„Ali se bojim da se – kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom – vaše misli ne iskvare i odvrate od iskrenosti i čestitosti koje dugujete Hristu. Jer ako neko dođe i propoveda drugačijeg Isusa od onoga koga smo mi propovedali, ili ako primite drugačiji duh od onoga koji ste primili ili drugačiju dobru vest od one koju ste prihvatili, vi takvog spremno podnosite.“ 2. Korinćanima 11:3-4 Pavle je pod inspiracijom upozorio Korinćane na obmanu koja će uvesti novog Isusa, novi duh i novo jevanđelje. Postoji li veza između doktrine o Trojstvu i obmane koju je Pavle pomenuo?
Kao dodatak ovome Jovan je video u poslednjim danima kako se „sva zemlja čudila iza zveri. I poklonili su se aždaji“ koja se „zove đavo ili Sotona“ Otkrivenje 13:3,4; 12:9. Ovo je ozbiljno upozorenje na koje bi Božji narod trebalo da obrati pažnju. Pavle je upozoravao na obmanu koja će uvesti drugog Isusa i drugi Duh, i Jovan je dao upozorenje da će se u poslednjim danima, „čitav svet“ pokloniti Sotoni.
Naravno da ste svesni toga da će Sotona postići ovo kroz obmanu, stoga Biblija kaže da Sotona „zavodi ceo svet“ (Otkrivenje 12:9). Drugim rečima, Sotona će uvesti učenje, doktrinu ili filozofiju, koja će navesti ljude da se poklone njemu misleći da je on Bog.
Kako možemo prepoznati da li smo obmanuti ili nismo? Bilo kom proučavaocu Biblije odgovor bi trebalo da bude jasan; „K zakonu i svedočanstvu! Ako ne govore prema ovoj reči, to je zato što nema svetlosti u njima.“ Isaija 8:20
Biblija nas upućuje na to da „sve proveravamo“ 1. Solunjanima 5:21, da slušamo otvorenog uma i sve proveravamo Božjom rečju, da vidimo da li je tako (Dela 17:11). Imajući ovo na umu, vratimo se Pavlovom upozorenju i pogledajmo kakvu nam „sigurnosnu mrežu“ daje. Zapazite šta je rekao:
- „drugačijeg Isusa od onoga kojeg smo mi propovedali“ Ovo znači da je Pavle propovedao istinskog Isusa Korinćanima. Ako otkrijemo kog Isusa je Pavle propovedao automatski ćemo znati ko je lažni Isus.
- „drugačiji duh od onoga koji ste primili“ Ovo znači da su Korinćani primili ispravnog duha. Ponovo imamo zadatak da pronađemo kog duha su primili.
- „drugačiju dobru vest od one koju ste primili“ Ovo znači da su oni primili i prihvatili ispravno jevanđelje. Isto načelo važi i ovde.
Fokusiraću se na istinskog Isusa kako bismo mogli da identifikujemo „drugačijeg Isusa.“ Pošto je Pavle dao upozorenje Korinćanima trudiću se da svoje istraživanje ograničim na 1. i 2. glavu poslanice Korinćanima, iako mogu uzeti jedan ili dva stiha iz drugih Pavlovih poslanica.
Kog Isusa je Pavle propovedao?
„A zatim je u sinagogama odmah propovedao Hrista, da je on Sin Božji.“ Dela 9:20
„Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu sa svojim Sinom Isusom Hristom, našim Gospodom.“ 1. Korinćanima 1:9
„Jer Sin Božji, Hristos Isus, koga smo vam mi propovedali – ja i Silvan i Timotej – nije bio „da”, a istovremeno „ne”, nego je „da” po njemu postalo „da”.“ 2. Korinćanima 1:19
Pavle je propovedao Isusa, Božjeg Sina, a ne Boga Sina. On nije propovedao Isusa koji je deo Boga ili Isusa koji je jedini biblijski Bog. Ne, Pavle je jasno učio Korinćane da je Isus Sin Božji. Zapazite šta on kaže Korinćanima: „Za nas postoji jedan Bog Otac od koga je sve, i mi u Njemu, i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve, i mi kroz Njega.“ 1. Korinćanima 8:6
Postoji samo jedan Bog, to je Bog Otac, od koga je sve. On je izvor svega. I postoji samo jedan Gospod ili Gospodar, a to je Isus Hrist, kroz koga je sve. Pavle je učio Korinćane da jedini Bog nije Isus Hrist. Isus Hrist je Sin ovog jedinog Boga. Zapazite šta je još rekao: „Ali želim da znate da je svakom mužu glava Hristos, a ženi je glava muž, a Hristu je poglavar Bog.“ 1. Korinćanima 11:3
Hristu je glava Bog. Ponovo, Pavle je propovedao da je biblijski Bog glava Hristu. „Neka je blagoslovljen Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe.“ 2. Korinćanima 1:3
Ponavljam, Pavle je učio Korinćane da je Biblijski Bog, Otac Isusa Hrista. Stoga, istinski Isus koga je Pavle propovedao bio je Sin Božji, a ne Bog Sin. Molim vas imajte na umu da Korinćani kojima je Pavle pisao ove poslanice nisu bili članovi bilo koje od denominacija koje danas poznajemo. Oni su jednostavno bili Isusovi sledbenici. Pismo koje su oni imali danas se zove Stari zavet. Kao dodatak Starom zavetu imali su ove dve Pavlove poslanice, i naravno, sve ono što su ih Pavle i drugi misionari učili oči u oči.
