„Bog, koji je u prošlosti mnogo puta i na mnogo načina govorio našim praočevima preko svojih proroka, u ovim poslednjim danima obratio se nama preko Sina, koga je postavio za naslednika svega i kroz koga i razdoblja stvori. Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličanstva na visini, i postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je nasledio uzvišenije od njihovog imena. Jer kome je od anđela ikada rekao: „Ti si moj sin, ja te danas rodih”? I još: „Ja ću biti njegov otac, a on će biti moj sin”? I opet kad uvodi Prvorođenog u svet kaže: „Neka mu se poklone svi anđeli Božji.” Za anđele kaže: „Svoje anđele čini duhovima, a svoje sluge plamenom ognjenim.“ A za Sina kaže: „Tvoj je presto, Bože, u vek veka i žezlo tvog kraljevstva žezlo je čestitosti. Voleo si pravednost i mrzeo bezakonje. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje.” Jevrejima 1:1-9
Prva činjenica je da je Isus Sin Božji. Biblija nam kaže da se Bog „u ovim poslednjim danima obratio nama preko Sina.“ Drugim rečima, Bog koji nam se obraća u ovim poslednjim danima preko svog Sina, nije sam Sin. Niti je Sin kroz koga Bog govori, biblijski Bog. Obećano Seme – Isus – Onaj kroz koga je Bog stvorio sve, je Sin Božji.
Sin je:
- Vlasnik svega – „naslednik svega“
- Stvoritelj svega – „kroz koga i razdoblja stvori“
- Božanska slika Božja – „sjajnost slave i obličje bića Njegovog“
- Održavalac svega – „noseći sve“
- Spasitelj – „očišćenje greha naših“
- Posrednik – „sede s desne strane prestola“
Nakon što je ovo izjavio, Pavle kaže nešto veoma interesantno i važno. Verujem da je to činjenica na kojoj su zasnovane sve privilegije.
On kaže: „Postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je nasledio uzvišenije od njihovog imena.“ Jevrejima 1:4
Tekst kaže da je Isus bio učinjen mnogo uzvišenijim od anđela. Ovo se može razumeti na dva načina.
- On je bio uzvišeniji (Vlasnik, Stvoritelj, Božanstvo, Održavalac, Spasitelj, Posrednik) zato što je „Postao toliko veći od anđela koliko je ime koje je nasledio uzvišenije od njihovog imena.“ Drugim rečima, Isus se kvalifikovao da bude Vlasnik, Stvoritelj, Božanstvo zato što je bio uzvišeniji od anđela kada je nasledio uzvišenije ime. Ovo „postao“ odigralo se pre stvaranja, jer je On sve stvorio.
- Isus je Vlasnik, Stvoritelj i postao je toliko uzvišeniji od anđela kada je seo sa desne strane Bogu jer je „nasledio ime uzvišenije od njihovog imena.“ Drugim rečima, ono što ga je kvalifikovalo da bude Vlasnik, Stvoritelj i što mu je omogućilo da sedne sa desne strane Bogu, bilo je bolje nasledstvo nego što su imali anđeli. I još jednom, ovo „uzvišenije ime“ bilo je nasleđeno pre nego što se odigralo stvaranje.
Kako god da razumemo izraz „postao je toliko veći od anđela“ rezultat je isti. Ono što je kvalifikovalo Božjeg Sina, Božansko Seme da bude sve ovo i da bude veći od anđela, je to što je „ime koje je nasledio uzvišenije od njihovog imena.“
Ovo nas vodi do dva pitanja:
- Šta je to uzvišenije ime koje je nasledio?
- Na šta Pavle misli kada kaže „nasledio“?
Odgovor na prvo pitanje pronalazimo u istim poglavlju. Bog Otac naziva Svog Sina imenom koje je On nasledio: „A za Sina kaže: „Tvoj je presto, Bože, u vek veka i žezlo tvog kraljevstva žezlo je čestitosti.“ Jevrejima 1:8
Otac naziva Svog Sina „Bog“. On kaže „Tvoj je presto, Bože“. Kako je Sin dobio ovo ime? Nasledio ga je: „nasledio uzvišenije ime od njihovog imena“.
Razmislimo o tome. Kada se dete rodi ono dobija ime. Kada sam se ja rodio, roditelji su mi dali ime, Imad. Kada se moj najstariji sin rodio dao sam umu ime Danijel. Moj sin nije nasledio svoje ime od mene, ja sam mu ga dao. Niti sam ja nasledio svoje ime od svojih roditelja, oni su mi ga dali. Međutim, činjenica je, da kada se dete rodi, uvek će naslediti očevo prezime. Samo jedno ime se prima nasleđivanjem: Očevo prezime. Bez obzira na to da li je detetu dato ime na dan njegovog rođenje ili nedelju dana kasnije, to ne menja činjenicu da mu je ime koje ono prima nasleđivanjem dato odmah nakon rođenja. Postojanje ovog deteta je razlog zbog koga nasleđuje ime svog oca: to ime detetu pripada po prirodi.
