„Svaki čovek neka bude brz da čuje, a spor da govori i spor da se ljuti.“ (Jakov 1:19)
Da li ste se ikada našli u neprijatnoj situaciji kada vam je nešto bilo rečeno, a da se vi toga jednostavno ne sećate i tvrdite da ta informacija nije došla do vas? U drugom slučaju, vi ste bili ti koji ste saopštili nešto, a osoba vas je ubeđivala da nikakvu informaciju nije primila od vas. Zašto nam se ovo dešava i koji je uzrok prepreke u komunikaciji koja nam stvara ove neprijatnosti? Šta je potrebno učiniti kako bi naša komunikacija bila uspešnija, a mi srećniji?
Istraživanja pokazuju da više od 30% vremena provedemo u govorenju, a više od 40% u slušanju. Pošto se najveći deo vremena provede u slušanju, ono zauzima primarnu važnost u našem životu. Jedna od stvari koje sam naučila iz Svetog pisma jeste da Bog želi da nas najpre nauči da slušamo, a tek onda da ispravno govorimo. Zapravo, samo odrastanje je više slušanje nego govor. Dete uči i razvija se najpre time što gleda i sluša roditelje. Dok slušamo i obraćamo pažnju na drugu osobu, mi joj dajemo informaciju da je ona prihvaćena i ohrabrujemo je da bude otvorena.
Nedovoljno slušanje nastaje zbog određenih činjenica. Neke od njih su prekidanje sagovornika i nedostatak kontakta očima. Oni koji prekidaju druge koriste vreme oblikujući odgovor i čekaju delić sekunde kada mogu da upadnu. Nedostatak kontakta očima otkriva nezainteresovanost, nepoverenje i nedostatak pažnje. Nedostatak kontakta očima koristi se kao kazna ili za pokazivanje nezadovoljstva. Svesno odbijanje održavanja kontakta očima (pogleda) je surovo. Oni koji žele da postanu bolji slušaoci mogu početi da ponovo izgrađuju zajedništvo i bliskost kroz ovaj kontakt.
“Dom u kome vlada ljubav i u kome se izražava pogledima, rečima i delima, jeste mesto na kome anđeli rado borave. Vedar razgovor i ljubazni postupci vezaće srce dece za njihove roditelje svilenim nitima ljubavi i učiniće dom privlačnijim, nego najređi ukrasi koji se mogu kupiti zlatom.” (Temelji srećnog doma, E.G.V.)
Ženi je potrebna neka vrsta reagovanja na slušanje od strane muža da bi osetila da je on čuo. On će joj verovatno ponuditi rešenje, ali ona traži razumevanje više od rešenja. Doći će vreme traženja rešenja, ali ona želi da bude saslušana kada oseća uznemirenost. Ako njen muž sluša dok mu je jedno oko na kompjuteru ili daje spisak rešenja, ona neće osećati da je on čuo. Žena koja oseća da je muž ne čuje, brzo će početi da se oseća nevoljenom. Počeće da govori glasnije i duže u naporu da je muž čuje i da oseti da je voli.
Uzrok svih neuspešnih komunikacija leži u našoj sebičnosti i nespremnosti da tuđe potrebe i osećanja stavimo ispred svojih. Oni koji hodaju po Duhu, u stanju su da osete duh drugog čoveka i njegove potrebe prepoznaju kao svoje. Isus nije neprestano pričao, niti je upadao drugima u reč; ostvarivao je dobru komunikaciju sa svima, jer je bio vođen Očevim Duhom, čiju je volju uvek stavljao ispred svoje. Počnimo da slušamo Očev Duh kako bismo znali da saslušamo druge!
“Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe i ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih. Neka u vama bude sklonost koja je u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije se grabio da bude jednak sa Bogom, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. Jer je Bog koji čini u vama da hoćete i radite kako je njemu ugodno. Sve radite bez gunđanja i prepiranja, da budete besprekorni i bezazleni, Božja deca bez mane usred pokvarenog i izopačenog naraštaja.”
(Filipljanima 2:3-7; 2:13-15)