Svetske religije i Isus
Imajući identitet istinskog Isusa na umu hajde da uporedimo Isusa današnjice sa onim Isusom koga je Pavle propovedao. Zapazite šta se danas uči o Isusu:
- Islam: uči da je Isus bio prorok kao i Muhamed. On nije bio Božji Sin. „Oni govore „Milostivi ima rođenog sina!“- Vi zaista govorite nešto odvratno! Gotovo da se nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe što Milostivom pripisuju sina. Nezamislivo je da Milostivi ima sina.“ (Kuran 19:88-92)
- Bahai vera uči da je Isus bio samo čovek. On je bio jedna od manifestacija Boga, kao što su to Mojsije, Buda, Muhamed ili Bahaul.
- Budizam veruje u Isusa, ali ne kao u Sina Božjeg. Oni uče da je Isus bio mudar, svet i prosvetljen čovek koji je učio Budu sličnim stvarima.
- Hinduizam veruje da je Isus samo jedan od hiljadu bogova u koje hinduisti veruju. On za njih nije jedinorođeni Sin Božji, kao što je i Sam tvrdio.
- Judaizam je, kao što svi znamo, odbacio Božjeg Sina i ubio Ga. Oni su Ga smatrali samo za običnog čoveka.
Kako da znamo da li je njihov Isus lažni ili pravi? „K zakonu i svedočanstvu!“ Mi proveravamo njihovo verovanje u Isusa sa onim što je Pavle propovedao. Gore navedene religije ne prihvataju Isusa kao Božjeg Sina. One imaju drugačijeg Isusa.
Hrišćani i drugačiji Isus
Šta je sa hrišćanima? Pavlovo upozorenje je uglavnom bilo upućeno hrišćanima. Da li je drugačiji Isus bio uveden u hrišćanstvo, Isus kojeg Pavle nije propovedao? Samo je fer i pošteno ako primenimo isti test na Isusa u današnjem hrišćanstvu. Moje verovanje je da većina hrišćanstva obožava i klanja se drugačijem Isusu. Kao što smo već videli, Trojstvo uči da je biblijski Bog sačinjen od tri jedno-suštinske ličnosti ili hipostaze. Sve tri ličnosti su podjednako večne. Prema Trojstvu, Isus je druga ličnost Božanstva/Trojstva. Stoga, Isus ne može da bude Božji Sin. On nije mogao biti rođen od Oca u danima večnosti zato što Otac nije postojao pre Sina. Takođe, neki ograničavaju Isusovo Sinaštvo na Njegovo utelovljenje, dok drugi izjavljuju da je odnos Otac-Sin nije doslovan odnos već metaforičan.
Ako ćemo da budemo dosledni i pošteni moramo primeniti isti test koji smo primenjivali na drugim religijama i na našu sopstvenu religiju. Da li hrišćanstvo uči o istom Isusu kojeg je Pavle propovedao ili imamo „drugačijeg Isusa?“ Tužno je reći ali prevara se uvukla u hrišćanstvo pod imenom Trojstvo i predstavila je drugačijeg Isusa Božjem narodu. Evo nekih primera koji pokazuju da moji zaključci nisu bez dokaza: „Ne ostaje nam ništa drugo, nego da prihvatimo to da Isus nije mogao postati doslovni Božji sin u večnosti – On nije mogao biti sam Svoj sin. On je jasno prihvatio tu ulogu za potrebe Plana Otkupljenja.“ (A few comments by Max Hatton on the book “The Trinity: What has God Revealed” pg4) (SDA Minister)
Na drugom mestu je isti pastor rekao: „Da ponovim učenje Pisma – Isus je Jahve, i zato ne može biti doslovni sin Jahve-a.“ (str. 6)
Maks Haton nije sam u ovom zaključivanju. Evo šta je jedan drugi propovednik napisao u svojoj knjizi „Odbrana Božanstva“: „Hrist je oduvek bio Božji Sin; i nikada nije postojalo vreme kada je on izašao od Oca. Izgleda da ova izjava rešava sve probleme u vezi sa Hristovim Sinaštvom.“ (“Defending the Godhead,” by Vance Ferrel pg.17 (an independent minister/author))
Ranije u svojoj knjizi on je rekao: „Ovde je problem u tome što ova imena (Otac, Sin ili Hrist, i Sveti Duh) identifikuju Njihovo delo, a ne Njihovu prirodu.“ (Ibid, pg. 17)
Ako se odnos Otac-Sin odnosi samo na Njihovo delo, onda je to samo naziv, metafora, a ne stvarni odnos Otac-Sin.
