Najveći deo hrišćanskog sveta slavi rođenje Isusa Hrista 24/25 decembra. Da li nam Biblija nešto o tome govori ili ćuti? Često sam postavljao sebi ovo pitanje a najmanje dva puta godišnje: zašto se Hristovo rođenje slavi dva puta u godini sa različitim datumima?

Hristovo rođenje se obeležava na zapadu 24/25 decembra a na istoku 6/7 januara.  Do podele (ne one iz 1054 godine) je došlo zbog promene kalendara, kada se Julijanski kalendar odbacio od strane zapadne crkve kao netačan i uveo Gregorijanski, dok su na Istoku zadržali verske praznike po Julijanskom kalendaru, ali su novu godinu skoro sve zemlje sveta prihvatili po Gregorijanskom. Ovde je pomenuto samo nekoliko najvažnijih detalja, a više o tome i o promeni koja se desila pre više vekova možete pročitati na sledećoj stranici: https://sh.wikipedia.org/wiki/Gregorijanski_kalendar. Neke istočne zemlje kao što su Rumunija, Bugarska i Grčka su prihvatile Gregorijansko računanje vremena, pa tako i Božić koji se slavi 24/25 decembra pri tome ostavši pravoslavni vernici.

Ovo pitanje ćemo proučiti iz biblijske perspektive i videćemo na kraju kakav ćemo ishod dobiti a počećemo od stihova iz prve glave Lukinog jevanđelja.

(5) „U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.  (8)  I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom.  (23)  I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.  (24)  A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: …“ (Luka 1. poglavlje)

Ovde nam je pokazano da je Zaharija imao službu po redu Avijinu.

24 sveštenička reda u Hramu

Kralj David je sinove Aronove podelio u 24 grupe, tj. 24 sveštenička reda kako bi služili preko cele godine bez prekida u Svetinji  gde je sam Jehova,  Bog njihov prebivao.

 „A među sinovima Aronovim ovo su redovi: sinovi Aronovi behu Nadav i Avijud, Eleazar i Itamar.  Ali Nadav i Avijud umreše pre oca svog i nemahu dece; zato biše sveštenici Eleazar i Itamar.  I razdeli ih David: Sadoka, koji beše od sinova Eleazarovih, i Ahimeleha, koji beše od sinova Itamarovih, po redu njihovom u službi njihovoj. I nađe se sinova Eleazarovih više poglavica nego sinova Itamarovih, kad ih razdeliše: od sinova Eleazarovih beše poglavica po domovima otačkim šesnaest, a od sinova Itamarovih osam po domovima otačkim.“  (1. Dnevnika 24:1-4).

Nakon što je uspostavljen sveštenički red koji će da obavlja službu u Svetinji,  bio je bačen žreb kako bi se utvrdio redosled službe u Hramu.  Sve to pokazaćemo tabelarno dole ispod a na osnovu teksta iz  knjige 1. Dnevnika 24:7-18.

„To je red njihov za službu njihovu kojom idu u dom Gospodnji na posao svoj po naredbi Arona, oca svog, kako mu beše zapovedio Gospod Bog Izrailjev.“   (1. Dnevnika 24:19).

Svaki od 24 svešteničkih redova je započinjao svoju službu u Hramu na sedmičnoj Suboti i tada je završavao. Smena se događala u sedmom danu sedmice „Shabbat-a“,  gde je za svaki „red“ služba trajala punih sedam dana.

„I učiniše Leviti i sav narod Judin sve što zapovedi sveštenik Jodaj; i uzeše svaki svoje ljude koji dolažahu u Subotu i koji odlažahu u Subotu; jer Jodaj sveštenik ne otpusti redove.“  (2.Dnevnika 23:8)

„I braća njihova po selima svojim dolažahu svakih sedam dana za svoje vreme da su s njima.“  (1. Dnevnika 9:25)

Božja volja je bila da svi muškarci tri puta u godini izađu u Jerusalim na službu u Hram i to na  na tri Velika praznika.

„Tri puta u godini neka dođe svako muško pred Gospoda Boga tvog na mesto koje izabere: na praznik presnih hlebova, na praznik sedmica i na praznik senica, ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda.“  (5. Mojsijeva 16:16)

Iz Pisma znamo da je početak računanja jedne biblijske godine bio u proleće, mesec Aviv (Nisan),  tako da je prva grupa sveštenika po redu Jojarivu krenula sa službom u prvoj sedmici. Odgovornost za drugu sedmicu je ležala na familiji ili redu Jedaja, koji su preuzimali dužnost od reda Jojariva. Treća sedmica je počinjala sa praznikom Pashe i odmah nakon nje je dolazio praznik beskvasnih hlebova koji je trajao sedam dana, tako da su tada svi (24 reda) sveštenici bili prisutni u Hramu po zapovesti Božjoj. Nakon Beskvasnih hlebova nastavljao bi se plan služenja u ovom slučaju sa trećim redom. Treći red je bio Harim. Ovaj vremenski plan obuhvatao je period od 52 sedmice ili 360 dana (12 meseci), jer je biblijska godina trajala tačno 360 dana. U jednoj godini je svaki red sveštenika služio dva puta po sedam dana godišnje osim na tri velika praznika kad su se svi pojavljivali pred Gospodom, što znači da je ukupno svaki red morao da služi 5 sedmica u godini.

