Proučavajući Božju reč ponekad nailazimo na stihove koji su u suprotnosti jedni drugima, ili su protivurečni. Jedan primer ovoga su dve izjave apostola Pavla i Jakova vezano za opravdanje.
Pavle kaže: ”Naime, smatramo da se čovek opravdava verom, bez dela Zakona.” (Rimljanima 3:28)
Međutim Jakov kaže: ”Vidite da se čovek delima opravdava, a ne samo verom.” (Jakov 2:24)
Da li su ove izjave u suprotnosti jedna drugoj? Na prvi pogled izgleda tako. Osoba koja ima malo vere u Bibliju će reći, ”vidiš, na Bibliju se ne možeš osloniti. U suprotnosti je sama sa sobom.” Međutim, osoba koja zna da je Biblija prava nepogrešiva Božja reč, će reći, ”pa, tu je nešto što se mora pažljivije istražiti. Pusti me da vidim kako ova dva stiha mogu da budu u skladu jedan sa drugim.” Koji je od ova dva stava ispravan? Naravno da je drugi. Takva osoba će naći da je Biblija zaista dosledna u svojim učenjima kada se ispravno razume. Saznaće da je on taj kome treba razumevanje a ne da je potrebno ispravljati Bibliju. Otkriće da je ono što je prvo delovalo da je u suprotnosti i zbunjuje, zapravo put ka bogatijem i dubljem razumevanju Boga i Njegovih načina.
Ovo je pristup koji treba da imamo kada proučavamo Božanstvo (istinu o Bogu). Zašto toliko mnogo nas izgleda veruje da je tema suviše tabu i ne sme se o njoj raspravljati? Zašto se držimo popularne dugo prihvaćene teorije i odbijamo da ispitamo sve njene suprotnosti? Da li je to pravi duh onoga koji uči? Poniznog Biblijskog učenika? Božjeg deteta?
Čim se pokrene tema Božanstva i nedoslednosti popularnog verovanja se istaknu, jedna reč se glasno čuje: Misterija! Misterija! Ovo bi navodno trebalo da pokrije sve. Ova reč je kraj svake diskusije i kraj svakog razumnog ispitivanja teme. Ovo nije bezbedan stav imati prema bilo kojoj doktrini iz Pisma. Trenutak kada imamo taj stav je trenutak kada je naše učenje privedeno kraju.
Da li Biblija uči da postoji treće Biće u božanstvu zvano Sveti Duh?
Postoje neka mjesta u Pismu za koja izgleda kao da naglašavaju da postoji takvo biće. Sa druge strane, postoji mnogo mjesta koja ukazuju da ne postoji takva osoba. Šta da radimo sa tim? Kao vernici u istinu Božje reči hajde da ih ispitamo bez predrasuda i bez naginjanja ka tradiciji i da vidimo da li možemo saznati kako su ti stihovi u skladu jedni sa drugima.
Trinitarijanski stihovi
Hajde da prvo ispitamo neke od popularnijih stihova za koje je rečeno da uče da je Sveti Duh treći član Božanstva, odvojen od Boga Oca i Njegovog Sina.
”Zatim Bog reče: ’Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama…” (1. Mojsijeva 1:26)
Ovde saznajemo da Bog govori nekome, ali ne nužno više od jednoj osobi. Kome On govori? Nakon što je zemlja stvorena, i zveri na njoj, Otac i Sin su sproveli Svoju nameru koja je smišljena pre sotoning pada, da učine čoveka po svom obličju. Radili su zajedno na stvaranju zemlje i na svakom živom biću na njoj. I sada je Bog rekao Svom Sinu, ”Hajde da načinimo čoveka po svom obličju.” Tu nema ničega što bi nagovestilo da je bilo treće Osobe tamo.
”Zato idite i naučite sve narode, krsteći ih u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” (Matej 28:19)
U ovom stihu nam je rečeno da trebamo krstiti u određeno ime. Naravno, u Bibliji, ime označava autoritet i karakter. Apostoli su išli i krštavali u Isusovo ime. Da li su bili neposlušni Hristovoj naredbi? Ne. Razumeli su da ono što je On mislio je to da svaki novi vernik treba da prihvati autoritet, karakter i delo Oca, Sina i Svetoga Duha u svom životu. Otac je dao Svog Sina i Njegov život čovečanstvu. Moramo prihvatiti darove Njegove ljubavi u daru Njegovog Sina, i Njegovog života i sile u Njegovom Svetom Duhu. Ako ne uspemo da primimo jedno ili drugo, onda naše spasenje ne bi bilo kompletno. Da li ovde postoji neko učenje da je Sveti Duh treće Biće odvojeno od Oca i Sina? Ne. Samo ako čitamo nešto u Pismu što ono ne govori.
