Izvucimo pouku – zašto je Bog slomio Jakova? (3)

Jakov je klasičan primjer čovjeka koga je Bog uspio da slomi. On je imao dva susreta sa Bogom – jedan u Betelu (1. Mojsijeva 28) i drugi u Fanuelu (1. Mojsijeva 32). Betel znači “Božja kuća” (slika zajednice, crkve), a Fanuel znači “Božje lice”. Svima nam je potrebno da, pored uobičajenog odlaska u zajednicu/crkvu, “vidimo” Božje lice.

Piše da je u Betelu “sunce zašlo” (1. Mojsijeva 28:11) – to je prirodna činjenica, ali i indikativna za ono što se dešavalo u Jakovom životu jer je narednih 20 godina bio period duboke tame za njega. Zatim piše da je u Fanuelu: “sunce je granulo nad njim” (1. Mojsijeva 32:31) – opet prirodna stvar, ali je i Jakov konačno obasjan Božjom svjetlošću.

U Betelu, Jakov je sanjao merdevine-ljestve postavljene na zemlji čiji je vrh dosezao do neba. U Jovanu 1:51 Isus je tumačio te ljestve tako što ih je primijenio na Sebe – Put od Zemlje do Neba. Dakle ono što je Jakov vidio je zapravo bila proročka vizija Isusa koji je otvorio put do Neba. Gospod je tada, u tom snu, obećao Jakovu mnoge stvari. Međutim, Jakov je bio tako uznemiren da je mogao da razmišlja samo o zemaljskoj sigurnosti, fizičkom zdravlju i finansijskom prosperitetu. I tako je rekao Bogu: “Gospode, ako se budeš brinuo o meni na ovom putovanju i daš mi hranu i odjeću i dovedeš me sigurno kući, daću ti 10 odsto moje zarade”. Jakov je postupao sa Bogom kao čuvarem koji je trebalo da se brine o njemu. I ako Bog to odradi, Jakov bi mu isplatio zarađenu platu – 10 odsto od njegovog prihoda!

Koliko vjernika danas upravo tako tretira Boga. Oni od Njega žele samo materijalne blagoslove. Ako im Gospod daje ovakve stvari, oni će vjerno prisustvovati skupovima vjernika dati nešto od svog novca za Boje djelo.Takvi vjernici imaju u stvari poslovan odnos sa Bogom, tražeći samo svoju udobnost i profit, kao i svaki ovozemaljski biznismen.

Jakov je proveo 20 godina svog života boreći se za zemaljske stvari. Pokušao je da se dočepa žene iz Labanove porodice i dobio dvije! Nije želio dvije, ali ih je ipak imao! Onda je prevario Labana i dograbio svoje ovce i tako postao bogat čovjek. Ušao je praznih džepova u Labanovu kuću, ali je tamo postao bogat čovjek. Bez sumnje, on je pripisao svoj prosperitet Božjem blagoslovu – a tako i danas mnogi vjeruju! Ali šta je pravi znak “Božjeg blagoslova”? Da li je prosperitet? Ne. Božiji blagoslov je preobražavanje u kom sve više ličimo na Hrista. Koja je svrha dobrog posla, velike kuće i mnogih udobnosti, ako je vaš život i dalje beskoristan Bogu i čovjeku?

Ali Bog nije odustao od Jakova. Ponovo ga je sreo u Fanuelu. Mnogima je potreban drugi susret sa Bogom – susret koji će se dogoditi kada tresnete na samo dno vašeg života – i kada vas Bog, umjesto da vas osudi, ispuni svojim Svetim Duhom!

U 1. Mojsijevoj 32 piše da se Jakov uplašio jer je upravo čuo da je mu je brat Isav (koga je prevario u vezi prava prvorođenog, 20 godina ranije) izašao u susret. Bio je siguran da će ga Isav ubiti. Dobro je za nas kada nam Bog dozvoljava da se suočimo sa određenim situacijama koje nas zaplaše. Jer kada se plašimo onoga što bi ljudi mogli da nam učine, približićemo se Bogu.

U Fanuelu, Jakov je bio sam (1. Mojsijeva 32:24). Bog mora prvo da nas dovede u samoću i tišinu prije nego što se sretne sa nama. Zato Sotona nameće užurban život u današnjem svijetu zauzet obavezama i opterećen poslovima (naročito u gradovima), da čak i mnogi vjernici nemaju dovoljno vremena da budu sami s Bogom. Njihovi životi su postali tako zauzeti da su stvari prioriteta (poput Boga) potpuno izbrisane iz njihovog rasporeda! Ovo je tragedija današnjeg hrišćanstva.