Začeće Jovana Krstitelja

Idemo sada nazad kod Zaharije,  oca Jovana krstitelja.

„I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.  A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:…“ (Luka 1:23.24)

Sa početkom prvog meseca u proleće (mart/april), po vremenskom planu svešteničke službe, Zaharija je služio u 10-oj sedmici po redu Avijinu (bio je potomak te loze). Tako, ako uzmemo u obzir službu pređašnjih sveštenika,  vidimo da je njegov red došao u trećem mesecu u drugoj sedmici meseca Sivan (maj/jun) – vidi tabelu ispod.  Nakon treće Subote meseca Sivan, završivši svoju službu vratio se kući a izveštaj kaže da je odmah nakon povratka njegova žena zatrudnela.

Začeće Isusa Hrista

Razlog zašto idemo preko Jovana Krstitelja,  jeste da utvrdimo Hristovo rođenje. Jer je On nakon 6 meseci bio začet od Duha svetoga.

„A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:  Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima. A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret.  K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.“  (Luka 1:24-27)

Zapazimo da se 26-i stih odnosi na Jelisavetinu trudnoću a ne na šesti mesec  Elul jevrejskog kalendara, tako cela slika postaje još jasnija  kada ovaj stih povežemo sa stihom 36 a koji glasi:

(36) „I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.“  Marija je, dakle, ostala tri meseca kod Jelisavete, a nakon što je otišla od nje Jovan je ubrzo bio rođen.)  (56) „Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj. (57)  A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina“.

Počinjemo sa začećem Jovana Krstitelja na kraju trećeg meseca biblijskog kalendara. Nakon 6 meseci (pošto je začela Jelisaveta) kasnije dolazimo u 9-i mesec koji se zove Kislev (Novembar/Decembar),  u vreme kad je Marija začela,  tj. začeće Isusa Hrista. Kroz dalje proučavanje sam saznao da je upravo to vreme Jevrejskog praznika Hanukah – Praznik svetlosti (Chanukkah ili Menora poznatija kao sedmokraki svećnjak). O ovom prazniku možete da pročitate više na internetu. Dan 25-i Kislev kada se praznovao ovaj praznik možemo da povežemo sa Isusom koji je izgovorio one poznate reči baš na taj dan praznika kada je bio u Jerusalimu: da je On svetlo svetu. Da je On videlo koje dođe da razbije tamu. Ako pogledamo jevanđelja videćemo da je Isus uvek bio na praznike u Jerusalimu,  tj. u Hramu.  Pa tako i na ovaj praznik koji je bio veoma značajan za Jevreje.

„Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.“ (Jovan 8:12)

„Dok sam na svetu videlo sam svetu.“  (Jovan 9:5)

„Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.“  (Jovan 12:46)

Pokazuje se da nije slučajno da je Isus baš tada začet. Uostalom, Hrist kaže da je On onaj koji hoda posred sedam svećnjaka. U Jovanovom jevanđelju taj praznik se nazivao i praznikom posvećenja.

„A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.“ (Jovan 10:22)

Praznik obnovljenja znači ujedno i praznik posvećenja. Vidimo u izveštaju da je bila zima. Ako je bila zima i tada bio začet nikako ne može da bude rođen opet u zimu u istom vremenu sledeće godine, jer vreme ženi je 40 sedmica a ne 52.

Rođenje Jovana Krstitelja

Ako smo dobro pratili kada je Jovan Krstitelj bio začet – na kraju trećeg meseca Sivan, onda  možemo da brojimo 40 sedmica ili 9 meseci i tako dolazimo u sredinu meseca Aviv (Nisan),  što odgovara vremenu praznika Pashe i beskvasnih hlebova. Interesantno je da znamo da se kod Jevreja uoči proslave praznika Pashe-Seder-večera, postavlja i posebna čaša ili pehar u iščekivanju proroka Ilije u tom sedmodnevnom prazniku što i proročanstvo proroka Malahije nagoveštava. Seder znači „red“.

„Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.“ (Malahija 4:5)

Isus je Jovana indentifikovao kao Iliju kojeg su Jevreji očekivali. Danas pre nego Hrist se pojavi na nebeskim oblacima, pojaviće se narod koji će biti u Duhu i sili Ilijinoj da priprave put Gospodu.

„I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?  A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve.  Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih. Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.“ (Matej 17:10-13)

Čak je i anđeo koji se javio Zahariji rekao da je Jovan očekivani Ilija.

