Od početka mog obraćenja verovao sam u natprirodni odnos sa Bogom, ustvari odnos sa Bogom i jeste natprirodna stvar, ali hoću reći da sam verovao da ako budem imao ispravnu relaciju sa Bogom da mogu imati iskustva sa Njime koja prevazilaze iskustva savremenog hrišćanina koja sam do sada čuo. Dakle, verovao sam u malo prisniju vezu i odnos koji prevazilazi suvo teološko znanje, nego se zasniva i na svakodnevnom ličnom iskustvu sa Njime. Razmišljao sam o tome i ranije ali ništa posebno se nije dešavalo, imao sam razna iskustva sa Bogom ali to nije bila svakodnevna realnost, to su bile povremene situacije a ne moj hod sa Njime, imao sam osećaj da tu nešto fali, ali nisam znao šta tačno.
Međutim, kada mi je Bog otvorio istinu o Sebi i svom Sinu i kada sam primio Hristov život rekao sam sebi: „to je to“, to je ono što mi je falilo, sada će početi moj empirijski život sa Bogom i Hristom. I zaista jeste, od tog trenutra nešto se dogodilo što nije postojalo ranije, pomiren sa Bogom imao sam čistu savest, bolji molitveni život, jaču veru, veći mir itd, bio sam zadovoljan time, ali izgleda da ni to nije bilo baš ono što sam duboko u sebi želeo.
Međutim, šta je zapravo ono što sam ja očekivao, pa očekivao sam da će Bog da me svojom silom kroz Duh usmerava tokom dana tako da ja to mogu da osetim, da će da mi govori svaki detalj koji treba da ispravim u svom životu tako jasno da to mogu da razumem, da će da me uči
svakog dana po neku lekciju tako da ću biti smerniji, da će mi davati znanja i mudrosti iz dana u dan tako i da ću postati mudriji, da će mi ponekad ako je to i potrebno i progovoriti tako da to mogu i da čujem, itd. Ne mislim za sebe da sam poludeo, niti da tražim nešto što ne postoji, uostalom zar to nije sve ono što nam je i obećano u Svetom Pismu, na kraju krajeva to je sve ono što su apostoli imali i živeli. Zašto sada to nemam i ja? Nisam bio razočaran ali sam shvatio da nešto tu opet fali, nisam znao tačno šta pa sam počeo Bogu da se molim da mi pokaže u čemu je stvar. Sećam se da mi je jednog dana došlo da počnem da se molim da mi Bog otvori oči da vidim, uši da čujem i razum da razumem. Ali tih dana sam iskreno u srcu to zatražio jer sam priznao Bogu da mislim da sam duhovno slep, tačno sam jasno mogao videti da moj pogled doseže do nekud a onda ne mogu dalje, da moj razum dođe do nekle a onda tu zastane. I od tada Bog je počeo polako da mi daje da razumem na koji način On radi sa nama.
“On je stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, Pravedan je i istinit.” (Peta knjiga Mojsijeva 32:4)
Glavni razlozi koji su me pokretali za natprirodnim iskustvom sa Bogom jeste to da Mu ugodim, da imam poseban i prisan odnos sa Njime, da može da se ponosi samnom, da mogu biti siguran da je moj život usaglašen sa Njegovom voljom, da budem siguran da neću posrnuti, da mogu očekivati Njegovu zaštitu i blagoslov itd. Dakle, jednom rečju želeo sam da moj životni put bude usaglašen sa Njegovim putem jer sam znao da su Njegovi putevi pravda i da svako ko ide tim putem ima posebnu zaštitu i blagoslov od Boga ali i posebnu vezu sa Njime. “Životni put” nekog čoveka je termin koji se koristi da opiše tok života tog čoveka, njegovu trasu, njegove ciljeve, motive, njegove pobude, jednom rečju to je način na koji se odvija taj život, pa taj životni put može biti pogrešan ili ispravan kako ljudi kažu. Međutim, za Božji put se kaže da je on pravda, što znači da je Njegov životni pravac i kompletan tok kojim teče Božji život pravedan, bez mane, svet, sve što uradi dobro je, bez greške. Bog je dobar i pravedan, a takav sam zapravo želeo biti i ja. Problem je samo u tome što je to samo po sebi nemoguće, jer nema pravednog čoveka, nema ni jednog (Rimljanima poslanica 3:10), ali na osnovu Božjih obećanja, Bog će čoveka načiniti pravednim i osposobiće ga da može da živi pravednim životom.