Bog se te noći, tokom dugih sati, borio sa Jakovom, ali čovjek se nije predavao. To rvanje simbolizuje sve ono što se dešavalo u Jakovljevom životu u proteklih 20 godina. I kada je Bog vidio da Jakov ne popušta konačno mu je iščašio kuk. Jakovu je bilo tada oko 40 godina, i bio je jak čovjek. Njegov deda Avram je živio 175 godina. Dakle, mogli bi smo reći da je Jakov bio još uvijek mlad, sa još 75 odsto  života pred sobom. Da tako iščaši kuk bila bi poslednja stvar koju je želio – jer bi to razbilo sve planove koje je napravio za svoju budućnost. Bilo bi to kao da je u današnje vrijeme mladić od 20 godina postao hrom, i da zauvijek mora koristiti štaku. To može biti iskustvo koje razvaljuje. Jakov više nije mogao da hoda bez štake do kraja života.

Bog je pokušao na toliko načina da urazumi Jakova, ali nije uspio, i tako ga je sada trajno fizički onesposobio. To je konačno uspjelo da slomi Jakova.

Bog isto može učiniti za nas ako utvrdi da nam je potrebno. On disciplinuje samo one koje voli kako bi ih spasio od neke veće katastrofe. Ako Bog prestane da vas vaspitava i koriguje, onda vam On može dozvoliti, čak i kao otpadniku, da živite u dobrom zdravlju, zarađujete mnogo novca i uzalud potrošite svoj život. Ali ko bi to želio? Radije bih dozvolio Bogu da se drastično obračuna sa mnom, da me disciplinuje i slomi me (čak i fizički ako je potrebno) upravo sada, kako bih mogao ispravno hodati s Njim i ispuniti svoju svrhu na zemlji.

Čak i velikom apostolu Pavlu je bio potreban trn u tijelu da bi ga zauzdavao (2. Korinćanima 12:7). Pavlov trn u tijelu je možda bio neka fizička nesposobnost koja mu je stalno smetala. Iznova i iznova se molio Bogu da ga oslobodi ovog “anđela Sotonskog”. Ali Bog je rekao: “Ne. Iako je to “anđeo Sotone”, neću ti ga oduzeti. Potrebno je da te držim u poniznosti – tako da možeš biti koristan Meni i sljedbenicima.

Pošto je Bog iščašio Jakovljev kuk, rekao mu je: “U redu, završio sam svoj posao, a sada me pusti. Nikada me nisi želio, želio si samo žene i novac”. Ali Jakov sada nije pustio Boga. Promjenio se – konačno! Taj čovjek koji je trošio svoj život na žene i gomilanje imovine sada je zgrabio Boga i kaže “Neću te pustiti dok me ne blagosloviš”.

Sada ga Bog pita: “Kako se zoveš?” A Jakov odgovara: “Ime mi je Jakov”. “Jakov” znači prevarant. Jakov konačno priznaje da je obmanjivač. Da li si možda i ti obmanjivač? Da li si varao ljude oko sebe da si duhovan čovjek? Ako je tako, hoćeš li biti iskren prema Bogu danas i priznati Mu da si licemjer?

Mnogo godina ranije, kada ga je njegov slijepi otac Isak pitao za ime, Jakov se pretvarao da je on Isav. Ali sada je bio iskren. A Gospod mu odmah rekao: “Ti više nećeš biti varalica (Jakov)” (stih 28).

Zar to nisu ohrabrujuće riječi? Jeste li dobro čuli?

“Više nećeš biti varalica” Nije da više nikad nećete zgriješiti. Ali neće više biti prevara, više neće biti podmuklog licemjerstva u vašem životu. A onda je Bog rekao Jakovu: “Tvoje ime će od sada biti Izrael, jer si se suočio sa Bogom i sa ljudima i nadvladao”. Kakva transformacija – od obmanitelja do kneza Božjeg. Sve je to postignuto tek kada je Jakov slomljen.

To je i naš poziv – da sjednemo s Hristom na njegovom prijestolu, kao knezovi, pokazujemo duhovnu nadmoć nad Sotonom i oslobađamo muškarce i žene od sotonskog ropstva. Kao članovi Hristovog tijela imaćemo moć koju nam Bog daje  da pobjeđujemo. Pozvani smo da budemo blagoslov svim ljudima. Ali to se može ostvariti samo kada budemo slomljeni. A možemo se slomiti samo kada iskreno priznamo Bogu naše licemjerje i naše manipulacije i prevare.

Mnogo vjekova kasnije kada je Jakovljev potomak, Nataniel, upoznao Isusa, Gospod je rekao o njemu: “Evo istinskog Izraelca u kome nema Jakova (nema prevare)” (Jovan 1:47)! Potom je podsjetio Nataniela na ljestve koje je Jakov vidio u Betelu i rekao mu da je i on “Izrael” – ne zato što je Nataniel bio savršen već zato što u njemu nije bilo lukavstva ili prevare.

