrti. Ovo obećanje je bilo dragoceno i često se prenosilo sa jedne generacije na drugu. Tokom godina, Bog je otkrio više o ovom Semenu, kroz koga su svi narodi trebalo da budu blagosloveni. Ljudi bi verovali u ovo Božje obećanje i njihova vera je bila nagrađena. U Enohu, Mojsiju i Iliji imamo tri sjajna primera o tome koliko je to obećanje bilo moćno. Vera u ovo obećanje omogućila je ovoj trojici da budu odvedeni na nebo i pre nego što je obećanje bilo ispunjeno. Dok su boravili na nebu, morali su gledati na zemlju i videti napredovanje Sotoninog carstva. Mogli su jasno da vide da njegova glava još uvek nije bila zdrobljena, da ga Hrist još uvek nije porazio.
Često ne shvatamo da Sotonina glava 4000 godina nije bila zdrobljena. Sotonin poraz je bio obećan, ali je mogao biti realizovan samo ako bi ženino Seme došlo kao čovek. U Danilo 9:24 se detaljnije govori o onome što će Seme ispuniti:
„Sedamdeset je sedmica određeno tvom narodu i tvom svetom gradu da se okonča prestup, da se učini kraj grehu, da se očisti krivica, da se uvede večna pravednost, da se stavi pečat na viziju i na proročanstva i da se pomaže Sveti nad svetima.“
Kada je Danilo pisao ovo proročanstvo nijedna od ovih 6 stavki nije bila ispunjena. Prestup još uvek nije bio okončan, niti je bio učinjen kraj grehu. Čišćenje krivice je bilo nešto što su Danilo i ostali ljudi željno iščekivali. Samo je Mesija, obećano Seme, ispunio ove slavne aspekte plana spasenja. Iz tog razloga su Enoh, Mojsije i Ilija još uvek bili privremeni stanovnici neba. Oni su takođe iščekivali suočavanje sa grehom i Sotonom, koje bi predstavljalo pečat svih ovih proročanstava. Sva nada na nebu i na zemlji, bila je fokusirana na dolazak Semena.
Krst
Adamovim padom čovečanstvo je izgubilo život koji nam je bio dat. Greh je uveo smrt. Čovečanstvu je očajnički bio potreban život. Život je jedini protivotrov za smrt. Zbog toga je, Seme kada je došao na zemlju, rekao, „baš kao što ni Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.” Ovaj večni život je bio obećan od samog početka, ali sada je obećanje konačno došlo do ispunjenja. Hrist, ženino Seme, bio je ovde da da svoj život. Hrist se suočio sa Sotonom na njegovom terenu i porazio ga korak po korak, a kulminacija se dogodila na Golgoti, krstu.
Slava na krstu
Nije ni čudo što Pavle nije želeo da zna ni slavi bilo šta osim krsta. Propovedanje o krstu ne predstavlja samo Hristovu smrt. „Krst“ predstavlja Hristovu borbu sa Sotonom od Njegovog utelovljenja, do vaskrsenja i vaznesenja. Ova borba je kulminirala i bila dobijena na krstu, kada je Hrist umro. Ali krst nije samo ovaj jedan događaj; to je čitav pakt pobede – od jasala do Božjeg prestola. Ova pobeda je bila javno objavljena kada je Hrist izjavio „Svršeno je“, neposredno pred smrt.
Šta je svršeno?
Na šta je Hrist mislio kada je rekao da je svršeno? On je time mislio na obećanje spasenja. Spasenje više nije bilo obećanje, sada je bilo završen posao – dovršeno je! Ovo je jasno rečeno na mnogim mestima u Bibliji, kao što je Matej 1:21:
„Rodiće sina, a ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on svoj narod spasti od greha njihovih.”
Kada je Hrist rekao da je svršeno, on je time mislio da je završeno spasavanje ljudi od njihovih greha. On je ispunio specifikacije Danilovog proročanstva. Enoh, Mojsije i Ilija su deo njegovog naroda. Tada je spasenje bilo završeno i večno osigurano i za njih. Delo spasavanja čovečanstva je bilo završeno. To više nije predstavljalo pitanje budućnosti. Obećanje vekova je konačno bilo ispunjeno.
Otkrivenje 12 govori o ratu koji se dogodio na nebu i o zbacivanju Sotone na Zemlju. Mi uopšteno pretpostavljamo da se ovi stihovi odnose na rat na početku stvaranja, kada je Sotona bio zbačen sa neba. Kontekst pasusa nam međutim ukazuje na drugačiji vremenski okvir. Vidimo ženu odevenu u sunce (simbol crkve) koja se priprema da rodi dete.
