„Jedno je telo i jedan duh – kao što je i jedna nada na koju ste pozvani – jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima i u svima vama.“ Efescima 4:4-6
U svetlu prethodnog poglavlja izraz „jedan Duh“ deluje čudno. Videli smo iz Pisma da se Duh odnosi na Isusov Duh, Očev Duh i na Sveti Duh. A ipak ista Biblija kaže da postoji „jedan duh“ (videti takođe 1. Korinćanima 12:13; Efescima 2.18). Kako je to moguće? Da bismo odgovorili na ovo pitanje treba da razumemo šta Biblija podrazumeva pod terminom „duh.“ Duh znači život, a ponekad označava i um.
Zapazite sledeće tekstove:
Um: uporedite Isaija 40:13 sa Rimljanima 11:34, gde Pavle citira Isaiju:
„Ko je Gospodnji Duh izmerio? Ko ga kao savetnik može nečemu poučiti?“ Isaija 40:13
„Jer „ko je upoznao Gospodnji um, ko je njegov savetnik”?“ Rimljanima 11:34
Život:
„On ju je uzeo za ruku i povikao: „Devojko, ustani!” I vratio joj se duh i odmah ustala, a on je preporučio da joj daju da jede.“ Luka 8:54-55 (videti Dela 7:59 i Luka 23:46)
„Duh je taj koji daje život, telo ne koristi ništa. Reči koje sam vam govorio Duh su i život su.“ Jovan 6:63
„A ako je Hrist u vama, telo je zaista mrtvo zbog greha, ali Duh je život zbog pravednosti.“ Rimljanima 8:10
Kao što možete videti, reč „duh“ označava život kada se odnosi na čoveka ili Boga. Kakva je povezanost između čoveka i čovekovog duha, takva je i povezanost između Boga i Njegovog duha (1 Korinćanima 2:11). Božji Duh predstavlja Njegovu ličnost, karakter, život i misli. To je Njegova Ličnost. To je ono što On jeste. Zbog toga je Sveti Duh ličnost, kao što su i Isus i Bog ličnosti, jer se radi o tome ko oni jesu; njihovo lično prisustvo, a ne samo njihova sila i uticaj.
Međutim, ostaje problem. Zašto Biblija kaže da postoji samo jedan duh kada čitamo o Duhu Oca i o Duhu Sina? Zapazite sledeći tekst:
„Ali vi niste u telu, nego u Duhu, ako Božji Duh zaista prebiva u vama. Ali ako neko nema Hristov Duh, taj nije Njegov. A ako je Hristos u vama, telo je zaista mrtvo zbog greha, ali Duh je život zbog pravednosti. A ako Duh onoga koji je Isusa podigao iz mrtvih prebiva u vama, onaj koji je Hrista Isusa podigao iz mrtvih oživeće i vaša smrtna tela svojim Duhom koji prebiva u vama.“ Rimljanima 8:9-11
Dok govori o istom Duhu, Pavle upotrebljava sledeću terminologiju:
- Duh
- Božji Duh
- Hristov Duh
- Hrist
- Duh onoga koji je podigao Hrista iz mrtvih
U Pavlovom umu svi ovi termini se odnose na istog Duha koji prebiva u verniku. Interesantno je da on naziva Duha „Hrist“ u istom pasusu. Zašto bi Pavle došao do takvog zaključka? Zapazite za koga je Isus rekao da će prebivati u nama kada primimo Utešitelja (Svetog Duha): „Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće moje reči, i moj Otac će ga voleti, i doći ćemo k njemu i prebivaćemo s njim.“ Jovan 14:23
Primanjem Svetog Duha, mi primamo i Oca i Sina. Kako je ovo moguće? Prvo, videli smo u Galatima 4:6, u prethodnom poglavlju, kako je Pavle rekao „Bog je u naša srca poslao Duh svog Sina“ i mi smo razumeli da se ovo odnosi na život ili ličnost samog Isusa. Drugo, zapazite ove stihove:
„Da objavljujemo da je Bog bio u Hristu i pomirio svet sa sobom, ne računajući im njihove prestupe, i stavio u nas reči pomirenja.“ 2. Korinćanima 5:19
„Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Ono što vam ja govorim ne govorim sam od sebe, nego Otac koji stoji u meni čini svoja dela. Verujte mi da sam ja u Ocu i da je Otac u meni, ako ne inače, verujte zbog samih dela.“ Jovan 14:10-11
Bog Otac je bio u Hristu. Kako je to moguće? Biblija nam daje odgovor:
„Gospodnji Duh je na meni, jer me je Bog pomazao da objavim dobru vest siromašnima, da iscelim one slomljenog srca, da propovedam oslobođenje zarobljenima i vraćanje vida slepima, da pustim potlačene na slobodu.“ Luka 4:18 (videti i Isaija 61:1)
„Na njemu će počivati Gospodnji Duh, Duh mudrosti i razboritosti, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha od Gospoda.“ Isaija 11:2 (videti Isaija 42:1 i Matej 3:16)
Bog je rekao „Na njega sam stavio svoj duh“ Isaija 42:1. Vidimo da se to dogodilo prilikom utelovljenja, kada je Sveti Duh došao na Mariju i ponovo potvrdio prilikom Isusovog krštenja. Svi ovi primeri govore o „Božjem Duhu“, a ne o „Bogu Duhu.“
Kako jedan Duh
Otac ima Duh, Biblija tako kaže; Sin takođe ima Duh, Biblija takođe tako kaže; ipak se nešto dogodilo u utelovljenju i vaskrsenju što je omogućilo biblijskim piscima da kažu da postoji Jedan Duh. Isus je ukazivao na ovog Jednog Duha kao na Utešitelja ili Duha Istine (Jovan 14:16,17). Isus je takođe rekao da ako On ne ode ovaj Utešitelj neće moći da dođe (Jovan 16:7). Evo zašto je Isus morao poći po ovog Utešitelja:
„Ko bude verovao u mene, kao što je rečeno u Pismu, iz njegovog tela poteći će reke žive vode.” A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u njega. Tada, naime, Duh još nije bio dat, jer Isus još nije bio proslavljen.“ Jovan 7:38-39
Ovo je verovatno najznačajniji tekst u poglavlju. Jovan je bio veoma jasan. Rekao je da Utešitelj nije mogao da bude dat dok Isus ne bude proslavljen što se naravno dogodilo nakon Njegovog vaskrsenja. Isus je trebalo da bude proslavljen, kako bi „Duh“, „Duh istine“ ili „Utešitelj“ mogao da bude dat.
