Nasamo sa Bogom
Pre svega, Jakov je bio blagosloven na onom mestu gde je bio nasamo sa Bogom. Sve koji su bili sa njim je negde poslao i ostao je sam (1. Mojsijeva 32:24). Vernici 20-og veka imaju poteškoće da provode dosta vremena nasamo sa Bogom. Duh ovog brzog tempa života došao je na većinu nas i mi smo u neprekidnom stanju zaposlenosti. Nije problem u našem temperamentu ili našoj kulturi, nego jednostavno nemamo ispravne prioritete – To je sve.
Isus je jednom rekao da jedina stvar koja je potrebna verniku jeste da sedi kraj Njegovih nogu i sluša Ga , ali mi to više ne verujemo i tako snosimo posledice neslušanja Isusovih reči. Ako smo stalno zaokupljeni našim raznim aktivnostima i ne znamo šta znači biti nasamo sa Bogom u postu i molitvi, mi zasigurno nećemo poznavati Božiju silu niti blagoslov – mislim na Njegovu pravu silu, a ne neke jeftine falsifikate kojima se mnogi hvališu.
Slomljen od Boga
Drugo, Jakov je bio blagosloven na mestu gde je bio potpuno slomljen. Kod Fanuila Čovek se rvao sa Jakovom. Bog se dvadeset godina rvao sa Jakovom, ali on je odbio da se preda. Bog je pokušao da mu ukaže da je sve za čega se Jakov prihvatio prošlo loše, uprkos njegovoj pameti i planiranju, ali Jakov je još bio tvrdoglav. Konačno, Bog je udario Jakovljev kuk tako da mu je butina bila iščašena. Butina je najjači deo tela, a upravo taj deo Bog mu je udario.
Jake strane našeg života su stvari koje Bog želi da zdrobi. Simon Petar je jednom mislio da je njegova hrabrost jaka strana njegove duhovnosti. Čak ako bi se i svi drugi odrekli Gospoda, on ne bi nikada. Dakle, Bog je morao tu da ga slomi. Petar se odrekao Gospoda pre svih drugih i to ne jednom već tri puta, i to još kada je pitanje postavila slabašna mlada sluškinja! Ovo je bilo dovoljno da zdrobi Petra. U fizičkoj stvarnosti, Petrova jaka tačka je bilo ribarenje. Ako je bilo nešto u čemu je bio stručan, to je bilo ribarenje. Dakle, Bog ga je slomio i u toj tački. Petar je ribario celu noć i ništa nije ulovio i to se desilo ne jednom, već dva puta (Luka 5:5 i Jovan 21:3). Bog ga je slomio u njegovim najjačim stranama da bi ga naučio njegovoj potpunoj nesposobnosti da služi Bogu.
Učenicima je trebalo tri i po godine da nauče da bez Hrista ne mogu činiti ništa. Nekima od nas je potrebno i više vremena. Međutim, u kolikoj meri naučimo istinitost tih reči, u toj meri ćemo poznavati Božju moć. Kada je Petar bio zdrobljen u njegovim najjačim tačkama – kada ga je Bog pogodio u njegov “kuk”- tada je bio spreman za Pedesetnicu.
Mojsijeva jaka strana bio je njegov potencijal da bude vođa, njegovo govorništvo i njegova obuka u najboljim učionicama Egipta. Mislio je da je zato najpodobniji za lidera Izraelaca (Dela 7:25). Međutim, Bog nije stojao uz njega sve dok, četrdeset godina kasnije, nije zdrobio njegove najjače strane. Tada je Mojsije rekao: “Gospode, nisam ja osoba za toliki posao. Nisam dobar govornik… Molim Te pošalji nekog drugog” (parafraza) (2. Mojsijeva 3:11; 4:10-13. Tada ga je Bog podigao i moćno upotrebio.
Bog mora da čeka da naša samodovoljnost i samopouzdanje bude zdrobljeno, da postanemo slomljeni i da više nemamo visoke misli o sebi ili svojim mogućnostima. Tada On bezrezervno može da nam se poveri.