“Jer kao što su neposlušnošću jednog čoveka mnogi postali grešnici, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni.” (Rimljanima poslanica 5:19)
„A pravednik će živeti verom”, ali „ako odstupi, neće biti po volji moje duše”. (Jevrejima poslanica 10:38)
Dakle, iako je to po prirodi stvari nemoguće, na osnovu Božjeg obećanja to je itekako moguće. Stih kaže da se pravednički život živi kroz veru, verom se prima život Pravednika i kasnije se mora nastavljati da se održava taj život, takođe verom. To je obrazac po kome funkcioniše
duhovni tj. natprirodni život sa Bogom zasnovan na obećanju. Nemoguće je natprirodni život živeti kroz prirodne zakone (telesna čula), ako hoćemo natprirodne ishode moramo koristiti natprirodni alat, a to je vera. Što znači Bog da svoju reč (obećanje), mi u to poverujemo i to se
onda dogodi. Ali ako mi verujemo u nešto što Bog nije obećao onda su velike šanse da se to i ne dogodi. Bog nikada nije rekao da ćemo postati pravedni tako što oponašamo Isusa, ili da treba da živimo onako kako se osećamo, ne, nego ako poverujemo u Njegovu reč onda kroz veru se
ispunjava ono što je Bog i obećao. Pa zar ni Avram nije postigao pravednost kroz veru (Galatima poslanica 3:6).
„Dakle, kao što ste prihvatili Hrista Isusa, Gospoda, tako živite u njemu. Budite ukorenjeni u njemu, izgrađujte se u njemu i utvrđujte se u veri, kako ste i poučeni.“ (Kološanima poslanica 2:6)
Kao što smo i spomenuli, na isti način kako smo zadobili novi život u Hristu Isusu i Njegovu pravednost na isti način sada trebamo i da živimo taj život. Nije pogrešno to što sam očekivao da će Bog da me svojom silom kroz Duh usmerava tokom dana, da će da mi govori svaki detalj koji treba da ispravim u svom životu, da će da me uči svakog dana po neku lekciju, da će mi davati znanja i mudrosti. Niti je pogrešno to što sam očekivao i želeo da moj životni put bude usaglašen sa Njegovim putem. Dakle, to je sve dobro i ispravno, ali problem je u tome što očekivanja nisu bila utemeljena na Njegovom obećanju već na osnovu mojih želja. Iako je konačan ishod te želje bila i Božija volja stvar je u tome što put kojim se dolazi do toga nije bio put koji sam ja očekivao, Božiji putevi nisu isto što i naši putevi (Knjiga proroka Isaije 55:8).
Verovati da te Gospod vodi i usmerava
Hajde da sada malo razmotrimo Božija obećanja na ovu temu:
„Srce čovečije smišlja sebi put, ali Gospod upravlja koracima njegovim.” (Priče Solomonove 16:9)
„Od Gospoda su koraci čovečiji. I kako da čovek razume put svoj?“ (Priče Solomonove 20:24)
„Gospode, dobro znam da put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti. Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima.“ (Knjiga proroka Jeremije 10:23)
„Ti krčiš put koracima mojim, i gležnjevi moji ne posrću.“ (Psalmi 18:36)
„Noge moje u kladama držiš, i paziš na sve staze moje, koracima mojim granicu stavljaš.“ (Knjiga o Jovu 13:27)
„Jer su pred Gospodnjim očima putevi čovečiji, i on pomno motri sve staze njegove.“ (Priče Solomonove 5:21)
Božija reč kaže da On upravlja našim koracima, da nas On vodi i usmerava kroz život, da nas On čuva da ne posrnemo, da On pazi da nam se na životnom putu ne nađe neka prepreka i da je od početka uključen u naš život. Ako ovo važi za sve ljude koliko to onda više važi za Njegovu
decu, da li mi zaista verujemo u to? Ako je ovo tačno, to znači da je Bog zadužen da nas vodi kroz život, da je na Njemu da Njegova mudrost za nas kreira sve prilike i neprilike sa kojima ćemo da se susretnemo u životu, sve situacije, sve okolnosti, svi događaji koji nam se dese u
životu On nad time ima potpunu kontrolu i on sve to postavlja pred nas, ja bi bio slobodan da kažem da i svi važniji ljudi za nas sa kojima se susrećemo u životu i koji nas okružuju da ih On tu postavlja gde jesu. Dakle, Bog u potpunosti upravlja našim prilikama i životnim okolnostima.