”Kad se krstio, Isus odmah izađe iz vode, a nebesa se otvoriše i on ugleda Božjeg Duha kako silazi kao golub i spušta se na njega. A glas sa neba reče: ’Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji!’” (Matej 3:16,17)
Ovde nam je rečeno da su sva tri člana Božanstva na jednom mestu. Sin je kršten, Otac je progovorio, a Sveti Duh se spustio na Sina u obliku goluba. Ponovo vidimo da postoje Otac, Sin i Sveti Duh. Međutim šta je Sveti Duh? Sveti Duh je produžetak Oca. Dolazi direktno od Oca. U Luki 11:20, Isus govori o Svetom Duhu kao o ”Božjem prstu.”
”Ali ako ja Božjim prstom isterujem demone, zaista je među vas stiglo Božje carstvo.” (Luka 11:20)
”Naime, o Isusu iz Nazareta, kako ga je Bog pomazao Svetim Duhom i silom, a on je prolazio zemljom čineći dobro i lečeći sve koje je Đavo tlačio, jer je Bog bio s njim.” (Dela 10:38)
Nastavljamo dalje sa “trinitarijanskim” stihovima.
”Neka blagodat Gospoda Isusa Hrista i Božja ljubav i zajednica Svetog Duha budu sa svima vama.” (2. Korinćanima 13:14)
U ovom stihu, tri sile su spomenute, ali primetite, samo jedna od njih se naziva Bog. Jedna je Gospod, i druga je Sveti Duh kroz kojeg imamo prisnu vezu ili zajednicu sa Bogom i Isusom. Malo kasnije ćemo videti kako drugi Biblijski stihovi objašnjavaju ovo mnogo jasnije.
„Jer je troje što svedoči na nebu: Otac, Reč, i Sveti Duh; i ovo je troje jedno.” (1. Jovanova 5:7)
Velika većina Biblijskih komentara nam govori da ovaj stih nema opravdano mesto u Pismu. U Biblijskim komentarima Adventista Sedmog dana, piše:
”Stih kako je dat u KJV (Kralj Džejms verzija) nije u Grčkom rukopisu starijem od petnaestog i šesnaestog veka. Sporne reči su pronašle svoje mesto u KJV preko Erazmovog Grčkog teksta (vidi Knjiga V, str. 141). Rečeno je da je Erazmo ponudio da uključi sporne reči u svoj Grčki Novi savez ako mu se pokaže makar jedan Grčki rukopis koji ih sadrži. Biblioteka u Dablinu je pružila takav rukopis (poznat kao 34), i Erazmo je ubacio stih u svoj tekst. Sada se veruje da su kasnija izdanja Vulgate dobila stih greškom književnika koji je ubacio tumačenje komentara sa ivice strane u Biblijski tekst koji je kopirao. Sporne reči su naširoko korišćene da podrže doktrinu o Trojstvu, međutim s obzirom na toliko nagomilanih dokaza protiv njihove verodostojnosti, podržavanje tih reči je beskorisno i ne treba ih koristiti. Uprkos njihovom pojavljivanju u Vulgati Katolički Komentar na Sveto Pismo slobodno priznaje vezano za ove reči: ’Sada se uopšteno smatra da je ovaj stih, nazvan Comma Johanneum, komentar koji se prikrao u Starolatinski i Vulgate tekst u ranijem dobu, ali je pronašao svoj put u Grčki tekst tek u petnaestom i šesnaestom veku.’ (Tomas Nelson i Sinovi, 1951), str. 1186) (SDA Biblijski komentari, komentari na 1.Jovanova 5:7)”
Međutim, čak iako bi smo prihvatili ovaj stih kao validan deo Pisma, da li uči o tri Bića? U osmom stihu nam je rečeno da je troje što svedoče na zemlji, duh, voda i krv. Tu vidimo da neko ne mora biti živa osoba da svedoči. Voda svedoči i krv svedoči, a ipak niko ne predlaže da su voda i krv osobe. Zašto bi smo onda insistirali da zato što duh svedoči na nebu mora biti živa osoba?