„Ona je rodila sina, muško dete, i on će gvozdenom palicom vladati nad svim narodima. Tada je njeno dete bilo odneseno k Bogu i njegovom prestolu.“ Otkrivenje 12:5
Ovo dete je Hrist i ovaj događaj predstavlja njegovo vaznesenje na nebo nakon njegovog vaskrsenja. Odmah nakon ovog događaja, Sotona je bio zbačen sa neba u ovom ratu.
Hristova pobeda na krstu rezultovala je time da Sotona izgubi svoj položaj na nebu kao predstavnik ljudi (što je prisvojio još od Adama). Zapazite kako sledeći stih potvrđuje ovo:
„I čuo sam jak glas na nebu kako govori: Sada je nastalo spasenje i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast njegovog Hrista, jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom!“ Otkrivenje 12:10
Ovo je glasna objava da je došlo spasenje. Ovo je bilo spasenje koje je bilo obećano pre 4000 godina i koje se ispunilo kada je Hrist porazio Sotonu.
Kao posledica ove objave nebo je odgovorilo sa velikom radošću:
„Zato veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima! Teško vama stanovnici zemlje i mora, jer je Đavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!” Otkrivenje 12:12
Enoh , Mojsije i Ilija su bili u tom horu radosti jer je sada došlo spasenje i za njih. Sada je njihov ostanak na nebu bio osiguran. Od tog trenutka oni su večni stanovnici neba jer je Hrist obezbedio spasenje za čovečanstvo. Enoh je čekao 3000 godina na ovaj trenutak!
Stvarni rizik
Važno je ovde postaviti smisleno pitanje, kako bi se ilustrovao značaj onoga što je Hrist ispunio na krstu. Da li je bilo moguće da Hrist sagreši dok je boravio na zemlji? Pažljivo razmislite o ovom pitanju nekoliko minuta. Odgovor je da. Hrist je na sebe preuzeo stvarni rizik postajući čovek kako bi se borio protiv greha i Sotone. Ova borba je bila stvarna i hvala Bogu što je Hrist pobednik.
Razmotrimo za trenutak šta bi se desilo Mojsiju, Enohu i Iliji da Hrist nije uspeo da obavi svoju misiju. Šta bi se dogodilo čitavom čovečanstvu u tom slučaju? Ne bi postojala nada za bilo koga. Čak ni za ljude koji su već bili na nebu! Njihov položaj na nebu je isključivo zavisio od uspeha Hristove misije. Da Hrist nije ispunio misiju, oni ne bi mogli da ostanu na nebu.
Kada se Hrist našao van rizika od neuspeha? Kada je izgovorio da je svršeno. Tada se sve promenilo. Sotona je bio poražen, spasenje je bilo ostvareno. Enoh i njegovi prijatelji su bili zauvek sigurni i čovečanstvo je bilo pomireno sa Bogom. Sve ove stvari su zavisile od uspeha Hristove misije. Nije ni čudo onda što je Bog, dok je Isus bio na zemlji, poslao Mojsija i Iliju da ga ohrabre i ojačaju. Bog nije poslao anđele ili bilo koje drugo stvorenje. To su bila dva ljudska bića koji su proveli stotine godina sa Hristom razgovarajući o detaljima plana spasenja. Sada kada se plan spasenja sprovodio, oni su došli da ohrabre Gospoda u poslednjoj fazi plana spasenja. To je Hristu trebalo da bude podsetnik na to, da ova dva čoveka još uvek ne mogu nazvati nebo svojim trajnim domom, sve dok on ne porazi Sotonu. Ako je krst doveo do toga da postoji razlika za one koji su prebivali na nebu, koliko će tek napraviti razliku nama koji živimo na zemlji danas!
Obećanje i realnost
Obećanje o spasenju i realnost spasenja su dve različite stvari. Jedna veoma praktična i očigledna razlika je poraz Sotone. Tokom perioda od 4000 godina Sotona nije bio poražen. Tek kada je Hrist došao i umro, smrskao je glavu Sotoni i porazio ga. Ovo je ilustrovano u Njegovim rečima u Luka 10:18-19:
„A on im je rekao: „Gledao sam Sotonu kako je kao munja pao s neba. Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i škorpijama i da nadvladate svu neprijateljsku silu, i ništa vam neće nauditi.“
Ova obećana vlast dolazi kao rezultat Hristove pobede. Hrist je svojom proročkom vizijom video zbacivanje Sotone, kao rezultat njegove pobede i u svetlu toga njegovi sledbenici će primiti meru vlasti koju nije bilo moguće primiti ranije. Živimo u periodu napredne moći i vlasti. Nemojmo da se ponašamo kao da Sotona nije poražen. Hajde da verom prigrlimo ono što nam je verom postalo dostupno u Hristovoj pobedi. Gledajmo na Sotonu kao na nekoga ko je poražen.