Upravljati nečinim koracima znači da ti vodiš tu osobu toliko detaljno da ti odlučuješ kuda će ta osoba da prođe a kuda neće da prođe, šta će na tom putu da susretne a šta neće da susretne, šta će da vidi a šta neće da vidi, šta će da čuje a šta neće da čuje. Sve ovo bi trebalo da znači da nije mudro misliti da ako te Bog vodi i ako si sjedinjen sa Njime to bi po automatizmu trebalo da znači da ti nećeš više živeti u gradu nego će te Bog premestiti u neko selo, nećeš raditi kod drugog čoveka već ćeš imati svoj lični posao, nećeš biti siromašan, nećeš se razboljevati, niko ti
neće nauditi niti će šta loše misliti o tebi, sva tvoja rodbina će se obratiti, dobićeš odmah ženu, rodiće ti se deca, propovedaćeš jevanđelje i mogao bi još dosta da nabrajam. Živeti po Božijoj volji ne zneči to, nego znači da ti sada verom moraš prihvatiti da sve što ti se događa u životu je zapravo Božija volja za tebe čak i ako ti se dešavaju stvari koje ti nemaju logike i koje nisi očekivao.
Gospod nas podučava danas
Jer „ko je upoznao Gospodnji um, da bi ga nečem poučio?” A mi imamo Hristov um. (Prva poslanica Korinćanima 2:16)
Gospod kao naš učitelj ima savršeni plan za nas kao će da nas uči, vaspitava i dovede do savršenstva. Samo On zna kojim tačno životnim stazama treba da nas provede da bi nas naučio onome što On želi. Mi to ne možemo da znamo, niti bi mogli da ga posavetujemo o tome, naše je samo da pošto sada imamo Hristov um, um koji može da veruje Bogu da mu se prepustimo i samo gledamo šta On to radi, dakle naše je da posmatramo i da učimo iz onoga što proživljavamo iz svakodnevnog života.
„Nebesa objavljuju slavu Božju, o delu ruku njegovih nebeski svod govori. Dan za danom oni govore, iz noći u noć znanje otkrivaju. Nije to govor, a nisu ni reči, nije ni glas što se može čuti.“ (Psalm 19:1-3)
Kao što su drevni ljudi mogli da uče od Boga kroz posmatranje sveta koji ih okružujetako isto i mi danas. Iz dana u dan Bog će nam davati lekcije i pouke, iz noći u noć opominjaće nas i upućivati na prav put. Možda nećemo čuti nikakav glas, nećemo videti nikakvu sliku, ne moramo imati nikakvu viziju ili san ali iako toga nema trebamo čvrsto verovati da nam Bog stalno ponešto govori i stalno na nešto ukazuje. Mi imamo neku percepciju o budućnosti, razmišljamo o tome kako bi šta trebalo da bude kroz neko vreme i tu u budućnosti želimo negde da smestimo sebe, i na osnovu budućih događaja želimo da nas Bog i usmerava. I On nas zaista i usmerava, ali Bog nikada ne preskače ono „Danas“. Nemoguće je da preskočimo „danas“ i da živimo sutra. Zato pred Bogom za nas najvažnije treba da bude ono što se danas dešava, ne ono što je bilo niti ono što će biti već ono što se danas dešava, upravo sada u ovom trenutku to je moje i tu leže poruke, lekcije, iskustva i odnos.
