Rađanje i smrt – dve krajnje tačke ljudskog života. Dve suprotnosti koje teško možete spojiti. Međutim, kada posmatramo duhovnu stranu čoveka, realnost je tada ipak malo drugačija.
Dok je hodao među nama, Isus je često znao da daje, naizgled, teško razumljive izjave. Tako je jedna od njih glasila:
“Ja sam vaskrsenje i život, onaj koji Mene veruje ako i umre živeće.” (Jovan 11:25)
Često se vera jednog hrišćanina svodi na jednostavnu informaciju. Takva “vera” stvara legalistički pogled na duhovnu realnost i dovodi budućnost vernika u ozbiljnu opasnost. Informacija je sama po sebi dobra ali bez praktične primene nema neku veću vrednost. Jer nije vera samo “verovati” da Isus postoji. Vera je “uzeti svoj krst”, “umreti sebi”, “odricanje od sebe” a sa druge strane dozvoliti Hristu da “živi svoj život u nama”. “Smrt sebi” mnogi tumače kao držanje zapovesti, biti moralan i ponašati se bolje od drugih, žrtvovati se prema sopstvenoj proceni. Ovo nije ništa drugo do puko sprovođenje zakona. Jedna od najlepših stvari koju mi kao hrišćani imamo jeste činjenica da mi nemamo odnos sa zakonom već sa Hristom! Novozavetni Božji narod ne nudi Bogu “svoju” poslušnost. On ima delotvornu veru i isti takav život koji dolazi kao posledica Hristovog života u nama. O tome je puno pisao apostol Pavle:
“Nikakva sad dakle nema osudjenja koji su u Hristu Isusu i ne hodaju po telu nego po Duhu, jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnoga i smrti, jer što zakonu beše nemoguće jer beše oslabljen telom, posla Bog svog Sina u obličju tela grehovnog i za greh osudi greh u telu, da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po Duhu.” (Rimljanima 8:1-4)
Upravo ovo je način kako se postiže opravdanje verom, bez zakona a kroz Hrista. Savršen život u Hristu svakako ne ukida zakon, već ga podupire (Rimljanima 3:31; 10:4)
Zašto toliko uzdižemo Hrista i samo o tome govorimo, neko će se pitati? Zato što je novozavetni Božji narod svestan svoje zavisnosti od Hrista! Zato Ga uzdižemo! Udeo Hrista u meni 100%, ja 0%. I ovo je proporcija koja jedina može proizvesti duhovni rast.
Duhovni život – to je život Hrista koji se ogleda u životu vernika. “A ja više ne živim nego živi u meni Hrist. A što sad živim u telu, živim verom u Sina Božjeg, kome sam omileo i koji je predao Sebe umesto mene.” (Galatima 2:20)
Naša srca sada su dom Hristov i na taj način istina sve više raste u našem razumevanju i iskustvu, kada je primamo sa verom (Efescima 3:17) Apostol Pavle je recimo došao do takvog nivoa jedinstva sa Hristom, čim je mogao da kaže boraveći kao zatvorenik u rimskom zatvoru: “A meni je život Hrist, a smrt dobitak.” (Filibljanima 1:21) Evo u čemu se sastoji cilj hrišćanskog života – u rastućem razumevanju našeg jedinstva sa Hristom, kako u našem umu, tako i u našem praktičnom životu.
U Jevandjelju po Jovanu 14:20 Isus je naglasio ovu važnu istinu veoma jednostavnim rečima – “Vi u Meni i Ja u vama”. Naš odnos sa Bogom nije statičan već dinamičan i zavisi od našeg odnosa sa Njegovim Sinom Isusom Hristom, odnosno našim duhovnim rastom u Hristu.
Ove duhovne istine možemo predstaviti i kroz tri jednostavne misli:
– Isus Hrist je dao svoj život za mene (spasenje)
– Radi toga da bi meni dao Svoj život (posvećenje)
– I da na taj način živi kroz mene (služba)
Pismo nas poziva da “rastemo u blagodati i poznanju našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista” (2.Petrova 3:18). To znači neprekidni proces hodanja i druženja sa Hristom. Rast u našem razumevanju i primeni naše slobode u Hristu često je sličan dešavanjima u prirodi – nekada posle perioda brzog napredovanja, naiđe i period koji je malo usporen, ali ono što je važno jeste da tu ne sme biti stagnacije. U procesu u kome težimo da postanemo slični Hristu nema “prečica”, već se mora biti strpljiv, uporan i disciplinovan.
“Ako kažemo da imamo zajednicu sa Njim a u tami hodamo, lažemo i ne postupamo po istini; a ako li hodamo u svetlu, kao što je On u svetlosti, imamo zajednicu jedan sa drugim, i krv Isusa Hrista Sina Božjeg čisti nas od svakoga greha.” (1. Jovanova 1:6-7)
Kada popustimo iskušenju, bilo da su to misli, reči ili dela, mi tada živimo životom koji je mnogo niže od dostojanstva koje smo dobili u Isusu Hristu. Kada nam Pismo pokaže te oblasti života u kojima smo sagrešili, dužni smo da odgovorimo na tu svetlost tako što ćemo Bogu priznati svoj greh, žaleći iskreno zbog njega i tek posle toga ponovo nastaviti da uživamo u svom odnosu sa Gospodom u svetlosti i istini.
“Ako priznajemo svoje grehe, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše i očisti nas od svake nepravde.” (1.Jovanova 1:9)
Život sa Hristom je život u Duhu. Vernik koji “živi Hristovim životom u njemu” više nije u pobuni protiv Boga, ne živi u grehu (Rimljanima 5:8-10; 6:8-11.17) Samo takav život proslavlja Boga, što je inače i jedna od svrha našeg života na zemlji.
Sa biblijske tačke gledišta, za hrišćanina je potpuno neprirodno (ili nenormalno) da živi u grehu, a posebno iz razloga jer nam je očišćenje dostupno 24/7. Kada smo u Hristu, Njegov život u nama može da promeni kvalitet svakog aspekta našeg zemaljskog života, uključujući i porodicu, posao, misli, reči, odnose. Otac nebeski je učinio sve da pobunjenog i grešnog čoveka vrati u svoj zagrljaj. Njegov Sin – Isus Hrist je taj most, ta zlatna nit koja nas spaja sa večnošću. Zato mi možemo “umirući sebi” a kroz Hristov život u nama, da živimo večno.
Tekst je preuzet sa Interneta, uz neznatne korekcije administratora.