Prva tri dana nakon što se moj prvi sin rodio nismo bili sigurni da li da mu damo ime Danijel ili Mihael. Tako da prva tri dana nije imao ime. Ali od trenutka kada se rodio imao je moje ime, ime njegovog oca, Avde. Trećeg dana, kada smo se odlučili za ime Danijel, njegovo ime je postalo Danijel Avde. Moje ime je pripadalo mom sinu po nasledstvu, od trenutka kada se rodio; on je bio Avde.
Gospod Isus „nasledio“ je ime „Bog“. To ime pripada Nemu samo zato što On postoji. To je Njegova priroda. Koja je Njegova priroda? Ista kao i priroda Njegovog Oca, Boga – Bog je Njegovo ime , zato što je to ono što On jeste. Sin nije bio nešto drugo, a onda nazvan „Bog“. On nije tako postao Bog. Nikako. On je Bog po prirodi. On je to bio od samog početka Svog postojanja kao što je moj sin bio Avde od trenutka kada je bio rođen.
Dolaženje do odgovora na naše prvo pitanje, vodi nas do našeg drugog pitanja. Ako je ime „Bog“ bilo Njegovo nasleđivanjem, postavlja se pitanje: šta znači „nasleđivanjem“? Na šta ukazuje ovo nasleđivanje?
On dalje kaže: „Voleo si pravednost i mrzeo bezakonje. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje.” Jevrejima 1:9
Dok se obraća Svom Sinu, Bog Otac Ga naziva „Bog“. Prvo poglavlje poslanice Jevrejima predstavlja nam dva aspekta u pogledu odnosa između Boga i Isusa
- Bog je Hristov Otac, a Hrist je Božji Sin.
- Bog Otac je Hristov Bog
Kakva veza postoji između svega ovoga i nasledstva koje je Isus primio? Na koji način je Isus Sin Božji? Da li je to samo ime ili uloga? Da li je to metaforički odnos? Ili je to stvarni odnos Otac – Sin? Počnimo sa legitimnošću Isusovog Sinaštva. Da li je Isus zaista Sin Božji? Da li je On zaista nasledio ime i prirodu od Svog Oca?
Kada su Fariseji odbacili Isusovu tvrdnju da je svetlost svetu, govoreći: „Ti svedočiš sam o sebi, tvoje svedočanstvo nije istinito“ (Jovan 8:13), Isus im je odgovorio, govoreći: „Isus im je rekao: „Ako i svedočim sam o sebi, moje svedočanstvo je istinito,… u vašem Zakonu piše da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam onaj koji svedoči o sebi, a i Otac koji me je poslao svedoči o meni.” Jovan 8:14-18
Prema Pismu, svedočanstvo dva svedoka je istinito. Međutim, ovde postoje 4 svedoka. Svaki od svedoka svedoči da je Isus Sin Božji.
- Bog Otac – Matej 3:16, 17; 17:5
- Isus – Jovan 10:36
- Apostoli – Matej 14:33, 16:15, 16, Jovan 11:27, Dela 9:20
- Pali anđeli – Luka 4:3; 8:28; Marko 5:7
Sa takvim svedocima ne bi trebalo da bude sumnje oko Isusovog Sinaštva. Međutim, još uvek postoje neka pitanja na koja treba odgovoriti. Na koji način je Isus Božji Sin? Kada je On postao Sin? Kada je On nasledio ime Svog Oca?
Prema Pismu postoje mnogi sinovi Božji. Adam i anđeli se nazivaju sinovima Božjim (Luka 3:38; Jov 38:7). Oni su sinovi Božji po stvaranju (1. Mojsijeva 5:1). Mi koji smo nanovo rođeni hrišćani postali smo Božji sinovi usvajanjem (1. Jovanova 3:1; Rimljanima 8:15).
Šta je sa Hristom? Zašto je On nazvan Božjim Sinom? Na koji način je On Sin? On nije postao Sin stvaranjem kao Adam; niti je Sin usvajanjem, kao što su to grešnici kojima ja oprošteno; On je jedinorođeni Sin, zato što je bio rođen od Oca (1. Jovanova 4:9; Jovan 3:16).
Odgovorimo sada na drugo pitanje. Kada je Isus postao Božji Sin? Da li je to bilo kada je bio rođen od Marije? Ne, zato što Pismo ukazuje na Sina Božjeg i pre Njegovog utelovljenja (Danilo 3:25; Priče 30:4; Psalmi 2:12). Kada je Isus bio rođen od Marije On je postao Sin Čovečiji (Galatima 4:4, Luka 1:31) rođen od žene, rođen pod zakonom.
