Iskušenje – nevolja ili privilegija

„U iskušenju sam“ – ovo je vrlo česta rečenica koja se može čuti među nama hrišćanima, međutim da li zaista razumemo kada nam neko kaže da je u iskušenju šta to zapravo znači da se dešava sa njime. Ono što nam prvo padne na pamet kada je reč iskušenje u pitanju je nevolja i patnja, tj. mi ovo razumemo kao da je na čoveka došlo neko zlo i da je ta osoba u teškim mukama. Te da mu je zbog toga teško i da vodi borbu sam sa sobom.

Iako u principu shvatamo da je iskušenje neprijatna situacija i stanje neke unutrašnje čovekove borbe ipak suštinski postoji nerazumevanje ovog stanja, odnosno pogrešno shvatanje same pozadine iskušenja.

 

Iskušenje – ispit (trenutak u kome se ispituju dubine srca)

Hajde da vidimo primere nekih iskušenja iz Biblije:

Ali Josif im reče: „Već sam vam kazao: ‘Vi ste uhode!’ Ovako ćete biti iskušani: Tako živ bio faraon, nećete izaći odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata, a vi ćete ostati u zatvoru, da bi se videlo da li je istina to što ste rekli. Ali ako nije, tako živ bio faraon, onda ste uhode.” Zatim ih je sve zajedno bacio u zatvor na tri dana. (1. Mojsijeva 42:14-17)

Josif kaže “Ovako ćete biti iskušani, da bi se videlo da li je istina to što ste rekli”. Kao da je iskušenje plan ili način da bi Josif saznao neke informacije koje su ga zanimale. On kaže “Ovako ćete biti iskušani”. dakle ovim načinom, ovom metodom ja ću saznati istinu.

I narod se prepirao s Mojsijem: „Daj nam vode da pijemo.” A Mojsije im je rekao: „Zašto se prepirete sa mnom? Zašto iskušavate Gospoda?” . . . To mesto je nazvao Masa i Meriva, zato što su se Izraelovi sinovi prepirali i zato što su iskušavali Gospoda, govoreći: „Je li Gospod među nama ili nije?” (2. Mojsijeva 2:7)

Na ovom mestu možemo videti kao i kod primera sa Josifom da je iskušenje situacija koja ne mora samo biti izvan čovekove kontrole i koja dolazi samo na čoveka, već vidimo da iskušenja može praviti čovek i iskušavati druge ljude ili „iskušavati“ Boga kao na ovom mestu. Razlog zbog koga su ljudi iskušavali Boga je bio taj da su takođe hteli nešto da saznaju, hteli su da se uvere i da vide da li je taj Bog sa njima ili nije.

Tada je Gospod rekao Mojsiju: „Evo, učiniću da vam s nebesa pada hleb. Neka narod izlazi i neka svako sebi skupi koliko mu treba za svaki dan, da ih iskušam i da vidim hoće li živeti po mom zakonu ili neće.” (2. Mojsijeva 16:4)

Bog daje ljudima hranu sa neba sa razlogom da ih time iskuša i da na taj način vidi hoće li ga zbog tog dobra oni prihvatiti ili neće. Ako čitamo prethodne stihove videćemo jednu sliku, oni mu nisu verovali i zbog toga mu nisu predali svoje srce, sada Bog kaže ako je problem to što oni nemaju dovoljno dokaza da ja brinem o njima da bi mi se predali srcem to ćemo rešiti. Evo davaću im hranu sa neba svaki dan i time ću rešiti dilemu sumnje, pa ćemo videti da li je problem sumnja ili njihovo tvrdokorno srce. Naravno da je Bog od samog početka znao šta je njima u srcu, ali to je trebalo i drugi da vide, proniknuti u srce može samo Bog, zato Bog pravi okolnost u kome treba da se pokaže realno stanje ovih ljudi, da se pokažu njihove namere, motivi itd.

Sada ćemo kroz sledeći stih videte još jednu osobinu iskušenja:

„Carica Šebe čula za Solomonovu slavu, koju je stekao zbog Gospodnjeg imena, i zato je došla da ga iskuša teškim pitanjima.” (1. Carevima 10:1)

Carica Šebe dolazi da iskuša Solomona pitanjima, odnosno da ga ispita, iskušan znači biti na ispitu. Kao što takođe možemo primetiti iskušenje je ispit ili test kojim se proverava realnost. I to ne bilo koja realnost, ne realnost prirodnih zakona, već realnost živog bića tj. realnost njegovog srca (uma). Zato možemo reći da je iskušenje instrument kojim se ispituje stanje srca. Njegovi motivi, pobude, emocije itd.