Još jedan primer je F.E. Raven, uticajni učitelj iz udruženja Plymouth Brethren. 1895. godine on je izjavio: „Shvatam da je sada „Sin Božji“ naziv za utelovljenog Hrista; jedva da bih trebalo da upotrebim „Božji Sin“ da bih ukazao na Njegovu večnu Ličnost.“
„Kako Bog, osoba koju znamo kao Isus Hrist, nije imao početak, nije bio rođen, nije bio Sin i nije došao u postojanje… ali kao čovek i Božji Sin nije bio večan, imao je početak, bio je rođen i sve ovo se odigravalo kada je Marije imala Sina. Zbog toga je doktrina o večnom sinaštvu Isusa Hrista nepojmljiva razumu, neusklađena sa Pismom i suprotstavljena samoj sebi.“ [Finis Jennings Dake, Dake’s Annotated Reference Bible (Lawrenceville, GA: Dake Bible Sales, 1963) 139 (N.T.).]
„Pismo nigde ne naziva Isusa večnim Božjim Sinom i On nikada nije bio nazvan sinom pre utelovljenja, osim u proročkim pasusima Starog Zaveta. Izraz „Sin“ sam po sebi je funkcionalan izraz kao što je i izraz „Otac,“ i nema značenje odvojeno od vremena… Mnoge jeresi koje su se uhvatile za konfuziju koju je stvorila nelogična teorija Rimokatoličke teologije o „večnom Sinaštvu“ ili „večnom stvaranju“ prenete su i u neke aspekte protestantske teologije. Konačno; ne može postojati bilo šta kao što je večno Sinaštvo… Reč „Sin“ definitivno ukazuje na inferiornost.“ [Walter Martin, The Kingdom of the Cults [Minneapolis: Bethany House, 1985) 117-118.]
„Četvrto, ljudsko dete dolazi od svojih roditelja kroz prirodno rođenje. Međutim, u slučaju Božanstva Sin je proistekao od Oca, ne kao nešto božansko, ili kroz prirodno rađanje, već da bi obavio delo stvaranja i otkupljenja (Jovan 8:42; 16:28). Ne postoji biblijska podrška za večno stvaranje Sina od Oca. Sin je došao od Boga, ali ga Bog nije stvorio. Peto, slika otac-sin, ne može se doslovno primeniti na odnos Otac-Sin unutar Božanstva. Sin nije prirodni, doslovni Očev sin. Prirodno dete ima svoj početak, dok je unutar Božanstva, Sin večan. Reč „Sin,“ ima metaforičko značenje kada se primeni na Božanstvo. Ta reč nosi ideju o različitosti ličnosti unutar Božanstva i ravnopravnosti njihovih priroda u kontekstu večnog odnosa ljubavi.“ (Adventist World, November 2015 (What does the Bible mean when it refers to Jesus as “the Son of God))
„Odnos Otac-Sin u Božanstvu, bi trebalo shvatiti metaforički, a ne doslovno.“ (Max Hatton, Understanding the Trinity, p. 97)
Sotona je bio veoma uspešan u uvođenju drugačijeg Isusa u hrišćanstvo. Kao što možete videti, teolozi, učitelji, pastori iz različitih denominacija zaključili su da Isus nije i ne može biti doslovni Božji Sin. Razlog iz kojeg su došli do ovakvog zaključka je njihovo verovanje u Trojstvo koje se protivi prihvatanju doslovnog Isusovog Sinaštva. Stoga je, kroz doktrinu o Trojstvu, Sotona uveo drugačijeg Isusa koga Pavle nije propovedao.
Da li je onda čudno što je jedan od znakova raspoznavanja antihrista njegovo negiranje doslovnog odnosa Otac-Sin: „Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče Isusa kao Hrista? To je Antihrist, onaj koji poriče Oca i Sina.“ 1. Jovanova 2:22
Test pitanje je sledeće: Da li je Isus doslovni Božji Sin ili nije? Pavle je rekao da jeste, Korinćani su verovali da jeste, Bog Otac je rekao da jeste i sam Isus je rekao da jeste (Jovan 10:36).
Šta ti veruješ?
