Kruševac, Srbija
ingwood@live.com

Jevanđelje – evolucija ili revolucija

U samom naslovu (u jednom njegovom delu) nalazi se tumačenje koje je danas zvanično prihvaćeno u svim hrišćanskim crkvama, organizacijama, pokretima itd. Naime, evolucija ili postepeni proces razvoja čoveka paradigma je na kojoj počiva današnje tumačenje osnovne poruke hrišćanstva – jevanđelja ili dobre vesti o spasenju ljudskog roda.

Ovom savremenom pravcu razmišljanja utrli su put reformatori 19 i 20.veka sa početkom prosvetiteljstva. Naime, osnovna ideja reformatorskog duha bila je da čovek može da promeni sistem tek kada promeni, odnosno, preobliči sebe. Reformisati sebe znači preoblikovati sebe na temelju saznanja, svakodnevnog rada na sebi i ako ste hrišćanin – istrajnom molitvom, ne bi li efekat reforme bio efikasniji.  Sama po sebi reforma razmišljanja i ponašanja može da bude i te kako korisna za društvo, a pre svega za pojedinca koji je subjekat reforme.

Ovim tekstom bih napravio osvrt, pre svega na današnjeg hrišćanima posvećenog Svetom pismu. Kada bi njega pitali šta je ključ za promenu ili preoblikovanje ljudskog karaktera rekao bi vam da je to proces koji se sastoji iz niza radnji. To uključuje svakodnevno čitanje, proučavanje, razmišljanje, analiziranje, molitvu, brigu za druge oko njega itd. Bitno je da to bude svakodnevno, kako bi se stvorila navika kojom će postepeno da se menja obrazac razmišljanja čoveka. Ako pitate pisca knjiga iz popularne psihologije ili revnog konzumenta iste, reći će vam slično samo na drugačiji način. Možda u toj priči neće uključiti Bibliju i molitvu, a možda i hoće. Nešto je, ipak, zajedničko: svakodnevno ponavljanje radnji, koje su same po sebi dobre, dovešće do progresa i promenu ustaljenog načina razmišljanja kod osobe. Drugim rečima, svakodnevna borba sa iskušenjima dovešće do toga da se zamene loše navike dobrim. Ako u procesu klasične evolucije borci preživljavaju, a slabi (oni koji odustaju od borbe) se povlače i umiru,  u duhovnoj evoluciji oni koji se svakodnevno bore pobediće navike koje su produkt slabosti.

Do pre izvesnog vremena bio sam i sam revni pobornik karakterne reformacije neprekidnom borbom prsa u prsa sa protivnikom koji je, ispostaviće se, bio apsolutni favorit u svakoj toj borbi. I ne samo favorit koga je moguće iznenaditi, nego je toliko superioran da i sama pomisao na mogućnost pobede ledi krv u venama. Kada bih mogao da uporedim ovog protivnika sa nekim ili nečim, ne bih mogao čak i kada bih u mislima dozvao biblijski primer Golijata, jer je ovaj protivnik daleko, daleko nadmoćniji i od nadmoći koju je Golijat imao u odnosu na Davida.

Iznutra, prožimajući  naš krvotok od samog rođenja, naša priroda je naš vlasnik. Nakon dugogodišnje borbe i svakodnevnog nastojanja da promenimo našu ćud, može se sve promeniti. Okolnosti, ponašanje, rečnik, dela (dobra umesto loših) i još mnogo toga… Jedino će naša ćud ostati ista jer smo je nasledili od Adama

Rim. 5,12: “Zato, kao što je kroz jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.”

Dakle, šta god radili, koju god metodu koristili za promenu našeg karaktera, pa makar imali ovaj naš život plus hiljadu godina u raju na Zemlji (kako neki protestantski hrišćani veruju), ništa se sa našom grešnom prirodom neće desiti, osim što će se desiti preoblikovanje ili reforma razmišljanja i ponašanja. Evolutivni proces promene čoveka i njegove prirode se može desiti samo u literaturi. U stvarnosti to se…neće desiti.

Rim. 7,14: “Jer znamo da je zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu.”

Da li se onda treba dogoditi ili se već dogodilo nešto revolucionarno u istoriji? Nešto što ima silu da promeni pojedinca iz korena. Da, i te kako! Jevanđelje ili dobra vest je da se to dogodilo u prvom veku tako što je Isus Hrist, jedinorođeni Sin Božji, dao beskrajni, savršeno čist život za nas kako bi nakon Njegovog vaskrsenja i posvećenja mogli da primimo Njegov život, kojeg Bog daje svima nama Isusovom sveprisutnošću.

Jov. 14:16,17: “I ja ću zamoliti Oca i on će vam dati drugog utešitelja da bude s vama uvek,
Duha istine, koga svet ne može primiti, jer ga ne vidi i ne poznaje. A vi ga poznajete, jer boravi sa vama i biće u vama.”

Dakle, da bi se grešna, sebična priroda ljudska, koju smo nasledili od Adama rođenjem, mogla zameniti svetom i nesebičnom prirodom koja je bila u početku, bilo je neophodno da stara priroda umre, a da se rodi nova. I kao što rađanje nije evolutivnog, nego revolucionarnog karaktera, tako je i rađanje nove prirode revolucija u životu čoveka.

Jov. 3,5: “Isus odgovori: Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje kraljevstvo.”

Protivnik Božji, Lucifer, uspeo je da ubedi skoro sve hrišćane da je promena karaktera proces koji traje godinama i da je jevanđelje vest koja se zasniva na usvajanju i primenjivanju Isusovog primera u svakodnevnom životu i tako, umesto pravog jevanđelja (radosne vesti) koje je revolucija jer se čovek spasava i menja verom u Isusa Hrista koji dolazi u telo čoveka Duhom, hrišćani veruju da sa strahom i drhtanjem, čineći dobra dela, umolostivljuju Boga kako bi bili  spašeni. Na taj način, pošto nije mogao da pobedi Hrista na terenu, pokušava i uspeva u umovima mnogih da anulira Hrista koji nam daje pobednički život na dar, time što je izgradio drugog, lažnog Hrista koji je Primer i, lažno jevanđelje koje počiva na strahu i poslušnosti.

Prva Jov. 4,3: “A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hrist došao u telo, nije od Boga: i to je duh antihrista, za kog čuste da dolazi, i sad je već na svetu.”

Dakle, sa apsolutnom sigurnošću se može reći da je jevanđelje Gospoda Isusa Hrista revolucija. Već sada, ovog časa, dok čitaš ove reči možeš da imaš novi život i Njegovu božansko – ljudsku prirodu.  Samo je potrebno da otvoriš vrata svoga srca jer Isus nežno kuca kao Gospodin koji ne ulazi na vrata nečijeg srca bez odobrenja. Ukoliko mu dopustiš da uđe, ne brini se ni za šta, On će napraviti revoluciju u tvome srcu, izagnati svaki strah i učiniti da tvoje srce zauvek istinski voli kao novo, božansko – ljudsko stvorenje.

Prva Jov. 4,18: “U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav isteruje strah.”

Prva Pet. 1,3: “Neka je blagoslovljen Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, jer nas je po svom velikom milosrđu – vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih – ponovo rodio za živu nadu.”

image_pdfimage_print
22 Oktobra 2019
Kategorije: Blog, Hrist u nama, Jevanđelje