„Sećaj se celog puta kojim te Gospod, tvoj Bog, vodio po pustinji ovih četrdeset godina, da bi te naučio poniznosti, da bi te iskušao i tako saznao šta ti je u srcu, da li ćeš držati njegove zapovesti ili nećeš.” (5. Mojsijeva 8:2)

Mojsije tvrdi da je lutanje Izraela po pustinji 40 godina bila lekcija poniznosti. Dakle iskušenje takođe može biti i sredstvo za poučavanje.

Na osnovu ovih primera možemo primetiti da iskušenje ima svoj cilj, to nije besciljna slučajna okolnost koja nailazi bezrazložno već da postoji neki cilj nje same. Njen cilj je da se pokaže prava realnost ili prava slika onog što se na prvi pogled ne može videti.

Do sada vidimo da:

– iskušenje je način ili metod za utvrđivanje nekih realnosti

– iskušenje je test za proveru i ispitivanje čovekovog srca

– iskušenje je lekcija u kojoj se uči poniznost

 

Iskušenje – izbor (trenutak u kome treba doneti neku sudbonosnu odluku)

Ako izuzmemo situacije gde kušnja dolazi od čoveka jer su to uglavnom sebični razlozi, trebamo videti pravi razlog kušnji koje dolaze od strane Boga (bilo direktno ili indirektno). Ako znamo da je Bog dobar (Matej 19:17) i da razlozi Njegove kušnje nisu sebični niti iz loše namere (Jakovljeva 1:13), pitanje se postavlja koji je njihov pravi razlog. U redu, neko će reći pa test, ispit da se ispita stanje čovekovog srca. I to je tačno, slažem se, ali zašto je to neophodno, zašto baš na taj način, šta je krajnji cilj tog ispita, da li tako nalaže Božiji zakon, ili je to deo isposničkog života kroz koji treba da prolaze hrišćani kako veruje zvanično hrišćanstvo ili nešto drugo?

Svaki ispit ima svoj primarni cilj. Kada polažemo za auto prvo moramo položiti vozački ispit pre nego dobijemo vozačku dozvolu. Pre nego dobijemo diplomu moramo položiti ispite na fakultetu. kada konkurišemo za posao pre nego ga dobijemo trebamo da popunimo test provere itd. Iz svakodnevnice možemo videte da svaki ispit ima za cilj da proveri naše sposobnosti, pre nego se upustimo u saobraćaj trebamo pokazati da smo osposobljeni vozači, pre nego dobijemo neki posao poslodavac mora videte da li smo osposobljeni za to radno mesto.

Dakle svaki ispit tj. test ima svoj krajnji cilj, da proveri našu sposobnost. Pošto smo mi sačinjeni od dve komponente (fizičke i duhovne) treba imati u vidu da takođe postoje dve vrste testa. Testovi koje smo sada naveli u primeru su uglavnom fizičke prirode gde se proverava naša psiho-fizička sposobnost za određeni fizičku delatnost. I ovakvi ispiti nisu važni u duhovnom svetu, oni su deo fizičkog sveta u kome živimo. Bog ispred nas nikada neće staviti test opterećenja da bi se videlo da li smo dovoljno fizički sposobni da možemo deliti knjige i propovedati jevanđelje, Bog se time ne bavi jer u duhovnom svetu telo ne znači ništa nego je duh taj koji daje život (Jovan 6:63). S toga kada Bog ispred nas postavi iskušenje (neočekivanu okolnost), to je ispit kojim se ispituje naš duh ili srce i njegov cilj je da pokaže da li smo u tom trenutku duhovno osposobljeni kao bezbedni stanovnici neba. Ovo je ispit koji Bog postavlja ne zbog sebe jer On zna kako ćemo mi postupati u svakoj situaciji već ga postavlja zbog nas da bi iz njega bili poučeni o onome što se nalazi duboko u nama.

Sada kada razumemo iskušenje kao duhovni test u kome Bog treba da nam pokaže našu duhovnu realnost, postoji samo još jedno pitanje, kako položiti taj test. Kada polažemo fizičke testove uglavnom imamo vreme obuke i učenja kao i adekvatno štivo iz koga se spremamo za test. Ponekad on dođe neočekivano kao u školi ali se pre toga podrazumeva da smo imali dovoljno vremena i materijala da možemo uspešno da prođemo na testu. Mislim da je takav princip i u duhovnoj ravni. Bog je obećao da iskušenje neće biti veće od onoga koje možemo da podnesemo (1. Korinćanima 10:13). A to znači da će ispit biti u skladu sa onim što se od nas očekuje. Drugim rečima, kada Bog postavi iskušenje pred nas On smatra da ga možemo proći.