Postoje tri načina na koje se svedoči istina na nebu. Ovi svedoci su jedno, ili svedoče ujedinjeni. To ne znači da su oni jedna osoba, jedno biće, ili jedan Bog. Isus je objasnio šta ovo jedinstvo znači kada se molio da svi budemo jedno kao što su On i Njegov Otac jedno. Ne da postanemo jedan čovek, već jednostavno da budemo u savršenom skladu kao što su On i Njegov Otac u savršenom skladu.
Na nebu, Bog svedoči istinu, tako i Hrist, a tako i Sveti Duh! Međutim, dok Bog i Isus svedoče zvučno rečima koje govore, Sveti Duh, bilo na nebu ili na zemlji, svedoči utičući na srca onih koji su voljni da uče dajući im razumevanje o istinama plana spasenja. Na nebu postoje tri načina svedočenja, Otac, Sin i Sveti Duh, na zemlji postoji troje, voda, duh i krv. Da li su troje na nebu trojstvo jer su spomenuti u istom trenutku? Ovakvim rezonovanjem bi smo morali da zaključimo da voda, duh i krv su takođe trojstvo, i da su voda i krv osobe.
Treća osoba fali
Hajde sada da ispitamo neka od mesta gde Sveti Duh fali. Na ovim mestima Sveti Duh bi morao biti prisutan da je treći član Božanstva.
”Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće moje reči, i moj Otac će ga voleti, i doći ćemo k njemu i prebivaćemo s njim.” (Jovan 14:23)
”U gradu nisam video hram, jer su njegov hram Gospod Bog Svemoćni, i Jagnje.” (Otkrivenje 21:22)
”A ovo je život večni: da poznaju tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao.” (Jovan 17:3)
”Šta videsmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom.” (1. Jovanova 1:3)
”Sve mi je predao moj Otac. Niko ne zna ko je Sin, osim Oca, i niko ne zna ko je Otac, osim Sina i onoga kome Sin hoće da ga otkrije.” (Luka 10:22)
”Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.” (Jovan 17:23)
Usklađivanje Pisma
Istina je, nekad se Sveti Duh naziva ”on” u Pismima. Zašto je to tako? Razlog je taj što Sveti Duh nije samo sila, već je zapravo veoma stvarno prisustvo i ličnost obojice Oca i Sina.
“Gospod je Duh, a gde je Gospodnji Duh, tamo je sloboda.” (2. Korinćanima 3:17)
”Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće moje reči, i moj Otac će ga voleti, i doći ćemo k njemu i prebivaćemo s njim.” (Jovan 14:23)
”Neću vas ostaviti neutešene. Doći ću k vama.” (Jovan 14:18)
Bog Otac i Isus Hrist su sa nama, ali ne u obliku u kojem ih možemo videti, ili ih dodirnuti, već u nevidljivom, neopipiljivom, ali veoma stvarnom duhovnom obliku. Zato što je to Božje prisustvo, sveto je. Zato što je u duhovnom obliku, duh je. Zato je – Sveti Duh. Ovo je jedino objašnjenje Božanstva koje odgovara svim činjenicama. Bog ima Sina, i ima Duha. Sin je izašao od Boga.
”Tada im je Isus rekao: ’Kad bi Bog bio vaš Otac, voleli biste mene, jer sam ja od Boga izašao i dolazim. Jer nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao.’” (Jovan 8:42)
Međutim Sveti Duh izlazi od Boga:
“Kad stigne utešitelj koga ću vam ja poslati od Oca, Duh istine, koji izlazi od Oca, to će svedočiti o meni.” (Jovan 15:26)
Sin je posebno Biće od Oca, dok je Sveti Duh produžetak Oca, načinom na koji je prisutan svuda.
“Kuda da odem od duha tvoga, kuda da pobegnem od lica tvoga?” (Psalam 139:7)
Otac boravi u Svom Sinu preko Svog Duha. Tako su jedno. Zatim Sin boravi u nama tim istim duhom, tako da smo mi takođe jedno u Bogu, kao što su On i Njegov Sin jedno:
”Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao.” (Jovan 17:21)
”I dao sam im slavu koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno.” (Jovan 17:22)
”Ja u njima i ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.” (Jovan 17:23)
