Ubeđen sam u to da ako učenje nema praktičan uticaj na moj život takvo učenje je gotovo nevažno za mene. Od kako sam prihvatio istinu o Bogu (da Bog nije Trojstvo) primetio sam neke promene u meni, prema Bogu. Evo nekih od njih:
- Istina o Bogu i Njegovom Sinu uvećala je moju ljubav i prema Bogu i prema Sinu.
Razumevanje istinskog Isusovog Sinaštva uvećalo je ono što je Bog učinio za mene i koliko me je voleo. Kao otac trojice dečaka znam šta otac oseća prema svom sinu. Kada sam prvi put pročitao priču o Avramovom prinošenju svog sina na žrtvu emocija mi je pocepala srce. „Kako je mogao“, mislio sam u sebi? Kao otac, poznajem ljubav koju roditelj ima prema svom detetu. Svaki roditelj to razume. Bog se obraćao ljudima kada je nadahnuo Jovana da napiše: „Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da živimo kroz njega.“ 1. Jovanova 4:9
Bog je odlučio da izrazi svoju ljubav prema vama i meni tako što je dao Svog Sina. On je bio taj koji je usadio ovu roditeljsku ljubav u naša srca. Zašto je to učinio? Da li mislite da to ima bilo kakve veze sa razumevanjem plana spasenja? Kada sam dovezao svog prvog sina Danijela kući iz bolnice bio sam najsrećniji otac na Zemlji. Te noći kleknuo sam pored kreveta da se pomolim i u um mi je došla misao da bih voleo da doživim ono što je Otac učinio za mene. Molio sam: „Oče, želim da doživim ono kroz šta si ti prošao zbog mene. Pomozi mi da što slikovitije vidim šta se desilo sa Isusom na krstu tako što će se to desiti mom sinu.“ Nikada neću zaboraviti to iskustvo. Nisam mogao izdržati taj osećaj duže od pet sekundi. Odmahnuo sam glavom i rekao, „Izvini Oče,“ ja to ne mogu.
Bog je zaista imao Sina; On me je zaista voleo toliko da je bio spreman da izgubi Svog voljenog Sina kako bi meni obezbedio spasenje. On je zaista dao Svog jedinorođenog Sina da bih ja mogao da živim. Stvarni Otac je dao Svog stvarnog Sina. To nije bila metafora ili igranje uloge. To je bila realnost. To je ljubav koju vredi tražiti, ljubav za koju vredi umreti, i što je najvažnije, ljubav za koju vredi živeti.
Razumevanje ove istine otkrilo je Božju ljubav prema meni, na način koji se ne može opisati rečima. To je dotaklo moje srce na praktičan način. Mislio sam da sam voleo Boga, ali kada sam shvatio ovu istinu i razmišljao o njenoj realnosti moja ljubav prema Njemu se uvećala iznad svake mere. Štaviše, Njegova ljubav je postala realnost koju ništa ne može da uzdrma i potrese. Nije ni čudo što je Jovan napisao: „Ko pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božji?“ 1. Jovanova 5:5
To nije samo teologija, to je čisto izlivanje Božje ljubavi. Razumevanje toga, koliko nas je Bog voleo, kroz razumevanje istinskog Isusovog Sinaštva rađa ljubav u našim srcima prema Bogu. Biblija kaže: „A mi volimo njega, jer je on prvo voleo nas.“ 1. Jovanova 4:19
Što je dublje moje razumevanje Božje ljubavi, to je veća moja ljubav prema Njemu. A što je veća moja ljubav prema Njemu biće potpunija i moja predaja.
- Uticalo je na moju sigurnost u spasenje i na poverenje u Njega.
Razumevanje istine o Bogu uvećalo je moje poverenje u Oca i Njegovog Sina. Tokom svog hrišćanskog života razgovarao sam sa mnogim hrišćanima iz različitih denominacija i nailazio sam na ljude koji počivaju u Bogu, kao i na one koji su zabrinuti po pitanju svog spasenja. Nikada nisam bio zabrinut oko mog spasenja pošto sam verovao Bogu. Ali ponekad sam bio nesiguran. Od kad sam saznao istinu o Bogu shvatio sam žrtvu koju je Bog podneo šaljući Svog Sina i predivnu istinu o Isusu koji prebiva u meni. Moja ljubav prema Bogu se učetvorostručila. Uvećanje poverenja i počinka u Bogu je bilo zapanjujuće. Pavle je rekao: „Zbog toga i trpim sve ovo, ali se ne stidim, jer znam onoga kome verujem i uveren sam da on može čuvati ono što sam mu poverio do onog dana.“ 2. Timoteju 1:12
Pavle je imao puno poverenja u Hrista. Dešavalo se da se pitam kako da steknem takvo poverenje. Više se ne pitam. Sada znam i ubeđen sam u to da je Bog u stanju da sačuva ono što sam Mu poverio. Kako mogu da sumnjam u nekoga ko me je toliko voleo?
„Koji zacelo nije poštedeo vlastitog Sina, već ga predao za sve nas, kako da nam zajedno s njim sve milostivo ne daruje?“ Rimljanima 8:32
Moja sigurnost, moje poverenje, moja nada u spasenje i večni život počivaju u Božjoj ljubavi i milosti. Sa toliko ljubavi izražene prema meni kako bih mogao da izgubim poverenje! On je moj Otac; On me voli kao što voli Svog Sina Isusa. Za mene ovo nije samo obična teologija i prazna priča. To je realnost zato što poznajem ljubav koju imam prema svojoj deci; dao bih svoj život za njih.