Gladan Boga
Treće, Jakov je bio blagosloven na mestu gde je bio ozbiljan i gladan za Bogom. “Neću te pustiti”, vikao je, “dok me ne blagosloviš”. Kako je samo Bog iščekivao dvadeset dugih godina da bi čuo te reči od Jakova. Onaj ko je potrošio svoj život grabeći prvorodstvo, ženu, novac i imovinu, sada sve to pušta i grabi se za Boga. To je bila tačka prema kojoj je Bog radio sve vreme u Jakovljevom životu. Mora da se obradovalo Božje srce kada je Jakov konačno izgubio svoj pogled na privremene zemaljske stvari i počeo da čezne i žedni za samim Bogom i za Njegovim blagoslovom. Rečeno nam je kod Osije 12:5 da je Jakov plakao i molio za blagoslov te noći kod Fanuila. Koliko je samo bio drugačiji čovek te noći u poređenju sa ranijim godinama kada je samo želeo stvari ovoga sveta. Božji postupci sa njim su konačno urodili plodom!
Pre nego što je blagoslovio Jakova, Bog je oprobao njegovu revnost. “Pusti me da idem”, rekao je Jakovu, probajući da li će Jakov biti zadovoljan tim što je već dobio ili će tražiti više. To je bilo upravo kako je kasnije Ilija oprobavao Jelisija. “Pusti me da idem”, ponavljao je Ilija, ali Jelisije nije dopustio da ga se ‘otarasi’ – i tako je dobio dvostruku meru Ilijinog duha (2. Carevima 2). Slično tome, Isus je oprobavao svoja dva učenika koji su išli za Emaus (Luka 24:15-31). Kada su stigli do njihove kuće Isus se ponašao kao da hoće da produži dalje, ali dvojica učenika Ga nisu pustila – i dobili su blagoslov kao rezultat.
Bog i nas oprobava. On neće blagosloviti čoveka u punini dokle god čovek ne postane zaista veoma ozbiljan za najbolje od Boga. Moramo biti žedni kao Jakov i kazati: “Gospode, u hrišćanskom životu ima mnogo više nego što sam ja iskusio do sada. Nisam zadovoljan. Želim svu puninu od Tebe po svaku cenu.” Kada do te tačke dođemo, samo je mali korak do punine Božjeg blagoslova.
Zapazite u slučaju kod Fanuila, da je to bilo kada je Jakov bio u stanju slabosti (nakon što mu je kuk bio iščašen). Tada je rekao: “Neću Te, Bože, pustiti.” Bog je sa lakoćom mogao da ode i da ga ostavi, ali nije tako uradio. To je tako, kada je čovek najslabiji u sebi, tada ima najveću silu sa Bogom. Kao što je rekao apostol Pavle: “Drago mi je što mogu da se pohvalim koliko sam slab; drago mi je da budem živa demonstracija Hristove sile, umesto da pokazujem moju vlastitu silu i mogućnosti… jer kada sam slab, tada sam jak” (parafraza) (2. Korinćanima 12:9-10. Božja sila se najefektivnije pokazuje u ljudskoj slabosti.
Tako je i sa Jakovom. Kada je poražen, slomljen i potpuno slab, tada mu Bog kaže: “Sada si nadvladao.” Neko bi mislio da je Bog trebao reći: “Sada si konačno poražen”, ali ne. Rečenica glasi: “Pobedio si. Mi pobeđujemo onda kada Bog zdrobi našu ličnu snagu i samodovoljnost. Ovo je slavni paradoks hrišćanskog života.
Ako je igde postojala slika slabosti, zasigurno se videla u čoveku koji bespomoćno visi na krstu. Bičevan, maltretiran i na kraju razapet na krstu, Hrist umire kao slab i iscrpljen čovek. Ali tu se pokazala Božja sila kako obara đavola i oslobađa čoveka (Jevrejima 2:14; Kološanima 2:14,15). “Raspeti Hrist je Božja sila”, pisao je Pavle Korinćanima. “Bio je razapet u slabosti, ali živi Božijom silom. Mi smo takođe slabi sa Njim, ali ćemo živeti sa Njim Božijom silom” (1. Korinćanima 1:23-24; 2. Korinćamnima 13:4). Božja sila se manifestuje jedino u i kroz krst. U ljudskoj slabosti se vidi sila Božja.