„Držite i tvorite sve propise i zakone koje danas iznosim pred vas.“ (Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 11:32)
„I neka ove reči kojima te danas podučavam budu u tvom srcu.“ (Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 6:6)
„Gospod, tvoj Bog, blagosloviće te samo ako budeš slušao njegov glas i držao i tvorio sav ovaj uput koje ti danas dajem.“ (Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 15:5)
„Danas te Gospod, tvoj Bog, upućuje da držiš sve ove uredbe i propise. Drži ih se i postupaj po njima svim svojim srcem i svom svojom dušom.“ (Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 26:16)
„Danas te poučavam da bi se uzdao u Gospoda.“ (Priče Solomonove 22:19)
„Zato znaj danas i pamti u svom srcu da je Gospod istiniti Bog gore na nebesima i dole na zemlji. Drugoga nema.“ (Peta knjiga Mojsijeva ili Ponovljeni Zakon 4:39)
Umesto da svoju pažnju usmerimo ka sutrašnjici trebamo dobro paziti šta nam se danas dešava. Ne trebamo razmišljati o veri koju sada nemamo već živeti veru koju imamo, ne treba brinuti oko novca kog nemam, već raspolagati danas sa onim što imam, ne treba patiti što ne lečim bolesne već se radovati što mogu da nasmejemo tužne, jer to je ono što možemo, to nam je dato danas, to već imamo u Hristu.
Da li živiš za danas ili za sutra?
Mnogo je važno razmišljati o tome u kom danu živiš, gde ti je um, da li ti je um usmeren da današnji dan i odnos sa Isusom ili si u umu u sutrašnjem danu bez Isusa.
„I ne brinite se za sutra jer će se sutra brinuti za sebe. Svaki dan ima dovoljno svojih nevolja.“ (Jevanđelje po Mateju 6:34)
Isus kaže da se ne brinemo za sutrašnji dan već da će se sutrašnji dan pobrinuti sam za sebe. Kako to, kako to jedan dan može da se pobrine se sebe, gde sam tu ja, šta ja tu trebam da uradim, zar ja ne trebam da se danas brinem da bi mi sutra bilo dobro. Ne, ne i ne, to nije Božija mudrost, Isus hoće da nam kaže da je Bog u današnji dan stavio sve što nam je za danas potrebno. U današnjem danu se nalazi tačno onoliko hrane koliko mi treba, tačno onoliko novca što mi je potrebno, tačno onoliko vere koliko mi treba, tačno onoliko iskustva koliko mi je to potrebno, tačno ohrabrenja koliko to treba, tačno onoliko iskušenja koja mogu da podnesem itd. Sve je tu braćo i sestre, sve je u današnjem danu, sve što mi treba za život i pobožnost u Hristu Isusu dobiću danas za danas. Zato ne treba brinuti o sutrašnjem danu, jer je Bog u sutrašnji dan stavio sve što nam treba za sutra, ali sutra nije danas već je to sutra.
O veličino Božije mudrosti, kako je divan naš Bog. On sa nama radi polako i postepeno, moje sutra se priprema danas, i moja sutrašnjica će zavisiti od današnjeg dana. Ne treba brinuti oko toga kako ćeš da prođeš iskušenje koje je u budućnosti, gledaj da danas savršeno odživiš današnji dan. Ako danas tvoja vera nadjačava iskustva i iskušenja to je dokaz da će sutrašnja vera da nadjača sutrašnja iskušenja. Ali ako se ti danas brineš i nerviraš i ako si danas maloveran, kako misliš da izdržiš sutra. Kako ćeš ući u sutrašnji dan ako si današnji propustio. Zato braćo i sestre nemojmo Bogu gubiti dane, svoj pogled i veru usmerite na danas i iz današnjeg dana verom izvučite Božiju poruku za vas, ako tako činite bićete savršeni danas.