 

Iskušenje – izraz slobode

Sada nam samo još ostaje da vidimo koja je metodologija Božijeg ispita. U fizičkom svetu test se sastoji u tome da trebamo da izaberemo tačan odgovor. Dakle kada se pred nas na osnovu pitanja postave različiti odgovori, ispit je položen ako izaberemo onaj koji je tačan. Isto tako bi trebalo da bude i u duhovnoj ravni. Ali to sada trebamo i dokazati.

Najvažniji princip po kome Bog upravlja u svome carstvu jeste ljubav. Međutim princip ljubavi je utkan kroz slobodu. Da bi ste od nekoga dobili bezuslovnu i čistu ljubav morate tom nekom dati slobodu. Dati drugome slobodu znači dati mu mogućnost da bira. Moja žena pre nego se udala za mene je bila slobodna devojka, dakle imala je mogućnost da bira za koga će se udati i ona je svojom slobodom izbora odabrala mene, zato sada kao slobodna žena prema meni ispoljava čistu ljubav, jer me je sama odabrala. Da su okolnosti bile drugačije, u smislu da je ona još kao devojka bila uslovljena od strane roditelja da se uda za mene sigurno naš brak ne bi bio onakav kakav je sada. Jer gde ukinete mogućnost izbora tu ste ugasili bezuslovnu ljubav i taj odnos je zasnovan na pokornosti.

Kada nas je Bog stvorio On nas je stvorio iz ljubavi, Njegovo veliko srce je želelo da nas ima, međutim uprkos tome Bog ne želi da nas liši slobode kako bi nas zadržao k sebi. Jer rekli smo, Božji princip je bezuslovna ljubav, zato Bog kao naš stvoritelj u nama stvara mehanizam koji nam kazuje da On neće odnos u kome smo mi Njemu pokorni jer nemamo drugu mogućnost, On nas je pokorio svojim delom stvaranja da ga volimo i tu nema promene. Bog je to svakako mogao da učini, ali nije jer bi time dobio robote a ne slobodna bića.

Da bi Bog imao bića koja ga bezuslovno vole On treba da učini dve stvari:

1. Da svojim stvorenjima da mehanizam (slobodu izbora) da mogu da biraju

2. Da im da ponuđene mogućnosti za izbor

Dakle nije dovoljno samo imati slobodu izbora već i ponuđenu mogućnost. Na primer da smo ja i moja supruga rođeni na nekom ostrvu gde nije bilo drugih muškaraca iako je ona slobodna devojka i ima slobodu izbora ona ne može tu slobodu da izrazi, jer nema ponuđene opcije, samo može da izabere mene. Time joj njena sloboda izbora ne bi ničemu koristila. Imajući to u vidu dobri Bog je morao da se pobrine za obe stvari. Želeo bih da se osvrnemo na naše praroditelje i da malo pažljivije pogledamo prvi primer ispita na ljudskom rodu kako bi smo imali jasniju sliku o svemu. Bog je stvorio čoveka kao i sva druga stvorenja sa slobodom izbora, sve oko njega bilo je savršeno i sve je bilo dobro jer je i čovek i materija bila u dobroj relaciji sa Bogom. Međutim da bi čovek zaista bio slobodan morao je pored mehanizma da bira dobiti i mogućnost izbora. Da bi Bog ispunio i drugu normu On u vrtu postavlja “drvo poznanja dobra i zla”. Tačno je da je drvo bilo mesto iskušenja, tačno je da je to trebalo da bude test ali je takođe i tačno da je to bio Božji odraz ljubavi prema čoveku kao i to da je čovek itekako mogao da izabere ispravno. Slava Bogu za to drvo, za takav divni odraz bezuslovne ljubavi i poštovanja prema nama.