Jedan čovek je izvesno vreme tražio od Boga neku spektakularnu manifestaciju. Konačno, Gospod ga je upitao: “Kako si primio oproštaj svojih greha?” Odgovorio je: “Gospode, uvideo sam da sam najveći grešnik na svetu i Ti si mi besplatno dao oproštaj greha.” Tada mu je Bog rekao: “Sada uvidi da si najslabija osoba na svetu i imaćeš Moju silu.” Od tada je počeo imati iskustva Božije sle u svom životu. Put krsta je put sile. U kolikoj meri idemo tom stazom, onoliko ćemo imati Božju silu u svom životu i ljudi će biti blagosloveni kroz naš život i službu. Kada se pet hlebova prelomi, tada – i ne pre toga – mnoštvo će biti nahranjeno.
Iskren sa Bogom
Konačno, Jakov je bio blagosloven kada je bio iskren sa Bogom. Bog ga pita: “Kako se zoveš?” Dvadeset godina ranije, kada ga je njegov otac isto to pitao, on je lagao i rekao: “Ja sam Isav” (1.Mojsijeva 27:19), ali sada je iskren. On kaže: “Gospode, ja sam Jakov”, drugim rečima, “Gospode, ja sam grabljivac, prevarant i trgovac.” Sada u Jakovu nema lukavstva i tako je Bog mogao da ga blagoslovi. Mnogo godina kasnije, kada je Isus pogledao Natanaila, sećate se šta je rekao: “Gle Izraelca – pravog Izraelca, originalnog Božjeg princa – u kome nema ‘Jakova’, nema lukavstva’ (parafraza) (Jovan 1:47). To je ono što Bog čeka da vidi i u nama. Samo tada može da nam da silu.
Bog je blagoslovio Jakova kada je bio iskren, kada više nije hteo da se pretvara, kada je ispovedio: “Gospode, ja sam licemer. Sramota i pretvaranje je u mom životu.” Ja vam kažem da je potrebna prava slomljenost u čoveku da prizna to iz dubine svog srca. Mnoge hrišćanske vođe govore reči slične ovima sa lažnom poniznošću – da steknu reputaciju da su ponizni. Ne mislimo na tu vrstu odvratnosti. Ono na šta se misli jeste poniznost koja dolazi iz zaista slomljenog i skrušenog srca. To košta. Postoji toliko mnogo lukavstva u svima nama. Neka nam Bog bude milostiv zbog toga što se pretvaramo da smo tako posvećeni, a nismo. Hajde da žudimo celim srcem za ozbiljnošću, iskrenošću i otvorenošću, i tada neće biti ograničenja za Božiji blagoslov nad našim životima.
Izlazeće sunce
Jakov je bio slomljen i time je postao Izrael. Sunce je konačno izašlo nad njegovim životom. Ovo svakako ne znači da je Jakov postao savršen. Bog je trebao da nastavi da ga disciplinuje, jer je još puno toga trebao naučiti. U 1. Mojsijevoj 33 i 34 čitamo o nekim Jakovljevim neposlušnostima i pogreškama. Međutim, sunce je izašlo u njegovom životu i on je ušao u novu duhovnu ravan. Svetlost bez sumnje treba da raste u svom sjaju, ali to će doći kada sunce bude dospelo u podnevnu poziciju. Biblija kaže: “Put pravednika je kao sjajna svetlost (sunca) koja postaje sve jača (od izlaska, pa dalje), do savršenog dana (podneva)” (parafraza) (Priče 4:18).
Tako je bilo sa Jakovom i tako mora biti sa nama. Ako se potčinimo Božjem postupanju sa nama, kao Jakov na posletku, svetlost od Boga će trajno da raste u našem životu. I dok sunce tako deluje, senka našeg sebičnog života će se stalno smanjivati sve dok nam sunce ne dospe iznad glave, kada će senka potpuno nestati i kada će Hrist biti sve u svemu.