Da li je to fer?
Neko može pomisliti da nije fer što nakon krsta imamo veću silu i vlast od onih koji su živeli pre krsta. Treba da imamo na umu da naš standard o tome šta je fer a šta nije, ne predstavlja precizan odraz Božjeg stava po tom pitanju. Bog je zaista fer, i to mnogo više nego što možemo da zamislimo. Možemo to ilustrovati na sledeći način. Dvoje dece je rođeno danas. Jedno u kući u Africi, a drugo u hrišćanskom domu. Da li jedno od ova dva deteta ima prednost u odnosu na drugo, u smislu učenja i uslova odrastanje? Svakako. Da li je Bog nepošten na bilo koji način zbog toga? Uopšte ne. Da li je spasenje podjednako dostupno za oba deteta? Da.
Na isti način, u većoj meri, vidimo istu stvar sa ljudima koji su živeli pre i posle krsta. Okolnosti za sticanje spasenja se razlikuju pre i posle krsta. Pre krsta, Sotona još uvek nije bio poražen ili zdrobljen. Nakon krsta, jeste. To je velika razlika. Ali su uslovi spasenja pre i posle krsta ostali isti:
Pre krsta – spasenje je bilo blagodaću kroz veru u obećanje koje je trebalo da se ispuni.
Posle krsta – spasenje je blagodaću kroz veru u realnost koja je došla.
Svi će podjednako stajati na staklenom moru. Bog je zaista pošten i pravedan.
Hristovo sveštenstvo
Još jedan praktični aspekt koji ilustruje ovu razliku između perioda pre krsta i posle krsta, je Hristovo sveštenstvo. Prvi sveštenik pomenut u Bibliji je Melhisedek, car Salima. On je značajan zato što nam je rečeno da je Hrist trebalo da bude sveštenik iz reda Melhisedekovog. U svetlu toga, treba da postavimo značajno pitanje: Da li je Hrist bio prvosveštenik na nebu pre krsta? Najčešći odgovor je da. Dokaz zapravo pokazuje da je odgovor ne.
Hrist nije bio prvosveštenik na nebu pre nego što je došao na zemlju i porazio Sotonu. Drugim, rečima, 3000 godina koliko je Enoh bio na nebu, on nije imao prvosveštenika! Nebeska svetinja nije bila upotrebljiva za bavljenje grehom čovečanstva, jer u njoj nije postojao prvosveštenik. Biblja ovo pojašnjava na mnogo mesta:
„Jer svaki prvosveštenik koji je uzet od ljudi, postavljen je da za ljude vrši Božju službu: da prinosi darove i žrtve za grehe.“ Jevrejima 5:1
Sveštenik ljudi je trebalo da bude uzet od ljudi. Hrist nije mogao da bude prvosveštenik pre nego što je postao jedan od nas, krv i meso. Ne samo to, već kao sveštenik ne bi imao šta da ponudi. On ne može da funkcioniše kao sveštenik ako nema šta da ponudi.
„Jer se svaki prvosveštenik postavlja da prinosi darove i žrtve. Zato je potrebno da i on ima šta da prinese.“ Jevrejima 8:3
Kada je Hrist imao nešto da prinese? Kada je došao kao čovek da da svoj život za otkup mnogih. To je ono što On prinosi. Pre nego što je Isus došao, postojalo je samo obećanje da će dati svoj život za čovečanstvo. Zbog toga je Bog uspostavio čitav sistem starozavetnih tipova i senki, kako bi ukazao na ono što je trebalo da dođe u budućnosti. Celokupno zemaljsko sveštenstvo je bilo uspostavljeno zbog toga što nije postojao prvosveštenik na nebu. Iz kog drugog razloga bi Bog dao ljudima inferiorno Aronovo sveštenstvo, ako je već postojao nebeski sveštenik?
„A sada je on dobio službu koja je uzvišenija od one prethodne, pa je postao posrednik saveza koji je isto tako bolji od onog prethodnog, saveza koji je zakonski utemeljen na boljim obećanjima.“ Jevrejima 8:6
Hrist je zadobio ovu uzvišenu prvosvešteničku službu kada je postao čovek i kada je porazio Sotonu. Upravo je to ono što ga kvalifikuje da bude posrednik i sveštenik Novog saveza – boljeg saveza. Jedino nakon utelovljenja je mogao postati saosećajni prvosveštenik.