„I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.“  (Luka 1:17)

Praznik presnih hlebova počinje 15-og dana u prvom mesecu, i ovo je možda dan Jovanovog rođenja i očekivanog Ilije, jer to je 9 meseci od začeća. Znamo da je Marija bila kod Jelisavete puna tri meseca i kad približi Jelisaveti da rodi Marija ode svojoj kući: Zašto je otišla kući a da ne ostane još koji dan dok ne rodi? Da ne polazimo od toga da je mogla biti od pomoći za taj čas. Marija je otišla svome domu jer je praznik Pasha i beskvasnih hlebova bio blizu. U to vreme su porodice proslavljale Pashu zajedno. To je bio onaj praznik kada su svi bili u kući kada je anđeo pogubljivao egipćane.

Rođenje Isusa Hrista

S obzirom na to da je Isus rođen 6 meseci kasnije od Jovana Krstitelja, možemo dati jedan približan datum, ako smo utvrdili približan datum rođenja  Jovana Krstitelja, koristeći se biblijskim kalendarom.  Od 15-og dana prvog meseca Nisan, nakon 6 meseci dolazimo do 15-og dana 7 meseca Tischri (Tišri). I na šta nailazimo u tom vremenu? Praznik Senica ili Sukkot. Na 15-i dan tog meseca počinje prvi dan poslednjeg i trećeg praznika u godini na kojem su bili dužni da se svi muški u Izraelu pokažu pred Gospodom u Hramu.

„Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Petnaestog dana sedmog meseca praznik je senica za sedam dana Gospodu.“  (3 Mojsijeva 23:34)

Emanuel

Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo. (Isaija 7:14)

Emanu-el znači: Bog sa nama. Božji Sin je došao među nama da stanuje.

I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. (Jovan 1:14)

Jevrejska reč za „stanovati“ je Sukka, a sam praznik Sukkot znači „Senice“ ili možemo slobodno da prevedemo kao Šator, to je bio praznik radosti i veselja. Kakva radost? Nije li ona radost da nam se rodio „SPAS“!!!

Na ovoj zemlji nema veće radosti od te nego da se nazovemo decom Božjom i budemo, a to je jedino moguće kroz dolazak Mesije. Na tu temu imate mnoga predavanja koja govore o Spasitelju, koji je sve ovo ispunio, ovo što je trebalo da dođe i senka je svega budućeg. Sve je ovo bilo tip a Spasitelj je antitip ili ispunjenje.

„I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.  I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.  I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo. I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.“ (Luka 2:7-11)

Zašto nije bilo mesta u hostelima, gostionicama u to vreme? Vitlejem je bio otprilike na 10-ak km udaljen od Jerusalima, i mnoštvo ljudi je došlo da praznuje praznik Senice, kao što je i Zakon Mojsijev nalagao. Svaka soba je bila zauzeta od strane (upotrebiću reč) „hodočasnika“, koji su dolazili na ovaj praznik. I jedino utočište koje su Josif i Marija imali bila je štalica.  Zapazimo da je praznik Senica trajao 8 dana.

„Za sedam dana prinosite žrtve ognjene Gospodu; osmi dan neka vam bude sabor sveti, i prinesite žrtve ognjene Gospodu; praznik je, nijedan posao ropski nemojte raditi. 39 Ali petnaesti dan tog meseca sedmog, kad saberete rod zemaljski, praznujte praznik Gospodu sedam dana; u prvi je dan odmor i u osmi je dan odmor.“ (3. Mojsijeva 23:36-39)

Zašto osam dana? Jedan od razloga može da bude jer muško dete na osmi dan biva obrezano ili Bogu posvećeno.

„I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.“  (Luka 2:21)

Tako da je Isus u osmi i poslednji dan praznika Senica obrezan. Kod Jevreja se danas ovaj osmi dan smatra odvojenim praznikom od praznik Senica, i nazivaju ga „Shemini Atzeret“ ili osmi dan. Osmi dan Sabora  (završni praznik) je završetak praznovanja koji je bio sastavni deo praznika Senice, kako Božja reč kaže. U Bibliji ovaj praznik je više puta spomenut. Tog dana se posvećuju Gospodu plodovi od berbe (žetve). Pa tako je i Hrist bio posvećen Bogu toga dana (8 dan praznika) kao prvi čovek koji će pobediti greh u telu i „otvoriti put svetih“ za nove pobede.

„A osmi dan da vam je praznik; nijedan posao ropski ne radite.“ (4. Mojsijeva 29:35)

Za razmišljanje:

„A u poslednji veliki dan praznika (Senice) stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode. A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen“.  (Jovan 7. 37-39)

Na kraju ovog poglavlja zadnji stih kaže: „I otidoše svaki svojoj kući“. Svi su otišli svojim kućama, A Isus? „Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.“ (Matej 8.20) Da li zaista Isus nije imao gde glave zakloniti? A prvi stih sledeće glave kaže: „A Isus otide na goru Maslinsku“. Bio je ispod Neba, nebeskog šatora, ispod pravog Sukkot-a, „Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator“ (Psalam 104.2)

Zaključak

Ako smo pređašnje informacije temeljito proučili i isledili iz Pisma, Isus je rođen 15 dana 7 meseca Tišri, na prvi dan praznika Senice što je po današnjem kalendaru u mesecu septembar/oktobar.

Facebook

Google

Twitter

Linkedin

Reddit

Tumblr

Print