Kakvo je bilo Jakovljevo svedočanstvo u kasnijim godinama u vezi njegovog iskustva kod Fanuila? On nije nastavio da govori kako je tog i tog dana primio drugi blagoslov. Ne. Njegovo svedočanstvo je bilo nešto skroz drugo. U Jevrejima 11 nalazi se nagoveštaj u vezi Jakovljevog svedočanstva. Tamo se nalazi zapis o junačkim delima pojedinih velikana vere u Starom Zavetu – zatvaranje lavljih usta, podiznje mrtvih… Jakovljevo ime se takođe nalazi na listi i šta mislite da je zapisano o njemu? “Oslonjen na vrh svog štapa” (Jevrejima 11:21). Izgleda prilično neprikladno uvrstiti tako nešto u poglavlje puno spektakularnih događaja! To što je radio Jakov sigurno ne liči na neko ‘čudo vere’, ali jeste bilo. To je možda veće čudo od drugih čuda koja su zapisana u tom poglavlju. Štap je postao neophodan Jakovu, jer je njegov kuk bio iščašen kod Fanuila. Oslanjajući se tako na štap, uvek bi se podsećao čuda koje je Bog ostvario u njegovom životu, u slamanju njegove tvrdoglave samovolje. Njegovo oslanjanje na štap sada simboliše njegovu bespomoćnu, iz trenutka u trenutak, zavisnost o njegovom Bogu. Sada je obožavao Boga kao slomljen čovek. Slavio je u svojoj slabosti i nedostatku – i to je bilo njegovo svakodnevno svedočanstvo. Tako je bilo i sa apostolom Pavlom. Tako je bilo sa svim čuvenim Božjim ljudima i ženama kroz sve vekove. Radovali su se u svojim ograničenostima, a ne u svojim dostignućima. Kakva lekcija za ponosite, samopouzdane hrišćane 20-og veka!
Jakova vidimo kao proroka pri kraju njegovog života. Prorokovao je o budućnosti koja se ticala njegovih potomaka (1. Mojsijeva 49). Samo čovek koji je bio pod Božjom rukom i koji se potčinio Božanskoj disciplini jeste kvalifikovan da prorokuje. Jakov je to iskustveno naučio. On nije bio teoretičar koji se kvalifikovao na seminarima. On je prošao kroz oganj i bio je kvalifikovan na Božjem univerzitetu. Poznavao je Božje tajne savete. Kako je predivna stvar biti Bogom pročišćen. Kakvom rodnošću rezultira!
Primetite na kraju reč ohrabrenja koja se proteže kroz Bibliju. Bog Sebe naziva: “Bog Avramov, Isakov i Jakovljev.” Ne ‘Izraelov’, nego ‘Jakovljev’. Zaista predivno! On je Bog Jakovljev. Povezao je svoje ime sa imenom Jakova, grabljivca i prevaranta. Ovo je naše ohrabrenje. Naš Bog je Bog čoveka sa zamršenom ličnošću. On je Bog žene sa teškim temperamentom…
Ono što je Bog započeo u nama, On će to i dovršiti. Koliko je bio savršen posao Oca u stvaranju i koliko je bio savršen posao Sina u izbavljenju, toliko će biti savršen Njihov posao u našem posvećenju. Bog je veran.
Bog će dovršiti Njegov posao u nama kao što je dovršio u Jakovu, ali mi moramo odgovoriti kao što je Jakov odgovorio kod Fanuila. Svakako, ako ne sarađujemo sa Njim, nego osujetimo Njegov posao u nama, mi ćemo na kraju stojati pred Njim sa tragičnim gubitkom – besplodnim životom. Bog želi da budemo plodonosni, ali nas neće primoravati. On želi da nas preobrazi u ljude slične Hristu, ali nikada neće ići nasuprot našoj slobodnoj volji. Staza ka Hristovom životu vodi preko krsta – biti ‘slomljen’ pred njim. Koja sila se oslobađa kada se razbije atom! Koja sila se može osloboditi kada je Božje dete slomljeno Njegovom Rukom!
Neka nas Gospod nauči ovu lekciju i neka je zapiše duboko u našim srcima.
Materijal od kojih je sačinjen serijal tekstova preuzet sa Interneta i dijelom korigovan od strane administratora.