Ako pogledamo dublje, pronaćićemo Isusovo poreklo ili Isusove „izlaske“ od večnosti (Mihej 5:2). U sledećem pasusu dok govori o Sebi pod imenom Mudrost, Isus (1. Korinćanima 1:24, 30; Kološanima 2:3) ukazuje čitaocu na vreme pre stvaranja ili drugim rečima na dane večnosti, kao na vreme kada ga je „posedovao“ Otac.
„Gospod me imao na početku svog puta, pre njegovih dela od starine. Postavljena sam još od davnina, od početka, od vremena pre nego što je zemlja nastala. Rođena sam kad još nije bilo bezdana vodenih, kad nije bilo izvora obilnih voda. Rođena sam pre nego što su gore utvrđene, pre nego što su brda nastala, kad još nije načinio zemlju, ni polja, ni prva zrna plodne zemlje. Kad je uređivao nebesa, bila sam tu. Kad je odredio krug nad licem bezdana vodenog, kad je u visinama učvršćivao oblake, kad je utvrđivao izvore bezdana vodenog, kad je moru odredio granice koje vode njegove ne smeju preći, kad je određivao temelje zemlji, tada sam bila uz njega kao vešt graditelj, i dan za danom bila sam mu naročita radost, i veselila sam se pred njim sve vreme.“ Priče 8:22-30
Prema Bibliji, Isus je bio posedovan ili rođen od Svog Oca u danima večnosti, pre nego što je bilo šta stvoreno. Onda je kroz Božje Seme, Božansko Seme, Sina Božjeg sve bilo stvoreno i svemu dat život. Zato se na Isusa ukazuje kao na „Sina Božjeg“ i pre nego što je bio rođen od Marije u Betlehemu (Priče 30:4; Danilo 3:25; Psalmi 2:12)
Upravo je to Isus govorio i poučavao dok je bio na zemlji. On je rekao za Sebe, da je „izašao i došao od Boga.“ Takođe je rekao „Ja sam izašao od Bog“ (Jovan 16:27). Videti takođe Jovan 7:29.
Zapravo, prema jevrejskom razumevanju, Isusovo Sinaštvo predstavlja temelj Njegovog božanstva. Kada je Isus rekao da je Božji Sin, Jevreji su to shvatili kao da se On izjednačavao sa Bogom: „Zato su Judejci još više tražili priliku da ga ubiju, jer ne samo da je po njima kršio Subotu nego je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačavajući se s Bogom.“ Jovan 5:18
I ne samo to, već je Njegov tvrđenje da Sin Božji za Jevreje značilo da on objavljuje svoje božanstvo: „Judejci su mu odgovorili: „Ne kamenujemo te zbog dobrog dela, nego zbog hule, zato što se ti, premda si čovek, praviš da si Bog.” Isus im je rekao: „Zar nije zapisano u vašem Zakonu: ‘Ja sam rekao: ‘Vi ste bogovi’? Ako je ‘bogovima’ nazvao one protiv kojih je Bog govorio – a Pismo se ne može poništiti – kako onda vi onome koga je Otac posvetio i poslao na svet kažete: ‘Huliš’, zato što sam rekao: ‘Ja sam Božji Sin’? Jovan 10:33-36
Isus je razumeo da se Njegovo božanstvo i jednakost sa Ocem temeljilo na Njegovom Sinaštvu. Tako je negiranje Isusovog Sinaštva isto što i negiranje Njegovog božanstva.
Da li ti je važno, dragi Čitaoče, da veruješ da je Isus stvarni i doslovni Sin Božji? Dopustiću da pismo odgovori na ovo pitanje:
„Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče Isusa kao Hrista? To je Antihrist, onaj koji poriče Oca i Sina. Ko god poriče Sina, nema ni Oca. Ko priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:22-23
„Ko veruje u Sina Božjeg, prihvata svedočanstvo koje mu je dato. Ko ne veruje Bogu, učinio ga je lažljivcem, jer ne veruje u svedočanstvo kojim Bog svedoči o svom Sinu. A u ovome je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život, i taj život je u njegovom Sinu.“ 1. Jovanova 5:10-11
„Ko veruje Sina, ima večni život. Ko odbija Sina, neće videti život, nego Božji gnev ostaje na njemu.“ Jovan 3:36
„A ova čuda su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hristos Sin Božji, i da verujući imate život večni u imenu njegovom.“ Jovan 20:31
„Ko god priznaje da je Isus Hristos Sin Božji, Bog nastava u njemu i on u Bogu.“ 1. Jovanova 4:15
„Ko pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božji?“ 1. Jovanova 5:5
Dragi čitaoče, kao što možeš jasno videti, verovanje u realnost Isusovog Sinaštva predstavlja suštinu ili temelj jevanđelja. Istinska crkva je sagrađena na istini (Matej 16:13-19)! Da li stojiš i gradiš na istinitom temelju? Da li je tvoja nada u pobeđivanje sveta izgrađena na temelju koji je postavio Bog?