Tokom Staro-saveznog perioda ljudi su mogli da veruju u obećanje koje je trebalo da se ispuni. Ovo je izrečeno u Jevrejima 9:8:
„Tako Sveti Duh jasno pokazuje da se put u sveto mesto još nije bio otvorio dok je stajao prvi šator.“
Put u sveto mesto još uvek nije bio otvoren, zbog toga je Bog dao zemaljsku svetinju. To je služilo kao privremeno sredstvo dok ne dođe pravi sveštenik i omogući nam pristup nebeskoj svetinji.
„Dakle, braćo, pošto imamo potpuno pouzdanje da možemo ući u sveto mesto krvlju Isusovom – novim i živim putem koji je on za nas otvorio kroz zavesu, to jest kroz svoje telo.“ Jevrejima 10:19-20
Hrist je sada, po prvi put u 4000 godina, naš Prvosveštenik. Kao što Aron nije mogao da funkcioniše kao sveštenik pre pomazanja, tako je i Hrist započeo svoju prvosvešteničku službu tek nakon što je bio pomazan. O tome se radi u Novom savezu, Hrist, kao naš prvosveštenik, prineo je svoj život za nas. Novi savez nije nešto što treba da dođe u budućnosti – već je ovde i sada. To je sam život Božjeg Sina sa Njegovim pobedama nad grehom i Sotonom. To je Njegova služba kao našeg Prvosveštenika na nebu.
Ove dve stavke, poraz Sotone i Hristovo sveštenstvo ilustruju nam ogromnu razliku između Starog i Novog saveza na praktičnom nivou. Hristov dolazak je uspostavio i ispunio stvari koje su pre toga bile samo obećane. Zato Pavle kaže da je Bog pripremio bolje stvari za nas. Slava i uticaj krsta su ogromni.
Posrednik
To što Hrist nije bio prvosveštenik u Staro-saveznom periodu, ne znači da nije bio posrednik. Hrist je oduvek bio posrednik između Boga i svega stvorenog. Jedan Hristov aspekt je to što je On Božja Reč – Božja misao koja je postala slušljiva. Ali Hrist nikad ranije bio posrednik kao čovek, sve dok nije došao kao jedan od pripadnika ljudskog roda. To mu sada omogućava da posreduje kao čovek po prvi put. Posredovanje kao čoveka je njegova prvosveštenička služba. Jednog dana kada se završi vreme milosti, Hrist će prestati sa svojim prvosvešteničkim posredovanjem za greh. Tada ćemo živeti u Božjem prisustvu, bez posrednika. Zbog toga sada moramo prihvatiti ono što nam naš prvosveštenik prinosi – njegov pobedonosni i proslavljeni život.
Zaključak
Jedan od mojih omiljenih stihova na ovu temu vrlo dobro sumira stvari:
„Zato nemoj da se stidiš svedočanstva o našem Gospodu, niti mene, koji sam u zatvoru zbog njega, nego budi spreman da i ti trpiš zlo za dobru vest, oslanjajući se na Božju snagu. On nas je spasao i pozvao nas svetim pozivom, ne zbog naših dela, već zbog svoje namere i blagodati, koja nam je pre merljivih vremena data u Hristu Isusu, a objavljena je sada kad se pojavio naš Spasitelj, Hristos Isus, koji je ukinuo smrt, a obasjao život i neraspadljivost posredstvom dobre vesti.“ 1. Timoteju 1:8-10
Spasenje je danas stvar prošlog vremena. Obavljeno je i dovršeno. Ovo obećanje, sakriveno vekovima u Hristu, bilo je otkriveno kada je Hrist došao i ispunio ga. Kao posledica toga, smrt je ukinuta, a život i besmrtnost su izašli na svetlo dana. Ne samo za nas danas, već i za Enoha, Mojsija i Iliju.
Shvatimo i prihvatimo ono što je Hrist učinio za čovečanstvo svojim utelovljenjem. Tako što je porazio Sotonu i postao naš Prvosveštenik. Mi živimo u najprivilegovanijem vremenu. U vremenu u kojem su mnogi naši biblijski heroji želeli da žive! Mi ne možemo da cenimo ono što je Hrist učinio za nas, ukoliko ne budemo razumeli jasnu razliku između vremena pre i posle krsta. Hristov krst je sve promenio. Možemo li zaista shvatiti da je Hristova služba u svetinji zaista temelj naše vere i nama kao ljudima predstavlja sve.