Piše da je Jakov nazvao to mesto “Fanuel” jer je konačno vidio lice Božije. U Betelu je uveden u Božji dom. Možda ste i vi bili u Božjoj kući dugi niz godina, a ipak još niste vidjeli Božje lice. U tom slučaju vam je potreban drugi susret sa Bogom – gdje bi vidjeli Njegovo lice.

Jakov je kazao u oduševljenju, “sada vidim Tvoje lice Bože i moj život je spasen.” “Trebao sam biti izbačen iz kompanije, ali moja plata je utrostručena!”

Zašto mnogi vjernici nijesu ispunjeni Svetim Duhom. Pokušavaju da ga zarade. Pokušavaju da Ga budu dostojni. Mnoštvo iskrenih ljudi u mnogim religijama takođe traži oproštenje svojih grijeha na isti način. Zašto ne dobijaju oproštaj? Zato što pokušavaju da ga zarade.

Kako ste dobili oproštaj svojih grjehova? Da li ste ga zaslužili ili zaradili? Došao je dan u tvom životu kada si shvatio da nikada ne bi mogao da zaslužiš Božji oproštaj. Tada si došao kod Isusa, ne kao hrišćanin, već kao grešnik. I tvoji grjehovi su odmah oprošteni. Moramo doći na isti način da primimo puninu Duha.

Svi Božji pokloni su besplatni. Ali čovjek čini grešku pokušavajući da plati Bogu za njih i tako ne prima ni jedan od njih. Ako pokušate da budete dostojni primanja Božjih poklona, ne možete ih primiti. Ovo je možda glavni razlog zašto još niste ispunjeni Svetim Duhom.

Božji darovi se ne mogu zaslužiti

Kada je Isus bio na zemlji, fariseji su mislili da zaslužuju oproštaj grijeha više nego bilo ko drugi. Ali nisu ga dobili. S druge strane, ozloglašeni grešnici poput Marije Magdalene odmah su primili oproštenje grijeha. Lopovu, koji je živio u zločinu, oprošteno je u jednom trenutku. Bog daje svoje najbolje poklone onima koji ih ne zaslužuju. Oni koji su došli da rade u vinogradu u jedanaestom satu, znali su da nisu zaslužili ništa i tako su prvi isplaćeni. Ali oni koji su ranije došli, koji su osećali da zaslužuju svoje plate, završili su poslednji.

U priči o izgubljenom sinu možemo pročitati da je otac imao prsten na ruci. Jednog dana on ga je skinuo i dao ga svom mlađem sinu koji je potrošio sav svoj novac. Zašto ga nije dao starijem sinu? Zato što je ovaj bio samopravedan. U ljudskim očima, stariji sin je zaslužio taj prsten. Ali otac ga je dao svom mlađem sinu. To je Božji način. On radi ovakve stvari kako bi ponizio čovjekov ponos, tako da se niko ne može nikad pohvaliti u Njegovom prisustvu. Njegovi putevi nisu naši putevi i Njegove misli nisu naše misli.

Bolest nekih grijeha

Neka vas Božja dobrota i ljubaznost dovede do pokajanja. Nemojte iskorištavati Njegovu dobrotu. Bog je bio ljubazan prema nama na mnogo načina. Ali ako je On ljubazan prema nama ne treba da mislimo da Bog je srećan sa nama. Ne. On je ljubazan prema svim ljudima. Njegova ljubaznost je samo namjera da nas dovede do pokajanja. A kada Mu se obratimo iskreno, bez ikakvog proračunatog lukavstva, On će staviti prsten i na našu ruku. Bog prvenstveno čuva taj prsten za grešnike kao što smo mi.

Isus nije došao da pozove one koji sebe smatraju pravednim, već one koji priznaju da su grešnici. Sasvim je moguće da su mnogi od vas koji čitate ovo bolesni koliko su bili i fariseji u Isusovo vrijeme, a da nisu to shvatili – bolesni od licemjerja, ponosa i samopravednosti. Ove bolesti su ozbiljnije od raka i side – i mogu vas uništiti! U poređenju sa ovim grijesima, drugi grijesi kao što su ubistvo i preljuba samo su blaga prehlada ili groznica. Možda misliš da su ubica i preljubnik bolesni. Ali ti bi mogao biti bolesniji od oboje!

Bog želi da nam da svoj život, svoju moć i autoritet. Zato nam dozvoljava da iznova i iznova propadamo dok nas konačno ne slomi.

Sljedeći nastavak

Prethodni nastavak

image_pdfimage_print