Šta je tu zapravo bilo iskušenje? Iskušenje je bio izbor principa zajedništva ili nezavisnosti. Bog je stvorio čoveka kao što rekosmo po principu ljubavi i zajedništva, da ga voli i da uživa u njegovom prisustvu. Ali ne po svaku cenu, ne po cenu čovekove slobode. U slučaju da čovek to ne želi Bog mora da ga pusti. Stoga čovek ima izbor da živi u zajednici sa Bogom i da bude njegov prijatelj, ili da bude nezavistan od Boga i postane njegov mrzitelj. Nakon što je Adam izabrao načelo nezavisnosti koje mu je bilo ponuđeno od strane začetnika te ideologije on se istog trenutka našao u stanju svog izbora, u stanju “nezavisnosti” odnosno razdvojenosti od Boga za šta Biblija kaže da se naziva greh. Biblija stvorenja koja su pala u greh naziva robovima greha i telesnim umovima:

„Jer znamo da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu. Jer ne razumem šta radim. Ne činim ono što želim, nego ono što mrzim, to činim.” (Rimljanima 7:14-15)

„Zato je telesan um neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava Božjem Zakonu, niti zapravo može. Stoga, dakle, oni koji su u telu ne mogu ugoditi Bogu.” (Rimljanima 8:7-8)

Ovo je važno da primetimo iz više razloga. Prvo stvorenja su imala slobodu samo dok su bila sa Bogom, onog trenutka kada su zatražili nezavisnost postali su robovi. To znači da dok je stvorenje uz Boga ono može da bira da ostane uz Njega ili da Ga napusti, ali kada stvorenje odabere da napusti Boga ono postaje mrzitelj Božji i više mu se ne može vratiti. Tada stvorenje više nije slobodno nego je rob, sve što može da bira jeste vrsta zla koje će učiniti ali izbor svog realnog stanja ne može napraviti.

Dakle:

1. Iskušenja mogu imati samo slobodna bića, odnosno bića koja imaju mogućnost izbora

2. Iskušenje je test slobode gde se stvorenje izjašnjava da li svojevoljno želi da bude u zajednici sa Bogom

3. Da bi smo prošli iskušenje potrebno je da izaberemo Boga

Boljim razumevanjem iskušenja možemo bolje razumeti i Božiji plan spasenja, da grešnost i smrtnost nije kazna zato što Adam nije poslušao Boga, već je to raelnost koju je Adam svojevoljno izabrao. Pošto ipak Adam za razliku od Lucifera nije jasno znao šta će se tačno dogoditi ako odstupi od Njega, Adamu i njegovom potomstvu Bog obezbeđuje milost (dopunsko vreme za promenu mišljenja). To je period u kome Bog aktivno sudeluje da čoveku koji je rob ipak omogući da postane ponovo slobodan ali koristeći isti princip. Adam je slobodnim izborom odbacio Boga, sada mu Bog omogućuje da ga ako želi ponovo svojevoljno izabere i taj izbor omogućen je kroz život i smrt Isusa Hrista.

„Nije vas zadesilo drugo iskušenje osim onoga koje je uobičajeno za ljude. Ali Bog je veran, i neće dozvoliti da budete iskušani više nego što možete podneti, nego će stvoriti izlaz kad dođe iskušenje, da možete izdržati.” (1. Korinćanima 10:13)

Verovatno se nekada pitate, zašto su moja iskušenja tako česta i intenzivnija od drugih ljudi, a ipak verujem da dobro služim svom Bogu i da sam mu veran. To je zbog toga što vi niste kao drugi ljudi, vi ste individua sama za sebe i Bog radi sa vama kao da ste jedina osoba na Zemlji. To je privilegija, i kao što postoje teži i lakši testovi tako postoje veće i manje odgovornosti. Nije podjednako težak ispit ako ste napunili 18 godina i polažete za auto ili ako imate 40 i branite doktorat. Isto je tako i u duhovnoj ravni, iskušenja će biti u skladu sa darovima koji su vam dati, te kome je više dato od njega će se više i tražiti. Iako smo svi jednaki u Božjim očima nemamo svi iste odgovornosti niti isti nivo poznavanja Njegove volje. Te otuda može doći do različitih vrsta iskušenja.

Na primer:

– Sotona, demoni i ljudi koji su u huli na Duha nemaju iskušenja, nisu vođeni izborom već strahom

– čovek koji nije upoznao Boga ima iskušenje na nivou moralnih načela koja su mu obezbeđena kroz milost, izbor donosi na osnovu moralnih manira

– čovek koji je obraćen ima iskušenje da li da nastavi put hrišćanstva ili da se vrati u svet

– čovek koji je pod blagodaću (nanovorođen) ima iskušenje da li i dalje da ostane poslušan Bogu i živi po Njegovoj volji ili da izabere svoju volju nasuprot Božije

 

Iskušenje – krst (trenutak kada slobodna bića biraju)

