Temerin, Srbija
www.hriscanskamreza.net
dusan28031992@gmail.com

Hrist greh a mi pravednost

„Onoga koji nije znao greha, nas radi učini grehom, da mi postanemo pravednost Božja u njemu.“ (2. Kor. 5:21).

Hrist je učinjen grehom da bismo mi dobili šansu da postanemo pravednost Božja u njemu! Kako to? Šta znači to da Isus nije znao greha, a učinjen je grehom? Kako mi postajemo pravednost Božja u njemu i šta to znači? Da krenemo redom! Prvo ćemo odgovoriti na pitanje šta Biblija smatra pod terminom „znati“.

Da pogledamo tri stiha:

„I Adam je poznao svoju ženu Evu i ona je zatrudnela…“ (1. Moj. 4:1).

„Posle toga, Kain je poznao svoju ženu i ona je zatrudnela i rodila Enoha…“ (1. Moj. 4:17).

„Adam je opet poznao svoju ženu i ona je rodila sina i dala mu ime Set…“ (1. Moj. 4:25).

Nakon što su Adam i Kain „poznali“ svoje žene, one su zatrudnele. Dakle očigledno je da kada Biblija kaže „znati“ ili „poznati“ misli na lični odnos sa nečim ili nekim, doživljaj nečega ili nekoga, iskustvo sa nečim ili nekim. To je previše očigledno iz ova tri teksta, a ti termini se pominju na još nekoliko mesta u Bibliji u pomenutom kontekstu (vidi Sudije 11:39; 19:25; 1. Sam. 1:19; Matej 1:25).

Kada smo ovo dokazali i shvatili, sada možemo razumeti šta znači da Isus nije znao/poznao greha. Znači da nikada nije doživeo greh, da nikada nije imao lično iskustvo sa njim, lični odnos, sve do krsta. Tek na krstu je on „znao/poznao greh. Međutim o kom grehu je reč? Znamo da Isus nije postao lopov, bludnik, lažljivac, nije bio zavidan, nije imao drugih bogova… Naredna dva teksta će nam objasniti to:

„Oko devet sati povika Isus veoma glasno: Eli, Eli, lama azavtani? (Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?)“ (Matej 27:46).

„Hrist nas je otkupio od prokletstva zakona postavši radi nas prokletstvo, jer je napisano: Proklet je svako ko je obešen na drvo.“ (Gal. 3:13).

Da je Isus učinjen grehom, da je postao prokletstvo znači da ga je Bog ostavio, da je povukao svoj Duh od njega. To su sinonimi za istu stvar. To je taj greh kojim je Isus učinjen. Greh u svom korenu je kada se Bog povuče, to je prokletstvo za večnost. To je ono što je trebalo da se desi Adamu kada je poslušao Sotonu u vrtu i svima nama jer smo kao ljudski rod bili u njemu. Isus koji je od večnosti bio povezan sa Ocem, koji je bio jedno sa Ocem morao je da doživi da ga Otac ostavi, da se povuče od njega. Mi smo, u Adamu i zajedno sa njim, trebali da budemo učinjeni grehom, tj. da nas Bog ostavi, da budemo prokleti, ali zbog Božje milosti nismo to postali. Trebalo je mi da poznamo greh.

Pavle kaže da se Isusu to dogodilo da bismo mi postali Božja pravednost u njemu. Ako smo ustanovili da to što je Hrist učinjen grehom znači da ga je Bog ostavio, da se razdvojio od njega, logično je zaključiti da je pravednost suprotan proces od toga. Pravednost je povezanost sa Bogom. Nakon što u Gal. 3:13 Pavle kaže da je Hrist postao prokletstvo radi nas, on nastavlja:

„…da bi blagoslov Avramov mogao doći na druge narode u Isusu Hristu, da obećanje Duha primimo kroz veru.“ (Gal. 3:14).

Isus je postao prokletstvo radi nas, učinjen grehom radi nas, ostavljen od Boga radi nas, da bismo mi bili povezani sa Bogom, u njemu. Pošto je Isus čak i u toj situaciji, iz pozicije greha, bio poslušan Ocu, do samog prokletstva (vidi Fil. 2:8), Bog je mogao da ga vaskrsne, da ga vrati u život, imao je to pravo, i mi sada možemo da primimo to obećanje koje je Bog dao još Avramu, a obećanje je da primimo Duha, tj. da da se povežemo sa Bogom u Isusu, da postanemo pravednost Božja u Hristu ako verujemo u njega. Još jednom, pravednost je stanje povezanosti sa Bogom kroz svetog Duha, stanje suprotno stanju greha ili prokletstva. To je Isus naša zamena, to je Bog koji se pobrinuo za žrtvu/zamenu. Neka im je slava u svu večnost. Amin.

image_pdfimage_print