„Ovaj nauk koji ti danas dajem nije pretežak za tebe niti je predaleko od tebe. Nije na nebesima da bi rekao: ‘Ko će se za nas popeti na nebesa da nam ga skine i objavi pa da po njemu postupamo?’ Nije ni preko mora da bi rekao: ‘Ko će za nas preći more da nam ga donese i objavi pa da po njemu postupamo?’ Jer je ta reč sasvim blizu tebe, u tvojim ustima i u tvom srcu, da bi po njoj postupao. Evo, danas pred tebe stavljam život i dobro, smrt i zlo.Ako budeš slušao uputstva Gospoda, svog Boga, koja ti danas dajem, da voliš Gospoda, svog Boga, da hodiš njegovim putevima, izvršavaš njegova uputstva i držiš njegove odredbe i njegove propise, tada ćeš živeti i umnožićeš se, i Gospod, tvoj Bog, blagosloviće te u zemlji u koju ideš da je zauzmeš. Ali ako ti srce zastrani i ne poslušaš, nego budeš zaveden i počneš da se klanjaš drugim bogovima i da im služiš, danas vam kažem da ćete zaista propasti. Nećete produžiti svoje dane u zemlji u koju idete preko Jordana da je zauzmete. Danas za svedoke protiv vas uzimam nebesa i zemlju: stavio sam pred tebe život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Zato izaberi život da budeš živ i ti i tvoje potomstvo, tako što ćeš voleti Gospoda, svog Boga, slušati njegov glas i držati se njega, jer od njega zavisi tvoj život i dužina tvojih dana, da bi ostao da živiš u zemlji za koju se Gospod zakleo tvojim praočevima Avramu, Isaku i Jakovu da će im je dati.” (Peta knjiga Mojsijeva 30:11-20)
Kada sam ovo razumeo i kada sam u to poverovao kompletno moje empirisko iskustvo koje sam toliko želeo sa Bogom se promenilo. Konačno mogu reći da imam ono što sam želeo, imam taj natprirodni odnos sa Bogom i on mi se dešava svakoga dana. Verujte mi braćo i sestre, ne pišem svoju mudrost već Božiju, nema dana a da po nešto ne naučim, nema dana a da ne dobijem po neko ohrabrenje, poruku od Boga, svakoga dana moje poverenje raste, svakoga dana sve više i više moja ljubav prema Njemu raste. Nema više frustracija, nema nezadovoljstva sve što mi treba ja imam danas u Hristu, tu je i niko mi to ne može oduzeti.
Ali naravno nije svaki dan isti, svaki dan se razlikuje sam po sebi. U nekom danu ne bude toliko ohrabrenja koliko iskušenja, ponekad
dođe dan u kome je potpuna tišina, tada znam da Bog želi da malo predahnem i uživam, ali nakon toga dođe dan sa „crnim oblakom“. Nakon toga dolaze dani sa blagoslovima, i tako dan za danom. Nikada ne znam šta me sutra očekuje, ali siguran sam da je Isus u sutrašnjem danu i da me tamo čeka i da je pripremio za mene novo duhovno iskustvo koje On želi da ja odživim. Sve to ima za krajnji ishod veči mir, više cenim Isusa, veću sigurnost, veću ljubav, bolji odnos sa Bogom i ljudima, više se uzdam u Njega i jaču veru koja bi trebala da raste iz dana u dan. Za
mene više ništa nije slučajno, ako i vrabac proleti pokraj mene neću pomisliti da se to zbilo tek onako, razmišljaću o tome, ako ima tu poruke ja ću je razumeti ali ako nema onda mogu prihvatiti da je slučajnost. Još nešto, nikada ne treba zaboraviti da je ovo sve povezano sa verom,
moja vera je dokaz da je to tako, i ko god veruje u to biće mu tako, ako li ko ne veruje onda neće. Dakle, ako veruješ imaćeš, ako ne veruješ nećeš imati.
„Zato, kao što Sveti Duh kaže: „Danas, ako čujete njegov glas, nemojte da vam srce otvrdne u ogorčenju kao u dan iskušavanja u pustinji, kad su me iskušavali, a gledali su moja dela četrdeset godina. Zato sam se na taj naraštaj rasrdio i rekao sam: ‘Uvek zastranjuju u srcima svojim i puteve moje nisu spoznali.’ Zato sam se zakleo u svom gnevu: ‘Neće ući u moj počinak.’” Pazite, braćo, da se u nekom od vas ne nađe zlo srce neverstva, u odstupanju od Boga živoga. Nego podstičite jedni druge svaki dan, dok još traje to „danas”, da ne bi neko od vas otvrdnuo zbog zavodljivosti greha. Jer udeo u Hristu imaćemo samo ako pouzdanje koje smo imali u početku sačuvamo do kraja, sve dok se govori: „Danas, ako slušate njegov glas, nemojte da vam srce otvrdne kao onda kad su vaši praočevi izazvali moj gnev.” Jer neki kad su to čuli, postali su ogorčeni, ali ne svi koji su izašli iz Egipta sa Mojsijem. A koga je On mrzeo četrdeset godina? Zar ne one koji su sagrešili, čija su mrtva tela popadala u pustinji? A kome se zakle da neće ući u njegov počinak ako ne onima koji su bili neposlušni? Vidimo, dakle, da nisu mogli ući zbog neverstva.“ (Jevrejima poslanica 3:7-19)
