Novi Sad, Srbija
www.hriscanskamreza.net
gagic2018@gmail.com

Išmail i Isak & stara i nova ljudska priroda

„Napisano je da je Avram imao dva sina, jednog sa sluškinjom i jednog sa slobodnom ženom. Ali sin sluškinje rođen je po telu, a sin slobodne po obećanju. To sve ima i simbolično značenje, jer te žene predstavljaju dva saveza. Jedan je s gore Sinaj i rađa decu za ropstvo – to je Agara. Agara predstavlja Sinaj, goru u Arabiji, i odgovara današnjem Jerusalimu, jer je u ropstvu sa svojom decom. A gornji Jerusalim je slobodan, on je naša majka.” (Galatima 4:22-26)

Apostol Pavle koristi priču o Avramova dva sina, Išmailu i Isaku, kako bi hrišćanima objasnio tematiku ljudske prirode. Išmail je rođen po telu, i on predstavlja sve one koji imaju telesnu, grešnu prirodu; dok je Isak rođen po obećanju, i on predstavlja sve one koji su se nanovo rodili – primili novu prirodu poverovavši u obećanje. (Galatima 3:14)

Majke Išmaila i Isaka takođe imaju svoju simboliku. Agara – Išmailova majka predstavlja Stari savez; i njena deca su robovi, jer su rođena po telu. Agarina deca su robovi greha (Rimljanima 6:16), a pošto su takvi, njihova majka – Stari savez, ih osuđuje. Dakle, Stari savez je sklopljen sa ljudima koji imaju palu prirodu. Sara – Isakova majka predstavlja Novi savez, i njena deca su slobodni ljudi – slobodni od greha, jer su primili obećanje koje ih oslobađa robovanja grehu. Novi savez se sklapa na osnovu obećanja, sa ljudima koji su primili novi prirodu. (Jovan 1:12-13 ; Matej 26:28)

Svi se mi dolaskom na ovaj svet rađamo sa palom, grešnom prirodom koju nasleđujemo od praoca Adama: „Zato, kao što je kroz jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili…” (Rimljanima 5:12), „i po svojoj prirodi bili smo deca gneva” (Efescima 2:3), „Jer kao što su neposlušnošću jednog čoveka mnogi postali grešnici” (Rimljanima 5:19). Po rođenju smo osuđeni na smrt: „Jer kao što u Adamu svi umiru” (1. Korinćanima 15.22).

Dakle, sa prirodom koju posedujemo po rođenju, ne možemo naslediti Carstvo Božije. Zato je spas jedino u novoj prirodi, koju će nam dati neki novi – poslednji Adam. Isus Hristos, koji je taj poslednji Adam, nam daje uput: „Morate da se rodite odozgo.” (Jovan 3:7). Rođenje odozgo – rođenje Duhom je novorođenje. Novorođenjem mi primamo Duh Isusa Hrista (Galatima 4:6), samim tim, naša priroda se menja. Više nismo telesni: „Što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od  Duha, duh je.” (Jovan 3:6). A sve se to prima kroz veru (Galatima 3:2), i to veru u obećanje. A to obećanje je naš spasitelj – Isus, Sin Božiji.

Više nemamo Adamovu prirodu, nego onu koju nam Hristos daje: „Prvi čovek, Adam, postao je živa duša, poslednji Adam u duhu koji daje život. Ali prvo nije duhovno, nego telesno, pa onda duhovno. Prvi čovek je od zemlje i zemaljski, a drugi čovek je Gospod sa nebesa. Kakav je zemaljski, takvi su i drugi koji su zemaljski, a kakav je onaj koji je nebeski, takvi su i drugi koji su nebeski.” (1. Korinćanima 15:45-48).

Dakle, ako se nanovo rodimo tako što smo poverovali i primili obećanje, mi se onda poistovećujemo sa Isakom, koji je rođen po obećanju. „Ali šta kaže Pismo? „Oteraj sluškinju i njenog sina, jer sin sluškinje neće biti naslednik sa sinom slobodne žene.” Zato, braćo, nismo deca sluškinje, nego deca slobodne žene.” (Galatima 4:30-31).

image_pdfimage_print