Temerin, Srbija
dusan28031992@gmail.com

Kakav je Bog?

Koga će u svoje vreme pokazati blagosloveni i jedini silni Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima, jedini koji ima besmrtnost, koji prebiva u nedostupnoj svetlosti, koga niko od ljudi nije video niti ga može videti. Njemu neka je čast i moć večna. Amin.“ (1. Tim. 6:15,16).

Kada čitamo atribute kojima je Bog ovde opisan možda stičemo utisak da je to biće kojem baš i ne želimo da se približimo ili da imamo nešto sa njim. To je prosto nepristupačna svetlost i slava koja bi spržila čoveka, zato Pavle i kaže da ga niko od ljudi nije video niti ga može videti. Kako onda da saznamo kakav je Bog za koga Biblija kaže da je vatra koja proždire? (Jev. 12:29). Kako pored tog fizičkog veličanstva da upoznamo njegov karakter ako mu ne možemo pristupiti niti ga videti?

„Nijedan čovek nikad nije video Boga. Jedinorođeni Sin, koji je Ocu u naručju, on ga je obznanio.“ (Jovan 1:18).

Pošto ne možemo direktno da upoznamo Boga i njegov karakter, On je našao način da nam se obznani. On to čini kroz svog Sina Isusa Hrista koji je došao na nam otkrije Božje srce, to je njegov Sin koj je bio u njegovom naručju, koji je najbliži njegovom srcu, onaj ko Ga najbolje poznaje predstavlja nam to veličanstveno biće kojem se ne može pristupiti. Nijedno drugo biće to ne može da učini. Međutim zašto? Zašto samo Isus može da učini to?

„Koji budući sjajnost slave i obličje bića njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očošćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličanstva na nebesima.“ (Jev. 1:3).

„Izašao sam od Oca i došao na svet.“ (Jovan 16:28).

Isus ne samo što je najbliži Božjem srcu, nego je on i odraz, odsjaj Božjeg bića i karaktera. On je proistekao iz tog srca što znači da je njegov karakter, njegova priroda ista kao i ona iz koje je proizašao, ista kao Božja iz koje je rođen, upravo zbog toga je jedino on kvalifikovan da obznani Boga Oca.

A šta je On to činio, na koji način je obznanio Boga ili na koji način se Bog objavio kroz svog Sina? Jevanđelja su puna izveštaja o tome. On je lečio bolesne, dizao iz mrtvih, tešio žalosne, tugovao s njima zbog njihovog bola i patnje, radovao se s njima u njihovoj radosti, gnevio se, ali ne iz mržnje nego iz žalosti zbog tvrdih srca koja su bila neosetljiva za potrebe drugih. On je onaj koji nije osuđivao nego je umilnim glasom govorio: „Ne osuđujem te. Idi i ne greši više.“ On je rekao da neće odbaciti nikog ko dođe k njemu, čak je i pozivao na to, pozivao ljude da svoj teret i umor polože na njegova leđa jer njihova su se satirala pod tim teretom. Iako gladan i iscrpljen, imao je strpljenja da nahrani druge koji su gladni i umorni, bio je strpljiv da stavi njihove potrebe na prvo mesto. Oprao je noge onome za koga je znao da će ga izdati. Tražio je one čija su srca žalosna, molio da se oprosti onima koji ga razapinju razumevajući njihovo neznanje. Nije obraćao pažnju na svoju agoniju i muke nego se u toj situaciji brinuo za spasenje drugih… Apostol Pavle izjavljuje:

„I kao što je potvrđeno, velika je tajna pobožnosti. Bog se pokazao u telu, opravdao se u Duhu, pokazao se anđelima, propovedao se među neznabošcima, verovao se na svetu, vazneo se u slavi.“ (1. Tim. 3:16).

E to je Bog Otac koji prebiva u nepristupačnoj svetlosti, koji je besmrtan i kojem se ne može prići! Taj Bog se pokazao u telu kroz svog Sina Isusa Hrista, pokazao se onakvim kakvim ga do tada nijedno ljudsko biće nije zamišljalo. Međutim mi smo u opasnosti da ovo deklarativno priznamo i deklarativno se složimo sa tim, ali da u srcu to zaista ne doživljavamo tako nego da podsvesno o Bogu imamo pogrešnu percepciju da je on strogi, namrgođeni sudija. U opasnosti smo da citiramo: „Bog je ljubav“, ali da i dalje u srcima imamo to da je on predaleko i da se ne saoseća sa nama, da ne može da nas zagrli. Istina o Bogu nije samo da on nije Trojedin. U istinu o Bogu spada i istina o njegovom karakteru, a pošto se taj karakter ne može videti zbog silne svetlosti i slave i veličanstva i nepristupačnosti, onda ga moramo tražiti u onome koji je došao da ga obznani. Potrebno je da više gledamo u Sina, da se više bavimo njegovim životom i delom da bi se naša percepcija o Bogu promenila u potpunosti. To je jedini način i zato je Biblija hristocentrična, zato su apostolima, između ostalog, usta bila puna Isusa Hrista i zato su se samo njim bavili i njega uzdizali. Neka nam Bog pomogne u tome.

„Stalno vas spominjem u svojim molitvama, da bi vam Bog našeg Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, dao Duha mudrosti i otkrivenja kako biste ga upoznali, prosvetlivši oči srca vašeg.“ (Efe. 1:16-18).

image_pdfimage_print
2 Aprila 2018
Kategorije: Blog, Istina o Bogu
Tagovi: Istina o Bogu, Otac