Budva, Crna Gora
mij.jovan@gmail.com

Ko je carsko sveštenstvo u Novom zavetu

Prvo da damo opis carskog sveštenstva u Stari zavet. U Starom zavetu Bog je uspostavio službu sveštenika nakon oslobođenja Jevrejskog naroda iz Egipatskog ropstva. Tad se Bog javio Mojsiju, vodji svog naroda, na gori Sinajskoj i povikao mu je s gore govoreći:

„Ovako kaži domu Jakovljevu i sinovima Izrailjevim: Videli ste sta sam učinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovijem nosio i doveo k sebi. A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uzčuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja. I bićete mi carstvo svešteničko i narod svet. To su reči koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.“ (2. Mojsijeva 19,4-6)

Jasno je da je Bog imao neku nameru prilikom izbavljenja Izrailjskog naroda iz ropstva. To je presudno saznati jer je to povezano i za nas danas. U svom planu za Izrailjski narod primetili smo da je Bog  istakao dve stvari i to da budu poslušni Njegovom glasu i da drže Njegov savez, kako bi ih doveo k sebi i kako bi oni bili Njegov narod. Ali Izrailjski narod to nije cenio. Oni su više bili zainteresovani za zakon, pravila i samu službu u hramu. U toj službi cilj sveštenika bio je da uče ljude da drže zakon i da prinose krvne žrtve. Te žrtve jesu imale smisao, i prinosili su se za greh čovekov, ali one nisu mogle biti zamena za Božju milost. Zato što je greh najveći problem čovekov i on nije dozvoljavao vezu između Boga i čoveka. Preko žrtava čovek je morao da prepozna posledice greha. Morao je da prepozna i jedino rešenje za greh i smrt. Sa prinošenjem žrtava ljudi su trebali da shvate posledice greha i da one dovedu ljude da shvate da greh više ne čine.

Neki vernici su to ispravno shvatili i dozvolili su Bogu da ih promeni i posveti, i tako su oni postali carstvo sveštenicko i narod svet, narod Božji. Ali drugi nisu željeli promenu ni posvećenje, oni su nastavili da žive u grehu i da se formalno razmeću prenošenjem žrtava. Za njih sve žrtve koje su prinosili bile su bezvredne. Jer prenošenjem žrtava čovek nije mogao da spasi samog sebe, već je mogao da razume da će ga Bog spasiti žrtvom svoga Sina, na  čemu je životinjska žrtva asocirala. I to je Hristos potvrdio. Da nije bilo Hristove žrtve na krstu sve druge žrtve nebi imale smisla. One su bile samo senka ili preslika savršene žrtve koja stupa na scenu dolaskom Isusa Hrista. Zato je Bog odredio čitav taj sistem prinošenja žrtava u hramu i sluzbe u hramu privremeno.

Apostol Pavle piše: „Jer zakon ima samo senku budućih dobara, a nema obličje stvari, pa ne može nikada istim žrtvama koje oni neprestano prinose svake godine usavršiti one koji pristupaju.” (Jevrejima 10,1)

Dakle, zakon ima samo senku ili preslicu savršenog sistema, ali nema njegovu supstancu, a to je blagodat i istina. To počinje sa Isusom Hristom. Dolaskom Hristovim otpočeo je Novi savez. To je savez blagodati koji znači duhovno useljenje Hrista u čoveku. Jer Hristovo prisustvo u čoveku jedino moze da očisti dušu čovekovu, kako bi čovek mogao postati novi hram a to je taj živi hram i sveti hram. Čovekovo prisustvo u rukotvorni hram i njegovo držanje zakona, pravila i određenih dana to ne može postici. Od takvog učenja nema ništa, jer su to dela čovekova.

Dakle, svojom savršenom žrtvom Hristos je uspostavio to novozavetno sveštenstvo, Novi savez i to novozavetno sveštenstvo je zamenilo starozavetno sveštenstvo i njihovu službu koju su obavljali u hram.

„Jer da je onaj prvi bez mane bio, nebi se drugome tražilo mesto. Jer kudeći ih govori: Evo dani idu, govori Gospod, i načiniću s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet. Ne po zavetu koji načini s očevima njihovim u onaj dan kada ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske; jer oni ne ostaše u zavetu mome, i ja ne marih za njih govori Gospod. Jer ovo je zavet koji ću načiniti s domom Izrailjevim posle onih dana, govori Gospod: Daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod.” (Jevrejima 8,7-10)

Ovo je moguće samo blagodaću Božjom. I mi primamo blagodat Božju primanjem Hrista kao dar, a ne kao platu za neku našu zaslugu. Kad primimo blagodat osposobljeni smo da budemo carstvo svešteničko, Božji narod i da vladamo kao carevi.” (Efescima 2,4-6)

Budući da su Jevreji bili fiksirani za zakon, a ne za blagodat i istinu nastala je njihova pogubnost. Imali sličnosti danas? Razlika je između starozavetnog i novozavetnog carskog sveštenstva. Pitanje je za tebe u kom si ti sveštenstvu?

