U stavu i odnosu prema Bogu ljudi se u osnovi nalaze na tri nivoa, od koja su dva pogrešna.
1. Na prvom, najnižem nivou, ljudi veruju, „ako ne budem poslušan Bogu On će me ubiti.“ Tako se oni plaše Boga i nastoje da mu udovolje iz straha od kazne. Ovo je osnova paganskih religija, ali mnogo puta i Izraelci su imali ovakav odnos prema Bogu podstaknut izopačenim motivima, i na žalost, mnogi hrišćani danas se nalaze na ovom primitivnom nivou razumevanja. Ovi ljudi vide Boga kao problem.
2. Na drugom nivou, ljudi veruju da nije Bog taj koji predstavlja problem već njihova grešna dela. Bog ne želi da ih ubije, ali će morati ukoliko ne promene svoja dela. Pravda će zahtevati da ih On uništi. Ovi imaju bolje shvatanje Boga, ali se i dalje nisu uhvatili u koštac sa stvarnim problemom i oni vide smrt kao neophodan Božji čin zato što ga kontroliše pravda. Oni smatraju da pravi problem predstavljaju dela koja oni čine. Stoga smatraju da treba da ulože napor da promene svoja dela kako bi mogli da se suoče sa zahtevima zakona. Na ovom nivou grešnici smatraju da je centralno pitanje zadovoljenje pravde.
3. Ali na trećem nivou konačno razumemo! Postoji jedan i samo jedan problem. A to je da je razdvojenost od Boga dovela do bolesti u meni koja se zove greh (telesna priroda, ropstvo grehu) i on izjeda moj život, on proizvodi zla dela u meni i ubija me. Greh je stvarni uništitelj, a ne pravni zakon koji zahteva smrt grešnika; to je zakon prirode – zakon posledice. Sada prepoznajemo da je stvarni problem u grehu koji se nalazi u meni i da ono što mi treba nije samo promena mojih dela već promena moje prirode. Moram tražiti život samo u Onome koji je u stanju da uradi to za mene. Na ovom nivou, vernik konačno funkcioniše na osnovu pravednosti verom.
Kada dođemo do trećeg nivoa onda smo spremni da više ne budemo mala deca i sluge, već sinovi i kćeri (Galatima 4:3,7) i mi razumemo. Nije problem u tome šta radim. Nisu problem moja dela, problem je u tome šta sam ja. To je problem moje prirode. Shvatam da Bog ne ulaže napore da bi promenio moja dela već da je Njegov napor fokusiran na to da mi da novo srce; novu prirodu, što podrazumeva i to da će se moja dela promeniti. Sada se ne plašim Boga i čak se ni ne plašim svojih dela. Sada se plašim sebe! Sada se više ne borim da promenim svoja dela, već nastojim svim srcem da pronađem i da se potčinim Hristu koji je jedini u stanju da promeni moju prirodu! Moju smrt ne zahtevaju ni Bog ni pravda. Već je to moja grehom prokleta priroda i dok me je Božji zakon doveo do spoznaje i razumevanja, on je nemoćan da reši moj problem. Ja moram doći Hristu (ne pisanom već živom zakonu) da bih mogao imati život (Galatima 3:24); kako bih mogao imati novu prirodu.