Svi koji čitate sada ovaj tekst se verovatno nalazite u nekoj od zadnje tri grupe, ali gde god da se nalazite od njih nemojte odustajati. Vi možda možete reći da je previše teško, bolno i da je to previse ali setite se šta je pisano:

„A pošto je i sam trpeo kad je bio iskušavan, on može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama.” (Jevrejima 2:18)

„Jer naš prvosveštenik je neko ko ne samo što može da saoseća s nama u našim slabostima, nego je i poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio.” (Jevrejima 4:15)

Dakle, od nas se ne traži ništa što ne možemo učiniti. Ako se nalazite u Hristu i primili ste Njegov život, tačno je da ćete morati više od drugih ljudi pokazivati da to zaista i želite, ali od vas se nikada ne traži ništa teško, On samo želi da ga izaberete, kada ga izaberete onda On u Vama čini ono što je Njemu ugodno. Ali je najvažniji taj trenutak izbora, to je ono što Biblija naziva krstom.

„Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj krst i neka ide za mnom.” (Marko 8:34)

Krst je mesto odluke, to je položaj u kome mi biramo. Ono što je za Isusa bio krst to je za prvi bračni par bilo drvo poznanja dobra i zla, trenutak kada su mu pristupili. Dakle, to je iznenadni momenat kada se pred nas stavlja izbor da biramo hoćemo li i dalje ostati sa Bogom ili ne. Adam je u Edenu na svom krstu izabrao nezavisnost, a Isus ga je i u realnosti i u dubljem značenju u Jerusalimu poneo na svojim leđima.

Uglavnom, iskušenje jeste trenutak odluke koji je opisan neželjenom situacijom gde je potrebno odricanje od svoje volje u korist Boga. Ovu tačku mogu proći samo oni koji veruju Bogu, koji Ga vole i imaju prisnu zajednicu sa Njime zasnovanu ne na formi već na duhovnoj ravni – ljubavi.

U ovom smislu treba tretirati pitanje iskušenja, iskušenja ne mogu imati robovi, već oni koji imaju mogućnost da biraju. Zato, se treba radovati i slaviti Boga i u času kušnje, jer to je momenat kada mi slobodna bića imamo priliku da biramo. Iskušenja su najveći dokaz da smo slobodni, da nam je Isus zaista obezbedio slobodu. Zato se nemojmo bojati iskušenja, već kad ono naiđe molimo se da ga nadvladamo, tada donesimo odluku za Isusa, ponesimo krst na leđima i krenimo ka Njemu. Koliko god se činilo teško to je jedini ispravni put.

„Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me, pročisti najdublja osećanja moja i srce moje. Jer je dobrota tvoja pred očima mojim. I ja hodim u istini tvojoj.” (Psalm 26:2)

„Gle, ako pođem na istok, njega nema; ako pođem nazad, ne nalazim ga. Kad pođem na levo, tamo gde radi, ne vidim ga; ako se on okrene desno, ne vidim ga. Ali, on dobro zna put kojim idem. Kad me iskuša, kao zlato ću izaći.” (Jov 23:8-10)

Kao što možemo videti iskušenja dolaze ne da ratuju sa nama nego da nas zadobiju za Boga, moramo se odlučiti, moramo praviti izbore, rekli smo sada smo slobodna bića i sada imamo šansu da ispravimo pogrešan korak našeg praoca koji nas je doveo dovde. Svako novo iskušenje je prilika da pokažete celom univerzumu da zaista volite Boga, da želite da ostanete sa Njime bez obzira na okolnosti i prilike i da vas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni ono što je sada, ni ono što će doći, ni sile ni visina, ni dubina, ni bilo šta drugo što je stvoreno ne može rastaviti od Božije ljubavi.

Upamtite to je privilegija, to je odraz slobodnog bića, kada biće kao nevesta pred matičarom pre stupanja u brak javno izgovara ono “DA”. Ako imate iskušenja, onda se radujte, iako situacija u kojoj se nalazite može biti potresna, bolna i žalosna. Ipak znajte da je to volja vašega Oca na nebu, šta god da Vam se dešava znajte da tako treba da bude. Spustite gard, raširite ruke kao Hrist na krstu i sa verom dočekajte na sebe ono što vas sada snalazi. Neka celi Univerzum zna kome pripadate…

„Tome se veoma radujete, iako sada možda morate nakratko biti ožalošćeni zbog raznih kušnji, da bi vam vaša prokušana vera, koja je dragocenija od zlata koje propada, iako se proverava vatrom, donela hvalu, slavu i čast kad se pojavi Isus Hristos.” (1 Petrova 1:6-7)