Pa ipak, Bog Otac je bio spreman da vidi Svog jedinorođenog Sina kako umire na drvetu. On je bio spreman da se razdvoji od Svog Sina tokom Njegovog najvećeg iskušenja i da sakrije Svoje lice puno ljubavi kako bi mene video spasenog; samo kako bi mi dao još jednu šansu da budem ponovo sa Njim. Ovo nije bilo igranje uloga, metafora, već stvarno Očevo prinošenje Njegovog Sina – samo zbog mene!
Moje poverenje i sigurnost u Boga bilo je pojačano kao nikada ranije. Više sam nego ubeđen da je On u stanju da sačuva moj život, moju dušu, koju sam mu poverio do onog dana. Sada mogu reći sa Pavlom da me Hristova ljubav pokreće; (2. Korinćanima 5:14)
- Uticalo je na moj molitveni život.
Isus je rekao književniku: „voli Gospoda svog Boga svim svojim…umom“ Marko 12:30. On je rekao i ženi kod bunara: „ali dolazi čas, i već je tu, kada će pravi bogoslužitelji služiti Ocu u duhu i istini, jer i Otac traži takve bogoslužitelje.“ Jovan 4:23
Pre nego što sam razumeo ovu istinu, molio sam se „Bogu“ ali u svom umu nisam zaista bio siguran sa kim pričam. Mnogi hrišćani se mole Bogu da pri tome ne znaju ko je On. Možete to čuti u njihovim molitvama i razgovorima. Nekada sam bio kao oni. Pošto sam shvatio ovu istinu moje molitve su postale direktnije. Sada mogu da pričam sa Bogom Ocem ili Isusom Njegovim Sinom, sa shvatanjem da pričam sa stvarnom osobom. Mogu da imam odnos sa Bogom i Njegovim Sinom znajući da sam stvoren po njihovom obličju.
Nedavno me je saučesnik u molitvi zamolio da podelim svoje verovanje o Ocu i Njegovom Sinu. Učinio sam tako. Nakon nekoliko dana iz njegove molitve sam mogao da zaključim da je prihvatio istinu. Njegove molitve su postale direktnije. Način na koji se obraćao Bogu bio je sa više namere.
Video sam efekte ove istine u mojoj molitvi i u molitvama drugih ljudi. Zato nas je Isus upozorio da volimo Boga svim svojim srcem, dušom, snagom i umom ili razumevanjem. (Marko 12:30-33)
- To je uticalo na moje shvatanje pravednosti verom.
Kao što sam pomenuo u prethodnom poglavlju, poruka o pravednosti verom je postala za mene realnost nakon što sam razumeo identitet Svetog Duha. Moja Biblija kaže, Hrist u meni, nada slave. Kaže da sam raspet sa Hristom i da Hrist živi u meni. Kaže da mi je Bog dao večni život i da je ovaj život u Njegovom Sinu. Kaže i da ko ima Sina ima i život. Ništa od ovoga nije bilo doslovno moguće sa mojim prethodnim razumevanjem jer je to razumevanje udaljilo Isusa od mene i dalo mi drugačiju ličnost/biće po imenu Bog Sveti Duh. Međutim, kada sam shvatio Biblijsko učenje da je Sveti Duh zapravo Hristov život, bez Njegove fizičke forme, sve je počelo da dobija smisao. Razumeo sam realnost toga i shvatio da ako je Hrist u meni, ja sam pravedan i spasen, zato što imam Njegov pobedonosan, pravedan i večni život u sebi. Shvatio sam da pravednost verom nije samo teološka fraza ili nepraktična istina, to je zapravo realnost koja se odigrava kada primim Isusa u svoj život.
Isus je zaista u meni. Ja imam Njegov život i pravednost zato što imam Njega. Ja verujem u to i primam taj život verom, kao što Pismo kaže. Kakva veličanstvena realnost!
- Uticalo je na moje razumevanje Sotonine najveće obmane.
Biblija kaže „i sva zemlja se čudila iza zveri,“ i svi oni koji se čude iza zveri, završiće obožavajući aždaju, koja se zove đavo i Sotona. (Otkrivenje 13:3,4)
Da li ste ikada razmišljali o tome? Oni koji se čude iza zveri opisani su kao „sva zemlja.“ Njihov broj je toliko veliki da su se pojavili Jovanu u viziji kao skoro svaka osoba na planeti.
Nisam mogao da shvatim kako će se ovo ispuniti ako trećinu svetske populacije čine hrišćani. Sada shvatam kako je to moguće. Tužna realnost je da sopstvenim očima gledamo to. Ono čega se Pavle plašio već se dogodilo i većina hrišćana je potpuno nesvesna toga. Sotona je uspeo da uvede drugačijeg Isusa i drugačiji Duh u hrišćanstvo (2. Korinćanima 11:3-4).
Kroz obmanu, Sotona je skoro uspeo da uništi temelj na kojem je Isus sagradio Svoju Crkvu. Dok je crkva još bila u začetku Isus je rekao da će je sagraditi na steni istine, da je On Sin Božji (Matej 16:16-18). Danas, zbog doktrine o Trojstvu, hrišćani se proganjaju i isključuju iz crkava ukoliko veruju u Isusovo Sinaštvo.
Razumevanje ove istine oslobodilo me je Sotonine žestoke obmane. Molim se da se sav Božji narod oslobodi.
„Dakle, ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni.“ Jovan 8:36
Kako možete istinski biti oslobođeni ako odbacite Sina?