U Starom zavetu Božje prisustvo je bilo ograničeno na jednu prostoriju Jevrejskog hrama i pristup toj prostoriji imao je samo prvosveštenik. Dok u Novom savezu Božje prisustvo je dostupno svima. (Jevrejima 10,19-23)

I služenje obuhvata sve ljude crkve koja je duhovna. Dakle, hram je prestao vršiti ulogu Božje prisutnosti od trenutka podnete savršene žrtve Hristove. Od tog trenutka hram se nalazi tamo gde je Hristos. Tako i mesto za služenje Bogu nije više samo u Jerusalimu nego svuda, jer je Hristos svuda. Tako isto i vreme služenja Bogu je svagda i neposredno, a ne u jedan hram i u jedan dan. Hristos ne dolazi više u dušu čovekovu na jedan dan, kao što je dolazio u hram.

„Evo stojim na vratima i kucam, ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ućiću k njemu i večeracu s njime, i on sa mnom.” (Otkrivenje 3,20)

„Ili kako se slaže crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkva Boga živoga , kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živecu s njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.” (2. Korinćanima 6,16)

Useljenje Hristovo u dušu čovekovu i Njegovog življenja s njim je blagodat Bozja.

„Da imamo blagodat i njome da služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom jer Bog naš je oganj koji spaljuje.” (Jevrejima 12,28-29)

Zato apostol Petar piše:

„Priđite k Njemu živom kamenu, koji su doduše ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen. I vi kao živo kamenje zidajte se u kuću DUHOVNU i SVEŠTENSTVO SVETO, da posredstvom Isusa Hrista prinesete DUHOVNE ŽRTVE koje su Bogu ugodne.“ (1. Petrova 2,4-5)

Zašto Petar kaže duhovne žrtve?

Treba videti razliku koju Petar pravi i kontekst Starog zaveta gde su sveštenici prinosili fizicke žrtve. Dakle, carska novozavetna služba nije vezana za hram. Apostoli nisu imali poseban odnos prema Jerusalimskom hramu, jer nisu pripadali Levitskom sveštenstvu, kao što i mi danas ne pripadamo. Službu u hramu nisu posedovali ni prvi hrišćani, neće je posedovati ni poslednji iz istih razloga.

Judejska svest

Za Judejsku svest sveštenstvo je bilo vezano za hram, i bez hrama nije moglo postojati. Zato kada se pojavilo novozavetno učenje o carstvu svešteničkom ono je za prvobitnu hrišćansku svest moralo da asocira sa hramom. Međutim taj hram nije mogao biti Jerusalimski hram, ni kada je postojao do 70-te godine nove ere, kada je srušen. Dakle, ovde je reč o crkvi kao domu duhovnom, o hramu koji je sazidan od živog kamenja.

„I vi kao živo kamenje zidajte se u kuću DUHOVNU i SVEŠTENSTVO SVETO da posredstvom Isusa Hrista prinesete DUHOVNE ŽRTVE koje su Bogu ugodne.“ (1. Petrova 2,5)

To je novozavetno carsko sveštenstvo koje se ne svodi na svešteničko služenje u hramu, već je ono služenje crkve koja je duhovna, služenje svim ljudima, kroz razne darove i sposobnosti koje je Bog dao.

„S toga vas braćo zaklinjem Božjim milosrđem da svoja tela prinesete na živu, svetu, Bogu ugodnu žrtvu, da to bude vaše DUHOVNO SLUŽENJE BOGU.“ (Rimljanima 12,1)

Dakle, čovekova duhovna žrtva dovodi do toga da se u njemu nastanjuje Hristos, a čovekov samovoljni život prestaje. Rezultat njihove žrtve je duhovnost, oni su strpljivi, nesebični, saosećajni u svakom bolu, ne vređaju se na uvrede, opraštaju, uvek pomažu drugima, njihove oči vide samo dobre stvari kod drugih, na licu im je dobrota i imaju mir Božji i taj mir daju.

Jedino tako apostol Pavle piše:

„Da budem služitelj Hrista Isusa paganima koji vrše svetu sluzbu širenja Božjeg jevanđelja, da pagani budu Bogu prihvatljiva žrtva, posvećena Svetim Duhom.” (Rimljanima 15,16)

Za Pavla, sveta služba o kojoj je ovde reč je i propovedanje reči Božje. Misionar propoveda i prinosi duhovne žrtve u vidu obraćenih ljudi.

Budući tako duhovni apostol Pavle kaže:

„Prišli ste Sionskoj gori i gradu Boga živoga, nebeskom Jerusalimu, hiljadama anđela, svečanom zboru i crkvi PRVOROĐENIH koji su napisani na nebesima, i Bogu sudiji sviju i duhovima savršenijeh pravednika.” (Jevrejima 12,22-23)

Dakle, mi smo prišli nebeskom Sionu i ako smo fizički ovde. To je crkva svih koji su nanovo rođeni. Ne kaže prišli ste ovoj ili onoj crkvi, već kaze prišli ste crkvi svih koji su duhovno rođeni. I to je crkva, nema druge.

Bog je rekao: „Doćiću u vas (ne u hram) useliću se u vas i hodiću među njima i biću njihov Bog i oni ce biti moj narod.” (2.Korinćanima 6,16)

Današnja školska teologija minimizira biblijsko učenje o ovom novozavetnom carskom sveštenstvu, i da nas je Hristos učinio carevima i sveštenicima Bogu i Ocu svome.

Neka vas Bog blagoslovi u proučavanju reči Bozje, i kao duhovno rođeni postanete carsko sveštenstvo i da nasledite život večni.

Print Friendly, PDF & Email
13 Avgusta 2022