Zašto je to tako? Ako je Sveti Duh različita ličnost od Isusa, kao što Trojstvo uči, zašto onda nije mogao da bude dat pre proslavljenja? Vidite, Hristov Duh je bio u Staro-zavetnim prorocima. Očev Duh je bio izliven na Isusa tokom Njegovog utelovljenja. Međutim, važno je da razumemo da Utešitelj, koga je Isus obećao da će poslati, nije potpuno isti kao Hristov Duh koji je bio u Staro-zavetnim prorocima.
Kroz utelovljenje, Isus je ušao u iskustvo u kome nije bio nikada ranije. On je postao čovek. Uzeo je na Sebe ljudsku prirodu što nije učinio nikada ranije. U Isusu, Bogo-čoveku, prebivao je Bog Otac. U Njemu su se ujedinili čovečanstvo i božanstvo. On je bio rođen od žene (Galatima 4:4) a ipak je u Njemu prebivala punina Božanstva (Kološanima2:9). Kao Božansko-ljudsko Biće, Isus je pobedio Sotonu i grob. Stekao je iskustvo koje nikada ranije nije imao. On je autor vere koja nije postojala ranije. Isus je u stanju da uteši iskušanog zato što je i sam bio iskušan (Jevrejima 2:18). On je naš Utešitelj/Zastupnik (Jovan 14:18; 1. Jovanova 2:1). Imajte na umu da je reč prevedena sa „Utešitelj“ u Jovan 14 prevedena kao „Zastupnik“ u 1. Jovanova 2:1.
Na krstu, Otac se razdvojio od Sina, što je dovelo do smrti Njegovog Sina. Međutim, u Hristovom vaskrsenju i proslavljenju, naročito istaknutog na dan Pedesetnice, Očev Duh je ponovo bio izliven na Isusa, ali bez mere. Isusova ljudska priroda je suštinski element u Njegovom proslavljenju. Setite se Isusove molitve u Jovan 17:
„Ja sam proslavio tebe na zemlji, dovršivši delo koje si mi dao da izvršim. A sada ti, Oče, proslavi me svojom slavom koju sam imao s tobom pre nego što je svet postao.“ Jovan 17:4,5
Bogo-čovek Isus Hrist je molio Oca da ga proslavi. Kao naš Predstavnik, Drugi Adam, naš Brat, On je molio za svoje proslavljenje; i kao jedan od nas, primio je ovo proslavljenje na dan Pedesetnice (Dela 2:32,33; 3:13; Jevrejima 1:8,9). Ovo je bilo učinjeno, „kako bi On“, Isus, „mogao ispuniti sve“ uključujući i Svoje telo – crkvu (Efescima 4:9,10). Otac je izlio Duh bez ograničenja na Svog Sina, glavu tela. Od Isusa, naše glave, Duh je tekao do ostatka tela. Duh koji su apostoli primili na dan Pedesetnice bio je obećani Utešitelj. To je Očev Duh koji dolazi kroz Hrista.
Kroz Isusovo proslavljenje, Duh Sina je bio ujedinjen sa Očevim Duhom, što je rezultovalo jednim duhom, koji je u isto vreme i Očev i Sinovljev Duh (Rimljanima 8:9-11). Ovo je Jedan Duh, Sveti Duh koji je govorio apostolima i upućivao ih; to je bio Duh kome su ljudi lagali i koji je trebalo da osvedoči svet o grehu. To je bio Duh na koji je Jovan ukazivao kada je rekao „jer Sveti Duh još nije bio dat“ Jovan 7:39. Govorimo o istom Duhu, za kojeg je Jovan rekao „Za vaše je dobro što ja odlazim. Jer ako ne odem, utešitelj neće doći k vama, ali ako odem, poslaću ga k vama.“ Jovan 16:7
Ovaj jedan Duh nije niko drugi do sam život Isusa Hrista, u kome se nalazi Očev život. Drugim rečima, ovaj jedan Duh nije niko drugi do lično Isus Hrist u duhovnom obliku. Kada primimo Duha, mi imamo i Oca i Sina (Jovan 14:23), čineći Svetog Duha trećim predstavnikom kroz koga Bog i Njegov Sin mogu biti lično prisutni sa nama, kao sveprisutni.
Da, Sveti Duh je ličnost, kao što su Bog i Hrist ličnosti, ali on nije drugačija ličnost. To je sama ličnost Isusa Hrista, ispunjena „svom puninom“ Oca.
