„Zato vam kažem: biće oprošten ljudima svaki greh i hula, ali im neće biti oproštena hula na Duha. I ako neko kaže nešto protiv Sina čovečijega, biće mu oprošteno. Ali, ako kaže protiv Svetoga Duha, neće mu biti oprošteno ni u ovom dobu niti u onom koje dolazi.” Matej 12:31-32
Prigovor onih koji veruju u Trojstvo u vezi ovog stiha: Zar se negiranjem Trojstva i verovanja da je Sveti Duh treće božansko Biće ne huli na Svetog Duha i time čini neoprostiv greh?
Odgovor: Ovaj stih je često pogrešno shvaćen i pogrešno primenjen, da znači, da neoprostiv greh predstavlja odbacivanje ličnosti Svetog Duha. Ali da li je ovo ispravno tumačenje? Šta zapravo označava „hula na Svetog Duha?“
Ne sme da se previdi kontekst u kome Isus govori. Hajde da pročitamo pasus u njegovom kontekstu:
„Ali, Isus je znao šta misle pa im reče: „Opusteće svako kraljevstvo koje je protiv sebe podeljeno, i neće opstati nijedan grad ili dom koji je protiv sebe podeljen. Pa ako Sotona isteruje Sotonu, onda je on protiv sebe podeljen. Kako će, dakle, opstati njegovo kraljevstvo? I ako ja isterujem demone pomoću Balzevuva, pomoću koga ih isteruju vaši sinovi? Zato će vam oni biti sudije. Ali, ako ja u Duhu Božjem isterujem demone, onda vam je došlo Božije kraljevstvo. Ili, kako može neko da uđe u kuću jakog čoveka i odnese mu imovinu ako ga prvo ne veže? Tek tada će moći da mu opljačka kuću. Ko nije sa mnom – protiv mene je. I ko sa mnom ne skuplja – rasipa. Zato vam kažem: biće oprošten ljudima svaki greh i hula, ali im neće biti oproštena hula na Duha.“ Matej 12:25-31
Paralelna priča se nalazi u jevanđelju po Marku. Ovo dodatno rasvetljava naše pitanje:
„Zaista, kažem vam, sve će se oprostiti sinovima ljudskim, kakvi god bili gresi i hule kojima pohule. Ali, ko huli na Svetog Duha, neće mu biti oprošteno u ovom dobu, nego je odgovoran vekovnom sudu.” To je rekao zato što su govorili: „Opsednut je nečistim duhom.” Marko 3:28-30
U Marko 3:30 čitamo zašto je Isus govorio ljudima to što je govorio: „To je rekao zato što su govorili: „Opsednut je nečistim duhom.”
Nakon što je slepom vratio vid a gluvom sluh, fariseji su optužili Isusa da isteruje demone silom Balzevuva (Matej 12:24). Kao odgovor na njihovu optužbu, Isus je rekao: „Biće oprošten ljudima svaki greh i hula, ali im neće biti oproštena hula na Duha.“
Kakve veze ima optuživanje Isusa da čini čuda silom Balzevuva sa odbacivanjem Svetog Duha? Šta je Isusa pokrenulo da kaže ono što je rekao? Jasno je da neko huli na Svetog Duha, kada svesno i namerno pripisuje delo Svetog Duha, Sotoni. Kada kod nekoga postoji odlučan i istrajan otpor istini, onda taj neko huli na Svetog Duha. Neoprostiv greh nije odbacivanje ličnosti Svetog Duha, jer to nije bila tema u skladu sa kontekstom, već je to odbacivanje svetlosti i odbijanje pokajanja i ne obaziranje na upozorenja Božjeg Duha. Neprestanim odbijanjem pokajanja i odbacivanjem svetlosti koju nam Bog šalje, mi blokiramo put kojim Bog može da dopre do nas. Kada postavimo sebe tamo gde Bog ne može da dopre do nas, mi činimo neoprostiv greh, jer ne ostavljamo Bogu način na koji može doći do nas.
